Град

сколска-сума-1

Јесења садња на територији града започела је крајем октобра када су посађене младице око дечијег игралишта код Спортског центра „Језеро“ у оквиру акције „Да сва деца расту“ удружења Деце са ахондроплазијом Србије. Управо период мировања је идеалан за садњу с обзиром на то да биљка има времена да током пролећа брже расте и развија се, сазнајемо од Мирославе Наранчић секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Ове сезоне у плану је ревитализација школских шума. У претходних десет година у граду и у свим селима никле су школске шуме о којима бригу воде ђаци који су заливали и неговали младице. На овај начин учили су како да очувамо стабла. Исто тако попуњаваћемо младицама простор при образовним установама, школске партере и зелене површине испред школа. Кугленим јавором биће попуњена улица Хајдук Вељкова, по завршетку изградње кишних канала у сливу Моравска уследиће садња у улицама Стерије Поповића и Ивана Јакшића, а нови изглед добиће и кружни ток на уласку у Башаид. Попунићемо и ветрозаштитне појасеве и слободних катастарских парцеле у ван грађевинском рејону у сарадњи са ЈП „Кикинда“ – навела је наша саговорница.

Избор врста усклађен је са новонасталим климатским променама, а води се рачуна и да буду прилагођене као урбано зеленило. Тако су уведене нове садне врсте попут каталпе, келреутерије, ликвидамбар, као и жбунасте и куглене форме.

-План садње прави се током лета. Важно је ускладити површину, локацију, састав тла са функцијом зеленила, врстом, колоритом ради естетског изгледа партера. Суграђани су, сигурна сам приметили да црвенолисна шљива улепшава улице Војводине Путника, Јована Јовановића Змаја, простор Старог језера и то је само једна од врста која својим богатством доприноси декоративности уличних дрвореда – додала је Мирослава Наранчић.

Кикинда је један од најобушемљенијих градова у Војводини са свега 1,16 процента пошумљености. Пре деценије под шумама смо имали испод једног процента. Мирослава Наранчић наводи да је то вишедеценијски посао који мора добро да се испланира.

А.Ђ.

 

 

књига-златни-лав-(1)

Поводом 250 година од основања Великокикиндског дистрикта у Народном музеју представљена је књига „Округ златног лава“ коју су написали историчари Владислав Вујин, Драган Белеслић и Владимир Дудић.

-Потрудили смо се да књига буде пријемчива свим читаоцима који желе више да сазнају о локалном наслеђу. Мој рад односи се на велике људе у ондашњем Дистрикту. У 15 кратких прича представљени су велики људи попут Димитрија Бугарског, Јована Пајдака, Павле Кенђелац, Теодор Павловић, Ђорђе Радак, Лазар Видић. Књига је богато илустрована и сигуран сам да ће наићи на добар одзив код читалаца – рекао је Вујин, историчар Народног музеја.

Драган Белеслић, историчар Историјског архива писао је о историји Великокикиндског дистрикта повезујући чињенице које су се одвијале у Европи, а написао је и причу о путу зрна овса из пореске књиге.

-Уз артефакте који могу да се погледају у Галерији „Нова“ у оквиру изложбе „Округ златног лава“, посетиоци могу више да сазнају и у истоименој књизи. Мој циљ је био да први пут прикажем светска и европска дешавања у то време и да прикажем како је Европа видела догађаје код нас и како смо ми гледали те исте догађаје. Потрудио сам се да приближим живот обичног човека јер сам обрадио и обичаје народа који је тада насељавао овај простор – навео је Белеслић.

Историја ратовања наших предака и повеље биле су теме о којима је писао Владимир Дудић из Историјског архива.

-Имали смо шест повеља од којих су четири биле везане за Дистрикт, а две за град Велику Кикинду и оне су мање познате јавности, тако да сам и о њима писао у књизи. Идеја водиља ми је била да читаоце боље упознам са тим ко су били људи који су населили Дистрикт. То су били војници граничари, некадашње потиско-поморишке војне границе и пошто је Банат ослобођен од турске власти, населили су ове крајеве – истакао је Дудић.

Штампање публикације су суфинансирали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама.

А.Ђ.

цигра-јелка-(1)

Кориснике Друштва ментално недовољно развијених особа „Чигра“ посетиле су чланице удружења жена „Нови Козарци“ које су им даровале новогодишњу јелку и украсе. Средства добијена продајом пите кромпируше за Гиниса искоришћена су за куповину новогодишњих поклона за кориснике „Чигре“, а овом приликом донеле су пите и дружиле се са члановима.

-Постојимо безмало пет деценија и са поносом могу да кажем да смо увек биле окренуте хуманитарном раду. Увек смо се трудиле да очувамо нашу традицију коју су још наше баке и мајке донеле из Босне када су дошле у равни Банат. Тако смо и ми окренуте очувању традиционалних јела, тако да организујемо манифестације „Питијаду“ и „Кукурузно пролеће“. Летос је одржано 14. такмичење у прављењу пите кромпирушу и сва средства која прикупљамо продајом и ове и годинама уназад донирамо у хуманитарне сврхе – казала је Боја Ољача, председници удружења „Нови Козарци“.

Биљана Недомачки из друштва „Чигра“ у име корисника, њихових родитеља и стручних сарадника захвалила је на поклону.

-Веома смо се обрадовали поклону. Јелку и украсе нисмо имали, а сви наши чланови радују се новогодишњим и божићним празницима. Наше удружење 7. децембра обележиће Међународни дан особа са инвалидитетом дружењем одласком у биоскоп у Зрењанин. И ове године учествоваћемо на новогодишњем базару са нашим новогодишњим украсима, који ће бити изложени у нашем удружењу и моћи ће да се купе. До краја године и наши пријатељи из позоришта „Лане“ обрадоваће нас новогодишњом представом – додала је Биљана Недомачки.

Чланови „Чигре“ својим гошћама поклонили су слику са овогодишње ликовне колоније „Хумани чиграши“.

А.Ђ.

цока-ливница-(3)

У несрећи која се догодила, у четвртак у раним јутарњим сатима у чоканској “Аутофлекс Ливници”, данас, 29. новембра, преминуле се две особе које су биле пребачене у Клинички центар. Међу преминулима је и М.Б. (53) из Иђоша и Аксентије Б. (51) из Остојићева, један радник, такође из Иђоша, је и даље у тешком стању и налази се у Новом Саду, док је четврти повређени у Општој болници у Сенти. До трагедије је дошло услед наглог избацивања течног лива из пећи на ливење.

Општина Чока прогласила је суботу, 30. новембар, Даном жалости. Одлуком председнице општине Стане Ђембер, Дан жалости обележиће се спуштањем застава на пола копља на свим јавним установама и предузећима у општини. Такође, биће обустављено емитовање музике забавног и народног карактера, као и организовање јавних догађаја забавног садржаја, наводи се у Одлуци Општине Чока.

Ова трагична несрећа дубоко је потресла заједницу Чоке, а локална власт апелује на солидарност и поштовање одлуке о Дану жалости.

Поводом трагедије која се догодила у Чоки, Основно јавно тужилаштво у Кикинди јавност да је истог дана јавни тужиоц обавио увиђај на лицу места, којем су присуствовали полицијски службеници Полицијске управе Кикинда и Одељења за ванредне ситуације, као и представник инспекције за рад.

У току је прикупљање потребних обавештења од очевидаца незгоде и одговорних лица у овом привредном друштву, прибављена је пословна документација овог привредног друштва, наређена је обдукција тела настрадалих лица и донета је наредба о технолошко-металуршком вештачењу незгоде, а све у циљу утврђивања свих чињеница и узрока ове незгоде и евентуалних пропуста у поступању.

А.Ђ.

Совембар-квиз

Централног дана „Совембра”, док је на тргу радила „Сова-патрола“, у сали „Партизана“ своје радове приказали су, на изложби „Моја визура – сова ушара“ ученици основних и средњих школа.

Сове различитих величина и боја, у различитим и изузетно креативним уметничким изразима, ђаци су изложили на својим штандовима.

Овде је одржано и финале квиза знања „Свет сова ушара“ који је припремио наставник географије Мирослав Грујић. Градоначелник Младен Богдан посетио је изложбу и отворио финале квиза.

– Имамо чиме да се похвалимо, и по томе смо заиста јединствени. Шаљемо лепу слику у свет, а после тога свет долази код нас да ужива у посматрању сова и у нашем граду – рекао је градоначелник.

Екипа ОШ “Иво Лола Рибар”

У надметању у знању о совама учествовале су екипе шестог разреда осам основних школа са територије града. Првопласирана је била екипа : ОШ “Иво Лола Рибар” из Нових Козараца – Милан Мркеља, Невена Адамовић и Немања Растовић, са наставницом биологије, Данијелом Тртић, док су тек нешто мање знања и среће имали ђаци из школе „Вук Караџић“ који су освојили друго место. Трећепласирани су били ученици ОШ “Свети Сава”, док је екипа школе “Јован Поповић”, у финалу заузела четврту позицију.

С. В. О.

Сова-патрола-2024-(5)

На крају „Совембра“, програма Туристичке организације посвећеног малим ушарама, у месецу када ове птице стижу у своје зимовалиште на тргу, креће „Сова-патрола“ основаца. Уз помоћ стручњака из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, обиђе се свако стабло и установи број јединки.

У првом бројању сова ове сезоне учествовао је и Јован Степанчев.

– Научио сам како треба неговати сове и да их не треба плашити. Треба да смо захвални што су у нашем граду – рекао је Јован.

Милица Весков додаје да су научили како треба заштитити сове и да јој се много свидела „Сова-патрола“.

– Јако ми је интересантно све – рекао је Мирослав Васиљевић. – Мислим да су сове лепе и да улепшавају град.

Феномен боравка ове дивље и заштићене врсте птица у Кикинди прати се већ две деценије, подсетила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.

– Наш трг је специфичан јер сове овде не проводе само зиму, него се и гнезде читаве године. Њихов број варира и ми ћемо то пратити све до краја фебруара. Трг је заштићен као зимовалиште сова утина, што значи да се води рачуна о томе да нема наглих звучних и светлосних ефеката у близини стабала на којима је број јединки највећи – истакла је Мирослава Наранчић и подсетила да је највише сова, чак 734 јединке, избројано 2009. године.

Ђацима у „Сова-патроли“ и ове године је у бројању помагао Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије

– Радили смо са две групе, укупно је било око 50 ученика. Деца су лепо васпитана, одлично припремљена и врло мотивисана. Избројали смо 208 јединки, што је више него претходних година. Зима је врло блага и доста сова је распршено по граду, па очекујемо да ће њихов број да расте до јануара – рекао је Ружић и подсетио да сове помажу у пољопривреди јер уништавају глодаре. Такође је апеловао на  пољопривреднике да воде рачуна о томе на који начин користе пестициде, посебно отрове за глодаре.

– Морамо и чувати дрвеће и садити дрвореде јер приноси опадају на голим ораницама и нема ни биодиверзитета, морамо да се уразумимо – истакао је Ружић. – Желим да похвалим град Кикинду који је, претходних година, пуно радио на проширењу програма садње шумских појасева и дрвореда уз путеве и дуж линија на њивама.

Само Друштво, такође, уз помоћ Компаније „Јафа“, у Кикинди поставља гнезда за сове, ветрушке и друге птице које се хране глодарима. До сада је постављено десет гнезда, а акција ће се наставити и наредних година.

С. В. О.

седница-фцц-поскупљење-(3)

Седница Скупштине града, пета по реду, започета је минутом ћутања којим је одата почаст жртвама несреће у Новом Саду.

Већином гласова донета је Одлука о повећању цена услуга сакупљања и депоновања отпада на територији града привредног друштва „ФЦЦ“ по којој се за 11,9 одсто повећавају: цена одлагања комуналног отпада, изношења и транспорта комуналног отпада за домаћинства, школске установе и Болницу, цене додатних услуга–појединачно уговорених услуга са правним лицима на територији града за пражњење контејнера према врсти,запремини и учесталости пражњења и цене услуга транспорта ван редовних рута. То значи да ће услуге бити увећане за тридесетак динара по члану домаћинства. Цене изношења и транспорта комуналног отпада за социјалне случајеве, изношења и транспорта комуналног отпада за правна лица до 50 квадрата и задруге, удружења, киоске и сличне радње и изношења и транспорта комуналног отпада за правна лица преко 50 метара квадратних остају непромењене.

Градоначелник Младен Богдан подсетио је да уговор са компанијом „ФЦЦ“ траје још осам година и да би његов раскид захтевао велика финансијска средства које би град морао да исплати. Први човек града навео је да је уговор неповољан, те да је 1. новембра организован састанак између представника компаније и локалне самоуправе.

-Поскупљење је наша законска обавеза из уговора и односи се на стопу инфлације. Поскупљењем неће бити обухваћени правна лица, на чему смо инсистирали. На састанку, који је био конструктиван, договорен је бољи и приступачнији однос према становништву кроз непосредне разговоре са суграђанима. Наши захтеви односили су на то да суграђани могу да изнесу своје примедбе, захтеве, сугестије чешће него што то сада могу. Договорено је и да се формирају оперативни тимови који ће се састајати минимално једном месечно – истакао је градоначелник Богдан.

Локална самоуправа је власник у компанији „ФЦЦ“ 20 одсто и став града је да има бољи однос са њом додао је заменик градоначелника Дејан Пудар, на констатације одборника Мирослава Панића да је уговор лош.

 

-Састанак је био веома продуктиван. Успели смо у намери да се не повећа цена сакупљања отпада. Разговарано је и о рециклажном центру, али и о селектовању отпада. Наш циљ је побољшање услуга које компанија пружа – навео је Пудар који је скренуо пажњу одборницима да за говорницом не износе паушалне оцене о било коме, без валидних доказа.
У јавну својину града, непосредном погодбом по цени од 14.000 евра, која се исплаћује у динарској противвредности, биће откупљена катастарска парцела у Мокрину укупне површине од 1.045 квадрата, са укњиженим објектима на њој. Реч је о својини ДОО ,,Мокрин“, која је у катастру непокретности уписана као стамбено пословна зграда површине 47 квадрата, пословна зграда, за коју није утврђена делатност, површине од 419, помоћна зграда површине од 83, земљиште уз зграду и други објекат површине од 496 квадрата. Планом генера

Одборници су усвојили и Одлуку о тарифи комуналних такси, о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности на територији града ради утврђивања пореза на имовину за 2025, дата је сагласности на Статут Предшколске установе „Драгољуб Удицки“. Донето је и решења о престанку функције локалном омбудсману Милана Новаковића. Именовани су и чланова градских тела, управних и надзорних одбора јавних установа и школских одбора.

А.Ђ.

 

дан-румуније-(1)
Свечаним пријемом у Белом двору у Београду, Амбасада Републике Румуније у Србији, обележила је Дан уједињења Румуније. Прослави важаног датума за наше суседе, осим градоначелника Младена Богдана, присуствовали су и високи званичници Владе и народне Скупштине Републике Србије, дипломате акредитоване у Србији, представници привредног, медијског, културног и цивилног живота, као и представници Срба у Румунији и припадници румунске мањине.
Од 2014. до 2023. реализовано је укупно осам пројеката на територији града Кикинде у програму прекограничне сарадње Србија – Румунија. На територији града у оквиру поменутих пројеката уложено је преко 3,3 милиона евра. Међу њима су изградња недостајуће инфраструктуре на граничном прелазу Наково-Лунга, бицклистичке стазе и постављање 280 стубова соларне расвете,  уређењење Старог језера, куповина потпуно санитетских возила и разне друге медицинске опреме и апарата, реконструисане су балетска и велика сала Културног центра и обезбеђена је аудио и видео опрема за поменуту установу и АДЗНМ „Гусле“, ојачан је етно туризам.
Град Кикинда ће и у будућем периоду учествовати у  прекојектима прекограничне сарадње са пријатељском Румунијом, јер је досадашња била веома успешна.
А.Ђ.
Вања-сампион-Србије-(7)

После великог успеха на Светском првенству фризера у Паризу прошлог месеца када је, са својим колегама из Новобеоградског фризерског клуба освојила бронзу, Вања Беседеш, мушки фризер из Кикинде, потпуно је покорила конкуренцију на Отвореном шампионату фризера „Никола Бизумић”, одржаном протеклог викенда у Смедереву.

У надметању најбољих из Србије и земаља региона, Вања је освојила титулу Првак Шампионата освојивши злато у чак трима категоријама, „цомерциал фаде цут“-у, „скин фаде цут“-у и „стреет стyле“-у што јој је, у укупном пласману обезбедило прво место.

– Очекивала сам добар пласман али нисам мислила да ћу да освојим баш сва прва места – каже Вања. – Имали смо ограничено време, од 25 до 35 минута по фризури. У зависности од категорије, радило се на луткама и на моделима.

На овом такмичењу опробала се и у новој дисциплини која не улази у укупан скор, „фулл фасхион лоок“-у, у којој се стилизује комплетан изглед, и заузела треће место. Њен модел имао је дуге зелене локне, а на избријаном („фаде“) делу, израдила му је мандалу.

Вања је, иначе, међу многобројним такмичарима, у двема дисциплинама била једина жена, а на целом Шампионату наступиле су још само три њене колегинице.

Истог дана, први пут, одржан је и ревијални Меморијални Куп “Бранислав Бабић“, у част недавно преминулог председника Савеза фризерских клубова Србије, тренера репрезентације мушких фризера и супервизора такмичења у региону. Овај куп био је хуманитарног карактера, наступио је велики број фризера из земље и окружења и, уплатом котизације, обезбедио опрему за фризерске средње стручне школе.

После изузетно успешне године, Вања и њене колеге су на паузи до краја јануара, када већ почињу припреме за такмичења и, наравно, поново, Светско првенство у Паризу. У међувремену, у свом салону, неуморно улепшава Кикинђане који још увек, каже, највише воле „фаде“.

„Труд, рад, упорност и љубав према свом позиву обавезно доносе успех. Овим завршавам једно поглавље и у следећу годину улазим са још више елана и ентузијазма“, поручује шампионка из нашег града.

С. В. О.

Виола-Цемере

На управо завршеном конкурсу Повереника за заштиту равноправности и Министарства просвете на тему „Мост разумевања – међугенерацијска солидарност“, награду за фотографију освојила је Кикинђанка Виола Чемере, ученица осмог разреда ОШ „Фејеш Клара“. У јакој конкуренцији стотину младих фотографа, њен рад пласирао ју је на високо треће место.

На свечаности уручења награда, на Међународни дан детета, говориле су министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и шефица канцеларије УНФПА (Популационог фонда Уједињених нација) у Србији, Борка Јеремић, а награђени радови, међу којима је и Виолина фотографија, чинили су поставку изложбе.

– На овом конкурсу сам први пут учествовала. Фотографисала сам своју баку и сестру, а моја порука је да треба да волимо старије – каже скромно Виола. Ово јој је, иначе, већ пето признање за фотографије које су, каже, њен хоби.

Награђена фотографија

Први пут награду је освојила са само девет година, на конкурсу „Еко снага града“ кикиндског Секретаријата за заштиту животне средине. Затим је добила признање КУД „Еђшег“ поводом Дана планете земље, а у петом разреду је, у Градској кући у Суботици, за најбољу фотографију примила награду од Министарства иновација и технолошког развоја Мађарске поводом Недеље мобилности. Прошле године јој је, за фотографију кикиндског трга, награда стигла из Сенте, од Завода за културу војвођанских Мађара.

– Највише волим да сликам природу и животиње, волим да сликам и Кикинду – објашњава Виола.

Њен нескривени таленат препознат је, до сада, на сваком такмичењу на који је послала једну од фотографија. Поред дара да уочи и овековечи лепоту тренутка, Виола је сјајна ученица, талентована је за глуму и одлична је спортисткиња – чланица је Драмске групе своје школе која наступа у „Еђшегу“ и тренира одбојку. Иако још увек није одабрала своје професионално усмерење, сигурно је да ћемо се и у будућности радовати њеним успесима, из које год области да долазе.

С. В. О.