Град Архиве | Page 136 of 378 | Кикиндски портал

У Месној библиотеци у Башаиду Априлијада, а у кикиндској обележавања Дана књиге

Aleksandra Djuran March 31, 2025

Месна библиотека у Башаиду ће сутра, 1. априла у 10 сати бити препуна смеха и забаве на традиционалној „Априлијади“. Програм обухвата маскенбал за прваке, књижевни кутак са препорукама најдуховитијих књига, зид смеха са шаљивим порукама и веселе поруке
пријатељства на балонима.

Малишане очекује и весели квиз, а најбољи виц или шала донеће титулу „Смехотворца“.

Већ наредног дана , 2. априла Народна библиотека „Јован Поповић“ обележиће Међународни дан дечје књиге. У 10 часова уз гостоваће песникиње за децу Зорице Деспотов.

Малишани ће имати прилику да уживају у дружењу са ауторком, упознају њене стихове и разговарају о чаролији књига. Овај дан слави љубав према нчитању и подстиче децу да открију свет маште кроз писану реч.

Кикинда стоји уз вас: Подршка братском Приједору

Jelena Trifunović March 31, 2025

Потресне слике из Приједора, након катастрофалних поплава, обилазе регион.

“Приједор и његови грађани пролазе кроз велика искушења, али знамо да је снага једног града у његовим људима. Вода може узети много, али не може однети храброст, одлучност и дух заједништва. У овим тешким тренуцима, Кикинда стоји уз вас – не само речима. Знамо да ће Приједор устати, као што је и раније устајао, снажан и непоколебљив. Свака кап зноја уложена у обнову, свака пружена рука помоћи, свако охрабрујуће слово – то су темељи на којима ће се град поново уздићи. Будите јаки, јер нисте сами”- поручио је градоначелник Младен Богдан у писму подршке овом братском граду у Републици Српској.

Из Сибира у срце Баната: Аљонин поздрав из Кикинде

Igor Crnogorac March 30, 2025

Аљона Шчетинина је из Сибира, из Кемерова – града са више од пола милиона становника, смештеног око 300 километара – ту, поред, по руским релацијама – од Новосибирска. У Кикинду је први пут стигла пре шест година, са сином Николом, и то – због љубави. Одлично прича српски, каже да је Кикинђанка и да одавде не планира никуда да иде.

Пре тога никада није била у Србији, а највише ју је изненадило што, каже, нема зиме.

– Када сам овде видела мраз први пут, послала сам фотографију сестри, а она ми је одговорила: „Па, то је само иње, то није зима!“ Температура се овде друкчије осећа. Прве моје зиме у Кикинди било је минус десет, гледала сам потпуно умотане људе, само су им очи вириле, а ја сам била у танкој јакни, без капе. Али, сада сам се већ навикла на топлију климу и, када одем у Русију, јако ми је хладно – прича Аљона.

Људи су, каже, срдачнији и више се окупљају него у њеној домовини.

– Иако смо сличног менталитета, постоје разлике. Људи се овде више друже и спремни су да помогну једни другима. Такође, одрасли брзо успостављају контакт са децом својих пријатеља и познаника – у Русији је дистанца много већа – објашњава Аљона и додаје да је приметила да мушкарци овде очекују више послушности од жене и деце него што је то уобичајено у Русији.

Никола, који је овде стигао као ученик првог разреда, брзо се уклопио. Посебно му је лако ишла математика, јер је у Русији тај предмет обимнији, каже Аљона.

– Једина ствар која га је зачудила било је то што има мало распуста. Ми их имамо четири. И инсистира да га зовемо Никола, иако му је име Николај. На контролном се тако потпише, а наставници му само додају „ј“ – смеје се Аљона. – Потпуно се прилагодио.

Аљона у Русији има две сестре, мајку и старијег сина Максима који је на факултету. Отац јој је трагично настрадао, веома млад. Иначе, право име јој је Јелена, тако јој пише у документима, али за све је, одувек, Аљона. То је, каже, био неки компромис између маме и тате. Иначе је средње дете, оно борбено, а једина потешкоћа коју има у Србији је то што још увек има статус туристе. Да би била држављанин, објашњава, мора прво три пута да добије привремени боравак у трајању од по годину дана, а потом и стални боравак, и тек након тога може да аплицира за држављанство. Ипак, све то је не спречава да се осећа као Кикинђанка и да се, рецимо, чуди руским туристима који долазе да гледају сове.

– Јако ми се свиђа што се овде задржао обичај коринђања, у Русији тога више нема. Мој Никола је одушевљен, после једног коринђања, добио је толико слаткиша да није могао све да их понесе – прича Аљона.

Уз српску културу, заволела је и храну, посебно бурек. Примећује и да слично правимо роштиљ, али су ражњићи, напомиње, у Русији маринирани и много већи, а хлеб има друкчији укус и четвртаст је.

Много воли наш пасуљ који се у Русији не припрема као главно јело, него га има, углавном, у салатама. Њена мајка, каже, припрема рагу од свог могућег поврћа у који може да се дода пасуљ уместо кромпира. Додаје да Руси сваку супу праве са кромпиром, а имају и супу од сувог грашка са димљеним месом. Од традиционалних јела, највише воли сољанку – густу чорбу са различитим врстама меса, и димљеним, кобасицама, маслинама и поврћем. Приликом сервирања, у њу се додаје павлака и парче лимуна.

Аљона примећује и да су неке ствари у Србији скупље него у Русији. Чак су и руске чоколаде овде дупло скупље, каже. Недостају јој руски овсени кекс и пржена хељда, која се у њеном крају припрема онако како се овде спрема пилав.

Време у Србији користи и за креативан рад. Веома је вредна, и воли да шије и прави лутке и украсне предмете, а уметничку црту има и Никола. Сматра да свако ко жели да ради, може да нађе посао, где год да је.

Аљона је, иначе, пре неколико година, приликом боравка у Русији, понела титулу мисице Кемеровске области. Пријавила ју је другарица, а пристала је, каже, јер је такмичење било организовано у добротворне сврхе.

Кикинду види као мирно место које јој изузетно прија након живота у великом граду.

– Кикинда ми се јако свиђа – мирна је, лепа и одлична за одрастање деце. Имам много пријатеља овде.

Љубав ју је довела у Кикинду, а данас не може да замисли да одавде оде. Мир који је пронашла за њу је непроцењив.

С. В. О.

Састанак предузетника у Полицијској управи – кикиндски угоститељи поштују одредбе правилника за заштиту од пожара

Igor Crnogorac March 29, 2025

Трагичан пожар у Северној Македонији подстакао је предузетнике у Кикинди да провере како се у граду поштују мере заштите од пожара у угоститељским објектима.

Иницијатива је потекла од председника Општег удружења предузетника Кикинда, Синише Пашића и јуче је одржан састанак са Павлом Рајковим, начелником Полицијске управе Кикинда, и Зораном Будишом, начелником Одељења за ванредне ситуације. Тема је била примена прописа дефинисаних Правилником о техничким нормативима за заштиту угоститељских објеката од пожара.

Како је истакао Пашић, акценат је стављен на примену свих прописаних мера које се контролишу инспекцијским надзором.

– Хтели смо да, још једном, прегледамо све одредбе Правилника који је на снази од 2019. године и којег се наши угоститељи придржавају. Контролама је обухваћено све – од исправности противпожарних апарата до евакуационих излаза. У угоститељским објектима у Кикинди примењују се прописане мере, редовно се провера исправности опреме и спремни су за контроле – поручио је Пашић.

Правилник о техничким нормативима за заштиту угоститељских објеката од пожара, између осталог, прописује: грађевинске мере заштите, обезбеђене и проходне евакуационе путеве, исправне електричне инсталације, функционалне системе вентилације, грејања и контроле дима, системе за узбуњивање и гашење пожара, доступност ватрогасним возилима.

Примену прописа надзиру инспектори Министарства унутрашњих послова, а за њихово непоштовање предвиђене су казне и до три милиона динара.

С. В. О.

(Фото: Pixabay, Kikindski portal, Goldfinger-wikipedia)

Опасности неправилне употребе антибиотика: интервју са др Наташом Недељков Тешин

Igor Crnogorac March 29, 2025

О неправилној и често неоправданој употреби антибиотика, као и опасностима које она носи за наш портал говорила је др Наташа Недељков Тешин, специјалиста микробиологије са паразитологијом, начелница Центра за микробиологију Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.

– Антибиотици, који се користе у лечењу бактеријских болести, све више се користе неправилно, а често и неоправдано. Ова примена односи се како на оралну употребу, тако и на примену антимикробних лекова локално у виду масти, кремова, капи и слично. Такође, велики број људи не користи антибиотике на правилан начин, не придржавајући се упутства лекара. Често их користе краће или дуже, дозе и фреквенција употребе често није по инструкцијама лекара и фармацеута. Неопходно је да се ове навике искорене што пре.

Како се, у здравственој пракси, препознаје разлика између вирусне и бактеријске инфекције и када су антибиотици заиста потребни?

Пре почетка примене антимикробног лека неопходно је да лекар, по потреби, уради додатне микробиолошке и биохемијске анализе, како би утврдио етиолошки узрок болести и, на основу тих резултата, одредио даљу терапију. Антибиотици се користе искључиво за лечење инфекција изазваним бактеријама, као и код вирусних инфекција које су се накнадно закомпликовале бактеријским узрочником, што се назива „бактеријска суперинфекција”. Вирусне инфекције (највећи проценат инфекција је без симптома и знакова болести) лече се симптоматском терапијом (лекови за снижавање температуре, против болова, за лакше искашљавање…). Само лекар може проценити о каквој инфекцији је реч.

Како неправилна употреба антибиотика доводи до развоја антибиотске резистенције?

Бактерије су веома паметне када је у питању преживљавање у присуству антибиотика. Оне су склоне мутацијама које доводе до развоја резистенције (отпорности) на антибиотик. На тај начин настаје резистенција на један, два или више антибиотика, када говоримо о мултирезистентним сојевима.

Које су краткорочне, а које дугорочне последице прекомерног коришћења антибиотика по организам?

Антибиотици, нарочито уколико се неправилно користе, могу изазвати различита нежељена дејства – од мучнине, дијареје, осетљивости на сунце, па све до оштећења тетива, нерава и тешких алергијских реакција. Од рођења детета организам настањује велики број различитих микроорганизама, нарочито бактерија, што називамо микробиота. Највећи број бактерија чини микробиоту црева. Коришћењем антибиотика ми уништавамо нашу микробиоту или такозване добре бактерије које спречавају размножавање патогена, утичу на формирање имуног система, нарочито у цревима, имају многе метаболичке функције и тако даље.

Које инфекције више не реагују на стандардне антибиотике због њихове прекомерне употребе?

Постоје многи бактеријски сојеви који су отпорни на дејство антибиотика. Такав један сој је бактерија Staphylococcus aureus или MRSA. Она је резистентна на све доступне пеницилине и цефалоспорине, а изазива различит спектар инфекција. Од гнојних инфекција коже, поткожног ткива, ока, уха до инвазивних инфекција као што су сепса, менингитис …

Да ли је могуће да организам створи такву резистенцију на антибиотике да они више уопште немају дејство?

Резултат некритичне употребе антибиотика, као и некритична примена у болничким срединама, је пораст отпорности бактерија на примену антибиотика у терапији. Антибиотици и други антимикробни лекови престају да буду ефикасни, па је инфекције тешко или немогуће лечити, чиме се повећава ризик од ширења болести, развоја тешког облика болести, па и смрти. Ова отпорност постала је алармантна последњих неколико деценија, нарочито у југоисточној Европи, где спада и Србија. Крајњи исход отпорности су смртни случајеви најтежих, хоспитализованих пацијената који су оболели од инфекција изазваних отпорним микроорганизмима и за чије лечење више не постоје терапијске опције, односно ниједан доступан антибиотик на нашем тржишту не може да уништи бактерију узрочника инфекције. Тај број смртних случајева у целом свету је око пет милиона годишње, а процена је да ће до 2050. он бити 10 милиона за годину дана, по подацима Светске здравствене организације.

На који начин злоупотреба антибиотика утиче на здравље деце и имунитет у каснијем животу?

Употребом антибиотика, уништавамо нашу микробиоту, нарочито микробиоту црева. Она има кључну улогу у формирању имуног система деце, а да би се обновила након антибиотске терапије, потребне су и године. Зато се, заједно са антибиотицима, у терапији користе и пробиотици.

Каква је ситуација у Србији у погледу свести о правилној употреби антибиотика? Да ли се пацијенти довољно едукују о томе?

Мислим да пацијентима треба више скретати пажњу о важности правилне употребе антибиотика у току терапије. Такође је неопходна контрола њихове употребе у пољопривреди, сточарству и ветерини. То је, такође, начин на који се резистенција међу бактеријама шири.

Које мере можемо предузети као појединци и друштво како бисмо спречили злоупотребу антибиотика?

Свако од нас може дати мали допринос. Слушањем савета лекара, упутстава фармацеута, прањем руку и одржавањем хигијене. На тај начин дајемо свој допринос спречавању настанка бактеријске резистенције и ширењу резистентних сојева бактерија у популацији.

Србија у врху земаља по антибиотској резистенцији

Улога микробиолошке лабораторије при ЗЗЈЗ Кикинда је да спроводи тестирање осетљивости изолата на антибиотике, према интернационално прихваћеним методама, и да прати резистенцију бактерија на њих, каже др Недељков Тешин.

– Када је наша земља у питању, статистика је поражавајућа. Србија је, са државама региона, у врху земаља по проценту резистентних сојева бактерија на антибиотике. По том питању, најбоље котиране су скандинавске земље, где је и употреба антибиотика најстроже контролисана – каже др Тешин.

С. В. О.

Како раде школе на територији града: Све више просветара у учионицама

Aleksandra Djuran March 28, 2025

Ученици основних и средњих школа на територији града друго полугодиште похађају, најблаже
речено, шаренолико. Од тога да часови трају 45 и 30 минута, до тога да уопште немају наставу. Од 1.070 просветних радника 130 је и даље у тоталној обустави. У жељи да истражимо како се одвија настава у свим основним и средњим школама позвали смо свих девет сеоских и десет градских школа и сазнали како су радили ове недеље.

Школа „Јован Поповић“ са ђацима ради 30 и 45 минута, а у току је и надокнада пропуштених
часова. У овој образовној установи ниједног момента није било престанка рада и највећи део
просветног кадра радио је пуну минутажу од 20. јануара када је почело друго полугодиште.
У Основној школи „Ђура Јакшић“ учитељи и наставници држе часове 45 и 30 минута и више је оних који раде уобичајено. Започета је и надокнада часова која ће према садашњој динамици бити завршена до краја месеца.

„Вук Караџић“ има три запослена који часове држе 30 минута, а сви остали раде уобичајених 45
минута. Надокнада почиње наредне недеље и то часова за оне запослене који су две недеље у
фебруару били у тоталној обустави. Ове недеље у ОШ „Фејеш Клара“ већина наставног кадра има часове од 45 минута. Мањи део је у тоталној обустави. Поред тога започета је и надокнада часова које су ученици изгубили с обзиром на то да у једном периоду није било наставе из појединих предмета и код појединих учитеља.

И у „Светом Сави“ часови из већине предмета и код учитеља су у трајању од 45 минута. Мањи део
наставника је и даље је у тоталној обустави. Започета је и надокнада пропуштеног градива.
Од 44 наставника и учитеља у ОШ „Жарко Зрењанин“, шест је у обустави. Ради се 30 и 45 минута, а надокнада није почела с обзиром на то да у план треба да буду уврштени и просветари који и
даље не држе часове.

У рускоселској школи „Глигорије Попов“ часови су 30 и 45 минута, а при крају је и надокнада
часова. У тоталној обустави ова школа била је седам дана и до 4. априла надокнадиће се
пропуштено. Ученици школе „Иво Лола Рибар“ у Новим Козарцима имају часове од 30 минута. Надокнада није почела, а обустава је била током једне недеље у фебруару.

Наковчани у школи „Петар Кочић“ од почетка недеље имају часове у трајању од 45 минута.
Започета је и надокнада градива, а реализују се и све ван наставне и допунске активности.
Од свих наставника и учитеља у ОШ „Славко Родић“ у Банатском Великом Селу двоје држи часове 30, а остали 45 минута. У овом месецу нема надокнаде пропуштеног.

У најмањој школи „Братство-јединство“ из Банатске Тополе 15 просветара је у обустави, а свега
петоро ради и то држе часове 45 минута. Надокнада ће почети тек када сви који држе часове буду
почели са радом. Школа „1. октобар“ има часове у трајању од 30 и 45 минута. Надокнада још није започета, а у овој школи читав фебруар већина наставника и учитеља била је у обустави.

У иђошкој школи „Миливој Оморац“ шест просветних радника је у обустави, а остали држе часове од 30 и 45 минута. Ни у овој школи још увек се не надокнађује пропуштено.
Највећа сеоска школа „Васа Стајић“ из Мокрина у највећој мери има часове од 30 и 45 минута.
Почела је и надокнада часова. У ОШ „Мора Карољ“ из Сајана часови од почетка другог полугодишта трају 45 минута и ово је једина школа на територији града која је константно радила у пуном обиму.

Када је реч о средњим школама ситуација је другачија.

У Економско-трговинској школи наставни кадар је у делимичној обустави. Већина, 28 професора
не ради, а 19 их држи часове у трајању од 45 минута. Надокнада није почела, а сваког дана у
школи се прави распоред часова за наредни. И у Гимназији „Душан Васиљев“ је делимична обустава. Професора који не држе часове је више у
односу на оне који раде, тако да није могуће започети са надокнадом.

У Техничкој школи од 73 просветна радника, 26 држи часове у трајању од 30 минута. Практична
настава одвија се несметано, међутим око 60 одсто матураната не долази на часове које имају.
У ССШ „Милош Црњански“ сви професори су у обустави.

Р.К.

Додељена награда „Душан Васиљев”, културно наслеђе Кикинде

Igor Crnogorac March 27, 2025

У свечаној сали Градске куће у Кикинди, на годишњицу смрти Душана Васиљева (1900–1924), додељена је престижна књижевна награда која носи име великог песника. Овогодишњи лауреати су Симон Грабовац, за књигу „Пропланак“, и Ненад Шапоња, за збирку-поему „Срећна вода“.

Жири у саставу Ђорђе Писарев, Селимир Радуловић и председник, Радован Влаховић једногласно је одлучио да награду равноправно поделе ова два истакнута савремена песника.

– Иако је ове године било мање наслова у конкуренцији, квалитет пристиглих књига није заостајао за претходним годинама. Чак можемо рећи да смо имали прилику да читамо дела неких од најбољих српских песника данашњице. Управо због тога смо донели одлуку да награда припадне двојици аутора који су својим делима заслужили ово високо признање. Са сваким конкурсом и са сваком наградом правимо један велики помен и велики парастос никад превазиђеном Душану Васиљеву – рекао је Влаховић.

Душан Васиљев, један од најзначајнијих српских експресиониста, остао је упамћен по песми „Човек пева после рата“, у којој је, на аутентичан начин, изразио страхоте Великог рата, чији је и сам био сведок. Иако је поживео само 24 године, његова поезија и данас одјекује снажном емоцијом и дубоким мисаоним трагом.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан, уручивши награде лауреатима, истакао је значај очувања културног наслеђа и подршке савременим књижевним ствараоцима.

– Ова награда није само књижевно признање, већ и важан начин да чувамо сећање на једног од највећих песника које је Кикинда изнедрила. Душан Васиљев је био човек који је свој кратак, али испуњен живот посветио уметности и борби за српски народ. Његова поезија није само сведочанство једног времена, већ и инспирација за будуће генерације. Његов живот и стваралаштво представљају путоказ за све који се баве уметношћу – како младим песницима, тако и свима који раде у области културе. Награда је и доказ да Кикинда наставља да негује своје културно наслеђе и да даје подршку ствараоцима који, својим делима, доприносе савременој српској књижевности. Чување успомене на великане попут Васиљева није само питање прошлости, већ и питање будућности. Ми морамо бити свесни да се идентитет једног града, једне нације, гради и на културним темељима. Кикинда ће наставити да улаже у културу, уметност и образовање, јер то није само одраз нашег поштовања према онима који су нас задужили, већ и одговорност према генерацијама које долазе – закључио је Богдан.

Добитници су истакли да су почаствовани што су се нашли у друштву најзначајнијих српских писаца који су током претходних година били лауреати.

– Откад знам за себе, име Душана Васиљева одјекује у мојој песничкој глави. То је песник који је, заједно са Милошем Црњанским, одредио судбину људи ових простора. Васиљев је вазда и увек актуелан и веома сам срећан што сам се уписао у листу лауреата награде која је једна од најважнијих у нашој култури – рекао је Ненад Шапоња.

Симон Грабовац је истакао посебну повезаност коју осећа са Кикиндом и делом Душана Васиљева.

– Ова награда ми много значи и зато што сам годинама уназад везан за Кикинду и поезију Душана Васиљева. Више година сам био у жирију Фестивала песника средњошколаца у овом граду, а од студентских дана сам читао и проучавао Васиљеве стихове. Ово признање је, за мене, симбол те дугогодишње везе.

Чланица Градског већа за културу и туризам, Маријана Мирков, нагласила је да награда „Душан Васиљев“ није само признање за књижевност, већ и важан део културног идентитета Кикинде.

– Награда је мост између прошлости и садашњости, начин да се сећамо великана попут Душана Васиљева и истовремено повезујемо са савременим књижевницима који настављају ту традицију. Васиљеви стихови парају душу и остају урезани у нашој културној свести, а исто тако и данашњи песници, својим речима, остављају неизбрисив траг за будуће генерације. Култура нашег града није само наслеђе, већ и будућност, и Град ће наставити да улаже у њу.

Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године, а од 2009. се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора на српском језику. Међу досадашњим добитницима су имена попут Јована Зивлака, Стевана Раичковића, Милорада Павића и Давида Албахарија.

Лауреати су, поред плакете, поделили и новчани износ од 1.200 евра.

Традиционално, пре свечаности уручења награда, положено је цвеће на песников гроб на Мелином гробљу. То су учинили члан Градског већа Тихомир Фаркаш, директорка Гимназије „Душан Васиљев“ Мирјана Дражић и ђаци ове школе.

С. В. О.

После живота у Италији и у Шведској: Татјана Боњецка и Сеад Фетахи скућили се у Сајану

Aleksandra Djuran March 27, 2025

Сеад Фетахи и Татјана Боњецка одлучили су да ужурбан живот Италије и Шведске замене за мир и спокој у Сајану. Сеад, родом из Приштине и Татјана, Украјинка упознали су се у Бергаму где су били запослени као кувари у ресторану. Животни пут одвео их је Стокхолм у ком је Татјана одлучила да се преселе у Србију.

-Дужи период тражила сам куда ћемо да се преселимо. На интернету сам видела да се продаје имање у Сајану. Када сам га први пут показала супругу био је изричит у томе да не жели да дође овде. Прошло је пола године и поново сам наишла на исти оглас и тада сам га наговорила да дођемо и погледамо шта је то што се нуди. За мање од седам дана купили смо кућу и окућницу и већ три године градимо себи живот на северу Баната – открила нам је Татјана.

Сеад је 1994. године из родне Приштине трбухом за крухом отишао у Италију. Како каже након средње економске школе жеља му је била да упише Полицијску академију у Београду, међутим живот је имао друге планове.

-После служења војног рока и боравка на ратишту отишао сам у Италију. Учио сам језик и био куварски шегрт. Заволео сам тај посао, па сам једно време имао и сопствене ресторане – прича Сеад.

Добио је понуду да оде у Шведску коју није желео да одбије, а Татјана, такође куварица, пратила га је.

-У Стокхолму смо били запослени у америчком ресторану. Био сам шест година шеф кухиње, али наш циљ одувек је био да се преселимо у мирно место и сами производимо храну. Пре три године тај сан се остварио доласком у Сајан. Кувања се нисмо одрекли. Правимо свој сир, а константно имамо и пријатеље који нас посећују и буду наши гости више дана, те им спремамо специјалитете на које смо их навикли. Сређујемо кућу која ће бити етно кућа, за све наше драге госте који долазе да уживају у јелу и здравој храни који сами производимо – напомиње наш саговорник.

Имање је Татјана тражила пет година.

-Овде све имамо инфраструктуру неопходну за живот, у близини је град са Болницом, супермаркетима и свим неопходним за живот, а у селу имамо свој мир. Ништа нам не фали, у домаћинству имамо козе, овце, живину, патке, гуске. Правимо сиреве и уживамо. Као страна држављанка имам сва права и ово је сада моја кућа – додаје Татјана.

Домаћинство има пет хектара и у њему преовладавају козе расе алпина.

-Овакво домаћинство постоји само у сну. Живимо и једемо у складу са природом, а тога више нема у Европи и свету. Циљ нам је да повећамо број коза, сада их је четрдесет и има места за још двадесет. То ће нам омогућити да развијемо производњу сирева који људи овде још нису пробали. Имам и аваси овце и жеља ми је да имам уматичено стадо. Ову млечну врсту има свега пет, шест домаћинстава у Србији, а ми се надамо да ћемо их имати тридесетак. Оне су нам неопходне за израду познатог сира – прецизира Фетахи.

У току је изградња погона за производњу сирева. Машине су поручене и врло брзо ће стићи, како би се проширила производња. На помоћним објектима налазе се табле са називом улица Лењинова и ЈНА. Фетахи је табле пронашао у домаћинству и желео је да их сачува јер га подсећа на улице у Приштини у којима је живео.

Међусобно комуницирају на италијанском језику, иако Татјана одлично говори српски језик и како је родом из Украјине менталитет Срба јој потпуно одговара.

ИТАЛИЈАНСКИ И ФРАНЦУСКИ СИРЕВИ
На имању породице Фетахи производе се италијански и француски сиреви. За производњу користе класичне италијанске рецепте у чему имају несебичну помоћ италијанских колега.
-За Србију, укуси наших сирева нису уобичајени. Правимо сир каћоту који у себи садржи парадајз, а осмислили смо и два наша рецепта. Експериментишемо са традиционалним рецептима јер нам је жеља да у продају уврстимо још неколико врста сирева које сами осмишљавамо. Све продамо од куће и наши купци су углавном из Београда и Новог Сада – напоменула је Татјана.

ДОБАР ГЛАС ДАЛЕКО СЕ ЧУЈЕ
О лепом искуству које имају причају својим пријатељима.
-Помогли смо четворочланој породици Бочар из Белорусије да се доселе у Сајан. Пореклом Руси, желели су да започну сопствену производњу. Купили су кућу са окућницом и баве се пластеничком производњом – кажу Сеад и Татјана.

ПОДРШКА ГРАДА
Преко конкурса локалне самоуправе намењених пољопривреди и руралном развоју супружници Фетахи добили су средства са којима су купили фолију за пластеник, музилицу, као и две туре аутохтоне сорте живине „банатски голошијани“.
-Такве помоћи су ретке у европским државама – сазнајемо од Татјане Доњецка.

А.Ђ.

Тржиште рада у Кикинди: најтраженији инжењери, лекари и ветеринари

Igor Crnogorac March 26, 2025

У Кикинди и околини тренутно постоји потражња за дипломираним инжењерима информационих система, машинства, електро и грађевинске струке, као и за лекарима, дипломираним ветеринарима и инжењерима пољопривреде. С друге стране, одређене струке су у суфициту, што значи да на тржишту рада има више радника него отворених радних места. У ту групу спадају аутомеханичари, бравари, машински и прехрамбени техничари, као и економски техничари.

Према речима Наталије Милошев Станимиров, саветника за планирање каријере у кикиндској филијали Националне службе за запошљавање (НСЗ), у протеклој години послодавци су најчешће исказивали потребу за оператерима у производњи, трговцима, куварима и конобарима.

– Крајем децембра 2024. године, на подручју града регистровано је 1.859 активних незапослених, што је за 235 мање него у истом периоду претходне године. Највећи број незапослених је у старосној групи од 55 до 59 година, док их најмање има у групи од 15 до 19 година. Према нивоу стручне спреме, највише је особа са првим степеном образовања (850), а најмање са завршеним вишим и високим образовањем (186) – истиче Милошев Станимиров.

Мере подршке за теже запошљиве категорије

НСЗ спроводи више програма намењених особама којима је теже да пронађу посао. У току је Јавни позив послодавцима за доделу субвенције за запошљавање особа старијих од 50 година. Предност имају жене, посебно оне из мање развијених и девастираних подручја. Висина субвенције износи 230 000 динара, односно 276 000 динара за особе са инвалидитетом и особе које су на евиденцији незапослених дуже од 24 месеца.

Такође, НСЗ подстиче преквалификацију и доквалификацију, како би незапослени стекли нова знања и вештине које се траже на тржишту рада.

– У понуди су онлајн обуке за вођење пословних књига и дигитални маркетинг, обуке за познатог послодавца у складу са условима јавног позива, програм стицања практичних знања, као и функционално основно образовање одраслих. Планирамо и обуке за помоћног кувара и веб-дизајн, намењене особама са инвалидитетом – објашњава наша саговорница.

Самозапошљавање као алтернатива

За оне који желе да започну сопствени бизнис, НСЗ додељује субвенције за самозапошљавање. Јавни позив је у току, а рок за подношење захтева је 14. април. Износи субвенција су 380.000 динара, односно 420.000 динара за особе са инвалидитетом.

– Будући предузетници могу да похађају обуку за развој предузетништва, која се може полагати и онлајн. Такође, доступна је радионица „Психолошки изазови предузетништва“, усмерена на развијање компетенција потребних за вођење малог бизниса – додаје Наталија Милошев Станимиров.

Трендови на тржишту рада

Анализе показују да се у Кикинди лакше запошљавају особе са средњом стручном спремом у односу на оне са високим образовањем. Највеће шансе за посао имају радници са III и IV степеном стручне спреме, док је запошљавање оних са VII степеном сложеније.

Највише незапослених у односу на дужину чекања је у категорији оних који су на евиденцији НСЗ мање од три месеца (369), а најмање је особа које посао траже дуже од 10 година – 183 .

Како је број незапослених који више година чекају на посао и даље велики, активне мере подршке од кључног су значаја за смањење незапослености у граду.

Новак Деспотовић освојио још једну медаљу на Кавкаској математичкој олимпијади

Aleksandra Djuran March 25, 2025

Новак Деспотовић, као члан екипе Србије Математичке гимназије освојио је друго место на Х Кавкаској математичкој олимпијади. Такмичили су се и Нина Шушић која је била прва, Марко Трајковић други и Владимир Бранковић који је освојио трећу награду.

Десета Кавкаска међународна математичка олимпијада одржана је од 14. до 19. марта у Мајкопу у Русијаи, на бази Адигејског државног универзитета, уз учешће 158 ученика из 15 земаља у мешовитом формату. Уживо су се надметали учесници из Русије, Абхазије и Узбекистана, а онлајн су били учесници из Јерменије, Белорусије, Ирана, Казахстана, Киргистана, Придњестровља, Србије, Турске, Тајланда, Таџикистана, Туркменистана и Швајцарске.

Израда задатака је била у два дана , 15. и 16. марта. Сваког дана такмичари су добили по четири задатка, а за решење је на располагању било четири сата.

Кавкаска математичка олимпијада организује се од 2015. године. Током свих година њеног постојања учествовало је укупно 1.339 ученика из 22 земље света. Такмичење се састоји из два дана у две узрасне категорије: јуниорска лига и сениорска лига. У комисији такмичења су тренери руске националне екипе из математике, као и добитници златних и сребрних медаља са Међународне математичке олимпијаде из различитих година.