April 19, 2026

Град

kolundzija

Jovan Kolundžija u subotu, 6. decembra, nastupa u Narodnom muzeju

Aleksandra Djuran December 5, 2025

Jedan od najvećih domaćih virtuoza na violini, Jovan Kolundžija, uz klavirsku pratnju sestre Nade, u svečanoj sali Narodnog muzeja, u subotu, 6. decembra u 19 sati, održaće koncert klasične muzike. Ovaj muzički događaj u organizaciji Kulturnog centra, realizuje se uz podršku Grada Kikinde i Ministarstva kulture Republike Srbije.

Kolundžija je inače čest gost u našem gradu i rado se odaziva pozivima da klasičnu muziku približi najširem auditorijumu.

Naša publika u unutrašnjosti nije ništa manje edukovana u odnosu na prestoničku ili svetsku, a i na inostranim scenama se dešava da publika aplaudira između stavova. Dakle, zna li generalno publika za bonton kad su u pitanju koncerti ozbiljne muzike?

– Teško je to reći. Ona prava svetska publika u velikim dvoranama, u velikim salama, zna protokol kako bi trebalo da se ponaša za vreme koncerta. Uglavnom se između stavova ne aplaudira, ali se niko od umetnika ne ljuti na to. Nije to nikakva strašna stvar. Uvek ima ljudi koji su povučeni nekom kadencom, nekim krajem nekog stava. Prosto su izazvani da aplaudiraju, jer je toliko dobro pa nisu mogli da izdrže. Tako da je to sve u redu, a što se edukovanosti publike tiče – mi smo izgubili publiku. Ona koja ide na koncerte, ona je u dovoljnoj meri edukovana, samo ostale su sad samo starije generacije, koje su navikle da idu na koncerte i da slušaju autore iz 18, 19. i ponešto 20. veka, a što se mladih tiče – oni su sad u manjini zato što vladaju drugi žanrovi. Znate i vi šta je sve zanimljivo, bez čega se ne može i sa čime se mora deliti slobodno vreme. Tako da ovo je jedan zastoj, ali zastoj koji je došao spontano, zato što se čitav taj medijski život prepustio tome da svako radi šta hoće. A  pošto svi trče za parama, onda se prave takve ideje i takve kalkulacije da programi koji ne donose puno para – nisu ni zanimljivi. Mi klasičari nemamo puno para i nismo ih ni imali, ali smo uvek imali najmanje pola sale ili punu salu. Ali to nije bitno i nije zanimljivo onim ljudima koji imaju para i koji hoće da ulože, pa da naprave scenu, scenske efekte i sve i svašta…

Znači, može se zaključiti po svemu što ste rekli da su klasičari trenutno u ilegali?

– Mi smo tu i propasti ne možemo jer se bavimo najkvalitetnijom muzikom koja postoji. Muzikom koja je za sva vremena. Ovo dugo su neke privremene muzike koje traju dok ih ne zaboravite – godinu, dve, tri… Naravno, uz izuzetke. Postoje autori i u tim domenima koji su ostavili trag. To su kratke numere, sve je to tri minuta, da li narodne ili zabavne pesme i ima ih koje mogu da traju isto tako dugo, možda i decenijama-zaključuje je ovaj virtuoz.

Ulazak na koncert je besplatan

N. Savić

 

 

pregledi

U decembru bez noćnih dežurstava lekara opšte prakse tokom vikenda u Domu zdravlja

Aleksandra Djuran December 4, 2025

Prema odluci Ministarstva zdravlja i kikindski Dom zdravlja uveo je noćna dežurstva. Tokom protekla dva vikenda petkom, subotom i nedeljom dvadesetčetvorosatno radno vreme organizovano je u ambulanti u Svetosavskoj 53.

–Prvog vikenda tokom tri noći javilo se 20 pacijenata – saznajemo od dr Biljane Marković, direktorice Doma zdravlja. – Najviše je bilo onih sa povišenom telesnom temperaturom, potom sa bolom u želucu, a deo njih na pregledima je bio usled mučnine i povraćanja. Drugog vikenda dežurstva za sve tri noći imali smo ukupno 12 pacijenata. Sugrađani su se i tada najviše javljali zbog povišene telesne temperature i bola u grlu.

Kako navodi naša sagovornica organizovan je sastanak sa lekarima opšte prakse koji su zainteresovani za dežurstva.

-Na sastanku su se svega dva lekara javila za noćna dežurstva, što nije dovoljno da se pokrije četiri vikenda i 12 smena, koliko ih ima u decembru. Stoga smo poslali obaveštenje Ministarstvu zdravlja i nadležnom Pokrajinskom sekretarijatu da zbog nedostatka kadrova nismo u mogućnosti da nadalje organizujemo noćna dežurstva, a da svi pacijenti kojima je neophodna medicinska pomoć tokom noći mogu da se obrate Hitnoj službi koja ima dve dnevne i dve noćne ekipe  – precizirala je naša sagovornica.

I u Opštoj bolnici postoji prijemno-trijažni centar sa laboratorijom i rendgen službom i pacijenti se sami opredeljuju gde će da potraže lekarsku pomoć u situacijama koje su hitne.

A.Đ.

 

 

Nursen-Basce-1

Iz Istanbula u Kikindu: Kako tinejdžerka iz Turske doživljava naš grad

Tijana Despotovski December 4, 2025

Petnaestogodišnja Nuršen Bašće iz Istanbula već tri meseca živi u Kikindi u okviru programa razmene „Interkultura“, a naša sredina, kako kaže, brzo joj je postala „dom daleko od doma“. Prvi utisak bio joj je da je grad mnogo manji od onoga što je navikla, ali upravo ju je taj mirniji tempo života osvojio na prvi pogled.

Najviše je iznenadila razlika u školskom ritmu: u Turskoj je u učionici provodila i do deset sati dnevno, dok u Kikindi ima dovoljno vremena i za šetnju do škole – naviku koja joj je postala omiljena.

-Pešačim 35 minuta do škole svakog dana, ali osećam kao da traje deset. Baš mi prija – rekla je ona.

Živi kod porodice Avramov, a vršnjakinja Lara ističe da je prvi susret u Beogradu bio veoma emotivan. Odluku da postanu domaćini doneli su bez mnogo razmišljanja.

-Nikada nisam delila sobu, ali sada mi je to normalno. Trebalo je oko dve nedelje da se naviknemo na suživot, ali sve ide lepo – objasnila je Lara.

Nuršen je brzo prihvatila lokalne navike, a najviše je oduševljavaju srpski praznici, hrana i toplina ljudi. Omiljena jela su joj ćevapi i sarma, a najdraža srpska reč – „prijatno“. Priznaje da joj buka i gužva Istanbula uopšte ne nedostaju, ali joj nedostaju prijatelji i porodica.

Svoje utiske redovno deli sa roditeljima, a kada se u julu bude vratila kući, već zna šta će im prvo reći: „Drago mi je što vas vidim, ali ja bih nazad u Kikindu.“

violinista-rus-(2)

Ulični svirač iz Rusije ulepšao Kikinđanima kišni dan

Aleksandra Djuran December 3, 2025

Saša Jakobov (38) iz Rusije ulepšao je sugrađanima tmuran decembar svirajući na Gradskom trgu. Violinista je privukao pažnju mnogih, a sve koji su zastali da ga čuju Saša je nagradio osmehom ili muzičkom numerom.

-Pre dve godine došao sam iz Rusije u Srbiju i kada sam ovde živim u Subotici – saznajemo od uličnog svirača. – Radim kao muzičar na brodu, gde provodim veći deo godine. Svaki odmor sam u vašoj zemlji i volim da putujem od grada do grada. Drugi put sam u Kikindi koja je na mene ostavila odličan utisak.

Kako napominje naš sagovornik, kada je u našem gradu, traži sove u krošnjama drveća.

-Volim da posmatram i brojim sove. Nigde nisam video da se u centru nekog grada one sakupljaju u tolikom broju. Sviram Kikinđanima i sovama, a usput se malo i zaradi – navodi Jakobov.

Muziku ne deli tako da na njegovom repertoaru ima popa, roka, klasičnih numera, popularnih pesama.

-U Srbiji svi ljudi vole muziku i pozitivno reaguju gde god da se pojavim. Volim da sviram napolju kod vas. Imate najlepšu zemlju i najbolje ljude koji prihvataju svakog  – zaključio je Saša Jakobov.

A.Đ.

zeleni-kviz-2025-(1)

Učenici OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina pobednici „Zelenog kviza – Pokaži svetu kako čuvaš planetu“

Aleksandra Djuran December 3, 2025

Pokret gorana, Kancelarija za mlade i Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača organizovali su „Zeleni kviz – Pokaži svetu kako čuvaš planetu“. Učestvovali su đaci petih i šestih razreda 11 osnovnih škola, pet gradskih i šest seoskih, a najbolje znanje pokazali su učenici Osnovne škole „Vasa Stajić“ iz Mokrina.

Prvoplasirani Nevena Badrljica, Lazar Čvorak i Andreja Kljajić ističu da je, pre svega, bilo zanimljivo učestvovati.

-Kviz je odlično osmišljen i puno toga smo i naučili – rekla je Nevena. – Najlakše su bile igre, a najteža su bila pitanja u kvizu. Svo troje smo se pripremila za kviz na časovima u školi, ali i tokom vannastavnih aktivnosti.

U finalu su se našle četiri škole među kojima je drugo mesto zauzela škola „Ivo Lola Ribar“ iz Novih Kozaraca, treće „Jovan Popović“ i četvrti su bili đaci iz sajanske škole „Mora Karolj“.

Zelen kviz organizovan je petu godinu za redom, podseća Nevena Mesaroš Oličkov, zastupnica udruženja Pokret gorana.

-Učenici nam iz godine u godinu pokazuju da vode računa o životnoj sredini. Prvi deo kviza odnosio se na praktične aktivnosti, a najbolji su stekli pravo da se nadmeću u finalu. Prve tri škole nagrađene su zelenim vaučerima koje će zameniti sadnicama kojima će oplemeniti školski prostor. Osvojili su i zelenu ekskurziju koju ćemo realizovati na proleće u okviru koje ćemo posetiti ekološki centar u Sremskim Karlovcima – istakla je Mesaroš Oličkov.

Pokrovitelj kviza je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.

A.Đ.

 

 

Jefimija-2

„Novogodišnji festival plesa“ u nedelju u Ruskom Selu

Aleksandra Djuran December 3, 2025

Studio plesa „Jefimija“ iz Ruskog Sela u nedelju, 7. decembra, organizuje „Novogodišnji festival plesa“ koji će se održati u OŠ „Gligorije Popov“ s početkom u 16 sati.

Program će otvoriti predstava „Junaci iz bajke“ nakon čega će nastupiti članovi plesnih studija „Jefimija“ i „Free Step”, kao  folklorni ansambli kulturno umetničkih društava „Scena“ iz Banatske Topole, „Aleksandrovo“, „Milan Mića Sučević“ iz Žitišta, „Petrovgradski Đeref“ iz Zrenjanina i domaćini.

Ulazak se naplaćuje 350 dinara.

pozoriste-20

Kikinda slavila 75 godina Narodnog pozorišta: veče puno emocija, uspomena i aplauza za sve koji su gradili scenu

Tijana Despotovski December 3, 2025

Narodno pozorište Kikinda 2. decembra obeležilo je 75 godina postojanja svečanim programom koji je publika dočekala sa mnogo emocija. U prepunoj sali susreli su se sadašnji i bivši glumci, reditelji, tehničari i saradnici, kao i brojni poštovaoci pozorišta, stvarajući atmosferu ispunjenu sećanjima, smehom i iskrenim suzama.

Veče je započelo izložbom „Tkanje vremena: 75 godina pozorišnog kostima“, koju je priredila kostimografkinja Tatjana Radišić. Izložba je predstavila svojevrsni vreme­plov scenskog stvaralaštva, uključujući i najstariji sačuvani kostim iz predstave „Ujka Vanja“.

-Ovo je mali omaž pozorišnom kostimu i kući u kojoj sam napravila svoju prvu predstavu – rekla je Radišić.

Usledila je projekcija kratkog filma s arhivskim snimcima i fotografijama, a potom i neobičan i emotivan razgovor sa glumačkim ansamblom. Glumica Tanja Markov Križan vodila je prisutne kroz anegdote i uspomene koje su rukovođene aplauzima i smehom publike.

Direktor pozorišta Brane Marjanović istakao je da je cilj ovog programa bio da se oda počast svima koji su gradili pozorište — onima pred publikom, ali i onima koji stoje iza scene.

-Pozorište je atribut grada, a večeras smo želeli da se setimo i onih koji nisu više sa nama – poručio je.

U ime Grada Kikinde, članica Gradskog veća za kulturu Marijana Mirkov istakla je da je pozorište „srce i duša grada“, dok je gradonačelnik Mladen Bogdan podsetio da „pozorište stvara zajednicu, vraća nas jedne drugima i čuva duh Kikinde“. Prisutne je pozdravila i Nevena Baštovanović, pomoćnica pokrajinskog sekretara za kulturu, koja je poručila da „ništa u pozorištu nije beznačajno, jer svaka uloga gradi sliku našeg razumevanja sveta“.

Vrhunac večeri bila je dodela Povelja zaslužnim pojedincima. Povelju za životno delo poneo je dugogodišnji glumac i upravnik Branislav Šibul, čiji je rad obeležio čitave epohe kikindskog teatra. Publika ga je pozdravila stojećim aplauzom.

Pored Šibula, priznanja su dobili i brojni saradnici, reditelji i glumci koji su decenijama stvarali repertoar pozorišta i čuvali njegov profesionalni status.

Svečanost je završena porukom koja se najglasnije čula kroz ovu posvećenu publiku — da je kikindsko pozorište mnogo više od zgrade i scene: ono je zajednička priča grada, čuvana i prenošena 75 godina.

 

NZS-2

Kadrovski izazovi u prvom planu: institucije i poslodavci zajedno traže rešenja

Tijana Despotovski December 2, 2025

U Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Kikindi danas je održan sastanak predstavnika NSZ, Privredne komore i Grada Kikinde sa lokalnim poslodavcima. Razgovaralo se o najvećim izazovima koji pogađaju privredu — nedostatku stručnog kadra, uticaju povećanja minimalne cene rada, zloupotrebi bolovanja i potrebi za stabilnim poslovnim okruženjem.

Gradonačelnik Mladen Bogdan i direktor NSZ Milan Bosnić istakli su značaj redovnog dijaloga između institucija i privrede, dok su predstavnici komore naglasili da je najveći problem manjak kvalifikovanih radnika, posebno inženjera i tehničkih struka.

-Voleo bih da ovo postane praksa i način na koji komuniciramo. Cilj nam je da razumemo krvnu sliku naše privrede – ko raste, ko stagnira, ko zapošljava i sa kakvim se preprekama susreće – poručio je Bosnić.

Kako je dodao, nezaposlenosti gotovo da i nema, ali je problem to što „poslodavci ne mogu da nađu ljude sa adekvatnim nivoom znanja i kvalifikacija“. Upravo zato je, ističe on, neophodno sistemski rešavati probleme koji se pojavljuju na lokalu, ali i na regionalnom nivou.

Gradonačelnik Bogdan rekao je da je sastanak organizovan kako bi se čuo što širi spektar mišljenja – i pozitivnih i onih koji ukazuju na nedostatke sistema.

-Dobro je da čujemo iz prve ruke kako firme posluju. Naš zajednički cilj je da održimo stabilnost Kikinde, da privreda živi i radi, da radnici ostanu na svojim radnim mestima i da ne dozvolimo veći odliv radne snage – izjavio je Bogdan.

V.d. direktorka Filijale NSZ Kikinda, Jelena Mitrović, potvrdila je da je nezaposlenost u okrugu na niskom nivou, ali da to istovremeno stvara nove izazove za poslodavce.

-Poslodavci se sve više okreću NSZ-u i traže kadrove, ali imamo problem da na evidenciji nađemo kvalitetnu radnu snagu. Najviše se traže radnici građevinske struke, a njih gotovo da nemamo – navela je Mitrović.

Prema rečima Tibora Horvata, v.d. direktora Regionalne privredne komore Kikinda, najkritičniji izazov sa kojim se lokalni poslodavci susreću je manjak stručnog kadra.

Kao jedno od rešenja naveo je razvoj dualnog visokog obrazovanja, kao i podsticanje kompanija da kroz stipendije i saradnju sa fakultetima „vežu“ najbolje studente za lokalnu sredinu.

ozakonjenje-(1)

Od 8. decembra počeće podnošenje prijava za upis nepokretnosti koje nemaju formalizovano vlasništvo

Aleksandra Djuran December 2, 2025

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima “Svoj na svome” predviđa da se prijave podnose isključivo elektronskim putem, putem platforme koja će biti dostupna svim građanima i trajaće 60 dana. Očekivani rok za početak podnošenja prijava je 8. decembar i trajaće do 5. februara, podsećaju iz Gradske uprave.

Građani će moći sami podnesu prijavu, a ukoliko nemaju tehničku opremljenost za to, moći da se obrate za pomoć zaposlenima u Gradskoj upravi koji će im pružiti tehničku i pravnu pomoć.
Prijave će se podnositi u sali broj 51, na prvom spratu, ulaz iz ulice Braće Tatić, a meštani sela mogu to da urade  svojim mesnim zajednicama, prema rasporedu koji će biti istaknut na oglasnim tablama.

Za podnošenje prijave neophodni su važeća lična karta, osnov sticanja, odnosno dokaz o vlasništvu (ugovor p kupovini, poklonu, rešenje o ostavini, dodeljivanju i slično) – u svim slučajevima, podaci o objektu – namena, spratnost i površina objekta, ukoliko je nepokretnost stečena van braka – dokaz o istom, u suprotnom se neporetnost upisuje na oba supružnika.

Prijavu podnose svi zainteresovani građani, i oni koji su podneli prijave po ranije važećim zakonima, jer su ti postupci u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kolektivno obustavljeni.

Potrebno je za svaku nepokretnost podneti posebnu prijavu i potrebno je da svi suvlasnici, ukoliko ih ima, podnesu prijavu.

kck-fasada-(5)

U Kulturnom centru: Uskoro nova Galerija i bioskop pod zvezdama

Aleksandra Djuran December 2, 2025

Na zgradi Kulturnog centra u toku je rekonstrukcija fasade. Rok za završetak radova je 90 radnih dana, a obuhvatiće obijanje postojeće fasade do cigle, malterisanje i krečenje.

-Fasada će biti rađena u dve faze. U toku je prva faza u koju će biti uloženo 40 miliona dinara i podrazumeva i unutrašnju i spoljašnju fasadu zgrade, zaključno sa delom na Baletskoj sali – saznajemo od v.d. direktora Marka Markovljeva.  – Pošto prvi deo rekonstrukcije bude završen, nadam se, da će Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i lokalna samouprava opredeliti sredstva za drugu fazu. Druga faza obuhvatiće površinu od Baletske sale do kraja Partizana i takođe je projektom planirano i unutrašnja i spoljašnja sanacija.

Fasada, ali i uređenje unutrašnjosti objekta pomogli su Republika, Pokrajina i i lokalna samouprava po različitim projektima

-Preostaje da se uredi dvorište. Na bini, koja se nalazi u ovom prostoru, u toku je zamena pločica. Nakon toga uradiće se nova struja i molersko-farbarski radovi. Od Ministarstva turizma i omladine nedavno su nam odobrena sredstva, 17 miliona dinara, za projekat digitalizacije dvorišta odnosno pravljenje bioskopa na otvorenom. Postavićemo veliki led ekran, a bioskop će raditi i tokom dana i u večernjim satima. Već na proleće očekuju nas prve projekcije filmova. Pored toga dobili smo i sredstva za tehniku neophodnu za sve buduće događaje – kazao je naš sagovornik.

Lokalna samouprava Kulturnom centru vratila je na upotrebu lokal u kom je donedavno bila prodavnica „Planeta“. U njemu će biti otvorena Galerija koja je nekada postojala u prizemlju zgrade. Očekivanja su da novi prostor uskoro bude u funkciji. Na zgradi izgrađenoj sredinom 19. veka, koja je jedan je od najreprezentativnijih objekata u pešačkoj zoni, u proteklom periodu urađeno je puno toga.

-U Kulturnom centru najpre je rekonstruisan krov, a potom je završena i adaptacija foajea, reparacija stepeništa, hodnika, zamena unutrašnje  i spoljašnje stolarije, rekonstruisan je enterijer, Velika i Baletska sala, toaleti, podovi, elektro i molersko-farbarski radovi. Sanacijom plafona, tačnije skidanjem slojeva farbe koje su decenijama bile tu, došli smo do originalnog maltera na kom se vidi da je bio iscrtan. U saradnju sa Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika,  urađeni su šabloni originalnih ukrasa i plafone ponovo krasi dekorativni moleraj koji nekada bio svojstven za ovakve objekte. Identičan je onom iz vremena kada je zgrada sagrađena, a boje su modernije, u skladu sa današnjim vremenom – podsetio je Markovljev.

Centralni deo stepeništa na ulazu postavljena je monumentalna skulptura autora Jovana Blata visoka oko sedam metara koja je ispunila prazan prostor. Skulpturu, drvo, ima ptice od terakote i to vrste koje se mogu videti u Kikindi i okolini.

Sledeće godine u planu je izgradnja lifta koji će omogućiti osobama sa invaliditetom da prisustvuju svim programima i događajima koji se organizuju na spratu Kulturnog centra. Pored toga cilj je i da se sa što više zelenila oplemeni dvorište.

A.Đ.