Сеад Фетахи и Татјана Боњецка одлучили су да ужурбан живот Италије и Шведске замене за мир и спокој у Сајану. Сеад, родом из Приштине и Татјана, Украјинка упознали су се у Бергаму где су били запослени као кувари у ресторану. Животни пут одвео их је Стокхолм у ком је Татјана одлучила да се преселе у Србију.
-Дужи период тражила сам куда ћемо да се преселимо. На интернету сам видела да се продаје имање у Сајану. Када сам га први пут показала супругу био је изричит у томе да не жели да дође овде. Прошло је пола године и поново сам наишла на исти оглас и тада сам га наговорила да дођемо и погледамо шта је то што се нуди. За мање од седам дана купили смо кућу и окућницу и већ три године градимо себи живот на северу Баната – открила нам је Татјана.
Сеад је 1994. године из родне Приштине трбухом за крухом отишао у Италију. Како каже након средње економске школе жеља му је била да упише Полицијску академију у Београду, међутим живот је имао друге планове.
-После служења војног рока и боравка на ратишту отишао сам у Италију. Учио сам језик и био куварски шегрт. Заволео сам тај посао, па сам једно време имао и сопствене ресторане – прича Сеад.
Добио је понуду да оде у Шведску коју није желео да одбије, а Татјана, такође куварица, пратила га је.
-У Стокхолму смо били запослени у америчком ресторану. Био сам шест година шеф кухиње, али наш циљ одувек је био да се преселимо у мирно место и сами производимо храну. Пре три године тај сан се остварио доласком у Сајан. Кувања се нисмо одрекли. Правимо свој сир, а константно имамо и пријатеље који нас посећују и буду наши гости више дана, те им спремамо специјалитете на које смо их навикли. Сређујемо кућу која ће бити етно кућа, за све наше драге госте који долазе да уживају у јелу и здравој храни који сами производимо – напомиње наш саговорник.
Имање је Татјана тражила пет година.
-Овде све имамо инфраструктуру неопходну за живот, у близини је град са Болницом, супермаркетима и свим неопходним за живот, а у селу имамо свој мир. Ништа нам не фали, у домаћинству имамо козе, овце, живину, патке, гуске. Правимо сиреве и уживамо. Као страна држављанка имам сва права и ово је сада моја кућа – додаје Татјана.
Домаћинство има пет хектара и у њему преовладавају козе расе алпина.
-Овакво домаћинство постоји само у сну. Живимо и једемо у складу са природом, а тога више нема у Европи и свету. Циљ нам је да повећамо број коза, сада их је четрдесет и има места за још двадесет. То ће нам омогућити да развијемо производњу сирева који људи овде још нису пробали. Имам и аваси овце и жеља ми је да имам уматичено стадо. Ову млечну врсту има свега пет, шест домаћинстава у Србији, а ми се надамо да ћемо их имати тридесетак. Оне су нам неопходне за израду познатог сира – прецизира Фетахи.
У току је изградња погона за производњу сирева. Машине су поручене и врло брзо ће стићи, како би се проширила производња. На помоћним објектима налазе се табле са називом улица Лењинова и ЈНА. Фетахи је табле пронашао у домаћинству и желео је да их сачува јер га подсећа на улице у Приштини у којима је живео.
Међусобно комуницирају на италијанском језику, иако Татјана одлично говори српски језик и како је родом из Украјине менталитет Срба јој потпуно одговара.
ИТАЛИЈАНСКИ И ФРАНЦУСКИ СИРЕВИ
На имању породице Фетахи производе се италијански и француски сиреви. За производњу користе класичне италијанске рецепте у чему имају несебичну помоћ италијанских колега.
-За Србију, укуси наших сирева нису уобичајени. Правимо сир каћоту који у себи садржи парадајз, а осмислили смо и два наша рецепта. Експериментишемо са традиционалним рецептима јер нам је жеља да у продају уврстимо још неколико врста сирева које сами осмишљавамо. Све продамо од куће и наши купци су углавном из Београда и Новог Сада – напоменула је Татјана.
ДОБАР ГЛАС ДАЛЕКО СЕ ЧУЈЕ
О лепом искуству које имају причају својим пријатељима.
-Помогли смо четворочланој породици Бочар из Белорусије да се доселе у Сајан. Пореклом Руси, желели су да започну сопствену производњу. Купили су кућу са окућницом и баве се пластеничком производњом – кажу Сеад и Татјана.
ПОДРШКА ГРАДА
Преко конкурса локалне самоуправе намењених пољопривреди и руралном развоју супружници Фетахи добили су средства са којима су купили фолију за пластеник, музилицу, као и две туре аутохтоне сорте живине „банатски голошијани“.
-Такве помоћи су ретке у европским државама – сазнајемо од Татјане Доњецка.
А.Ђ.
