Град

geografija-takmicenje

Кикинда је и ове године имала запажене резултате на Националној географској олимпијади, а шесторо ученика изборило се за пласман на републички ниво такмичења. Успех доноси и прилику за пласман на Европску географску олимпијаду. Такмичење је одржано у недељу на Географском факултету Универзитета у Београду у Земуну.

Град су представљали ученици три основне школе — „Свети Сава“, „Жарко Зрењанин“ и „Вук Караџић“. На регионалном нивоу такмичили су се Филип Родић, ученик седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Јана Ињац, ученица осмог разреда ОШ „Вук Караџић“, као и једанаесторо ученика ОШ „Свети Сава“.

Међу такмичарима из ОШ „Свети Сава“ били су седмаци Никола Родић, Стефан Ступар, Вукашин Илић и Урош Вујадинов, као и осмаци Вања Дербакова, Уна Угрешић, Николина Пилиповић, Вукашин Ћирић, Лука Баба, Вук Матијевић и Никола Томић.

Пласман на републички ниво изборили су Јана Ињац, Филип Родић, Никола Томић, Вукашин Ћирић, Вукашин Илић и Стефан Ступар.

Такмичење обухвата проверу теоријског знања и практичну примену географије, укључујући сналажење у простору и решавање задатака ван оквира школског градива.

Ментори ученицима су Александра Остојић, Наташа Шуљан и Мирослав Грујић.

Т. Д.

nasa-kuca-bazar

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ данас продају своје рукотворине на тргу испред Културног центра, у периоду од 10 до 13 часова. Суграђани могу да купе производе по симболичним ценама и тако подрже њихов рад.

-Прикупљена средства биће уложена у активности корисника како би поново учествовали у јавним програмима, као и у одласцима у биоскоп, на екскурзије и дружења. Акција представља један од начина њихове интеграције у друштво, са циљем јачања самопоуздања и осећаја корисности – изјавила је Милица Ристић, радни терапеут и стручни сарадник у Центру „Наша кућа“.

Иначе, Центар је основао Град Кикинда ради унапређења квалитета живота особа са различитим сензорним, менталним и другим сметњама и инвалидитетима, као и њиховог што већег осамостаљивања кроз практичан живот.

Т. Д.

Iva-Plemic-1

Одлука да напусти родни град и школску годину проведе у иностранству за Иву Племић, гимназијалку из Кикинде, била је, како сама каже, „једна од најважнијих и најхрабријих одлука у животу“. Захваљујући програму интеркултуралне размене организације AFS, она од септембра 2025. године живи у Француској, у предграђу Лиона, где похађа гимназију и стиче искуства која, како истиче, мењају њен поглед на свет.

-Рођена сам и одрасла у малом граду, што ме је одувек подстицало да упознам више света и изађем из своје зоне комфора – каже Ива за наш лист. Француску је изабрала због културе, историје и језика, али и због породице која тамо живи. Припреме за размену трајале су месецима, али, како каже, „ништа не може у потпуности да припреми човека за живот у другој земљи“.

Почетак боравка био је испуњен узбуђењем и новинама, али временом су се јавили изазови.

-Како време пролази, постаје све теже због удаљености од породице, пријатеља и менталитета уз који сам одрасла – наводи она. Француски менталитет описује као дистанциранији, а културне разлике приметне су и у исхрани.

-Једе се мање меса него код нас, али су десерти заиста одлични – додаје.

Најемотивнији тренутак до сада био је током божићних празника.

-Провођење празника са породицом, али не са својом, било је веома тешко – признаје Ива. За празничном трпезом окусила је и традиционалне специјалитете, попут пужева и живих шкољки, што описује као искуство које неће заборавити.

Живот у француској породици дао јој је својеврстан осећај припадности. Посебно се зближила са „host“ мајком Жули и њеном децом, са којима дели радозналост према другим културама. Заједничко учење клавира постало је симбол нових веза и топлине.

-Тај заједнички тренутак музике пружио ми је осећај припадности и нову вештину коју ћу понети са собом – каже она.

Ива похађа гимназију „Кондорсе“ у Сен Присту, где јој велику подршку пружа разредни старешина и професорка француског језика Едит Англеро. Уз њену помоћ брзо је напредовала у језику и прилагођавању новом школском систему, који се значајно разликује од српског.

-Школски дан траје и до десет сати, а ученици имају индивидуалне распореде и мало времена за дружење током недеље – објашњава Ива.

Упркос томе, стекла је блиске пријатељице које јој помажу у учењу и свакодневици. Неке од њих су почеле да уче српски језик, док она све сигурније говори француски.

-За пет месеци научила сам да готово у потпуности користим француски у свакодневној комуникацији – истиче са поносом.

Поред наставе, укључила се у драмску секцију школе. Иако је на почетку добила значајну улогу, због обавеза је наставила рад иза сцене, бавећи се костимографијом, сценографијом и израдом постера. То искуство помогло јој је да се осети корисно и укључено у школски живот.

Размена је донела и нову свест о сопственом идентитету.

-Схватила сам да не само да ја упознајем Француску, већ и Француској представљам Србију – наглашава она, додајући да је упознала вршњаке из бројних земаља и изградила пријатељства која премашују границе.

Иако је Француска развијена земља, поједини аспекти друштва били су јој изненађујући. У школама, на пример, није дозвољено истицање верских обележја, па не може да носи крстић на ланчићу. Та правила су јој у почетку била тешка за разумевање, али су део система на који се прилагодила.

Живот далеко од куће, каже, значајно је допринео њеном сазревању.

-Учи ме да будем зрелија, самосталнија и да се снађем у непознатом – дели са нама Ива. Подршка породице и пријатеља из Србије даје јој снагу да истраје и из искуства изађе јача.

Размена у Француској није увек лака, али је, како поручује, непроцењиво искуство.

-Препоручила бих годину на размени свакоме ко се боји – ко се боји да упозна себе или верује да је свет већи од онога што нам је до сада приказано – поручује Ива.

У Француску је стигла 5. септембра 2025. године, а повратак у Србију планира почетком летњег распуста. До тада, ова храбра Кикинђанка наставља да гради мостове између култура — и да свет гледа ширим, отворенијим очима.

Т. Д.

 

oo

Тамно плави аутомобил, Застава 750, стигао је из Кикинде у Бањалуку са необичним детаљима као да је 31. децембар, преноси портал Српска инфо. Како наводе описијући атракцију на четири точка (чије фотографије на бањалучким улицама можете погледати на овом линку)- на фаровима и даље стоје рогови ирваса, на предњој маски црвени нос, а изнад задње регистарске ознаке свечана машна.

Док су лампице одавно скинуте, јелке раскићене, а празнична еуфорија спласнула, овај добро очувани фића пркоси календару. Тамно плава каросерија блиста, детаљи су уредни, а његов препознатљив изглед изазива осмехе и питања пролазника: „Зар још трају празници?“, пише портал.

Српска инфо указује да су старији суграђани с носталгијом посматрали легендарног фићу и присећали се времена када је био симбол породичних путовања и домаће ауто-индустрије.

Фићо из Кикинде, са роговима, црвеним носом и машном, постао је симбол једноставне радости: мало ведрине на улицама никада није вишак – чак и када је март- констатује Српска инфо.

Извор: српска инфо

Фото: Илустрација pixabay

 

1-(9)

Полиција у Кикинди ухапсила је Ј. Б. (56) из Кикинде због недозвољеног промета акцизних производа, а против Б. М. (54) биће поднета кривична пријава у редовном поступку због тога што је ухапшеном помогао да сакрије 84 бокса цигарета разних марки без акцизних маркица.

У саопштењу Министарства унутрашњих послова наводи се да су акцију хапшења спровели припадници МУП-а, Управе криминалистичке полиције, Службе за сузбијање криминала, Одељења за сузбијање привредног криминала и полицијски службеници Полицијске управе у Кикинди.

Ухапшеном Ј. Б. се на терет ставља извршење кривичног дела недозвољен промет акцизних производа и кривично дело спречавање и ометање доказивања, а Б. М. се на терет ставља кривично дело спречавање и ометање доказивања у помагању.

 

kozarci-sastanak

У Месној заједници Нови Козарци организован је састанак између представника Савета и удружења, организатора манифестација и пољопривредника. Овом приликом представљени су планови за инфраструктурна улагања, али и за подршку удружењима и организацију манифестација.

-Циљ нам је да унапређујемо како садржај друштвеног живота, тако и услове за квалитетнији живот свих мештана – истакао је Марко Чавка, потпредседник Савета МЗ. – Удружења и манифестације имају немерљив значај за очување традиције, неговање културе и стварање садржаја за све генерације.

 

Са пољопривредницима који су се одазвали разговору договорено је да се уреде атарски путеви.

-Сложили смо се око динамике радова са којом су и пољопривредници задовољни јер неће реметити предстојеће радове у пољу. Месна заједница обезбедиће нафту, а произвођачи тракторе и прикључну механизацију. Атарски путеви нису у задовољавајућем стању и на састанку су одређени  и приоритети које је потребно прво уредити. Ово је први пут да ће организовано, Месна заједница и пољопривредници, санирати делове атара – навео је Чавка.

А.Ђ.

 

tisa
Градоначелник Младен Богдан и представници Регионалне привредне коморе Кикинда посетили су производни погон компаније „Тиса Аутомотив” у Кикинди, који у нашем граду послује од 2019. године.
Погон компаније производи кабловске склопове који се користе у аутомобилској индустрији и запошљава знатан број радника из Кикинде и околине.
Како је саопштено након посете, на састанку са менаџментом потврђенa je добра сарадња локалне самоуправе и компаније. Разговарало се и о тренутним изазовима у пословању „Тиса Аутомотив” и плановима компаније у наредном периоду.
У току посете, градоначелник је имао прилику да се увери у услове рада у погону и разговара са запосленима.
– Евидентно је да постоје бројни изазови и проблеми са којима се суочава аутомобилска индустрија, услед глобалних геополитичких и економских кретања и притисака на тржишту. То највише осећају запослени и због тога је важно да имамо партнерски однос са послодавцима. Морамо стратешки да размишљамо у будућност, јер људе највише интересују сигурност и стабилност радног места. Радује ме што компанија има такве планове и што ће, на позив Министарства привреде, учествовати на Пословном форуму Србија – Мађарска у Будимпешти. Важно је да се сви заједно боримо за одрживост привреде и свако радно место- поручио је градоначелник Богдан овом приликом.
posumljavanje-(2)

Средствима обезбеђеним из буџета АП Војводине, којима је ЈП „Кикинда“ додељено 902.500 динара за пошумљавање, протеклог викенда успешно је реализована акција садње у Банатском Великом Селу.

На површини од око три хектара засађен је багрем, чиме је започета реализација овогодишњег пројекта подизања нових шума на територији града. Радови су спроведени у сарадњи са члановима Ловачког друштва „Велебит“, који су својим ангажовањем дали значајан допринос успешној реализацији акције. Оваква сарадња представља пример добре праксе и потврђује значај заједничког деловања јавног предузећа и локалних удружења у циљу унапређења и очувања природног окружења.

Успевамо да задржимо континуитет подизања нових површина под шумама из године у годину. Рачунајући и ову акцију, у претходних пет година подигнуто је око 13 хектара нових шума на територији Банатског Великог Села. Захваљујем Ловачком удружењу “Велебит” што, поред учешћа у акцијама садње, активно раде и на чувању постојећих шума на територији села. Настављамо са реализацијом свих планираних активности у овој сезони наводи Миодраг Радовановић, инжењер шумарства из ЈП „Кикинда“.

ЈП „Кикинда“ наставља са спровођењем активности обнове и заштите шума, чиме доприноси очувању земљишта, побољшању микроклиме и унапређењу биодиверзитета на територији града, уз јасан циљ – дугорочно стварање здравијег и квалитетнијег животног окружења за све грађане.

recitatori-(2)

Културни центар Кикинда и ове године домаћин је градској смотри рецитатора „Песниче народа мог“. Од сутра, 4. до петка, 6. марта, више од стотину основаца и средњошколаца надметаће се у казивању стихова.

-Првог дана рецитоваће деца од првог до четвртог разреда основних школа и у овом узрасту је и највише пријављених кандидата, 71 – сазнајемо од Тање Ножице из Културног центра. – У категорији виших разреда основних школа је 18 пријављених рецитатора и они ће своје умеће показати другог дана. Трећи дан је резервисан за средњошколце и у овој категорији је 13 учесника.

Жири ће радити у саставу Марија Танацков, књижевни критичар, Гизела Кекењ, некадашњи рецитатор и глумица, Снежана Томин, песникиња и Славољуб Матић, глумац Народног позоришта.

-Годинама у нашем граду негујемо казивање лепе речи тако да успеси не изостају. Подсетићу да смо 2011. имали две победнице Републичке смотре у категорији основаца Ању Војиновић и Николету Мортвански. Драган Јованић је стигао до републичког надметања пре две године, до тог нивоа стигле су и Лена Давидовић и Маја Псодоров – навела је наша саговорница.

Најбољи ће стећи право да учествују на зонску смотру рецитатора које је 14. марта у Чоки.

А.Ђ.

rct-dusan-vasiljev6

Полазнице Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев” оствариле су запажене резултате на овогодишњој Државној смотри научно-истраживачких радова коју организује Регионални центар за таленте Београд 2, освојивши три друге и једну трећу награду.

Друго место из математике припало је Ани Војводић за рад „Математичке основе и фундаментална својства хеш функција”, као и Лени Давидовић за рад „Интеракција визуелне перцепције и математичких структура у стварању илузија”. Исти пласман остварила је и Мина Радивојша из физике са радом „Оптички ефекти у градијентним срединама: модел миража песком и раствором сахарозе”.

Трећу награду из математике освојила је Милица Боберић, која је представила рад „Хиперболичка геометрија као модел оптималних путева сигнала”.

Менторка свим награђеним полазницама била је Марија Поповић, а све четири ученице већ су награђиване и претходних година. Овогодишњу смотру искористиле су као припрему за Покрајинско такмичење талената, које ће бити одржано у Панчеву средином априла.

На протеклој Смотри веома успешна је била и гимназијалка Хелена Грујић, која је учествовала самостално, а за рад из физике „Пројектовање Френелових сочива“, који је радила са Наумом Матићем, учеником из Београда, освојила је прво место и златну медаљу. Њихов ментор је Алекса Денчевски. Наум Матић је због болести изостао са презентације, па је њихов заједнички рад на Државној смотри презентовала само Хелена.

error: Content is protected !!