Град Архиве | Паге 30 оф 362 | Кикиндски портал

Радови у Месној заједници Башаид: Приводи се крају последња фаза обнове Дома културе

Aleksandra Djuran Фебруарy 25, 2026

У Месној заједници Башаид у току је обнова Дома културе. Радови на овом објекту одвијају се фазно. Адаптација је започета прошле године и тренутно се у потпуности санира простор у приземљу, истакнуто је приликом обиласка објекта градоначелника Младена Богдана, члана Градског већа Бојана Микалачког, донедавно председника Савета МЗ Башаид, и чланице Анете Јанков.

-Најпре је адаптиран крова и просторије на спрату које користе чланови Културно уметничког друштва „Башаид“ и ђаци школе „1. октобар“. Радови су обухватили и комплетну замену столарије на прозорима и вратима, постављање нових подова на првом спрату и кречење. На спрату је урађен и нови санитарни чвор, као и нова лед расвета– рекао је Микалачки. – Мештани су сопственим снагама обновили биоскопску салу, а и фасада је била у јако лошем стању, тако да је и она у највећем делу реконструисана. У приземљу су адаптирани санитарни чворови, поставља се нови под, замењена је столарија и у овом простору налазиће се Библиотека, Галерија и етно соба, док ће просторију на спрату користити удружење жена.

Зграда је центар културног окупљања, користе је разна удружења и млади, те је зато и приоритет што се тиче улагања. Средства за обнову фасаде издвојена су из буџета локалне самоуправе око два милиона динара и Месне заједнице.

-У градском буџету у овој години издвојено је више средстава за улагање у месним заједницама. – предочио је градоначелник Богдан. – Свако наше село има Дом културе које је место окупљања свих мештана, али и гостију тако да је и наш циљ да они буду што уређенији. Модеран и функционалан изглед допринеће да се у њима организује што више културних и других манифестација. Овом приликом желим и да похвалим мештане Башаида који су се организовали и уредили део простора. Убеђен сам да ћемо врло брзо присуствовати и првом културном догађају у обновљеном простору. Чим временски услови дозволе у центру села започеће и изградња новог, модерног дечијег игралишта за шта је средства обезбедила Покрајина. Такође, наставиће се и изградња капеле за коју је у плану да се ове године и заврши.

Микалачки је додао и да ће се, као члан Градског већа, залагати да свака месна заједница има Дом културе попут башаидског.

Осим Дома културе у Башаиду се уређују и две свечане сале у непосредној близини Месне заједнице које се издају, а средства се враћају у буџет.

А.Ђ.

Тракторска демократија: „Солидарни” на туђ рачун

Jelena Trifunović Фебруарy 25, 2026

Протест је право. Блокада – није.

Мањи део пољопривредника са севера Баната одлучио је да буде “солидаран” са колегама из Шумадије и Мачве, па су организовали вишечасовну блокаду дела магистралног пута код Башаида.

Ускраћивање слободе кретања другима правдају позивањем на солидарност. Ипак, неспорно је да код блокаде путева солидарности нема, већ само чињенице да се права свих других возача, путника, радника газе и да је реч о малтретирању грађана. Све друго је замена теза.

То што неко неће на време или уопште стићи на посао, код лекара, у школу или на факултет, није никаква “солидарност” нити борба за права, већ принуда.

И док удружења пољопривредника одбијају дијалог са ресорним министром, а захтеви се своде на забрану увоза одређених производа, пре свега млека, јасно је да су протести политички мотивисани. Ако не желите разговор, већ блокаду – онда је јасно да вам решење није приоритет.

Уместо разговора и тражења конкретних решења, бира се блокада као прва и основна тактика. То јесте знак да је у питању политички перформанс и намера да се произведе тензија, а не борба за опстанак домаће производње.

Кобра- Свемирац оправдао име и у финалу савладао гусана Тајсона

Aleksandra Djuran Фебруарy 22, 2026

Гусан Кобра -Свемирац власника Милоша Ђукића у финалу 40. Светског првенства у надметању гускова, после 17 минута борбе, у бег је натерао Тајсон Мирка Ристића, и тако освојио гушчарски трон. Миљеник Ђукића има три године и три пута је био у финалу, двогодих и једногодишњака, и сва три пута је изгубио.

-Гушчарством се бавим већ 18 година. Са девет година, 1996. сам избегао са породицом из Босне и у Мокрину заволео гусане. Кобра – Свемирац има три године и ово му је прва и најважнија титула. Има изузетну генетику и желим да се захвалим Миодрагу и Горану Трнићу и Горану Србљину. Неопходно је пуно неге, љубави, стрпљења, рада да би постао шампион, али и спортске среће. Шампиону следи пензија. Живеће у мом дворишту као краљ до краја живота- истакао је Милош Ђукић.

У категорији двогодаца Мирослав Челекетић борио се против самог себе. Гусак Професор био је бољи од Капетана Куке.

-Први пут су два моја гусана у финалу. Моја предвиђања да ће победити Професор су се и обистинила. Био је бољи и то се видело. Читаве године гускове треба пазити, мазити, тренирати, посветити им пажњу, дати им добру храну и воду, омогућити му да је сам у дворишту да би чувао своје женке. Генетика је такође важна, а колико је јака Професор ће показати у такмичењу следеће године – навео је Челекетић.

Код младих су до самог краја дошли гусан Слободана Кришана и Пегаз Давора Ладичорбића који је и победио у финалу.

Председник Удружења „Бело перо“ Живица Терзић подсетио је на почетке:

-Удружење је на почетку основало тадашњих девет чланова, а сада их имамо 90. Више чланова значи и више такмичара, тако да их у претходних неколико година имамо око 140 у све три категорије надметања. Надамо се да ће се наша манифестација унапредити у годинама које долазе, иако већ јесте светска. Било је покушаја да се прошири, па су доносили гусане из Ветерника да учествују, међутим није то та раса и већ после тридесетак секунди надметање се заврши – сазнајемо од Терзића.

Манифестацији су присуствовали градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Бојан Микалачки.

-Светско првенство у надметању гускова јединствена је манифестација коју одликује традиција, а такмичења у проистекла из природног нагона гусана да се боре за љубав женки. Ову прилику искористио сам да разговарам са представницима Света Месне заједнице и мештанима и већ сада могу да најавим да ће за седам до десет дана бити постављен видео надзор на депонији ван села која је чишћена крајем године. Циљ је да спречимо да се дивље сметлиште прошири. Осим тога ускоро ће се наставити санација Омладинског дома чију салу користи велики број мештана – прецизирао је градоначелник Богдан.

Добро утренирани и у пратњи верних пратиља бели „гладијатори“ даће све од себе да освоје гушчарски трон.

-Месна заједница у сарадњи са локалном самоуправом помаже једну од најатрактивнијих манифестација у Мокрину – казао је Горан Ристић, председник Савета МЗ. -На свима нама је да заједнички унапређујемо гушчарство које је традиција нашег места.

А.Ђ.

У близини Башаида пронађени лешеви мишара, строго заштићене врсте птица: Сумња се на тровање

Aleksandra Djuran Фебруарy 22, 2026

У околини Башаида 13. фебруара пронађено пет мртвих мишара који је строго заштићена врста птица грабљивица, стоји у саопштењу Покрајинског завода за заштиту природе. Од тога, три су пронађена у близини леша пса, а још два на око двесто метара даље. Пронађени су и лешеви сврака и гачаца.

-Сви мишари имали су неприродно згрчена тела на начин који указују на могуће тровање. Пас је такође имао симптоме тровања, а на овај узрок указује и масовност угибања. Пријаву је послало Друштво за заштиту и проучавање птица Србије – наводе у поменутом Заводу.

И у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије, сумњају на намерно или ненамерно тровање, које прети да угрози и најређе врсте у нашој земљи.

Фото: Покрајински завод за заштиту природе

На увиђају који је урађен пре десетак дана, били су присутни представници Покрајинског завода за заштиту природе, Покрајинска инспекција за заштиту животне средине, надлежна ветеринарска инспекција и јединица за сузбијање еколошког криминала Полицијске управе Кикинда.

Оно што стручњаке посебно брине јесте локација овог инцидента јер се свега пет километара од даље налази се активно гнездо орла крсташа. Ова врста је у Србији критично угрожена и сваки губитак јединке могао би бити фаталан за опстанак целе популације у нашој земљи.

Фото: Покрајински завод за заштиту природе

Сви лешеви животиња уклоњени су са терена како би се спречило даље ширење отрова кроз ланац исхране и заштитиле преостале животиње.

„Фенсерај укуса“ окупио 80 излагача: Интересовање суграђана и гостију превазишло очекивања

Aleksandra Djuran Фебруарy 21, 2026

На Градској пијаци, организован је „Фенсерај укуса“ који је превазишао очекивања. Од самог отварања, гастрономска, туристичка и продајна манифестација, изазвала је интересовање великог броја суграђана, али и гостију из других места, па и суседне Румуније.

Међу 80 излагача била је и Светлана Бартоле из Зрењанина која се бави израдом фокаче.

-Фокача је старо јело и ми смо га модернизовали. Основа је иста, пита од ферментисаног теста, а укуси су разни и слатки и слани. Правимо их са поврћем, сиром, месом, воћем. Први пут смо у Кикинди као излагачи и морам да истакнем да је организација одлична, а посећеност изванредна – навела је Бартоле.

Александра Авдић из Жабља у оквиру пољопривредног газдинства које се налаз на Старој планини припрема зимницу, пекмезе, слатко, ракију, ароматичне соли.

-Све је са Старе планине и са најздравијом изворском водом. Имамо колаче им медењаке. Били смо учесници „Фенсераја укуса“ у Новом Саду, али у Кикинди нам се више свиђа – додала је Авдић.

Пријатељи из суседне Румуније увек се радо одазову свим манифестацијама у Кикинди, а тако је било и овога пута. Жељко Аџић, власник радија „Банат линк“ из Темишвара пријатно је изненађен понудом.

-Следећи пут довешћемо и Темишварце да излажу. Ово је начин да се људи виде, али и да се упознају са малим произвођачима. Поред тржнишх центара, људи све мање иду на пијацу и треба им вратити ту навику – казао је Аџић.

Манифестацију која је први пут организује у нашем граду и отворили су је Милица Брљак испред „Фенсераја укуса” и Младен Богдан, градоначелник.

-Наша жеља да се проширимо на друге средине врло успешно је реализована у Кикинди. Овде је велики број излагача и сви имају своје мало предузеће у којем се труде да буду уникатни и да израђују домаће и традиционалне производе – напоменула је Брљак.

Први човек града прецизирао је да је оваква и сличне манифестације прави начин да се простор Градске пијаце још више приближи суграђанима и гостима.

-Разноврсност понуде је изузетан и верујем да су сви суграђани пронашли оно што их интересује. Простор пијаце добио је потпуно нови изглед са овом манифестацијом и на нама је да га и у будућности користимо и за друге садржаје, а не само за зелену пијацу. Драго ми је што се манифестацији одазвао и значајан број локалних произвођача који кроз своје производе промовишу Кикинду – закључио је градоначелник Богдан.

Јелена Пантелић из ЈП „Кикинда” констатовала је показао опредељење ЈП „Кикинда“ да Градске пијаца не буде само продајни простор, већ живо градско средиште, место сусрета, интеракције, културе, промоције локалне привреде и друштвених дешавања.

-Драго нам је што имамо велики број излагача и још већи број посетилаца. Објекат који је отворен пре четири године један од најлепших пијаца у Војводини и на нама је да га максимално искористимо и за друге садржаје. Циљ је да оно постане место сусрета, дружења, интеракције, место где ће локални привредници моћи да покажу шта имају и знају – напоменула је Пантелић.

Манифестацију су пратили тамбураши, док је за децу био организован интерактивни кутак.

А.Ђ.

Прво писано дело о цркви Светог Николе представљено широј публици

Aleksandra Djuran Фебруарy 21, 2026

Књига „Црква Светог Николаја у Кикинди“ професора историје Тихомира Гајског представљена је у Народном музеју. Поред аутора, о првом писаном делу о најстаријој згради у нашој средини, говорили су и ђакон Небојша Марковић, јереј Мирослав Бубало и Јовица Тркуља у својству уредника.

Књига је настала поводом обележавања 250 година цркве Светог Николе и како Гајски наводи да је био право време да се на једном месту нађу сви подаци о храму.

-Описао сам храм и кроз призму архитектонске грађевине, али и цркву као верску заједницу верујућих људи. Велики труд и пуно времена уложено је у изналажењу података јер су записи везани за цркву Светог Николе расути на много страна. Моја жеља била је да све што је доступно приредим у питку причу. И поред свега било је задовољство истраживати и радити на овој књизи – истакао је Тихомир Гајски.

Сва литература о храму налази се у архиви, те је било важно објединити све податке о цркви Светог Николе која није само верски објекат, него је и културно знамење и сведок свих година које су прошле од оснивања Кикинде, подсетио је јереј Мирослав Бубало:

-Прва црква била је од трске и блата, а пошто су одлучили да остану овде, решили су да је изграде од чврстог материјала. Храм је место сабрања Божијег народа у коме се слави Вазнесење Христово, служи се света служба и народ се уједињује у сједињује.

Ђакон Небојша Марковић додао је да је најважнија духовна димензија храма.

-Ова књига говорио и о томе где смо, ко смо и шта смо у цркви, а шта ван ње. Црква је заједница, која је од момента када је од Господа утемељена, непроменљива и непоколебљива како тада, тако данас, тако и у векове векова – закључио је ђакон Марковић.

У припреми је и монографија о поменутом храму која ће обухватити петнаестак стручних сарадника.

-У књизи се налази више од 70 богатих, колорних, фотографија на којима је приказано 250 година историје цркве Светог Николаја. Не нису само пука илустрација него су у директној функцији личности које се помињу у књизи. Обухватила је настанак Кикинде, православне храмове пре ове цркве, а посебно тежиште је на изградњи самог храма. Посебно су обрађени иконостас и зидно сликарство по којима је наша црква веома позната. Садржај је богат и свака страница говори о историји и настанку. Сажетак у књизи преведен је на руски, мађарски и енглески језик – предочио је професор Јовица Тркуља.

У програму су учествовали црквени хорови, као и Тихон Гајски који је одсвирао нумере на гитари.

А.Ђ.

Више пута санирана ограда на дечијем игралишту у центру на мети неодоговорних

Aleksandra Djuran Фебруарy 19, 2026

Поводом недавног оштећења ограде на дечијем игралишту код великог паркинга у центру града, из локалне самоуправе обавештавају јавност да је ограда у претходном периоду више пута била оштећена и санирана уз ангажовање и подршку Јавног предузећа „Кикинда“, које је благовремено реаговало и обезбедило неопходне радове како би игралиште остало безбедно за коришћење.

Упркос уложеним средствима, труду и одговорном поступању надлежних служби, недопустиво понашање појединаца се понавља, чиме се директно угрожава безбедност деце и наноси материјална штета јавној имовини.

Градском одлуком о општем уређењу насељених места и комуналном реду забрањено прљати и уништавати површине јавне намене, као и комуналне објекте и уређаје. Прописана је и новчана казна у износу од 25.000 динара за физичко лице које поступа супротно наведеним одредбама.

Град ће, ради заштите јавне имовине и безбедности деце, бити принуђен да у наредном периоду предузме конкретне мере и доследно примењује казнену политику према починиоцима. Имајући у виду да се у непосредној близини игралишта налази видео-надзор, у случају нових оштећења, у сарадњи са Полицијском управом Кикинда, провераваће се снимак и покренути одговарајући поступци у складу са законом.

Апелујемо на све грађане да се понашају одговорно и савесно, да чувају јавну имовину и да заједничким деловањем допринесу очувању безбедног и уређеног простора за нашу децу и све суграђане. Очување јавних површина није само законска обавеза, већ и питање личне и друштвене одговорности.

Кикинда се представља на 47. Међународном сајму туризма

Aleksandra Djuran Фебруарy 19, 2026

Туристичка организација града представља део је Међународног сајма туризма који је отворен данас на Београдском сајму под слоганом „Једно путовање, хиљаду прича“. На сајму који траје до 22. фебруара учествује више од 350 излагача из 18 земаља.

-Наш град представљамо у оквиру штанда Покрајинског секретаријата за привреду и туризам – истакла је Јасмина Орашанин, в.д. директорица Туристичке организације. -Ово је прилика да све посетиоце упознамо са туристичким, гастрономским и културно – историјским знаменитостима Кикинде, али и да промовишемо производе локалних произвођача. Посебан акценат је на нашој највећој манифестацији „Данима лудаје“, као и на совама и мамутици Кики.

Премијер Ђуро Мацут, отварајући сајам, навео је да је изложба Експо 2027 велики тренутак за Србију и додао да је то велика прилика за развој туризма и угоститељства земље.

Званични партнер овогодишњег сајма је земља Кипар. Манифестација је највећи и најпосећенији туристички догађај у региону са дугом традицијом и регионалним угледом.

А.Ђ.

Нови апарат за Општу болницу: Пробни рам за одређивање оптичке корекције

Aleksandra Djuran Фебруарy 19, 2026

Служби за офталмологију, тачније Амбуланти за очне болести Опште болнице, власник фирме „Палет Пак“ Ненад Јаковљевић уручио нови апарат, пробни рам за одређивање оптичке корекције, вредан око 20 хиљада динара.

-Нови апарат ће много значити у свакодневном раду амбуланте јер практично сваком пацијенту који уђе у амбуланту проверавамо визус, и због тога га на неки начин можемо сматрати „потрошним материјалом“- истакла је др Драгана Радин, начелница Службе за офталмологију.

Кикиндско предузеће „Палет Пак“ је протеклих неколико година у више наврата Општој болници обезбедило опрему за боље функционисање, а ту хуману праксу наставило је већ почетком ове године. Јаковљевић је нагласио да је мање важно колико је до сада било донација, већ да је много битнија њихова жеља да, као фирма, у складу са могућностима, помогну локалној заједници у којој постоје и раде, као и да пацијенти и запослени у овој здравственој установи имају боље услове за лечење.

Овом приликом начелно је договорено да у наредном периоду „Палет Пак“ обезбеди још један овакав или сличан апарат, у зависности од потреба Службе за офталмологију.

Дневно се у овој амбуланти прегледа тридесетак пацијената од беба до најстаријих суграђана.

-Подсетићу да од 2021. године поново радимо операцију катаракте. У овом захвату учествују специјалисти из Клинике за очне болести Клиничког центра Војводине који долазе у Болницу. Никада немамо више од педесетак пацијената на листи чекања и пошто се стекну услови изводе се операције – навела је др Радин.

Опрема неопходна за ову интервенцију набављена је уз финансијску подршку Покрајинске владе која је уложила око 30 милиона динара.

А.Ђ.

Српска Црња под рефлекторима: У Дворцу се снима „Казна за грех”

Jelena Trifunović Фебруарy 18, 2026

У дворцу у Српској Црњи у току је снимање телевизијске серије „Казна за грех“, настале по мотивима истоимене трилогије Јелене Бачић Алимпић. Снимање на овој локацији трајаће до прве половине марта, а дворац је током овог периода затворен за посетиоце.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Серија од дванаест епизода прати детињство, одрастање и немогућу љубав Михајла, наследника грофовског имања, и Емилије, ћерке сиромашног ковача. Кроз њихове судбине приказан је свет првих деценија прошлог века – време балова, коња и кочија, бечких валцера и строгих друштвених правила, али и ратова који мењају људске судбине.

Сценаристкиња Наташа Дракулић истиче да је избор дворца био резултат дуге потраге за одговарајућим амбијентом.

-Јако смо дуго тражили одговарајући каштел широм Србије, али овај је дефинитивно највише одговарао атмосфери приче. Логистички је захтевно преселити велику екипу на дужи период. Изгледа да ништа није случајно јер је Јелена Бачић Алимпић свој роман промовисала баш у овом замку – истакла је Дракулић, додајући да је екипа смештена у Кикинди и да се већ навикла на банатску равницу и гостопримство домаћина.

Она је нагласила да је реч о великој љубавној причи коју су „туђи греси осудили на пропаст“, истичући да управо такве приче публици данас недостају.

Председник општине Нова Црња, Драган Даничић, нагласио је да је локална самоуправа поносна што је домаћин глумачкој екипи.

-Јако нам је драго што смо домаћини једне овакве екипе и што је наш дворац послужио за снимање серије. Објекат је преуређен тако да изгледа као пре сто година и надамо се да ће део тог уређења остати и након снимања. За нас је ово посебно искуство и потврда да смо имали праву визију када смо дворац уредили и понудили за овакве пројекте. Надамо се да ће у будућности бити још сличних иницијатива.

На сету је више од четрдесет познатих глумаца, међу којима су Никола Ракочевић, Марина Ћосић, Славиша Чуровић, Љубомир Булајић, Слободан Бештић, Татјана Кецман, Андреј Њежић, Стефан Радоњић, Марина Воденичар, Зинаида Дедакин, Нина Перишић и други. Креатори серије су Наташа Дракулић и Предраг Антонијевић, док режију потписује Милош Радуновић.

Глумац Славиша Чуровић, који тумачи лик доктора Вебера, каже да је амбијент „сценографски пун погодак“ и да се прича природно уклапа у простор Војводине.

-Снимање иде добрим темпом, екипа је снажна и уиграна, а прича занимљива. Велики број сцена снимамо на отвореном, у зимским условима, што представља додатни изазов за глумце. Верујем да ће публика волети ову серију – навео је он.

Никола Ракочевић, који тумачи грофа Јована Ерцега, истиче да је простор изузетно филмичан и захвалан за снимање.

-Гроф је комплексна личност чији се живот прати кроз више деценија, што улогу чини глумачки захтевном занимљивом. Серија прати породичне односе и животне ломове кроз генерације, што причу чини блиском и разумљивом публици.

НОВИ ЖИВОТ ЗА КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Директор Туристичке организације општине Нова Црња, Никола Толчин, оценио је да је избор дворца за снимање значајан за представљање овог краја у уметничком светлу и да овакви пројекти показују како културно наслеђе може добити нови живот.

-Велика нам је част што је дворац у Српској Црњи изабран као једна од кључних локација за снимање серије „Казна за грех“. Овакво здање, са својом историјом и архитектуром, природно припада снажној и емотивној причи каква је ова.

Снимање се наставља наредних дана, док велелепно здање у Српској Црњи доприноси аутентичном оквиру велике телевизијске приче која оживљава прошло време и људске судбине.

ПРОЈЕКТОВАО РУС

Иначе, овај дворац је међу најмлађима у Војводини. Грађен је за време Другог светског рата, за немачког генарала Нојхаузена. Према предању, пројектовао га је руски заробљеник- архитекта. Прелепо здање тренутно служи за изнајмљивање за различите намене као што су прославе, семинари, снимања серија, филмова…