Град Архиве | Паге 31 оф 362 | Кикиндски портал

Солидно пословање привреде: У прошлој години најуспешнија примарна пољопривредна производња

Aleksandra Djuran Фебруарy 16, 2026

Привредним друштвима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу од јануара до краја новембра 2025. извоз је био 180,4, а увоз 120,6 милиона евра, подаци су Регионалне привредне коморе у Кикинди. Спољнотрговинско пословање било је у плусу за 142 милиона евра.

-Кикинда је и даље носилац. Спољнотрговинско пословање у нашем граду било је 236 милиона евра. Извоз је био 172,2 милиона евра, а увоз 112, 9 милиона евра. Наш град је у суфициту, односно плусу 53,9 милиона евра и поред тога што је извоз благо опао – истакао је Тибор Хорват, директор Регионалне привредне коморе.

Фирма „Банини Јафа“ је добро пословала, у прошлој години повећала је број радника за десетак одсто, а у плану им је да то ураде и у овој години. И даље су доминанти извозници они који се баве металском индустријом попут „Мекафора“, „Ле Белиера“, „Ливнице“, „Зопаса“.

-Најзначајније тржиште привредницима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу је Европска унија. Од првих десет држава, седам је из Европске уније, а преостале три су Босна и Херцеговина, Турска и Кина где је извоз порастао за 75,4 процента. Највише извозимо у Мађарску где је за 11 месеци извезено добара у износу од 51,7 милиона евра што је 30 одсто укупног извоза. Највише се извозе делови за аутомобилску индустрију – прецизира наш саговорник.

И када је реч о увозу привредна друштва окренута су ка Европској унији, Великој Британији, Кини.

У Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу ради и послује 1.267 привредних друштава, а 2024. било их је осам више. У Кикинди је највише – 450.

-Неколико година уназад расте број предузетника и сваке године имамо их пет одсто више у односу на претходну. У Кикинди је тренутно 1.703 предузетничке радње, а заједно са Чоком и Новим Кнежевцем има их 3.764. Највећим делом оне су оријентисане на услуге – закључио је Хорват.

Најуспешније су пословале фирме које се баве примарном пољопривредном производњом, посебно оне које су фокусиране на обновљиве изворе енергије, соларне панеле и биогас, као и оне које су уложиле средства на система за наводњавање и одводњавање.

У читавом округу 31. децембра 2025. било 4.768, од којих је у Кикинди 1.858 што је слично у односу на 2024. Највише је неквалификоване радне снаге. Чак 45 одсто људи без посла у нашем граду је без или само са основном школом. У округу их је 63 процента.

-Запосленост је у благом опадању. У Севернобанатском округу прошлу годину завршили смо са 37.144 запослена, од којих је највећи број у Кикинди 17.394. Запослених у привредним друштвима има највише – сазнајемо од Тибора Хорвата.

Зараде у Севернобанатском округу за 11 месеци 2025, веће су у односу на исти период прошле године, подаци су Регионалне привредне коморе. У округу је за поменути период она износила у 93.471, а у Кикинди су плате биле 90.555. У Сенти су примања била 92.259, док је у Чоки са 85.620 динара и даље најнижа зарада.

-У Севернобанатском округу зарада је од јануара до краја новембра прошле, у односу на исти период претпрошле године,већа за 11,5, а у Кикинди за 11, 6 процената. Просечна зарада у Кикинди већа је 3.200 динара у односу на Сомбор, али је за исти износ мања у односу на Суботицу и Сремску Митровицу – напомиње Хорват.

А.Ђ.

150 година „Гусала“: Кикинда вечерас славила традицију, заједништво и идентитет

Redakcija Kikindski Фебруарy 15, 2026

Хала Спортског центра „Језеро“ вечерас је била испуњена до последњег места, док је око 500 играча, певача и музичара Академског друштва за неговање музике „Гусле“ обележило велики јубилеј – 150 година постојања и рада. Од најмлађих предшколаца до извођача у шездесетим годинама, генерације су се смењивале на сцени, претварајући концерт у снажну слику трајања, заједништва и идентитета.

За чланове, „Гусле“ су много више од фолклора. Александра Рударски, чланица већ две деценије, каже да друштво за њу представља љубав, породицу и припадност.

-Члан сам већ двадесет година, од којих сам петнаест била активна. Са мном вечерас на сцени су моје две ћерке, Ања и Вања. Заједно представљамо заједништво које се не може речима исказати.

Дарко Цвијан, члан 24 године, истиче пријатељства и путовања као најлепше успомене.

– Прва асоцијација не „Гусле“ јесу љубав и пријатељство пошто тога највише има, а путовања су наравно нешто што је обележило ове године. Путовали смо на дестинације које никад не бисмо могли да посетимо у супротном, а додатна чар је што смо на тим местима могли да представимо нашу традицију.

Млади Немања Исаков каже да су му наступи донели дружење, путовања и прво место на такмичењу у Краљеву.

-У „Гуслама“ сам четири године. Овде ми се свиђа јер има пуно путовања, друштва, игара, кореографија. У Краљеву сам освојио пехар.

Свечаности је претходила света архијерејска литургија, а на почетку концерта преломљен је славски колач. Кум славе био је протојереј Бобан Петровић.

-Браћо и сестре, није лако ни избројати до 150 а камоли бринути да једна организација као што је ова опстане. Ова слика је најлепша разгледница коју можемо послати. Колика је наша радост вечерас, толика је и свих оних који су изгарали током ових деценија да одрже тај ланац. Многи од њих данас нису међу нама, али ћемо их се сећати – истакао је отац Петровић.

Председник Савеза КУД Србије Милорад Лонић истакао је да су „Гусле“ институција од немерљиве вредности за очување нематеријалног наслеђа.

-Нематеријално наслеђе не постоји без живог човека. „Гусле“ су пример како се то ради – са љубављу, знањем и умећем. Ово друштво преноси нашу традицију широм света и чува је у њеној пунини.

Овом приликом Лонић је уручио признања директору Зорану Петровићу, Магдалени Попов и Игору Попову. Магдалена Попов већ деценију води уметнички рад ансамбла, док Игор Попов, васпитач специјалиста за традиционалну игру, са ансамблима ради од 1999. године.

Директор Зоран Петровић поручио је да јубилеј није завршница, већ обавеза:

-Овај концерт шаље поруку да имамо огромну обавезу да наставимо. Све околности стварају илузију да ће ова делатност нестати – неће. „Гусле“ чине људи. Ово је спој радости, младости и зрелости. Ово је тек првих 150 година – поручио је Зоран Петровић.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан нагласио је да јубилеј превазилази локални значај:

-Веома сам поносан. Сто педесет година „Гусала“, најстаријег таквог друштва у Срба које континуирано ради, велики је понос за Кикинду и за цео српски народ. Колико је генерација прошло кроз ово друштво, говори и ова препуна хала. Докле год „Гусле“ постоје, постојаћемо и ми – изјавио је Богдан.

На сцени су се вечерас сусретале генерације – деца, родитељи и некадашњи чланови који су се вратили да заједно обележе јубилеј. Управо та међугенерацијска повезаност чини „Гусле“ не само културним друштвом, већ великом породицом.

Друштво, основано у 19. веку, никада није прекидало рад и данас представља један од стубова очувања нематеријалног културног наслеђа.

Јубиларни концерт показао је да традиција није прошлост, већ жива снага заједнице. Кикинда је вечерас славила своје корене, али и своју будућност — у корацима младих играча који настављају пут дуг век и по.

Јер, како су поручили из „Гусала“, ово је тек почетак наредних 150 година.

Т. Д.

Банат у чаши: бела вина и винарице обележиле 26. Дане вина у Иђошу

Redakcija Kikindski Фебруарy 14, 2026

У Иђошу су данас одржани 26. „Дани вина“, покрајинска манифестација посвећена виноградарству и винарству. Оцењено је рекордних 210 узорака, а највиша признања освојила су бела вина и произвођачице из више места Војводине. Посетиоци су, уз традиционалне обреде и дегустацију, имали прилику да пробају оцењена вина и упознају се са резултатима такмичења.

У Дому културе у Иђошу свечаност је започета литургијом и ломљењем славског колача, након чега је у винограду Ивана Ђорђева обављено освећење лозе и симболична резидба. Централни део програма обележило је проглашење победника и дегустација вина пристиглих на оцењивање.

Председник Удружења виноградара и винара „Шасла“ Марко Миркоњ истакао је да рекордан одзив потврђује значај манифестације.

-Рекордан број узорака говори да наши чланови и пријатељи широм Војводине шаљу вина код нас и тиме подстичу развој виноградарства – рекао је Миркоњ, додајући да удружење већ 26 година ради на очувању виноградарске традиције у Иђошу и подршци младима који се опредељују за производњу вина.

Генерални победник манифестације је Шарлота Силак из Темерина са вином од италијанског ризлинга, а награду је у њено име примио отац Денеш Тот.

-Иако је освојила неколико златних медаља до сада, ово је највећи успех моје ћерке. Заједно правимо вина више од десет година, углавном за нас, а нешто мало за продају – рекао је Тот.

Градски победник је Тијана Тинтар из Кикинде, која је навела да признање представља подстицај за даљи рад.

-Имамо мали породични виноград. Ово нам је била тек друга берба. Вино смо произвели уз помоћ пријатеља из винарије ‘Кепул’, а награда нам значи за даљи труд и развој – истакла је Тинтар.

Месни победник је винарија „Кепул“ из Иђоша. Власница Јелена Степанов нагласила је да су освојили четири златне медаље.

-Послали смо четири вина на оцењивање и свако је добило златну медаљу. Види се да се тренд производње вина повећава и да млади људи улазе у свет винарства – рекла је Степанов.

Прошлогодишњи победник и кум славе Иван Ђорђев подсетио је да је прошла година била изузетно погодна за винограде.

-Наш виноград је у пуној родности и даје квалитетан род од кога се добија добро вино. Али протекла година погодовала је виновој лози и добили смо доста квалитетног вина, којим су људи желели да се похвале – навео је он.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан нагласио је значај очувања традиције и подршке произвођачима.

-Као град подржавамо манифестације које чувају традицију овог села и виноградарство овог поднебља – поручио је Богдан.

Поред дегустације вина, посетиоци су могли да обиђу мали вашар испред Дома културе, док су чланице удружења жена припремале крофне за госте. Манифестацију су подржали Град Кикинда, Месна заједница Иђош, Туристичка организација Кикинде и Српска православна црква.

„Дани вина“ у Иђошу настављају да окупљају произвођаче и љубитеље вина, подстичући развој виноградарства и неговање традиције на северу Баната.

Т. Д.

Жене које су градиле заједницу: представљена монографија о Великокикиндској добротворној задрузи Српкиња

Redakcija Kikindski Фебруарy 13, 2026

У Галерији „Нова“ Народног музеја Кикинда вечерас је одржана промоција монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, у организацији Историјског архива Кикинда. О књизи су говорили аутор Срђан Сивчев и лектор Виктор Шкорић, представљајући историјски значај једне од најдуговечнијих и најзначајнијих женских организација у граду.

Аутор је истакао да је истраживање настало као наставак његовог рада о задругама жена других националности које су деловале у Кикинди.

-Она је најстарија у српском народу, основана 1873. године и радила је пуне 74 године, до 1947, када је престала формално да функционише – навео је Сивчев.

Према његовим речима, циљеви задруге били су хуманитарна помоћ сирочади, удовицама, инвалидима и болеснима, стипендирање талентованих ученика и студената, као и просвећивање жена. Оснивање школе омогућило је женама стручно усавршавање, док је 1891. године основано прво српско недржавно забавиште, где су деца могла да похађају предшколски програм на српском језику.

Сивчев је нагласио да је истраживање било изазовно јер је сачувана тек једна кутија оригиналне документације, па су значајни извори били новински текстови и часопис „Женски свет“, који је пратио рад добротворних задруга широм Аустроугарске.

Међу најзначајнијим личностима задруге издваја се њена оснивачица и дугогодишња председница Нина Петровић, истакнута и образована грађанка Велике Кикинде, одликована за хуманитарни рад.

Као занимљивост из историје задруге, издвајају се забаве које је организација приређивала тридесетих година прошлог века на којима су наступали џез оркестри из Великог Бечкерека и Београда, док је Радио Београд снимао емисије и скечеве у сарадњи са чланицама удружења — детаљ који је данас мало познат широј јавности.

Лектор Виктор Шкорић указао је посетиоцима на значај локалне историје.

-Глобална историја је веома истражена, док је локална историја место где је прави крвоток заједнице. Ово је књига о историји Кикинде.

Промоција је окупила публику заинтересовану за локалну прошлост и друштвену улогу жена, а монографија представља допринос проучавању културне и хуманитарне традиције Кикинде.

Т. Д.

Старо језеро богатије за 100 садница четинара

Aleksandra Djuran Фебруарy 13, 2026

На Старом језеру организована је садња у оквиру акције „Најзеленије јелке“. Оаза у ширем центру града богатија је за 100 четинара, а озелењавању су учествовали градоначелник Младен Богдан, ученици ССШ „Милош Црњански, као и запослени у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Јелке, 80 комада, компаније „Јафа“, од којих је 30 подељен о школама за своја дворишта и околину – истакла је секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославе Наранчић. – Остатак од 50 садница нашло је своје место на Старом језеру, док је исти број четинара обезбедила и локална самоуправа. Део јелки је био до пројекта „Најзеленије јелке“, а новогодишње дрво са рециклажним украсима обогатили су ученици свих основних школе на територији града. Ове године је и две деценије од реконструкције овог простор, који је до тада био запуштен и празан. Сада је Старо језеро омиљено шеталиште свих наших суграђана.

Како је наша средина најнепошумљенија у Србији, циљ локалне самоуправе је да промени ову неславну статистику.

-Имамо 1,16 одсто пошумљених површина и да би достигли два процента потребне су деценије – прецизирао је градоначелник Младен Богдан. – Сваке садне сезоне град се максимално труди да повећа број младица у граду, у селима, али и на осталим локацијама. У овом значајном послу имамо помоћ донатора, али и компанија које су друштвено одговорне и донирају средства за програм пошумљавања и заштиту животне средине. У свакој акцији пошумљавања укључујемо основце и средњошколце јер је то најбољи начин да их научимо да чувају и негују зеленило које имамо.

Овом приликом први човек града подвукао је да локална самоуправа чува свако стабло, а посебно ретка дрва.

-Радимо све што је у нашој моћи и против смо инсинуација и ширења лажи. Све што се ради у складу је са важећим законима и прописима. Не постоји план да било које стабло вадимо и уништавамо, него је наш циљ да свако дрво сачувамо и одржимо што дуже у животу. Све оне који нас прозивају нисмо видели на оваквим акцијама, нити су их покренули како би допринели лепшој и бољој животној средини – додао је Младен Богдан.

У оквиру пројекта „Зелена дела“ град и компанија „Јафа“ прошле године реализовали су и пројекат „Еко кутак“.

А.Ђ.

Најављена манифестација „Фенсерај укуса“: Упућен позив локалним произвођачима да учествују

Aleksandra Djuran Фебруарy 13, 2026

Градска пијаца, у суботу, 21. фебруара, од 18 до 23 сата, биће организован „Фенсерај укуса“. Гастрономска, туристичка и продајна манифестација први пут се организује у нашем граду, истакла је Милица Брљак испред „Фенсераја укуса”, испред организатора манифестације.

-Позивамо све заинтересоване власнике малих и средњих предузећа да се пријаве као учесници. Котизација за продајно место са храном или пићем износи 3.000 динара, док је за рукотворине 2.500 динара. Могу да се пријаве предузетници, носиоци пољопривредних газдинстава, као и физичка лица. Пијаца има стотину тезги и очекујем да ће све бити попуњене са произвођачима из Кикинде, али и осталих војвођанских места. Припремљен је богат програм за децу радионице, а за све остале тамбураши. Овај део програма почиње у 19 и трајаце до 22 сата – навела је Брљак.

Јелена Пантелић из ЈП „Кикинда” навела је да је овакав фестивал део стратешког опредељења предузећа да градска пијаца не буде само продајни простор, већ живо градско средиште, место сусрета, интеракције, културе, промоције локалне привреде и друштвених дешавања.

-Организацијом оваквих манифестација, ЈП „Кикинда“ доприноси унапређењу функције и видљивости градске пијаце, јачању сарадње са локалним произвођачима и стварању додатне вредности за грађане. Ноћни базар на пијаци први пут се организује у нашем граду. Ово је прави начин да се локалним проивођачима пружи прилика да представе своје производе широј публици, остваре директан контакт са потрошачима и допринесу јачању локалне понуде и гастрономске сцене. Подсетићу и да имамо један од најлепших пијачних објеката у Војводини, који желимо максимално да искористимо – напоменула је Пантелић.

Информације у вези са закупом продајног места могу се добити на сајту Фенсерајукуса.рс или на телефон 069/662-090.

А.Ђ.

Лажна еколошка драма: Истина о орезивању гинка и манипулацијама „збораша”

Jelena Trifunović Фебруарy 12, 2026

Још једна у низу блокадерско – згубиданских уличних акција, сада фракције лажних еколога и заштитника животне средине, догодила се у суботу, а имала је за циљ наставак исте препознатљиве праксе манипулација, ширења лажи и таргетирања људи који одговорно и савесно раде свој посао, поштујући све законе и прописе, наводи градоначелник Младен Богдан, поводом суботње акције орезивања стабала на Градском тргу.

– Викенд – акција “збораша”, у најмању руку речено, недовољно стручних и неупућених људи, требало је у очима јавности да представи њихову, тобоже, праведну и херојску борбу против бахате локалне самоуправе, креирајући лажну стварност дезинформацијама, а све опробаним уџбеничким методама покушаја спровођења обојене револуције ширењем страха и изазивањем емоција код људи.

– Да су се мало распитали и информисали, сазнали би због чега и који су разлози мере корективног орезивања стабала и како то доприноси њиховом очувању. Али то и није био циљ, него да се само направи добра прича која би била питка за, већ одавно, пропали и напуштени такозвани “Збор”, ради поновног покушаја регрутовања уличних бораца. Нити је стабло Гинко билобе извађено, нити је било у плану његово вађење, а камоли да је шачица од пар блокадера нешто “јуначки” спасавала, појашњава Богдан.

– Једино што су радили је ометање људи који су тог дана радили свој посао, да би, путем друштвених мрежа, наставили у свом маниру, вређајући раднике и надлежног секретара Секретаријата, правећи од себе праведне осветнике и “борце за систем”, којег су у време своје власти најмање поштовали. Дрво је орезано по свим прописима, ради његове и заштите безбедности пролазника и објеката.

– На месту је и даље где је и било и биће чувано и неговано. А што се тиче “великих еколошких бораца”, пуна су им уста екологије, а нешто их нисмо виђали да су имали било какве активности озелењавања, садње и одржавања дрвећа и зелених површина, нису се понудили да учествују ни у једној градској акцији, али су увек ту само када је потребно нешто спречити, успорити и зауставити. То је њихова политика, закључује први човек града.

У току је уређење амбуланте Дома здравља у Иђошу

Aleksandra Djuran Фебруарy 12, 2026

У објекту Дома здравља у Иђошу у току је адаптација унутрашњости сеоске амбуланте. Након што је прошле године саниран кров који је прокишњавао, ове су издвојена средства за кречење простора и унутрашње уређење. Како напредују радови, који су у започели средином недеље, уверили су се градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Бојан Микалачки, директорица Дома здравља др Биљана Марковић и Иванка Грујић, председница Савета МЗ Иђошу.

Адаптацију простора поздравила је и мештанка Смиљана Карабаш, коју смо затекли у амбуланти.

-Уређење је било преко потребно и, сигуран сам да говорим у име већине мештана, драго ми је што се кречи и адаптира. У селу су махом старија домаћинства и сви често долазимо на прегледе. Сада, док трају радови, лекар ради од 16 до 20 часова, када мајстори који раде заврше са послом – сазнајемо од Смиљане Карабаш.

За потребе Дома здравља у буџету за ову годину издвојено је око 8,5 милиона динара.

-Наша установа има 18 објеката у граду и селима и сви су стари између 30 и 50 година и у сваком су неопходна улагања. У томе имамо значајну подршку локалне самоуправе и поред онога што је ургентно, помажу нам и у куповини неопходних медицинских апарата и опреме. И поред радова, успели смо да организујемо рад у амбуланти тако да је пацијентима лекар доступан – истакла је др Биљана Марковић.

На захтева мештана, али и запослених у амбуланти град је издвојио средства за санацију, додао је градоначелник Богдан:

-На нама је да ослушкујемо потребе свих наших суграђана и, у складу са потребама и њиховим иницијативама, да реагујемо правовремено. Квалитетнија и боља примарна здравствена заштита један је од приоритета и ми ћемо се потрудити да услови за рад буду што бољи. Свесни смо чињенице да је највећи проблем недостатак лекара опште праксе и заједно са Домом здравља трудимо се да привучемо младе докторе у нашу средину – прецизирао је први човек града.

И Иванка Грујић захвалила је локалној самоуправи и напоменула да су и Иђошани задовољни што се улаже у овај објекат.

-Очекујем да се радови ускоро заврше како би и рад амбуланте поново био онакав на који су мештани навикли. У плану за ову годину је да оформимо музеј старих предмета у оквиру Дома културе које сакупљамо. Више удружења бави се очувањем традиције и старих обичаја, а кроз музеј ће сви који дођу у наше село моћи да се упознају са њиховим радом.Осим тога у плану нам је да у оквиру месне библиотеке отворимо читаоницу која ће бити намењена свим становницима и окупљати све генерације – казала је Иванка Грујић.

У амбуланти у Иђошу осим примарне здравствене заштите раде и стоматолошка амбуланта и апотека.

597813036-1439912154805984-3218649181677145360-н

Програм којим ће „Гусле“ обележити „Првих 150 година“ биће богат, динамичан и показаће снагу друштва

Aleksandra Djuran Фебруарy 10, 2026

Гала концерт Академског друштва за неговање музике „Гусле“ под називом „Првих 150 година“, како смо раније писали, биће одржан у хали КСЦ „Језеро“ у недељу, 15. фебруара, у 17 сати. Велики јубилеј, поред тога што је значајан за нашу средину, важан је за читаву земљу, али и окружење, навео је на конференцији за новинаре директор Зоран Петровић.

-У историји културних друштава у Срба „Гусле“ раде без прекида и под непромењеним именом. За све ово време, од 1876. године, мењао се начин рада и прилагођавао, али основна мисија остала је иста – рад са децом и младим људима. Сваке године поставимо себи циљ да будемо бољи него што смо били, а да при том подижемо квалитет. Свечарски концерт, али и слава друштва, биће прилика да скоро сви чланови нашег друштва, и садашњи и некадашњи, заједно буду на сцени – истакао је Петровић.

На концерту се очекује велики број гостију и уважених званица. Обележавање почиње светом архијерејском Литургијом коју ће у 9 часова служити митрополит банатски Никанор у цркви Светог Николе. На самом почетку концерта резаће се славски колач, а кум је протојереј Бобан Петровић.

-Програм ће трајати око три сата, али биће динамичан и богат. Учествује око 500 искључиво наших чланова који су део живота провели у друштву. Сви који су могли, а живе ван Кикинде, па чак и ван Србије, биће део свечарске атмосфере. Од најмлађих чланова од три, па до оних најстаријих са око шездесетак година, са пуно воље и љубави учествују у припремама – додао је уметнички руководилац Игор Попов.

Посетиоци ће имати прилику да виде оно што је у „Гусалама“ настајало у последњих 100 година.

-Потрудили смо се да да оркестар, певачке групе, али и фолклорни ансамбли изведу сегменте онога што су стварали руководиоци друштва пре нас. На сцени ћемо подсетити на игре које су поставили кореографи Средоје Попов, Младен Чуданов, Силвестер Гаће, Бранислав Цуцић, Мира Лукач и ја. Учествују све наше секције јер „Гусле“ су наши чланови који су градили друштво током првих 150 година – прецизирао је Попов.

Покровитељи концерта су град Кикинда, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, а велика захвалност упућена је и запосленима у КЦС „Језеро“ и волонтерима Црвеног крста.

А.Ђ.

Ђаци ССШ „Милош Црњански“ и ове године у пројекту „Супершколе“: Посетом Албанији започели сарадњу са школом из Берата

Aleksandra Djuran Фебруарy 9, 2026

Ученици Средње стручне школе „Милош Црњански“, њих петнаест, и двоје професора недавно је посетило Гимназију „Кристаћ Цапо“ у Берату у Албанији. Размена ученика реализована је у оквиру програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих.

-Пут у Албанију је и први део пројекта између наше две школе у оквиру мреже РYЦО (Регионал Yоутх Цооператион Оффице). – сазнајемо од професора Вање Томашева. – Наши и ученици школе домаћина заједно су учествовали у едукативним радионицама чији је циљ упознавање других култура, помирење и изградња мира, као и мултикултуралност и превазилажење предрасуда. Наши партнери узвратиће посету од 29. марта до 3. априла и сигуран сам да ће им посета бити занимљива с обзиром на то да долазе из планинског краја у равницу.

Средња стручна школа трећу годину учествује у програм који су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине школу.

-Ђацима је било јако лепо у Берату. Пуно тога су видели, научили и стекли су нове пријатеље. Домаћини су се побринули да посета буде и забавна, па су наши ученици имали прилику да се упознају са знаменитостима града уписаног на Унескову листу светске баштине. Наше госте упознаћемо се са нашом културом, историјским знаменитостима, начином живота, школским програмом. У плану је обилазак Народног музеја, „Тере“ и других знаменитости Кикинде и околних места јер је један од циљева пројекта да се промовише локално наслеђе – наводи наш саговорник.

У претходна два круга пројекта, који су реализовани од 2023. до 2025. године, кикиндска школа је успешно сарађивала са Гимназијом „Хидајет Лежа“” из Љеша, такође у Албанији. Програм финансирају Европска Унија и немачко Министарство за економску сарадњу и развој. Циљ пројекта је повезивање средњих школа из региона Западног Балкана кроз размену ученика и наставника.

А.Ђ.