Ulice u Kikindi i okolnim selima ove večeri obasjavale su vatre Lazarice. Deca su sa nestrpljenjem čekala da padne prvi mrak, kako bi mogli da preskaču vatru. Pale se tulaj, slama, grane.
Dečija graja praćena budnim okom starijih čula se i u Hramu Svetih Kozme i Damjana gde se okupio veliki broj sugrađana. I Tara Bilić jedna je od onih koji su preskakali Lazaricu.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
-Dolazim svake godine. Volim ovaj običaj. Okupio se veliki broj mojih drugara i nije nam strašno da preskačemo ni veliku vatru – kaže Tara.
Stojan Pejić zajedno sa trogodišnjom ćerkom Tarom, takođe je bio deo okupljene svetinje.
-Svake godine smo ovde, kod Hrama Svetih Kozme i Damjana. Poštujem tradiciju koju su me naučili moji, a sada je prenosim na svoju ćerku. Zajedno smo preskakali vatru – dodao je Pejić.
U Prizrenskoj ulici zatekli smo Bukvine, Telečke, Zavišiće, Linjačke, komšije koji zajedno svake godine pale vatru.
-U paljenju Lazarice učestvuje čitav komšiluk – kaže baka Irenka – Ja sam odrasla u Mokrinu i tamo je ovaj običaj uvek bio jako posećen. Na svakom ćošku bilo je vatri i osim mladih, tu su bili i stariji. Spremale su kokice i krofne obavezno, a stariji bi popili po koju rakiju.
I danas je tako, dok mladi preskaču vatru, stariji Kikinđani druže se uz krofne, kokice i rakiju. Tako je bilo i ispred kuće Vladimira Živojinova iz ulice Cara Dušana.
-Mi ovako obeležavamo svake godine Lazaricu. Čistimo krtog iz dvorišta, pa palim tulaj, grane, slamu po starom običaju. Zna se da je petak veče pred Vrbicu mesto okupljanja naša kuća.
Deca su jedva čekala da padne mrak i da upalimo vatru. Sa nama su ćerkine drugarice iz škole, komšije. Kokice su obavezne, a svi donesu po nešto tako da deca pored preskakanja vatre uživaju i u slatkim i slanim đakonijama – otkrio nam je Živojinov.
Paljenje vatri Lazarica svake godine pada u petak, sedam dana pre Velikog petka za pravoslavne vernike. Nekada se verovalo da preskakanje upaljenih snopova kukuruza, grana, slame, tera zle duhove, veštice i bolest.
A.Đ.
Sajam je svečano otvorio gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan. On je istakao da je manifestacija rezultat dugogodišnje saradnje Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje i da predstavlja važnu priliku za nezaposlene da direktno stupe u kontakt sa poslodavcima.
Direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kikindi, Jelena Mitrović, istakla je da je na Sajam pozvano oko hiljadu nezaposlenih.
Anđela Tatalović iz Sektora za ljudske resurse Kompanije „Jafa“ istakla je da, kao i prošle godine, imaju veliki broj prijava.
Ispred štanda kompanije „Senta prometa“ takođe je vladalo veliko interesovanje.
Zorana Puc i Marija Vujović, predstavnice livnice „L Belije“, predstavile su ponudu ove fabrike.
Ponuda Sajma zaiteresovala je zaposlene, među kojima je i Nebojša Senćanski iz Kikinde, po zanimanju moler.
Gordana Ristić, koja je završila školu za obezbeđenje, takođe je u potrazi za radnim angažovanjem.
Prema podacima NSZ, na evidenciji Severnobanatskog okruga trenutno je 4.940 nezaposlenih. Oni koji nisu bili u prilici da posete Sajam, mogu da se obrate svom savetniku u Službi i da dobiju uvid u ponudu radnih mesta.
Predsednica Udruženja, Boja Oljača, istakla je da je namera očuvanje starih običaja u pripremanja jela.
– Ideja naše manifestacije jeste da održimo tradiciju našeg sela i krajeva iz kojih potičemo. Ovde su jela koja su sva napravljena od kukuruznog brašna – proje, pite, palačinci… Atrakcija na današnjoj manifestaciji su cicvara i skrobovo mleko.
Uz domaćine, učešće su uzela i udruženja žena sa kojima „Novi Kozarci“ sarađuju: UŽ „Kikinda“, „Suvača“ i SUBNOR-a, kao i udruženja iz Kumana, Iđoša, Aleksandrova, Ruskog Sela i Banatskog Velikog Sela.
Ovogodišnje pobednice, prema oceni tročlanog stručnog žirija, su članice Udruženja žena „Livađanke“ iz Aleksandrova koje su osvojile prvo i treće mesto. Najbolja je bila pogača ukrašena vlašcem i sirom, odlučio je žiri. Drugo mesto pripalo je UŽ „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje.
Manifestaciju je posetila i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.
– Ovo je lep primer kako jedna mala lokalna zajednica može da spoji tradiciju, kulturu i duh zajedništva. Vredne žene danas su nam pokazale šta sve može da se napravi od kukuruza. U stvari, napravile su lepu priču – spojile su ono što su njihove bake pravile sa onim što će ostaviti svojoj deci. To je duh tradicije i kulture koji Grad Kikinda uvek podržava – poručila je Marijana Mirkov.
Snežana Narančić Janjilović, predsednica UŽ „Kikinda“, podsetila je da ovakva druženja imaju veliki značaj za očuvanje gastronomske tradicije.
– Kada se prave jela od kukuruznog brašna, drukčiji su konzistencija testa i ukus. Nekada je pšenice bilo malo, bila je skupa, i sve se pravilo od kukuruznog brašna. Drago mi je što čuvamo uspomenu na to šta su naši stari jeli. Pravila sam hleb od kukuruznog brašna, koji je nekad bio svakodnevica na trpezi. Sve što se pravi od pšeničnog, može i od kukuruznog brašna.
Manifestacija „Kukuruzno proleće“ pokazala je značaj negovanja gastronomskog nasleđa, ali i zajedništva, koje članice udruženja vrlo dobro prepoznaju.
Druženje je započelo čitanjem bajki, a zatim su se deca, zajedno sa baka Zoricom, oprobala u mešenju kiflica. Uz igru i pesmu, deca su sa gošćom podelila radost susreta i novih iskustava.
Na kraju događaja, mališani su na poseban način izrazili svoju zahvalnost – poklonili su baki Zorici radove koje su sami nacrtali.
Kako je naveo, na dvema lokacijama bilo je neophodno da se duže od 24 sata obustavi isporuka grejanja delu korisnika, a sve odluke o obračunu donošene su u skladu sa dužinom zastoja. Radovi su obavljani u svim delovima grada gde postoje instalacije, a najzahtevnije intervencije bile su u centru grada i u Mikronaselju.
I ove godine biće zamenjeno više stotina metara toplovodnih cevi. Za sada je izvesno da će se radovi izvoditi u ulici Braće Tatić, na Trgu srpskih dobrovoljaca kod zgrade NIS-a, kao i u Bloku A i u Bloku B u Mikronaselju.
Bogdan je naveo da, prema statističkim podacima, na području Kikinde živi oko tri hiljade Roma, ali i da se ti podaci često menjaju zbog specifičnog stila života i migracija.
– Već nekoliko godina, u saradnji sa partnerima poput nemačkog GIZ-a, radimo na osposobljavanju i zapošljavanju visokoobrazovanih Roma i Romkinja. Grad obezbeđuje školski pribor za romsku decu, a od prošle godine, svršeni osnovci dobijaju vaučere za kupovinu garderobe za proslavu male mature. Novina je i da Gradska uprava ima koordinatora za romska pitanja.
Na značaj obrazovanja ukazala je i Milica Pavel Ristić, diplomirani vaspitač i master student, zaposlena kao radni terapeut u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite:
Nakon svečanog programa, gradonačelnik je u svom kabinetu razgovarao sa predstavnicima romske zajednice. Najavljeno je i da će Romski nacionalni savet naredne nedelje organizovati poseban program povodom obeležavanja ovog značajnog datuma.