Град

руско-село-обилазак-4

Представници града, заменик градоначелника задужен и за месне заједнице, Дејан Пудар, у пратњи члана Градског већа за спорт и омладину Александра Аћимова и шефа кабинета градоначелника Вање Радојкова, посетом Руском Селу наставили су обилазака свих девет месних заједница.

Током посете са председником Савета МЗ Душаном Марјановићем разговарано је о актуелним проблемима, досадашњим активностима у селу, а разматрани су и планова за наредну годину. Делегација је обишла Дом културе, просторије Месне заједнице Руско Село, будући парк у ком је неопходно завршити игралишта за децу и теретану на отвореном односно обезбедити справе и тартан подлогу, мобилијар, поставити пет сеника, као и изградити колски улаз на улицу Соње Маринковић.

У оквиру посете наглашено је и да неопходна санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, а која треба да започне од уређења крова. Истакнуте су и најлошије саобраћајнице у селу које би требало асфалтирати.

А.Ђ.

микулас-(6)

Свети Миклош ког верници Римокатоличке вероисповести прослављају 6. децембра, празник је коме се деца највише обрадују. Микулаш, како га у народу зову и ове године неуморно је дели пакетиће доброј, али и неваљалој деци. Најпре је, вечерас, стигао до КУД „Еђшег“ где је 130 деце од годину дана до осмака из Кикинде, а заслужене пакетиће добили су и ученици из Мокрина који уче мађарски као изборни предмет.

-Већ по традицији за децу је уприличена приредба о дочеку овог свеца коју су припремили ученици из ОШ „Фејеш Клара“. Представу је осмислила наставница мађарског језика Виолета Момић, а помоћ је пружио и режисер Шандор Кираљ. Очување даривања деце за Микулаш је важно јер нам помаже да чувамо традицију и културу мађарског народа – истакла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“.

Поред обавезних слаткиша, сва добра деца добила су орахе и воће, а за малишане који нису били послушни Микулаш припреми дрво, угаљ, шаргарепу и кромпир.

-Средства за припрему пакетића обезбедили смо продајом колача током „Дана лудаје“. Увек се потрудимо да имамо разноврсну и богату понуду у чијој припреми велику помоћ имамо од наших чланова, учитељица, васпитачица, родитеља – навела је наша саговорница.

Велику помоћ у припреми пакетића пружила су и удружења жена, чланови КУД-а „Еђшег“, удружење просветних радника „Вера Пастор“, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, као и донатори.

А.Ђ.

волонтери-пријем-

Поводом обележавања Међународног дана младе волонтере из Црвеног крста и секретарку Данијелу Бјељац у Градској кући примили су градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа Жељко Раду и Маријана Мирков која је уједно и председница Управног одбора кикидске хуманитарне организације. Маша Ердељан, волонтерка је Црвеног крста три године.

-Након што сам учествовала на такмичењу у знању прве помоћи, решила сам да постанем волонтер Црвеног крста. Волим да помажем другима и желим што више да научим о свим програмима које ова организација има – рекла је Маша Ердељан.

Градоначелник Богдан похвалио је младе волонтере и захвалио им на ангажовању.

-На свима нама је да подстакнемо и подржимо волонтерски рад, као и да подигнемо свест суграђана о томе колика је вредностима волонтирања, како за појединце, тако и за заједницу. Волонтери су ти који показују хуманост, солидарност, алтруизам и емпатија према другима и треба да их буде што више – прецизирао је Младен Богдан.

 

Маријана Мирков истакла је значај волонтера.

-Црвени крст не би ништа могао да уради без младих, али и великог броја страријих волонтера који помажу из душе и срца. На то је Црвени крст поносан што дајеш колико можеш, а за узврат не тражиш ништа. Уз пуно љубави и емпатије они раде свој посао и Црвени крст заснива се на њима – навела је Маријана Мирков.

Данијела Бјељац додала је да су сви волонтери остварили преко 5.000 волонтерских сати кроз разне програме најхуманије организације

Овогодишњи Међународни дан волонтера, обележава под слоганом „Заштитимо хуманост“.

А.Ђ.

рсело-посумљавање-(4)

Будући парк у Руском Селу постаје зелена оаза јер је  богатији за 200 младица лишћарских и четинарских садница. Површина од два хектара пошумљена је са жалосном брезом, црвенолисном шљива, платаном, украсним форзицијама, плавом смрчом, тујом, кедаром и другим врстама. У пошумљавању су учествовали и запослени и ученици ОШ „Глигорије Попов“.

-Сви ученици школе радо су се одазвали овој акцији. Једва чекамо да парк буде завршен и да имамо лепо место на којем ћемо се окупљати и квалитетно проводити време – истакао је Алекса Поповић, ученик осмог разреда школе „Глигорије Попов“.

И Марија Војиновић, ученица шестог разреда истог је става.

-Дрвеће су плућа сваког места и поносна сам на све нас што смо допринели да имамо здравију и лепшу животну околину – додала је Марија.

Душан Марјановић, председник Савета МЗ Руско Село захвалио је локалној самоуправи, компанији „Есситy“ и свима који су помогли да се парк пошуми.

-Пре пет година започели смо пројекат изградње парка у центру села. Простор је био закоровљен и запуштен и сада има потпуно други изглед. До сада је изграђена трим стаза, избетонирана су постоља за дечија игралишта и фитнес на отвореном, колски улаз и очекујем да ћемо наредних година завршити све грађевинске радове – рекао је Марјановић.

Акцији пошумљавања прикључили су се и Младен Богдан, градоначелник, Ђорђе Тешин, члан Градског већа и Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Град је потписао уговор са аустријском компанијом „Есситy“ вредан два милиона динара. Поменута компанија организује акцију „Србија се воли дрвећем“ и која је први пут донирала саднице некој локалној самоуправи у Војводини. Руско Село добија зелену оазу за рекреацију и одмор и то управо на месту где је некада постојао парк, што најстарији мештани памте. Континуирано радимо на пошумљавању наше средине јер нам је циљ да променимо неславну статистику најнепошумљенијег града у нашој земљи – навео је градоначелник Богдан.

Кикинда је има свега 1,16 проценат под шумама, а пре десет година били смо испод једног процента.

-Различитост врста и колорита красиће парк током сва четири годишња доба. Важно нам је што су се акцији прикључили и ђаци који на овом простору већ имају школску шуму засновану 2019. године. Управо ова садна сезона биће посвећена попуњавању постојећих школских шума и образовних установа – додала је Мирослава Наранчић.

У парку ће се налазити два дечија игралишта за различите узрасте, справе за фитнес на отвореном, трим стаза. Обогатиће га сеник, клупе и мобилијар за одмарање и уживање.


А.Ђ.

Кутија-зеља-(8)-(1)

Драги малишани Деда Мраз је одлучио да до 14. децембра продужи „Кутију жеља“. Потребно је читко да се напише име и презиме детета, колико има година, жељу, тачну адресу и број телефона родитеља или старатеља. Писмо треба да се убаци у кутију и уколико сте, драга децо, били добри, Деда Мраз ће вам сигурно испунити жељу.

Значај и лепота даривања циљ је традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град. Жеља је да се за Нову годину обрадују сви малишани, а претходних година стигло је око 5.500 писама. Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће обрадовати малишане како у граду, тако и на селима и улепшати им празнике. Ово је 12 година да се организује ова активност и како је и ранијих година истакнуто ово је једна од најлепших акција локалне самоуправе.

 

Норберт-Бус-(1)

Производња микробиља, јестивих, младих биљака из семена поврћа, житарица или других биљака које се узгајају до фазе са котиледонима, првим листовима који избијају из земље када се биљка развије, још увек је реткост у Србији. Двадесетдвогодишњи Кикинђанин Норберт Буш један од малобројних који се одлучио за њихову производњу.

По завршетку Техничке школе на смеру електротехничар за електронику на возилима, боравио је у Холандији, где се упознао са производњом микробиља у контролисаним условима, и одважио да, по повратку, управо то буде његово опредељење.

– Хтео сам да пробам да га узгајам код куће. Свидело ми се, као и мојој породици, и тако је почело. За сада имам ротквице купус, грашак, лук, зачинско биље – објашњава Норберт. – Биљка израсте до 10 центиметара и за јело се користи све осим корена који је, такође, јестив. Иако нема плода, препознаје се по укусу.

Микробиље се гаји у затвореним условима и стално су му потребни светло, грејање и влага.

– Температура у просторији треба да буде 24 степена, осветљава се лампама, по циклусима – каже Норберт и додаје да је, претходно, добро истражио цео процес.

– Нису захтевне за узгајање, могу да буду у саксијама, пластичним посудама, чак и у тетрапаку. И заливају се свакодневно. Семе купујем у Београду, а земља мора да буде чиста, нетретирана. Ово је органски производ, али још увек не може да добије сертификат јер га нема у прописима.

Истраживања су показала да биљке баш у овој фази обилују нутријентима – хранљивим материјама, витаминима и минералима, попут витамина, Ц, Е и К, лутеина и бета-каротена. Занимљиво је да садржи 40 пута више хранљивих састојака од зрелих листова истих биљака.

– Користи се као додатак јелу, као декорација, ставља се у сендвиче и смутије. Најбоље је да се конзумира сирово, како не би изгубило оно што је најкорисније у њему. Занимљиво је деци, ако не воле поврће, ово је одлична замена – каже Норберт који је свој производ брендирао као „Бусх микробиље“.

Продаје га сечено, у кутијицама од 35 до 40 грама или у саксијама, редовно и ресторанима у којима су препознали квалитет и употребу микробиља. Наруџбине прима на Инстаграму, @бусх_микробиље, а достава за Кикинду је бесплатна.

Иако му је за сада само хоби, Норберт се нада да ће успети да прошири производњу и установи је као једини извор прихода. „Од механичара до пољопривредника“, каже у шали, међутим, до сада је већ показао да је вредан и спреман да учи. Преостаје само стрпљење и да све уложено и донесе резултате које очекује.

С. В. О.

Маус-награде-(3)

Бубњарска секција Кикинда већ другу годину наступила је на БЕДЕФ-у, такмичењу младих бендова у Бечеју који организује Музички центар „Бубамара“ и оба пута у Кикинду се вратила са изузетним признањима.

Прву награду за најбољег бубњара Фестивала, такође већ други пут, освојио је сада десетогодишњи Никола Лињачки. Николин успех још је значајнији ако се узме у обзир да је био најбољи у јакој конкуренцији више стотина деце и младих узраста од 9 до 18 година. О наградама су одлучивали чланови групе „Неверне бебе“ који су талентованом бубњару из Кикинде и уручили признање.

Поред овог сјајног појединачног успеха, и Николин бенд „Метал гате” награђен је већ два пута. Ове године освојили су два друга места: у узрасној категорији од 12 до 15 година и у категорији ауторских бендова. Укупно је, на Фестивалу, наступило 26 музичких група. Са прошлогодишњег Бечејског дечијег фестивала вратили су се са титулом првака и трећим местом у истим категоријама такмичења.

Бојана Стаменов и Никола на прошлогодишњем БЕДЕФ-у

Никола Лињачки, одличан је ученик Основне школе „Свети Сава“ и похађа трећи разред на одсеку за гитару у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“.

С. В. О.

Љубавно-писмо-Кула-1

Носталгична комедија „Љубавно писмо“ победила је на синоћ завршеном четвртом „Публикум“-у у Кули. У јакој конкуренцији професионалних театара из Зрењанина, Вршца, Крушевца и београдског „Мадленианума“, кикиндски ансамбл одушевио је кулску публику која је и жири такмичарског програма, и са оценом 4,77, понео титулу фестивалског победника.

– Мислим да смо, и овим успехом, доказали да се вредност уметности не мери утрошеном количином новца, него љубављу и талентом која се у њу уложи – каже  глумац, Бранислав Кнежевић, подсећајући да је представа настала у периоду када Народно позориште није имало новца за нову премијеру.

На његову иницијативу и у договору са Драганом Остојићем који је одабрао текст и потписао режију, избор костима и музике, као и уз ентузијазам глумаца који су реквизите и костиме доносили од куће и сами их куповали, настала је представа која је премијерно изведена децембра 2022. године. „Љубавно писмо“ на сваком извођењу изазива сјајне реакције публике међу којом већ има и своје сталне гледаоце. Овај квалитет препознат је и на фестивалском наступу у препуној сали кулског позоришта.

– Знао сам да ћемо бити најбољи, осетио сам то – каже Кнежевић. – Реакција гледалаца у Кули била је сјајна, аплауз смо добијали после сваке сцене, а често и на отвореној сцени. Најбоља реакција била је на песму коју изводим, „Друже Тито, ми ти се кунемо“. Било је опште одушевљење у току целе представе и зато сам и веровао да ће оцена бити висока.

Поред Кнежевића, у представи играју: Ружица Недин, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Анђела Киковић, Владимир Максимовић, Јована Берић и Бранислав Чубрило Рус. Текст су написали Зоран Бачић и Златан Фазлагић, а видео продукцију у комаду потписали су Милорад Караџин, Владимир Сретеновић и Душан Љубоја.

Сјајан глумачки ансамбл у комедији с певањем, а у питању је југословенски евергрин, ову представу доноси с лакоћом и радошћу. На сцени кикиндског позоришта играће се 20. децембра.

Р. К.

(Фото: Културни центар Кула)

петар-коциц-суботица-(3)

На Међународном фестивалу „Суботица фолклор фест“ чланови припремног ансамбла Културно-уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца освојили су пехар, признање и пласман на један од најпрестижнијих Међународних фестивала фолклора у Будимпешти.

-После двоструког првог места нашег првог ансамбла на републичкој смотри фолклора у Пожаревцу и наш припремни ансамбл овенчан је ловорикама успеха. Без лажне скромности могу да кажем да је ово златна година нашег друштва. Наступ у Суботици био је наш 30 концерт у овој години у земљи и иностранству – истакао је Милан Вашалић, председник КУД-а „Петар Кочић“.

До краја године најмлађи фолклорци представиће се домаћој публици на „Фестивалу плеса“ у Руском Селу.

-Циљ друштва је да окупљамо све мештане, да чувамо традицију и, пре свега, да негујемо дух заједништва у селу. Позивамо све мештане да нам се придруже – додао је Вашалић.

Новокозарачко друштво основано је пре 47 година и има шездесетак  чланова у подељених разним секцијама.

А.Ђ.

АДВЕНТ

У Руском Селу, у удружењу „Торонтал” и ове године организоваће се паљење адвентских свећа. Прва се пали у недељу, 1. децембра у 17 сати. Прва свећа је и свећа наде и упалиће је жене из поменутог удружења.

-Друге недеље, 8. децембра, свећу ће упалити Рамона Тот, чланица Националног савета мађарске националне мањине, трећу свећу упалиће свештеник, а четврту Золтан Тот, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду. Пре паљења сваке свеће биће организован пригодан културни програм, а након што се свећа упали гости ће бити у прилици да се почасте колачима, кафом, куваним вином и ракијом – сазнајемо од Шандора Талпаија, председника „Торонтала“.

Друга свећа симболише мир који долази са Христом и у овој недељи верници се моле за мир у срцима, породицама и свету. Трећа свећа је свећа радости и често је ружичасте боје, док је четврта свећа – свећа љубави и она подсећа Божју љубав.
Адвентску свечаност пратиће и пригодан програм који припремају предшколци и ђаци.

-Од 15. децембра, када се пали трећа свећа, биће приређен је божићни вашар и традиционално „медено село“. На вашару ће се продавати новогодишњи украси, икебане и други пригодни поклони. Излагаће и ученици, а средства која се прикупе утрошиће се на прославу матурске вечери – напоменуо је наш саговорник.

Један од најпрепознатљивијих симбола Адвента јесте и адвентски венац. У облику је круга, што означава вечност и Божју љубав која нема почетка ни краја. Зеленило, често од борових гранчица, симболише наду и живот, док светло свијећа подсећа светло света.

А.Ђ.