Град Архиве | Page 30 of 363 | Кикиндски портал

У Новим Козарцима реновиран хол Дома културе: Мештанин Милан Јованић бесплатно извео радове

Jelena Trifunović February 26, 2026

Хол Дома културе у Новим Козарцима заблистао је у новом руху захваљујући заједничком труду и несебичном залагању мештана. Радови на комплетном реновирању, започети су почетком јануара и трајали су око 20 радних дана.

– Месна заједница је обезбедила сав потребан материјал, али посебно желим да истакнем да овај пројекат не би био реализован без људи великог срца. Наш суграђанин Милан Јованић је понудио своју помоћ и потпуно бесплатно извео све радове. Захвалност дугујемо и Уметничкој галерији „Здравко Мандић” која је поклонила уметничке слике и тиме дала посебан печат овом простору. Ово је доказ да слогом и заједничким радом можемо да урадимо велике ствари за наше Нoве Козарце- истиче Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице.

Обновљени хол сада представља пријатнији и лепши простор за сва будућа културна дешавања, док из Месне заједнице најављују додатна улагања у Дом културе.

Лопта, конзоле и навијање: Спектакуларно вече уз 5G МТС караван

Redakcija Kikindski February 25, 2026

Спортска хала СЦ „Језеро“ била је вечерас домаћин 5G МТС каравана, манифестације која је окупила ученике основних школа, гејмере и бројну публику. У оквиру програма одржани су турнир у баскету 3×3 и гејминг такмичење у више дисциплина, уз пратећи програм и директан пренос.

Догађај је организован у сарадњи Telekom Srbijе, локалне самоуправе и Arena Sportа, у оквиру пројекта „Моје право да бирам спорт“. Како је истакао представник компаније Telekom Srbijа, Бојан Матић, циљ каравана је да се деца врате спортским теренима и да се спорт поново приближи школама.

-У Кикинди је учествовало 12 екипа у баскету, уз додатно учешће ученика ОШ „6. октобар“, док је за гејминг турнир било пријављено 106 такмичара. Ово је први пут да се 5G МТС караван појављује у Кикинди, заиста је леп одзив, што се тиче школа и гејмера, као и публике. До сада смо обишли дванаест градова а до краја априла планирамо још десетак. Ово је млад пројекат који је тек прошле године стартовао у Србији и планирамо да га наставимо – рекао је Матић.

У баскету 3×3 победу је однела екипа ОШ „Жарко Зрењанин“, док су екипе ОШ „Вук Караџић“ и „Јован Поповић“ освојиле друго и треће место. Капитен победничког тима Балша Ивковић, четрнаестогодишњак, нагласио је да им је победа много значила.

-Прва утакмица је била јако добра за обе екипе. Били смо у еуфорији после полуфинала и то нам је помогло да победимо. Хвала саиграчима и тренеру Владимиру Шурлану на свему што ме је научио – рекао је Ивковић.

Кошаркашке екипе освојиле су вредне награде: за прво место, таблет уређаје за све чланове екипе, за друго место – бежичне слушалице, док су чланови екипе која је освојила треће место добили кошаркашке лопте.

Паралелно са спортским надметањима одржан је гејминг турнир у дисциплинама FIFA 26, NBA 2K26 и UFC 5. Прво место у UFC категорији освојио је Вук Бадрљица, у NBA 2K26 Богдан Ђуровић, а најбољи у FIFA 26 био је Лав Николић.

Организатор турнира Иван Јанковић истакао је да је одзив био изузетан.

-Презадовољни смо Кикиндом. Имате врхунске гејминг играче, надамо се поновном дружењу код вас. Када су у питању награде, прво место у свакој дисциплини добија по гејмерску столицу, друга места добијају игрице за Sony 5, док гејмери који су освојили трећа места добијају дресове репрезентације.

Петнаестогодишњи Вук Бадрљица, победник у UFC категорији, рекао је да му је ово прво учешће на оваквом турниру.

-Поносан сам на свој успех. Следеће године ћу се опет пријавити. Sony играм отприлике три године. У конкуренцији нас је било петнаест играча.

И Давид Николић, који је на гејминг турниру освојио треће место, радо ће се пријавити и наредне године.

-Имам деветнаест година и ово ми је први пут да учествујем у оваквом турниру. Било ми је јако лепо. У конкуренцији је било шеснаест такмичара. Сматрам да сам могао и боље. Играње игрица није ми хоби али играм око две године.

Учеснике и публику током дана бодрио је и Немања Блажић, јавности познат као Трики, који је похвалио квалитет игре и нагласио да деца у Кикинди и даље воле баскет.

-Одмах после прве утакмице у Кикинди, ја сам људима из организације рекао да је квалитет игре у рангу финала у неком другом граду. Надао сам се да ће се баш моји Кикинђани истаћи и нису ме изневерили. Стварно сам пресрећан, јер се свака утакмица играла тврдо. Што се мене тиче, ја сам свуда. Био сам недавно у Лос Анђелесу код Богдановића да снимамо. Радим свој камп, бићу у Требињу овог лета. Сад са МТС караваном путујем по целој Србији.

Члан Градског већа задужен за образовање Тихомир Фаркаш оценио је да је манифестација успешно окупила школе са територије општине и захвалио организаторима на, како је навео, „сјајној акцији“ и подршци развоју спорта међу младима.

Пренос турнира емитован је на каналу Arena Sport 3.

Т. Д.

Градоначленик Младен Богдан о пољопривредним блокадама: Спречавање кретања није начин, преговарачки сто јесте

Aleksandra Djuran February 25, 2026

Поводом блокаде путева од стране пољопривредника огласио се и градоначелник Младен Богдан.

-Блокаде путева, изласци на улице, спречавање кретања и људи, али и добара и услуга нити је циљ, нити је начин да се дође до решења. То није пут којим треба да се иде. Видео сам како то изгледа на блокираним деоницама, велики број аутомобила стајао је у колони, а људи у њима чекали су да оду на лекарски преглед, посао. Онемогућено им је да дођу до здравствене установе или до фирме па је и посао тих људи доведен у питање. Исто тако, захтеви пољопривредника постављени су тако да не могу да буду испуњени и сматрам да је то био циљ.

Решење треба тражити за преговарачким столом, изричит је први човек града:

-Пољопривредници који негодују треба да се одазову позиву министра пољопривреде Драгана Гламочића на разговор и да у институцијама потраже решење за своје проблеме. На кључној раскрсници код Башаида, где је била блокада, највише пољопривредника који блокирају пут било је из Новог Милошева. То је тактика јер нико не иде на блокаде путева у својим местима, већ се сакупљају на кључним раскрсницама како би их било више. Када поставе захтеве које је немогуће испунити шаљу политичку поруку и притисак да се тензије не смањују. Забрана увоза одређених пољопривредних производа, коју траже, аутоматски је и забрана извоза. То није реално у либералној тржишној економији. Верујем да постоје одређене ствари у пољопривреди које нису добре, али оне су предмет разговора и договора.

Градоначелник Богдан поставио је и питање исправности млека које су пољопривредници делили људима у колонама.

-Леп је то гест, али да ли је то млеко прегледано и исправно? Пропуштају се, како смо обавештени, грађани који су здравствено угрожени и труднице. Ко је тај који ће донети процену о томе, и да ли то значи да се тражи медицинска документација од људи?

Радови у Месној заједници Башаид: Приводи се крају последња фаза обнове Дома културе

Aleksandra Djuran February 25, 2026

У Месној заједници Башаид у току је обнова Дома културе. Радови на овом објекту одвијају се фазно. Адаптација је започета прошле године и тренутно се у потпуности санира простор у приземљу, истакнуто је приликом обиласка објекта градоначелника Младена Богдана, члана Градског већа Бојана Микалачког, донедавно председника Савета МЗ Башаид, и чланице Анете Јанков.

-Најпре је адаптиран крова и просторије на спрату које користе чланови Културно уметничког друштва „Башаид“ и ђаци школе „1. октобар“. Радови су обухватили и комплетну замену столарије на прозорима и вратима, постављање нових подова на првом спрату и кречење. На спрату је урађен и нови санитарни чвор, као и нова лед расвета– рекао је Микалачки. – Мештани су сопственим снагама обновили биоскопску салу, а и фасада је била у јако лошем стању, тако да је и она у највећем делу реконструисана. У приземљу су адаптирани санитарни чворови, поставља се нови под, замењена је столарија и у овом простору налазиће се Библиотека, Галерија и етно соба, док ће просторију на спрату користити удружење жена.

Зграда је центар културног окупљања, користе је разна удружења и млади, те је зато и приоритет што се тиче улагања. Средства за обнову фасаде издвојена су из буџета локалне самоуправе око два милиона динара и Месне заједнице.

-У градском буџету у овој години издвојено је више средстава за улагање у месним заједницама. – предочио је градоначелник Богдан. – Свако наше село има Дом културе које је место окупљања свих мештана, али и гостију тако да је и наш циљ да они буду што уређенији. Модеран и функционалан изглед допринеће да се у њима организује што више културних и других манифестација. Овом приликом желим и да похвалим мештане Башаида који су се организовали и уредили део простора. Убеђен сам да ћемо врло брзо присуствовати и првом културном догађају у обновљеном простору. Чим временски услови дозволе у центру села започеће и изградња новог, модерног дечијег игралишта за шта је средства обезбедила Покрајина. Такође, наставиће се и изградња капеле за коју је у плану да се ове године и заврши.

Микалачки је додао и да ће се, као члан Градског већа, залагати да свака месна заједница има Дом културе попут башаидског.

Осим Дома културе у Башаиду се уређују и две свечане сале у непосредној близини Месне заједнице које се издају, а средства се враћају у буџет.

А.Ђ.

Тракторска демократија: „Солидарни” на туђ рачун

Jelena Trifunović February 25, 2026

Протест је право. Блокада – није.

Мањи део пољопривредника са севера Баната одлучио је да буде “солидаран” са колегама из Шумадије и Мачве, па су организовали вишечасовну блокаду дела магистралног пута код Башаида.

Ускраћивање слободе кретања другима правдају позивањем на солидарност. Ипак, неспорно је да код блокаде путева солидарности нема, већ само чињенице да се права свих других возача, путника, радника газе и да је реч о малтретирању грађана. Све друго је замена теза.

То што неко неће на време или уопште стићи на посао, код лекара, у школу или на факултет, није никаква “солидарност” нити борба за права, већ принуда.

И док удружења пољопривредника одбијају дијалог са ресорним министром, а захтеви се своде на забрану увоза одређених производа, пре свега млека, јасно је да су протести политички мотивисани. Ако не желите разговор, већ блокаду – онда је јасно да вам решење није приоритет.

Уместо разговора и тражења конкретних решења, бира се блокада као прва и основна тактика. То јесте знак да је у питању политички перформанс и намера да се произведе тензија, а не борба за опстанак домаће производње.

Кобра- Свемирац оправдао име и у финалу савладао гусана Тајсона

Aleksandra Djuran February 22, 2026

Гусан Кобра -Свемирац власника Милоша Ђукића у финалу 40. Светског првенства у надметању гускова, после 17 минута борбе, у бег је натерао Тајсон Мирка Ристића, и тако освојио гушчарски трон. Миљеник Ђукића има три године и три пута је био у финалу, двогодих и једногодишњака, и сва три пута је изгубио.

-Гушчарством се бавим већ 18 година. Са девет година, 1996. сам избегао са породицом из Босне и у Мокрину заволео гусане. Кобра – Свемирац има три године и ово му је прва и најважнија титула. Има изузетну генетику и желим да се захвалим Миодрагу и Горану Трнићу и Горану Србљину. Неопходно је пуно неге, љубави, стрпљења, рада да би постао шампион, али и спортске среће. Шампиону следи пензија. Живеће у мом дворишту као краљ до краја живота- истакао је Милош Ђукић.

У категорији двогодаца Мирослав Челекетић борио се против самог себе. Гусак Професор био је бољи од Капетана Куке.

-Први пут су два моја гусана у финалу. Моја предвиђања да ће победити Професор су се и обистинила. Био је бољи и то се видело. Читаве године гускове треба пазити, мазити, тренирати, посветити им пажњу, дати им добру храну и воду, омогућити му да је сам у дворишту да би чувао своје женке. Генетика је такође важна, а колико је јака Професор ће показати у такмичењу следеће године – навео је Челекетић.

Код младих су до самог краја дошли гусан Слободана Кришана и Пегаз Давора Ладичорбића који је и победио у финалу.

Председник Удружења „Бело перо“ Живица Терзић подсетио је на почетке:

-Удружење је на почетку основало тадашњих девет чланова, а сада их имамо 90. Више чланова значи и више такмичара, тако да их у претходних неколико година имамо око 140 у све три категорије надметања. Надамо се да ће се наша манифестација унапредити у годинама које долазе, иако већ јесте светска. Било је покушаја да се прошири, па су доносили гусане из Ветерника да учествују, међутим није то та раса и већ после тридесетак секунди надметање се заврши – сазнајемо од Терзића.

Манифестацији су присуствовали градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Бојан Микалачки.

-Светско првенство у надметању гускова јединствена је манифестација коју одликује традиција, а такмичења у проистекла из природног нагона гусана да се боре за љубав женки. Ову прилику искористио сам да разговарам са представницима Света Месне заједнице и мештанима и већ сада могу да најавим да ће за седам до десет дана бити постављен видео надзор на депонији ван села која је чишћена крајем године. Циљ је да спречимо да се дивље сметлиште прошири. Осим тога ускоро ће се наставити санација Омладинског дома чију салу користи велики број мештана – прецизирао је градоначелник Богдан.

Добро утренирани и у пратњи верних пратиља бели „гладијатори“ даће све од себе да освоје гушчарски трон.

-Месна заједница у сарадњи са локалном самоуправом помаже једну од најатрактивнијих манифестација у Мокрину – казао је Горан Ристић, председник Савета МЗ. -На свима нама је да заједнички унапређујемо гушчарство које је традиција нашег места.

А.Ђ.

У близини Башаида пронађени лешеви мишара, строго заштићене врсте птица: Сумња се на тровање

Aleksandra Djuran February 22, 2026

У околини Башаидa 13. фебруара пронађено пет мртвих мишара који је строго заштићена врста птица грабљивица, стоји у саопштењу Покрајинског завода за заштиту природе. Од тога, три су пронађена у близини леша пса, а још два на око двесто метара даље. Пронађени су и лешеви сврака и гачаца.

-Сви мишари имали су неприродно згрчена тела на начин који указују на могуће тровање. Пас је такође имао симптоме тровања, а на овај узрок указује и масовност угибања. Пријаву је послало Друштво за заштиту и проучавање птица Србије – наводе у поменутом Заводу.

И у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије, сумњају на намерно или ненамерно тровање, које прети да угрози и најређе врсте у нашој земљи.

Фото: Покрајински завод за заштиту природе

На увиђају који је урађен пре десетак дана, били су присутни представници Покрајинског завода за заштиту природе, Покрајинска инспекција за заштиту животне средине, надлежна ветеринарска инспекција и јединица за сузбијање еколошког криминала Полицијске управе Кикинда.

Оно што стручњаке посебно брине јесте локација овог инцидента јер се свега пет километара од даље налази се активно гнездо орла крсташа. Ова врста је у Србији критично угрожена и сваки губитак јединке могао би бити фаталан за опстанак целе популације у нашој земљи.

Фото: Покрајински завод за заштиту природе

Сви лешеви животиња уклоњени су са терена како би се спречило даље ширење отрова кроз ланац исхране и заштитиле преостале животиње.

„Фенсерај укуса“ окупио 80 излагача: Интересовање суграђана и гостију превазишло очекивања

Aleksandra Djuran February 21, 2026

На Градској пијаци, организован je „Фенсерај укуса“ који је превазишао очекивања. Од самог отварања, гастрономска, туристичка и продајна манифестација, изазвала је интересовање великог броја суграђана, али и гостију из других места, па и суседне Румуније.

Међу 80 излагача била је и Светлана Бартоле из Зрењанина која се бави израдом фокаче.

-Фокача је старо јело и ми смо га модернизовали. Основа је иста, пита од ферментисаног теста, а укуси су разни и слатки и слани. Правимо их са поврћем, сиром, месом, воћем. Први пут смо у Кикинди као излагачи и морам да истакнем да је организација одлична, а посећеност изванредна – навела је Бартоле.

Александра Авдић из Жабља у оквиру пољопривредног газдинства које се налаз на Старој планини припрема зимницу, пекмезе, слатко, ракију, ароматичне соли.

-Све је са Старе планине и са најздравијом изворском водом. Имамо колаче им медењаке. Били смо учесници „Фенсераја укуса“ у Новом Саду, али у Кикинди нам се више свиђа – додала је Авдић.

Пријатељи из суседне Румуније увек се радо одазову свим манифестацијама у Кикинди, а тако је било и овога пута. Жељко Аџић, власник радија „Банат линк“ из Темишвара пријатно је изненађен понудом.

-Следећи пут довешћемо и Темишварце да излажу. Ово је начин да се људи виде, али и да се упознају са малим произвођачима. Поред тржнишх центара, људи све мање иду на пијацу и треба им вратити ту навику – казао је Аџић.

Манифестацију која је први пут организује у нашем граду и отворили су је Милица Брљак испред „Фенсераја укуса” и Младен Богдан, градоначелник.

-Наша жеља да се проширимо на друге средине врло успешно је реализована у Кикинди. Овде је велики број излагача и сви имају своје мало предузеће у којем се труде да буду уникатни и да израђују домаће и традиционалне производе – напоменула је Брљак.

Први човек града прецизирао је да је оваква и сличне манифестације прави начин да се простор Градске пијаце још више приближи суграђанима и гостима.

-Разноврсност понуде је изузетан и верујем да су сви суграђани пронашли оно што их интересује. Простор пијаце добио је потпуно нови изглед са овом манифестацијом и на нама је да га и у будућности користимо и за друге садржаје, а не само за зелену пијацу. Драго ми је што се манифестацији одазвао и значајан број локалних произвођача који кроз своје производе промовишу Кикинду – закључио је градоначелник Богдан.

Јелена Пантелић из ЈП „Кикинда” констатовала је показао опредељење ЈП „Кикинда“ да Градске пијаца не буде само продајни простор, већ живо градско средиште, место сусрета, интеракције, културе, промоције локалне привреде и друштвених дешавања.

-Драго нам је што имамо велики број излагача и још већи број посетилаца. Објекат који је отворен пре четири године један од најлепших пијаца у Војводини и на нама је да га максимално искористимо и за друге садржаје. Циљ је да оно постане место сусрета, дружења, интеракције, место где ће локални привредници моћи да покажу шта имају и знају – напоменула је Пантелић.

Манифестацију су пратили тамбураши, док је за децу био организован интерактивни кутак.

А.Ђ.

Прво писано дело о цркви Светог Николе представљено широј публици

Aleksandra Djuran February 21, 2026

Књига „Црква Светог Николаја у Кикинди“ професора историје Тихомира Гајског представљена је у Народном музеју. Поред аутора, о првом писаном делу о најстаријој згради у нашој средини, говорили су и ђакон Небојша Марковић, јереј Мирослав Бубало и Јовица Тркуља у својству уредника.

Књига је настала поводом обележавања 250 година цркве Светог Николе и како Гајски наводи да је био право време да се на једном месту нађу сви подаци о храму.

-Описао сам храм и кроз призму архитектонске грађевине, али и цркву као верску заједницу верујућих људи. Велики труд и пуно времена уложено је у изналажењу података јер су записи везани за цркву Светог Николе расути на много страна. Моја жеља била је да све што је доступно приредим у питку причу. И поред свега било је задовољство истраживати и радити на овој књизи – истакао је Тихомир Гајски.

Сва литература о храму налази се у архиви, те је било важно објединити све податке о цркви Светог Николе која није само верски објекат, него је и културно знамење и сведок свих година које су прошле од оснивања Кикинде, подсетио је јереј Мирослав Бубало:

-Прва црква била је од трске и блата, а пошто су одлучили да остану овде, решили су да је изграде од чврстог материјала. Храм је место сабрања Божијег народа у коме се слави Вазнесење Христово, служи се света служба и народ се уједињује у сједињује.

Ђакон Небојша Марковић додао је да је најважнија духовна димензија храма.

-Ова књига говорио и о томе где смо, ко смо и шта смо у цркви, а шта ван ње. Црква је заједница, која је од момента када је од Господа утемељена, непроменљива и непоколебљива како тада, тако данас, тако и у векове векова – закључио је ђакон Марковић.

У припреми је и монографија о поменутом храму која ће обухватити петнаестак стручних сарадника.

-У књизи се налази више од 70 богатих, колорних, фотографија на којима је приказано 250 година историје цркве Светог Николаја. Не нису само пука илустрација него су у директној функцији личности које се помињу у књизи. Обухватила је настанак Кикинде, православне храмове пре ове цркве, а посебно тежиште је на изградњи самог храма. Посебно су обрађени иконостас и зидно сликарство по којима је наша црква веома позната. Садржај је богат и свака страница говори о историји и настанку. Сажетак у књизи преведен је на руски, мађарски и енглески језик – предочио је професор Јовица Тркуља.

У програму су учествовали црквени хорови, као и Тихон Гајски који је одсвирао нумере на гитари.

А.Ђ.

Више пута санирана ограда на дечијем игралишту у центру на мети неодоговорних

Aleksandra Djuran February 19, 2026

Поводом недавног оштећења ограде на дечијем игралишту код великог паркинга у центру града, из локалне самоуправе обавештавају јавност да је ограда у претходном периоду више пута била оштећена и санирана уз ангажовање и подршку Јавног предузећа „Кикинда“, које је благовремено реаговало и обезбедило неопходне радове како би игралиште остало безбедно за коришћење.

Упркос уложеним средствима, труду и одговорном поступању надлежних служби, недопустиво понашање појединаца се понавља, чиме се директно угрожава безбедност деце и наноси материјална штета јавној имовини.

Градском одлуком о општем уређењу насељених места и комуналном реду забрањено прљати и уништавати површине јавне намене, као и комуналне објекте и уређаје. Прописана је и новчана казна у износу од 25.000 динара за физичко лице које поступа супротно наведеним одредбама.

Град ће, ради заштите јавне имовине и безбедности деце, бити принуђен да у наредном периоду предузме конкретне мере и доследно примењује казнену политику према починиоцима. Имајући у виду да се у непосредној близини игралишта налази видео-надзор, у случају нових оштећења, у сарадњи са Полицијском управом Кикинда, провераваће се снимак и покренути одговарајући поступци у складу са законом.

Апелујемо на све грађане да се понашају одговорно и савесно, да чувају јавну имовину и да заједничким деловањем допринесу очувању безбедног и уређеног простора за нашу децу и све суграђане. Очување јавних површина није само законска обавеза, већ и питање личне и друштвене одговорности.