Град Архиве | Паге 130 оф 345 | Кикиндски портал

Преминуо професор Милош Паовић

Igor Crnogorac Децембер 12, 2024

Кикинђане је данас растужила вест о одласку поштованог професора, дугогодишњег директора Историјског архива и истакнутог културног радника, Милоша Паовића.

Професор Милош Паовић преминуо је у 81. години, у породичном дому, после кратког лечења у кикиндској болници.

Рођен је у Ариљу, а у Кикинду се, због посла свог оца, доселио са породицом и овде је завршио Гимназију „Душан Васиљев“. У истој школи је и радио, после дипломирања на новосадском Филозофском факултету и стицања звања професор српског језика и књижевности. Био је омиљени професор генерацијама гимназијалаца.

Био је и веома ангажован у културном животу града: у Културно-просветној заједници и у Народном позоришту, где је био активан у Управном одбору и Уметничком већу.

Иза себе је оставио супругу и ћерку. Датум сахране биће накнадно саопштен.

(Фото: приватна архива, ФБ страница)

„Радна акција са Тамаром” у „Тери”: Сјајне вести за ову установу и из АСИТЕЖ фондације- ускоро Омладински клуб Тере

Jelena Trifunović Децембер 12, 2024

У специјалној епизоди емисије „Радна акција са Тамаром”, уређен је запуштени објекат у оквиру Атељеа Тера намењен одржавању различитих активности, као и едукацији деце и особа са посебним потребама. За десет дана рада Тамарини мајстори су реновирали и уредили објекат за професоре и децу.

-Све добре приче крећу крећу случајно али са добрим разлогом уз иницијативу ентузијаста који верују у то што раде, а ова наша је протекла овако. Крајем маја 2023 контактирали смо Тамару и екипу емисије „Радна акција са Тамаром”, после њене посете Центру Тера, за помоћ око објекта „зимског атељеа и портирнице” са идејом да га претворимо у мултифункционални, едукативно-резиденцијални објекат у ком би се одржавале различите едукативно-радионичарске активности за децу, младе и особа са инвалидитетом, али и других социјалних група и у чијем другом делу би се направио смештај за менторе, едукаторе и волонтере у програмским активностима.

– Тада нисмо знали за постојање „специјал” емисија те смо стидљиво питали да ли постоји и подршка институцијама, правним лицима. На нашу срећу Тамара је реаговала позитивно и веома заинтересовано за овај друштвено одговорни пројекат, са напоменом да би се све морало реализовати наредне, 2024. годионе јер је продукцијска шема за 2023. већ била закључана- објашњава Александар Липован, директор ЦЛПУ „Тера”.

У међувремену, Министарство културе одобрило је три милиона динара за пројекат реконструкције старог крова на истом објекту, по Конкурсу за заштиту културног наслеђа Републике Србије. Град Кикинда и ЈП Кикинда су пројекат помогли обезбеђивањем дела грађевинског материјала, као и ангажовањем радника на пословима постављања изолације, водовода и канализације.

-Почетком септембра 2024, за десет дана рада Тамарини мајстори су реновирали и уредили објекат за професоре и децу и стару портирницу вратили првобитној намени, након чега су уследили радови на крову.
Да задовољство буде веће, добијамо позив из Сербиа Беттер Енергy компаније да ће нам уз подршку УСАИД на кров објекта поставити и соларне панеле како и објекат био енергетски ефикаснији и употребљив током целе године. Да се лепе приче нижу, пре неколико дана добијамо информацију да су нам по конкурсу АСИТЕЖ фондације одобрена средства за оснивање Омладинског клуба Тера чије ће седиште управо и бити реновирани објекат и где практична примена већ бити видљива почетком 2025- најављује Липован.

У Тери додају да су изузетно захвални Тамари и читавој екипи емисије, као и свим спонзорима који су учествовали, и да су пресрећни што се мисија Тере препознаје и прихвата.

За ову реномирану установу културе, није сам крај године обележен добрим вестима. такав ће бити и почетак идуће, када ће скулптуре настале на „Терином” симпозијуму бити изложене у Културном центру Србије у Паризу, о чему смо већ писали.

Започете неопходне грађевинске интервенције на згради Дома културе у Иђошу

Igor Crnogorac Децембер 12, 2024

У Иђошу су у току завршни радови на делу крова Дома културе и бившег Задружног дома. И на другим деловима зграде коју користе удружења и многобројни чланови Културно-просветног друштва „Миливој Оморац“, такође су неопходне поправке.

– Захваљујући донацији НИС-а у износу од два милиона динара, успели смо да заменимо струјну инсталацију на спрату и да обновимо део крова до улице и према дворишту. Ови радови биће завршени до краја године. Надамо се да ћемо, ускоро, имати новца и да поправимо део крова изнад сале и улаза – да заменимо цреп и део грађе која је пропала – каже председница Савета Месне заједнице, Иванка Грујић.

Да се у овом месту труде да што више ураде са расположивим средствима, показали су и на тај начин што су рестаурирали Споменик палом борцу у центру села, и поставили спомен-плочу са именима четворице погинулих мештана у ратовима 1991-1993. године.

У Дому културе редовно се окупљају чланови удружења и КПД „Миливој Оморац“ који ових дана обележавају годину дана од када је обновљен рад Друштва. Чланови неколико секција – глумачке, фолклорне и хора, од најмлађих до одраслих чланова вредно су радили и приређивали премијере и програме за своје мештане. У недељу, од 19 сати, заказали су прославу годишњице у Дому културе, у којем ће извести приредбу под називом „Нек’је живот игра и песма“.

С. В. О.

Састанак представника локалних самоуправа Округа: за бољу безбедност учесника у саобраћају

Igor Crnogorac Децембер 12, 2024

Синхронизоване активности локалних самоуправа ради боље безбедности у саобраћају биле су тема данас одржане седнице Савета Севернобанатског управног округа (СБУО) у Чоки.

– Безбедност у саобраћају у фокусу је свих локалних самоуправа које припадају Округу, а ми, као Град, морамо да будемо стожер и пример у подизању свести суграђана о значају правилног понашања у саобраћају, као и да у томе помогнемо другим локалним самоуправама – рекао је градоначелник Кикинде, Младен Богдан.

Према статистици, изнесеној на седници, безбедност у саобраћају мало је лошија ове у односу на претходну годину, али је на нивоу 2021. и 2022. године, навео је градоначелник.

– Ипак, у наредном периоду морамо што више да радимо на едукацији свих учесника у саобраћају, треба да се оформе посебни оперативни тимови на нивоу Савета у свим локалним самоуправама Севернобанатског округа и да се прати стратегија Агенције за безбедност у саобраћају. Најважније је да заштитимо најугроженије групе, а то су деца – да не буде ниједно погинуло дете до 2030. године, што је основни циљ, као и да се обрати пажња на најстарије учеснике у саобраћају, да се, кроз програме, активности и мере апелује да се поштују прописи, да њихово непоштовање у целом друштву буде сагледано као непожељно, што је посебно важно за младе возаче. У Кикинди су, као најугроженија група, препознати бициклисти – навео је Богдан и додао да је Град већ спровео неколико активности у сарадњи са Агенцијом и Институтом за безбедност у саобраћају са циљем едукације бициклиста, али и других учесника у саобраћају који их угрожавају. Следећа акција градског Савета је већ сутра, када ће, као и ранијих година, у вртићима бити подељена бустер-седишта за децу у аутомобилима, најавио је Богдан.

Небојша Јованов, начелник СБУО, оценио је да је састанак био изузетно продуктиван и да су договорене координисане активности.

– Акценат је стављен на најугроженије категорије: пешаке, бициклисте, мотоциклисте и старије особе, као и на едукацију деце – рекао је Јованов. – Ми већ спроводимо и обуке пољопривредника које дају резултате јер је сада проблем недовољне осветљености пољопривредних машина много мањи. Један од пројеката је и уређење зона школа, у складу са стратегијом да ниједно дете не страда у саобраћају.

Седници су присуствовали и Мирослав Дучић, члан Градског већа, представници МУП-а, и Милан Илић, саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја Србије.

– Наша стратегије налаже и да се преполови број тешко повређених и погинулих у односу на 2019. годину. Представници локалних самоуправа су изнели своје проблеме, а ми подржавамо све активности које су изнесене на данашњој седници. На територији овог округа примећено је да су угрожени учесници у саобраћају бициклисти, а да су посебан проблем возачи пољопривредних машина и трактора који не уклањају блато са точкова и коловоза – истакао је Илић.

Он је изнео и податке да је у саобраћајним незгодама са настрадалима у 40 одсто случајева утицајни фактор било погрешно извођење радње, у 13 одсто – брзина кретања и у 12 одсто случајева алкохолисаност возача.

– Такође, треба стално истицати да употреба појаса може да спаси живот: 80 одсто погинулих на задњем седишту није било везано, а појас није користило стотину погинулих возача, и то само у прошлој години – навео је Илић. – Путно-пружни прелази су, такође, велики проблем. Према нашим подацима, у 95 одсто случајева саобраћајне незгоде на овим местима изазване су људским фактором. Последњим изменама закона прецизирано је да је возач дужан да се заустави пре пружног прелаза како би се уверио да ли је безбедно да прође. Технички фактор, такође, може да допринесе саобраћајној незгоди на прелазу, али у много мањој мери.

Стана Ђембер, председница Општине Чока, напоменула је да је њихово Радно тело за безбедност у саобраћају иницирало овај састанак.

– Хтели смо да разменимо искуства о безбедности у саобраћају. Наша општина сарађује са Агенцијом за безбедност у саобраћају, већ смо имали низ активности, али је потребно да едукујемо грађане и да на томе заједно раде све локалне самоуправе Округа како бисмо, што више, побољшали сигурност суграђана – рекла је Стана Ђембер.

На састанку је закључено да ће све општине и Град заједно спроводити стратегију, како би се број страдалих на путевима континуирано смањивао.

С. В. О.

И.М. (34) из Иђоша, настрадао у чоканској Ливнци, свестан и у бољем здравственом стању

Aleksandra Djuran Децембер 12, 2024

Управница Клинике за анестезију, интензивну терапију и терапију бола Клиничког центра Војводине Теодора Тубић изјавила је да је стање пацијента повређеног у експлозији у ливници у Чоки побољшано и да је свестан.

-Можемо да будемо срећни кад је у питању пацијент из Чоке. Стање је побољшано, он је сада свестан. Дише спонтано, предстоји му константно превијање – казала је Тубић.

Према њеним речима, превијање се одвија у условима операционе сале, али је пацијент стабилно. Реч је о 34-годишњем И.М. из Иђоша који је настрадио пошто је дошло до наглог избацивања течног лива из пећи на ливење. Трагедија се догодила у „Аутофлекс Ливници“ у Чоки 28. новембра и том приликом повређене су четири особе. М.Б. (51) из Иђоша и А. Б. (53) из Остојићева након прве ноћи подлегли су повредама у Клиничком центру Војводине. Д.Г (47) из Иђоша који је такође задобио повреде након лечења у Општој болници у Сенти послат је на кућно лечење.

(ВИДЕО) Заблистао град: Кикинда у празничном руху

Jelena Trifunović Децембер 11, 2024

Нераздвојни део предстојећих божићних и новогодишњих празника је и украшавање.

Градски трг је заблистао светлуцавим украсима, којима се највише обрадују деца. Ко може да одоли атмосфери топлине и празника?

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Време погодује заснованим усевима: Пшенице и јечма више у односу на вишегодишњи просек

Aleksandra Djuran Децембер 11, 2024

У кикиндском атару озими јечам и пшеница су у фазама од ницања до бокорења. Временске прилике погодују озимим културама, а влаге у земљишту има довољно.

-У зависности од локалитета и рокова сетве око 40 одсто засновне пшенице је у фази бокорења, 30 процената је у фази два до три листа и остатак је у фази ницања и једног листа и очекујем да ће наредних дана бити попуњено ницање с обзиром на то да нема мразева и да је релативно топло време. Можемо да будемо задовољни са стањем озимих стрнина – сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца ПСС.

На обрадивим парцелама, за око двадесетак одсто више је хлебног зрна у односу на вишегодишњи просек. Уместо на око 16.000 хектара жито је засновано на више од 19.000 хектара.

-Пшенице је више на уштрб кукуруза, али је и мање јечма у односу на вишегодишњи просек у нашем атару. Јечам има нижу цену у односу на жито, а род кукуруза је прошле године подбацио, па не чуди што су се пољопривредници одлучили да сеју више пшенице – каже Симић.

Дневне температуре до пет, шест степени у плусу и ноћи без јаких мразева добре су за развој.

-Прошле године пољопривредници су имали проблема са приносима, тако да не чуди што је мање уложено у јесењу сетву. Уз ниже приносе сунцокрета и кукуруза, остало је и више хранива у земљишту, тако да ће и мање количине вештачког ђубрива имати пун ефекат – додаје наш саговорник.

Пољопривредна стручна служба у другој половини јануара урадиће такозвану Н-мин методу која показује колико азота има у земљишту. Она ће показати и колико ће азотних ђубрива бити потребно обрадивим парцелама.

А.Ђ.

Подизање нових шума, ветрозаштитних и пољозаштитних појасева, тема су стручног скупа у Кикинди

Aleksandra Djuran Децембер 10, 2024

У оквиру пројекта „Подршка подизању зелене инфраструктуре на подручју Кикинде“, која се одржава у склопу пројекта који организација Уједињених нација за пољопривреду и храну (УН ФАО) спроводи у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Покретом горана Кикинде и Покретом горана Димитровграда, у Културном центру је организован стручни скуп. У присуству пољопривредника, ловаца, пчелара, власника приватних шума, али и стручњака истакнута је важност шума.

-У протеклих 150 година, последњих девет година су најтоплије, од када се обављања мерење. Климатске промене су велики изазов за друштво, а огромне за пољопривреду и шумарство. Кикинда је град са најмањим процентом пошумљености у нашој земљи, тако да је значај овог пројекта за вашу средину велик. Градоначелник Младен Богдан и његови сарадници су најактивнији када говоримо о пошумљавању Војводине која је угрожена недостатком шума. Стога је неопходно да у пољопривреди буде што више агро система који ће помаћи смањењу ерозије и повећању приноса. Када додамо шуме у агрикултурна подручја допринећемо квалитету живота – истакао је Дејан Стојановић, помоћник директора и научни саветник Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду.

Стварање услова за обнову шумских предела подразумева могућност подизања нових шума, ветрозаштитних и пољозаштитних појасева и агро шумарских еко система на територији града. Земљиште на територији Кикинде је деградирано, а подизањем шума оно ће имати своју намену.

-Проблеми који се јављају нису јединствени само за наш град, а наш циљ је да будемо прва средина која добија студију која ће указати на конкретне проблеме и могућности за њихово решавање. Ми смо изразито пољопривредно подручје и према доступним подацима око 91 одсто земљишта се користи као обрадиво. Када се на то додају урбане површине, грађевински рејон, путеве и канале, скоро да не остаје доступног простора. Студија је показала да мора да се промени регулатива, како би државно земљиште лошијег квалитета искористили за пошумљавање. Исто тако на територији града има око 60 одсто потенцијалног простора за пошумљавање које се налази у приватном власништву – Миодраг Радовановић из Покрета горана Кикинде.

Пројекат има за циљ да докаже пољопривредницима да, уколико определе земљиште лошијег квалитета за пошумљавање, то доноси бољитак.

А.Ђ.

Општој болници дониран дермоскоп: Апарат неопходан за откривање меланома

Aleksandra Djuran Децембер 10, 2024

Општа болница једна је од десет здравствених установа у Србији којој је дониран дермоскоп у оквиру друштвено одговорне акције за рано откривање рака коже „Преглед за све“. Медицински апарат уручен је у Београду др Милици Агић.

Опремљеност ординација дермоскопима, који омогућавају прецизнији увид у промене на кожи, доприноси повећању броја ранооткривених меланома, најопаснијег рака коже који се, уколико се открије на време, веома успешно лечи једноставном хирушком интервенцијом. Поред меланома, дермоскопи омогућавају и откривање немеланомских канцера коже, као и преканцерозних промена коже и неопходни су у раду дерматолошких ординација.

Кикиндска Општа болница редовно организује превентивну кампању Еуромеланома дан, која је део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. У Кикинди се годишње открије више од десет пацијената са дијагнозом меланома и сваке године све их је више. Преглед младежа веома важан јер их имамо сви, али 30 одсто може да се промени и да једног дана постану меланоми. Стога ће добијени дермаскоп помоћи у превентиви откривања ове болести.

Акцију „Преглед за све“ од 2015. године организују Еуцерин Србија и Фонд Б92, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

Признање Радовану Субину за изванредна достигнућа у области кулинарства

Igor Crnogorac Децембер 10, 2024

Кикинђанину Радовану Субину, познатом кулинару, синоћ је, на свечаности у Палати уметности „Мадлена“ у Београду, уручена награда за кулинарска достигнућа „Лидер који помера границе”.

Удружење “Најуспешнији привредник 21. века” сваке године, на основу независног истраживања тржишта, бира најбоље у својим делатностима у Србији и региону. На додели признања, у образложењу је наведено да је Субин активан члан Асоцијације шефова кувара Србије и Витешког реда кувара аматера Војводине, да је био део државне репрезентације и промовисао српску кухињу широм света. Истакнуто је и да је председник Удружења „Да се не заборави“ и „Корени“ у којима је ангажован на очувању банатских обичаја и повезивању са дијаспором, као и да своје знање и искуство преноси младима, у раду са ученицима куварског смера у Економско-трговинској школи у Кикинди. „Радован Субин је човек који спаја традицију и модерност, зрачећи љубављу према кувању, породици и заједници“, речено је приликом доделе овог значајног признања.

–

Веома сам срећан и много ми значи ова награда. Као што сам и рекао на додели, важна ми је не због оног што сам до сада постигао, него због свега што тек планирам да урадим – каже Субин.

Признање изванредним појединцима, врхунским професионалцима у свом послу, додељује се 24. пут и међу лауреатима су привредници, уметници, лидери у различитим областима у Србији и у земљама у окружењу.

Радовану Субину је ова година донела још једно достигнуће. Објављена му је књига „Златном варјачом по свету“ која је, осим у Кикинди, имала већ неколико промоција у другим градовима, а следећа је, каже аутор, заказана за 27. јануар у Паризу и то на пловидби Сеном.

С. В. О.