Град Архиве | Page 16 of 345 | Кикиндски портал

Израђује се студија и припремају развојни програми за МСК

Aleksandra Djuran February 2, 2026

Хемијска индустрија у Европи већ читаву деценију је у великом проблему. Све ово време током ког Метанол има дисконтинуитет у производњи, разлози су објективни, наводе у управи. У МСК је запослено 550 радника и ово предузеће једно је од три из петрохемијског комплекса који су предвиђени за приватизацију.

-Чак и да нам је дозвољено да радимо са губитком, ми не бисмо имали коме да продамо робу – истакао је Мирко Латиновић, директор МСК. – Фабрика је конципирана тако да после 45 дана рада има пуне складишне капацитете. У току је израда студија, које су на линији онима у Европској унији, и за годину дана имаћемо повратну информацију куда МСК иде. Заједно са кабинетом председника Републике Србије и ресорним Министарством посвећени смо развојним програмима који ће обезбедити сигурну будућност за Метанол.

Подсетимо да је Метанол почео са радом 1987. године, али од тада до данас рад је више пута прекидан због високе цене гаса као основног енергента. Када ради ова фабрика један је од највећих извозника. Годинама уназад тражи се стратешки партнер, јер је власништво расподељено тако да 71,85 одсто капитала припада ЈП „Србијагас“, а 24, 8 процената је у власништву републике Србије.

У кухињи Метанола почиње припрема топлих оброка за кориснике Народне кухиње

Aleksandra Djuran February 2, 2026

После петомесечне паузе у припремању куване хране за кориснике програма Народна кухиња, 550 корисника из града поново ће добијати топле оброке. Захваљујући потписаном уговору о сарадњи и коришћењу кухиње Метанолско-сирћетног комплекса, између ове фабрике и Црвеног крста, за најугроженије суграђане поново ће бити припреман ручак.

Догађају је присуствовао Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

-Ово је пример добре праксе на који начин треба решавати озбиљан проблем и како доћи до системског решења – рекао је Миладиновић. – Када се сви удружимо нема тога што не може да се реши. У овој години Црвени крст Србије обележава 150 година постојања, а реч је о организацији која је мост између оних који имају и могу и оних којима су подршка и помоћ најпотребнији.

Мирко Латиновић, генерални директор МСК додао је да су први разговори започети августа прошле године.

-Одлучили смо да простор који не користимо дуже од две деценије, а који одговара намени, уступимо граду Кикинди и Црвеном крсту. У договору са њима урадили смо све што је било неопходно да кухиња што пре проради. Подршку ћемо пружити и у наредном периоду јер нам је жеља да не буде прекида у дистрибуцији оброка – прецизирао је Латиновић.

Уговор је потписан на 11 месеци, са могућношћу да се продужи. У МСК је запослено 550 радника и ово предузеће једно је од три предузећа из петрохемијског комплекса и предвиђено је а приватизацију.

-По завршетку ове године, обновићемо уговор о закупу. Уколико дође до непредвиђених околности на време ћемо обавестити све надлежне службе како би изнашли ново решење, а да не дође до прекида у снабдевању корисника Народне кухиње – закључио је Мирко Латиновић.

Поред 550 куваних оброка, обезбеђује се и 435 ланч пакета за кориснике Народне кухиње у селима, напоменуо је градоначелник Младен Богдан.

-За све време, док није било кухиње, и корисници у граду добијали су ланч пакете са основним животним намирницама. Кухиња, која је била у некадашњем Дому ученика, морала је да се измести јер у овом објекту почињу радови који ће допринети проширењу капацитета Геронтолошког центра. Тражећи нови објекат, циљ нам је био да то буде простор који ће у потпуности одговарати стандардима и који ће нам дуго служити. Пронашли смо га у Метанолу и сада је потписивањем уговора то и озваничено – истакао је градоначелник Богдан.

Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста прецизирала је да дистрибуција куваних оброка почиње сутра, 3. фебруара:

-Мобилни дистрибутивни пунктови остају у улицама Хајдук Вељковој, Раде Трнића и у Микронасељу. Храна ће се дистрибуирати и у Црвеном крсту, а топле оброке са хлебом корисници ће моћи да преузму од 10 до 11 сати. Град је обезбедио близу 20 милиона динара, а Црвени крст Србије десет артикала за функционисање Народне кухиње.

Кухињу је опремио Метанол, а локална самоуправа и Црвени крст плаћаће изнајмљивање простора. Учествовала је и фабрика „Тоза Марковић“ која је донирала 150 квадрата плочица.

А.Ђ.

Освануло још једно бело јутро у Кикинди

Tijana Despotovski February 2, 2026

Кикинда је јутро дочекала прекривена танким белим прекривачем. Иако слаб снег провејава сатима, не задржава се на путевима и пешачким стазама.

Из Зимске службе јављају да никакве интервенције нису биле потребне. У поподневним часовима очекују се температуре изнад нуле што ће спречити појаву поледице на путевима.

Т. Д.

Василије и Дуња, најчешћа имена која су Кикинђани давали својим приновама у 2025. години

Aleksandra Djuran February 1, 2026

У Кикинди је у 2025. године рођено 380 беба. То је 46 новорођенчета мање у односу на 2024. годину, сазнајемо у Матичарској служби у Кикинди.

-Једна беба рођена је у Иђошу. Од укупног броја рођених било је 180 девојчица и 200 дечака. Највише беба рођено је у јануару, 43, док их је у октобру било 40, а најмање порођаја забележено је у мају, 22 бебе. Највећи број жена које се породе у кикиндској Болници имају пребивалиште на територији града Кикинде, али има их и из Новог Милошева, Српске Црње, Тобе – каже Кристина Панцел, заменик матичара.

Прошле године најпопуларнија мушка имена била су Василије и Вукашин, а прати их Лука и Никола. Од женских имена најчешће је било Дуња и Мила, као и Софија. Поједини родитељи одлучили су се за ретка имена.

– Од ретких, несвакидашњих имена издвојила бих Ноел, Луис, Мијан, Кан, Балша, Нева, Ајла, Дороћа, Бјанка и Даша. Када нам стигне пријава рођења из Болнице уколико су родитељи у браку, извод шаљемо на кућну адресу мајке, а уколико нису у брачној заједници потребно је да отац у Матичарској служби призна дете и извод добија у року од пола сата – додаје наша саговорница.

Према статистици, највише венчања било је у августу и септембру 22, а најмање у фебруару седам и у јулу осам.

-Било је 179 склопљених бракова. То је за два мање него претпрошле године. Највише венчања било је у Кикинди 131, потом следе Руско Село 13, и Мокрин 10. По жељи младенаца венчања могу бити на српском и на мађарском језику – истакла је Панцел.

У 2025. години преминуло је 796 особа што је у односу на 2024. мање за 38 особа. Највише их је умрло у Кикинди 705, у Руском Селу 20 и у Башаиду 16. Највише суграђана изгубили смо у јануару 90, а најмање у јулу 53.

А.Ђ.

stari-zanati-ugovoti-macut-mesarovic-(1)

Подршка државе старим занатима: Средства за унапређење и развој добило осморо суграђана

Aleksandra Djuran January 31, 2026

Кикиндски предузетници, њих осморо који се баве старим занатима добили су средства на конкурсу Министарства привреде за куповину материјала или машина. Жељку Зељковићу, сапунџији, Данијели Јеринкић која се бави ткањем, Невенки Бошњаков која се бави восакрством, Смиљки Булатовић, која се бави труковањем, сестрама Оливери и Санели Хас које се баве бомбонџијским занатом Љубици Ердељан, грнчарки и Мирни Рацков, опанчарки, уговоре су доделили председник Владе Србије професор др Ђуро Мацут и потпредседница Владе и министарком привреде Адријана Месаровић. Средства су додељена у оквиру програма подстицаја развоја предузетништва кроз финансијску подршку за женско предузетништво и за развој старих и уметничких заната и послова домаће радиности.

У Палати Србије овом приликом излагало је и 12 предузетника из земље међу којима су представљени и опанци из радионице „Маце папучарице“ из Кикинде власнице Мирне Рацков која је и говорила у име оних који су уговоре добили за старе занате.

-Од самог почетка, 2009. године, фирма се бави израдом традиционалних опанака и обуће за фолклор, уз поштовање принципа ручне израде и занатског умећа које се не учи из књига, већ се стиче радом, стрпљењем и посвећеношћу. Данас у понуди имамо више од 40 модела опанака, као и балетанке и ципеле за фолклорне пробе, затим чизме и обућу за игре из Војводине. Хвала свима на подршци коју пружају женама предузетницама и свима који се труде да сачувају производњу, занат и традицију. За нас који радимо ручно и стварамо својим рукама, ова подршка значи охрабрење да нисмо сами и да наш рад има вредност – навела је Мирна Рацков.

Велики број предузетника који се баве и женским предузетништвом, али и старим и уметничким занатима, добило је подршку за развој и наставак онога чиме се баве, навео је др Ђуро Мацут и додао:

-Држава на овај начин препознаје напоре људи који чувају културни идентитет, културно благо и наслеђе наше земље, али и да подржи жене у напору да буду равноправни чиниоци у економском развоју наше земље.

Адријана Месаровић истакла је да је одобрено 84 захтева предузетницама које долазе из 18 различитих округа у Србији.

– Укупна вредност инвестиција премашује 208 милиона динара, од чега бесповратна средства износе скоро 100 милиона динара. Највише подржаних пројеката долази из услужних и прерађивачких делатности, што показује да жене предузетнице у Србији развијају и традиционалне и савремене привредне гране – прецизирала је министарка Месаровић.

A.Ђ.

Урађенe 153 мамографије- два рано откривена карцинома

Tijana Despotovski January 31, 2026

Организовани скрининг на рак дојке у Кикинди спроводи се од краја септембра 2025. године, а до краја децембра урађене су 153 мамографије. Прегледи се реализују у оквиру програма превенције у Севернобанатском округу, са циљем раног откривања малигних промена. Од 29. септембра до 31. децембра на преглед је позвано 510 жена. Део њих је одбио преглед, поједине жене се нису јавиле на телефон, а део је у претходне две године обавио мамографију или је у међувремену преминуо.

Према речима др Татјане Пецарски, начелнице Одељења за контролу и превенцију болести, досадашњи одзив може се сматрати солидним за почетну фазу програма.

–Укупно је урађено 153 мамографије, што је у просеку око 50 прегледа месечно. То је добар резултат за старт организованог скрининга, иако увек има простора за већи одзив – истиче др Пецарски.

Од прегледаних жена, шест је упућено на допунску дијагностику због сумњивих налаза, код једне је утврђена је бенигна промена, код две је потврђен малигни тумор, док се за преостале још очекују резултати.

–Очекујемо већи одзив током 2026. године и постепено превазилажење уочених организационих изазова – додаје др Пецарски која и овим путем апелује на суграђанке које буду позване да се одазову на преглед, наглашавајући значај превенције и раног откривања болести:

–Скрининг може да спасе живот. Према проценама, око пет одсто жена које ће се прегледати у 2026. години имаће сумњиве налазе који захтевају даљу дијагностику – наводи саговорница.

Скрининг на рак дојке у Севернобанатском округу најпре је покренут у општини Сента 2013. године, док су остале општине округа, међу којима је и Кикинда, у програм укључене од септембра прошле године. Програм је намењен женама које добијају позив на преглед, са циљем да се болест открије у раној фази, када су могућности лечења значајно веће.

Т. Д.

Национални дан без дуванског дима: Млади највише изложени ризику

Tijana Despotovski January 31, 2026

Ове године, Национални дан без дуванског дима, 31. јануар, обележавамо под слоганом „Сваког дана без дувана“. Подаци из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” указују на то да више од трећине пунолетних грађана Србије пуши, док су млади најизложенији дуванском диму у местима за излазаку нашој земљи.

Према резултатима националног истраживања спроведеног током 2023. године на репрезентативном узорку од 1.598 грађана узраста од 18 до 64 године, 37,9 одсто становништва пуши – 34,1 одсто свакодневно, а 3,8 одсто повремено. Свакодневно пушење је најзаступљеније у старосној групи од 35 до 44 године, док половина младих од 18 до 24 године никада није пушило.

Највише свакодневних пушача има међу грађанима старости од 35 до 44 године, а већина пушача нема намеру да престане. Чак 59,4 одсто њих не размишља о одвикавању, док скоро три четвртине сматра да цигарете неће оставити ни у будућности. Приликом избора цигарета, пушачима су најважнији укус и цена – млађима је пресудан укус, а старијима трошак.

Иако закон забрањује пушење у затвореним јавним и радним просторима, изложеност дуванском диму и даље је веома распрострањена. Више од 85 одсто грађана који посећују места за излазак било је изложено диму, док готово половина запослених наводи да дувански дим удише и на радном месту

Подаци о младима додатно указују на рано усвајање ризичних навика. Према ESPAD истраживању из 2024. године, више од трећине ученика првих и других разреда средњих школа пушило је цигарете бар једном у животу, док је електронске цигарете пробало више од половине испитаних. Више од четвртине ученика пушило је цигарете у последњих 30 дана, а део њих са пушењем је почео већ са 13 или мање година.

Иако већина грађана подржава примену Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, истраживања показују да се закон у пракси само делимично поштује. Стручњаци указују да ови подаци представљају јасан сигнал за доследнију примену постојећих прописа и јачање превентивних програма, посебно усмерених ка деци и младима.

Институт подсећа на бесплатну телефонску линију и интернет страницу ostavipusenje.rs где грађани могу пронаћи одговоре на питања и подршку уколико се одлуче да оставе пушење. Телефонски број је 080 020 0002 и доступан је сваког радног дана од 11 до 14 часова.

Најлепша акција у Градској кући: Беби пакети за најмлађе суграђане

Aleksandra Djuran January 30, 2026

За 165 беба рођених у септембру, октобру, новеембру и децембру прошле године у Градској кући додељени су пакети са основном опремом, дар локалне самоуправе.

Поклон за новорођенче добила је и Николина Манојловић Фехер.

-Сина Петра родила сам пре четири месеца и то ми је друга беба. Имам и осмогодишњег сина Николу. Пуно нам значи што град мисли на нас и нашу децу. Пакети су добро дошли, а мултифункционална столица је – Манојловић Фехер.

Најмлађе госте Градске куће и њихове родитеље, баке и деке поздравио је градоначелник Младен Богдан који је навео да су поклони које обезбеђује „Беби клуб“ једна од најлепших и најрадоснијих акција локалне самоуправе.

-За све нас ово је породично окупљање јер је Градска кућа дом свих наших суграђана. Свим родитељима, али и онима који се још увек нису одлучили за овај корак, можемо да обећамо да ће локална самоуправа увек бити уз њих. Издвајамо значајна средства за популациону политику и дечију заштиту, а за мере социјалне заштите у овој години опредељено је више средстава. У плану је да увећамо издвајања за Саветовалиште за брак и породицу – поручио је градоначелник Богдан.

Додели су присуствовали и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, као и чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар.

A.Ђ.

Алкохол и волан: нема изговора

Tijana Despotovski January 30, 2026

Током претходног дана у Србији догодиле су се 83 саобраћајне незгоде, без погинулих, а 34 лица су повређена. На подручју Полицијске управе у Кикинди забележена је једна саобраћајна незгода, без повређених, саопштено је из полиције.

Поводом предстојећег викенда, када се чешће конзумира алкохол, Полицијска управа у Кикинди упутила је апел свим возачима да не управљају возилом под дејством алкохола.

Како се наводи, алкохол и вожња и даље су међу најчешћим узроцима саобраћајних незгода са тешким последицама, посебно током ноћних сати и викендом.

„Ако сте пили алкохол – не седајте за волан. Изаберите безбедну алтернативу“, поручили су из Полицијске управе Кикинда, уз позив на одговорно понашање у саобраћају како би се сачували сопствени животи и безбедност других учесника.

Сертификати за старе занате уручени суграђанкама Невенки Бошњаков и Биљани Тот

Aleksandra Djuran January 29, 2026

Потпредседница Владе и министарка привреде Адријана Месаровић доделила је 32 сертификата за старе и уметничке занате. Међу добитницима су и две суграђанке Невенка Бошњаков, која се бави воскарством и производи свеће и Биљана Тот која израђује магнете.

За обе је добијање сертификата значајан јер је и нови корак у пословању.

-Сертификат је и потврда квалитета рада, посебно за нас који се бавимо и живимо од старих заната – истакла је Невенка Бошњаков, власница воскарске радње „НБ Нера“. – Документ је и предуслов да конкуришемо за средства за унапређење производње. Биће значајан и када је реч о пласману робе јер и купци имају више поверења у сертификованог произвођача воскарска радња.

Биљана Тот, директорица удружења „Биљини магнетићи“ напомиње да се магнети праве од гипса и да је са њиховом израдом, најпре из хобија, почела пре 15 година. Удружење је регистровала пре пет година и тада је одлучила да се бави само овим послом.

-Сертификат је доказ да послујем у складу са критеријумима и доказ је мог напретка. Министарство привреде додељује га само онима који послују у легалним оквирима, а уједно је и доказ да моје удружење добро ради. Квалитет производа је важан јер само у том случају купац се поново врати и промовише вас. Уз то основ је за конкурисање за средства на разним конкурсима – прецизирала је Биљана.

Уручујући сертификате министарка Месаровић је истакла да су сертификати званично признање наше државе да је рад занатлија од националног значаја, једно савремено „мајсторско писмо“ и печат поверења – темељ даље сарадње и подстрек да се занати развијају, унапређују, као и да се кроз њих представљате традицију и оно најбоље што Србија има:

-Посебно место припада старим занатима и домаћој радиности, као важном и драгоценом делу нашег културног наслеђа. Ти предмети и та дела нису обични производи, нити роба која се масовно ствара и производи. То су носиоци памћења, искуства и континуитета једног народа, нашег српског народа.

Израдом свећа Невенка је почела да се бави пре две године. Како наводи, оне стварају посебну атмосферу и амбијент и одувек им се дивила, те је стога одлучила и да своје умеће у њиховој изради подели и са другима. Свака је уникат јер се свака свећа ручно производи и нема две исте.

Биљана напомиње да је 95 одсто целокупне производње и рада њених руку дело с обзиром на то да, са супругом, израђује и калупе. Сваки од магнета, колико год слично изгледао, је другачији. То је сувенир који се најчешће купује тако да их наше суграђанка у највећој мери производи са мотивима Кикинде и њених знаменитости. Како би промовисала овај занат често организује и радионице са ученицима у основним школама.

А.Ђ.