Реконструкција друге зграде Опште болнице завршена је 22. октобра, након чега је организован састанак извођача радова и корисника да би се прегледао потпуно адаптиран објекат. Др Весна Томин, вршилац дужности директорке, напомиње да су именовани чланови комисије за пријем зграде.
-Након обиласка, чланови комисије заједно са извођачем радова забележили су све недостатке који су уочени. Реч је о мањим недостацима и након што они буду отклоњени започеће опремање медицинском и другом опремом болесничких и лекарских соба, амбуланти, чекаоница, сестринских соба. Дечије одељење, Дерматологија, Палијативна нега, Онкологија и болничка апотека, који ће се налазити у овом простору биће усељени најкасније до краја децембра. Како сам оптимиста и како имамо значајно искуство са усељењем првог објекта, надам се да ће се то десити и раније – истакла је др Томин.
У приземљу реконструисаног објекта поново ће бити Дечије одељење са 18 кревета. На спрату ће се налазити Дерматологија и Палијативна нега са 12, док ће у делу зграде бити и привремено Онколошко одељење са дневном болницом и двадесетак постеља.
-Онкологија ће се, по завршетку комплетних радова, вратити у нову зграду Болнице. Планира се изградња новог дела који ће служити за смештај најтежих болесника. Одељења Дерматологије и Палијативне неге имаће по шест постеља и већ сада смо свесни да је за палијативу тај број недовољан, те се мора мислити о проширењу – напомиње наша саговорница.
У реконструисаном објекту биће савремени болеснички сетови, Дерматологија ће добити опрему за дерматохирургију и ПУВА комору за лечење псоријазе.
-Средствима Покрајинског секретаријата за здравство на Дечије одељење већ је стигао модеран ултразвучни апарат са четири сонде на ком се увелико раде ултразвук срца, плућа, ЦНС односно преглед мозга код новорођенчета и дечијих кукова. Набавка медицинске опреме је у надлежности Министарства за јавна улагања и омогућиће се рад дерматохируршких интервенција. У овом моменту уклањање младежа раде хирурзи, а у перспективи је да овај захват обављају дерматолози у сопственој сали за дерматохирургију. Осим што ће хирурзи бити растерећени, пацијентима ће бити лакше јер ће скратити поступак у лечењу у које ће бити укључен дерматолог и патохистологија. Наши дерматолози су обучени и сада ће имати прилику да допуне свој рад у лечењу пацијената са псоријазом којих имамо пуно и који ће лакше и једноставније добијати неопходну терапију – додала је др Томин.
Део „неверних Тома” ће рећи чему свеобухватна реконструкција, када недостаје лекара. Докторка Томин се не слаже са тим јер лекара недостаје у читавој земљи, а не само у нашем граду. Тренутно су на специјализацији 34 лекара, а на субспецијализацији је пет доктора. На специјализацији из педијатрије су две докторке, за интерну медицину усавршава се пет лекара, три за радиологију, два за урологију колико их је и за физикалну медицину, специјализације су додељене и за инфективну медицину, гинекологију, хирургију, ортопедију, онкологију, офталмологију, оториноларингологију, биохемију, клиничку психологију. За будући период у плану је и специјализација за палијативну негу.
-Практично за сва одељења имамо специјализанте– појаснила је в.д. директорка Болнице.
Субспецијалисти се усавршавају за ендокринологију, гастроентерохепатологију, медицину бола, лапараскопску хирургију и кардиологију.
Најтеже је привући младе лекаре да дођу и раде. Др Весна Томин сматра да им треба пружити шансу да уче и да напредују:
-Медицинари су познати по томе да пуно уче, али управо учење је наше оруђе за рад. Важно је и узајамно поштовање и поверење између лекара и пацијената. Моја генерација је радила у времену када су лекари имали и углед и поверење пацијената. Већина нас се након завршених студија враћала у свој град, а нашим суграђанима студентима медицине желим да поручим да је привилегија радити у свом граду.
Напредак технологије и доступност информација колико су доброг донели, толико и збуњују. Наиме, многи се, пре доласка у Болницу, консултују са др Гуглом и то није добро.
-Многи пацијенти када дођу полемишу око дијагнозе. На интернету имају море информација са којима се лекар не слаже. Неретко пацијенти не прате инструкције лекара него траже друго мишљење јер су прочитали нешто на интернету и то у старту није добро. Подсетићу да медицински факултет траје шест година, након тога се стажира, па се по добијању специјализације доктори додатно усавршавају и врло је важно да пацијенти верују својим докторима јер је њихова мисија да их лече и помогну им – категорична је др Весна Томин.
Наша саговорница подсећа да ће се реконструкција наставити и у наредном периоду. У другој фази реконструисаће се тзв. нова болница и доградити анекс, док су трећом фазом обухваћене управна зграда, централна кухиња, котларница и просторије за централни кисеоник.
-Када видимо како то изгледа у две зграде у којима су радови завршени, да постоји централна вентилација, климатизација, двокреветне собе, пространа купатила, максимални услови за смештај пацијената схватамо шта значи Болница 21.века – наводи др Томин.
У протекле две године средствима Покрајинског секретаријата за здравство у великој мери зановљена је медицинска опрема. ЦТ и сви апарати на Радиологији су нови, ултразвучни апарати, дигитални мамограф, дуодијагностик, нова рендгенска цев, мобилни РТГ апарати. Сва одељења имају нове ултразвучне апарате и дефибрилаторе, нове су и хируршке лампе, модерни порођајни столови. Промењена је и замењена новом реверзна осмоса која је срце дијализног процеса, патологија је опремљена најсавременијом опремом за брзу и квалитетну патохистолошку дијагностику, на Физијатрији је апарат за физикалну терапију, текар, какав имају најбоље клинике у земљи.
-Све што имамо од опреме и шта је урађено у грађевинском смислу помаже нам да превазиђемо препреке и да брже дођемо до дијагнозе. У наредних пет година, сигурна сам да ће наша Болница постати модерна здравствена установа, са најбољим условима за смештај болесника и са свим неопходним средствима за рад потребним за ефикасно и ефективно лечење – закључила је др Весна Томин.
У Општој болници запослено је 565 радника. Недостаје 19 лекара и 20 медицинских сестара.
НЕДОСТАЈУ ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СПЕЦИЈАЛИСТА
На појединим одељењима недостају чак две генерације лекара специјалиста за чије школовање је потребно четири и пет година. Пропуст је направљен када десет година није додељена ниједна специјализација и сада је то дошло на наплату.
-На одељењима где недостају лекари раде колеге из пензије, као и лекари запослени по уговору о допунском раду из зрењанинске и сенћанске болнице. Онколошке пацијенте збрињава онколог из Сенте који долази два до три пута недељно у зависности од потребе. Када је наш ОРЛ специјалиста на одмору мењају га двојица колега из Зрењанина. На Хирургији дежурају три хирурга из Зрењанина. Морамо се међусобно помагати и ми смо излазили у сусрет Болници у Зрењанину када нису имали анестезиологе, збрињавали смо и хематолошке пацијенте када нису имали специјалисту из ове области. Сарадња између установа постоји и морамо је неговати – додаје наша саговорница.
ЗА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ 11 ЛЕКАРА БИЋЕ У ПЕНЗИЈИ
Врло брзо и 11 лекара специјалиста стећи ће услов за заслужену пензију. У следеће четири године у пензију ће специјалисти радиологије, интерне медицине, гинекологије, биохемије, урологије, дерматологије, педијатрије, ендокринологије и физијатрије.
ЛОБИРАЊЕ ЗА МЛАДЕ
Др Томин у сталном је контакту са студентима медицине из нашег града.
-Важно је да деца из нашег града и ђаци, којима сам делом и предавала у средњој школи, знају да су добродошли у Болницу по завршетку факултета. Поносна сам на све њих јер су многи међу најбољим студентима. Сваког нашег студента медицине позовем пред дипломски испит и кажем им да их чекамо и да им нико неће пружити оно што ћемо им дати. Драго ми је што су ме многи послушали и сада су наши специјализанти – каже др Весна Томин.
ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА ПОСЛУ
Докторка Весна Томин присетила се и тешке ситуације у којој је стручност и пожртвованост лекара довела до срећног исхода:
-Једну ноћ имали смо јако тешку ситуацију са новорођенчетом које се родило и не дише. Доктор Прунић и ја смо се усагласили да је могуће да има стенозу или атерзију хоана односно блокаду носа која отежава дисање. Позвали смо др Золтана Антала, оториноларинголога у два сата после поноћи и иако проблем није био из његове области остао је са нама све до јутра да би помогао. Позвали смо и четвртог лекара из терцијарне установе, неонатолога интезивисту и тада се показало искуство јер је др Золтан успео да провуче сонду и помогао да се беба у стабилном стању транспортује до Новог Сада. Ово је прави пример одговорног лекара и то треба да негујемо код младих доктора – испричала је наша саговорница.
А.Ђ.
Основна идеја била је да се реафирмишу лик и дело Јована Поповића који је сасвим заборављен у књижевности, навео је уредник „Партизанске књиге“, др Срђан Срдић.
Жири за доделу Награде, који су чинили Милана Грбић, Валентина Кнежевић и Звонко Карановић, одлуку је донео једногласно, истичући да „збирка, путем ретроспекције, неретко реферише на Југославију, нарочито на њен распад и ратне деведесете године. (…) Иако се чине као усамљеници и аутсајдери, јунаци прича поред себе заправо увек имају барем двојицу савезника – аутора, а вероватно и читаоца. Преиспитивање капиталистичке, конзумеристичке савремености тексту даје суптилну, али дефинитивно постојећу друштвено-критичку димензију“.
Данило Стојић, рођен 1981. у Титовом Ужицу, аутор је великог броја литерарних и арт фанзина, бави се реализовањем различитих културних акција, издаваштвом и видео продукцијом. Написао је романе „Време полураспада“ и „Ресто“. Пише на српскохрватском и енглеском језику. На додели је истакао да је књига настајала осам година и препознао симболику са називом награде.
– У једној причи је мој деда партизан, првоборац, који је био отписан као мртав у хладњачи, преживео и завршио у Египту. Он је мојој браћи и мени поклонио књиге „Пинки је видео Тита“. То је та веза и највеће значење што ће на мојој књизи бити назив ове награде – рекао је Данило Стојић.
– Дан библиотеке, 179 година постојања и рада једне од најстаријих библиотека у нашој земљи обележавамо са поносом и радошћу – истакла је Дијана Јакшић Киурски. – Опстајала је упркос свим изазовима и искушењима која постоје и данас. Мислим, пре свега, на свеопшту кризу читања и кризу културног идентитета јер све више живимо у материјалистичкој и потрошачкој стварности. То је присуство дуализма између снаге живе, слободне речи и њеног значења, и свеопште присутног агресивног дигиталног и знаковног језика. У томе је улога библиотека, а наша, кикиндска библиотека бори се да очува љубав према књизи, сачувала је своју читалачку публику и књизи приволела и нове генерације.
Народна библиотека „Јован Поповић“ баштини традицију Српске читаонице коју су, 1. маја 1845. године основали студенти Пожунског универзитета. У то време храброст је била и говорити српским језиком, а посебно писати српским писмом, подсетио је директор Библиотеке, Бране Марјановић.
У наставку програма обележавања дана ове установе, сутра (уторак, 19. новембар) ће, од 17 сати, бити свечано уручена награда за најбољи трејлер за књигу по конкурсу Библиотеке. Гости ће бити писци: Бранко Стевановић, Роберт Такарич и Зорица Деспотов.
