Град
Када се, пре десет година, превозник и бајкер Ђура Вујчић, са својом Зорицом, доселио у рушевну кућицу одмах иза пруге, према Башаиду, да ту изграде свој дом, нису имали ништа. Ни струју, ни воду, само чистину око себе и визију. Данас је та чистина огроман парк са базеном – потоком, фонтаном и водопадом, цветним лејама, старинским предметима и руком грађеним читавим објектима. Нису имали ни буџет ни архитектонске планове – само много идеја и љубав према старим материјалима. И кренули су: корак по корак. Сада се чини да су незаустављиви.
– Мало те невоља натера, мало волиш… Ја волим дрво, волим камен. То су материјали који ме инспиришу. Мој тата је био добар грађевинац. Радили смо већ као мали са њим, био је доста строг, али нас је много тога научио. Више бих волео да по цео дан радим овде него да возим камион. Све што видите направио сам својим рукама – каже Ђура.
“Шта ће вам та брда шута у дворишту?”
Сваки камен и свака цигла у Ђурином дворишту имају своју историју. Јер, пре него што су постали темељи, зидови или детаљи новог дома, били су само рушевине.
– Материјал доносим са разних места. Ако нађем неки камен, док сам на путу, довезем га овде. Довлачио сам камење са Златибора, и из манастира Студеница, са мора, нема одакле нисам. И онда, камен по камен… Највећи део за градњу набављао сам тако што сам рушио старе куће за грађу и цигле. Све сам доносио овде. Онда сам све то одвајао, чистио, припремао, и од тога градио и куће и намештај.
Зорица се смеје кад се сети тог периода.
– Када би ме неко питао зашто имамо брда шута по дворишту, нисам знала шта да кажем. Нико није могао да замисли шта ће од тога настати.
Осим Ђуре који је тачно знао шта жели.
– Све правим из главе. Гледам материјал који имам и осмислим шта од њега може да се направи. Ја не волим кад је све у линији и у калупу. Нека буде мало искривљено, као да је природа сама направила. Трудим се да оставим облик и да га само минимално обрадим ручном полирком, не сечем уопште, осим када нешто морам да уклопим. Свашта сам направио и од котура за струјне каблове. И јако се радујем док радим – каже док руком прелази преко грубо обрађене дрвене греде.
Тако је настајало право бајковито скровиште са двориштем – парком, у коме је сваки детаљ помно осмишљен и сам за себе представља целину, толико необичну и лепу да не знате где прво да зауставите поглед. Ту је базен у облику природног потока, са испустима за пиће („да не мора да се излази на врућину“), ћуприја са кровом на улазу, чак и фонтана. Цвеће, жбуње и свакојако растиње, помешано и уређено, на сваком кораку. Неколико места за окупљање, сва различита и потпуно оригинална, камени сто са клупама које подсећају на Стоунхенџ. У центру је стари орах – вртешка који ноћу светлуца. Осим што дивно светли и цело двориште.
Кућа без пројекта, али са душом
У објектима, наравно, поново све Ђурини и Зокини ручни радови – од кухиње, кревета и ормара, до купатила и полица. У највећем објекту од стакла и дрвета је централни стуб који подсећа на сувачу, столови и шанк, али и рестаурирани намештај.
– Зока и ја набавимо џакове и онда ручно шијемо пресвлаке за фотеље. Видиш, на овим првим смо још вежбали, а сада нам то иде као да веземо – прича Ђура с поносом.
Посебно место је њихова мала „кафана“ за одмор.
– Ту примамо госте, пријатеље, а највише бајкере. Долазе нам другари из целе бивше Југославије и иностранства, посебно за „Дане лудаје“. Овде имају бесплатан смештај – каже Ђура.
Свет пун прича
Оно што је код њиховог дома посебно није само архитектура, већ и дух који он носи. У сваком кутку, на сваком зиду, налази се нека прича.
– Сакупљам све што има историју. Волим да знам ко је нешто некад користио, ко је носио шешир, из какве шоље се пила кафа – прича Ђура.
Тако су се у њиховом дому нашли ватрогасни шлемови с почетка прошлог века, шешири познатих Кикинђана, разнобојни лончићи и „цинцике“, па чак и један оригинални Вермахтов бицикл.
– Сваки детаљ овде има душу. Ово није само кућа, ово је једна велика прича – каже Зорица.
Снага, рад и мало лудости
И наравно, ништа од овога не би било могуће без Зорице, кажу. Она одржава домаћинство, брине о ентеријеру.
– Заједно све радимо – скромна је Зорица. – Сваке суботе косимо – ја имам велеслалом кроз башту, Ђура је на већим површинама.
– Не треба нам теретана. Имамо цео хектар да решавамо – додаје Ђура са осмехом.
Једном је доживео несрећу – бетонски зид је пао на њега и повредио му руку.
– После три дана сам скинуо завој и наставио да радим. Нисам могао да седим скрштених руку.
Иако понекад размишља да успори, још увек има превише идеја да би застао: простор за роштиљ, место за окупљање око ватре, паркинг за госте…
Заштитни знак на улазу у овај комплекс је мотоцикл подигнут на стуб.
– Ја сам, пре свега, бајкер, имам BMW. У клубу сам „No Limits“. И даље се дружимо, идемо на мото-сусрете, они долазе овде. Онај мотор што сам подигао на стуб, сам сам направио. Да унуци виде како је деда био луд – уопште се не шали Ђура.
Колико је креативан знају деца и унучићи који једва чекају да дођу у овај, њихов свет.
– Ја имам сина и ћерку, а Зока једног сина. Имамо деветоро унучади – најстарије има 17, а најмлађе три године.
Ово прелепо окружење створили су за њих и за себе, својим рукама, као велико и аутентично уметничко дело које се шири.
Једно је сигурно: све што буду радили, радиће заједно.
С. В. О.
Споменик јајету на улазу у Мокрин, традиционално је на Велики петак, осликано.
Ове године част су имали чланови Културно-уметничког друштва „Мокрин“ и мештанин Милош Србљин, сазнајемо од председника Савета МЗ Мокрин Горана Ристића.
-Већ скоро десетак година пред Васкрс се осликава споменик јајету. Сваки пут је други мотив, тако да ће у наредних годину дана доњи део споменика красити Лала који поздравља пролеће. Искористио бих прилику да још једном позивем све да у недељу дођу у Мокрин и буду део јубиларног, 35. Светског првенства у туцању фарбаним васкршњим јајима – истакао је Ристић.
Како је Кикиндски портал већ писао, Министарство за јавна улагања подржало је капитални пројекат реконструкције зграде Гимназије „Душан Васиљев”, те ће комплетна обнова репрезентативног здања бити финансирана из државне касе.
У сусрет потписивању уговора, а имајући у виду да је јавна набавка спроведена, први корак је измештање ситног школског инвентара и реквизита у просторије КСЦ “Језеро” одакле ће се даље у складу са потребама распоредити у школе које ће ученици гимназије и економске школе користити до повратка у своју зграду.
За ове активности школе ће користити пролећни распуст.
Због наступајућих радова, од уторка, ученици Гимназије “Душан Васиљев” и Економско-трговинске школе наставу ће похађати у другим просторијама.
У изналажењу најбољег решења за организовање наставе, у оптицају је било неколико варијанти, а родитељи и ученици благовремено ће, преко разредних старешина, бити обавештени о појединостима.
Захваљујући планираном капиталног улагању, објекат који је, због својих архитектонских и историјских вредности, заштићено културно добро, засијаће у пуном сјају.
Комплетна обнова зграде Гимназије, изграђене пре 125 година, одвијаће се у две фазе
Новина ће бити прилаз и лифт за особе са инвалидитетом, као и најсавременији систем противпожарне заштите.
Предвиђено је да радови у унутрашњости зграде, трају 300 радних дана, а инвестиција је вредна 455 милиона динара без ПДВ-а.
нсузиво.рс
Основци и предшколци окупили су се у великом броју у Храму Светих Козме и Дамјана, где су заједно са свештеницима, вероучитељима и родитељима, фарбали кокошија јаја. Међу више стотина деце била је и Хана Васић.
-Волим да фарбам јаја, а да буду лепа помаже ми мама. Драго ми је што сам овде са другарима са којима се лепо дружим. Јаја најпре треба да се скувају, а потом се на њих стави боја и на крају их украсиш. Фарбала сам их у црвену, браон, плаву и љубичасту боју – открила нам је Хана.
И Јован Ћошков одазвао се позову вероучитеља да део Великог петка проведе у Храму Светих Козме и Дамјана.
-Јаја сам офарбао у црвену и жуту боју. Користио сам темпере и сигуран сам да ће ова јаја бити најјача у недељу – каже Јован.
Присутнима се обратио старешина протојереј Храма Бобан Петровић који се захвалио представницима Црвеног крста и родитељима на помоћи.
-Наша жеља била је да укажемо на значај Великог петка који јесте тужан дан, али пошто знамо да је у недељу васкрсење Христово, оно нас радује и на овај дан. Јаје у хришћанству симболише нови живот и васкрсење и на нама је да укажемо на то. Показали смо да смо јединствени и сви су заједно са црквеном општином учествовали у организацији. Позивам све да дођу у недељу на Васкршњу литургију, а за сву децу која буду присуствовала припремили смо слатке пакете – напоменуо је јереј Бобан Петровић.
Припрему слатких пакета, али и пакета основних намирница за најугроженије помогла је Татјана Косић из Америке са својим пријатељима, црквене општине као и верници.
-На Велики петак донирали смо 25 пакета крајње угроженим породицама које ми знамо и на које су нам верници указали. Поред хране сакупили смо и нешто дечије одеће. Није нам важно које су вере те породице, да ли су верници или не, жеља нам је да им помогнемо – истакао је јереј Мирослав Бубало.
Укупна вредност пакета је око 110 хиљада динара.
А.Ђ.
Кинеске кошаркашице су изузетно дисциплиноване и организоване, као и цео народ. Веома су гостопримљиви, поделила је са нама утиске Марија Марчета, Кикинђанка која игра за Новосадску женску кошаркашку академију
Младој кошаркашици Марији Марчети пружила се сјајна прилика да, са саиграчицама из Новосадске женске кошаркашке академије, посети Кину и заигра на турниру у Шонгкану. Марија је била спортисткиња генерације у кикиндској Гимназији „Душан Васиљев“ у којој је завршила природно-математички смер. Уписала је Пољопривредни факултет у Новом Саду, где је друга година студија на смеру за пејзажну архитектуру.
Спортске успехе наставила је да ниже најпре у ЖКК Врбас, а потом, од ове сезоне, у Новосадској женској кошаркашкој академији. Указала јој се јединствена прилика да са својим клубом и колегиницама из ЖКК Војводина 021, учествује на турниру у Шонгкану (Xiong’an) одржаном од 26. марта до 2. априла.
-Било је то незаборавно искуство. Град је потпуно нов, почео је да се гради 2017. године. Удаљен је стотинак километара од Пекинга, и назван град будућности. Њихова предвиђања су да ће за пет година то бити милионски град. Врло је чист и уређен. Буквално ни на папирић нисмо наишле кад смо шетале. Мало ми је било необично то што су све стамбене зграде идентичне- поделила је са нама утиске након путовања.
Марија се кошарком бави од петог разреда. Њена браћа су се бавила овим спортом и кошарка се увек гледала у кући. Тренирајући у клубу у Кикинди, много је, истиче, научила од Игора Маљковића и других тренера. Прошле године је стигао позив од ЖКК Врбас, који се такмичи у Првој лиги Србије. Иако је напорно било уз студије у Новом Саду, свакодневно путовати у Врбас, Марија је прву годину факултета завршила са просеком 9,4. У октобру је прешла у Новосадску ЖКА.
-Вест да нам се указала прилика да одемо на турнир у Кину веома нас је обрадовала. Поред два новосадска клуба, учествовале су два клуба из Кине. Сви смо били смештени у истом хотелу, заиста прелепом. Посетили смо и Пекинг.
Шонган, град модерне архитектуре који спаја екологију, технологију и савремени дизајн, као и све што су виделе у најмногољуднијој држави света, оставило је сјајне утиске на младе кошаркашице.
-Једино што сам се вратила гладна, јер сам навикла на нашу традиционалну храну и нисам гурман да волим да пробам нова јела, па сам тамо углавном јела пиринач и салате…Ужелела сам се домаће кухиње- са осмехом додаје Марија.
Њени планови су да настави да игра кошарку и да заврши факултет. Бројне обавезе изискују доста труда и напора, али је ова млада и перспективна суграђанка свесна да без посвећености успеха нема.
-Ту су два тренинга дневно, ујутру и увече, а током дана обавезе везане за факултет. Уз добру организацију, успевам- открива.
Слободног времена, не остаје превише, а најрадије га проводи са породицом, пријатељима, уз добру књигу и – цртање.
ЗНАЈУ ЗА НОВАКА И ЈОКИЋА
Изузетна дисциплина је, Маријини су утисци, оно што краси кинеске кошаркашице, као и цео народ. Кинески стил кошарке, са пуно контакта и чврсте игре, драгоцено је искуство.
-Било је тесно резултатски, али су Кинескиње победиле. Врло су дисциплиноване, као и цео њихов народ. Све се дешава тачно у минут, кад једу, тренирају, легну …све по строгом распореду. Као домаћини, били су веома гостопримљиви и љубазни, деца су долазила да се сликају са нама. Старији знају за нашу земљу, млађи не, али знају за Новака Ђоковића и Николу Јокића.
Ј. Ц.
Фото. Приватна архива и фб Новосадска ЖКА
Поводом обележавања Дана планете Земље , 22. април Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој реализоваће низ активности. Тако ће у уторак од 10 часова бити организована акција уређења зелених површина на потесу Семлачке и Дистричке улице.
У среду, 23.априла је предавање запослених у поменутом Секретаријату на тему „Природне и заштићене вредности и врсте Кикинде“ за а ученике четвртих разреда основних школа предавање о значајним врстама у нашем граду. Наредног дана биће отворена изложба радова фото конкурса „Природа кроз мој објектив“.
„Колибријев воћни кутак“, у сарадњи са ПУ „Драгољуб Удицки“, биће реализован у петак, 25. Априла од 17 часова у дворишту вртића „Колибри“. Овом приликом деца, васпитачи и представници Секретаријата садиће патуљасте форме воћа.
Власници малих, микро и средњих предузећа са територије града, који су на градском конкурсу аплицирали и испуњавали услове, добили су средства за унапређење производње. На конкурс је пристигло 25 захтева, а подстицаји су одобрени власницима 20 фирми. Уговоре са њима потписао је градоначелник Младен Богдан.
Фирма „Бајша аграр“ уз помоћ локалне самоуправе осавремениће производњу.
-Први пут учествујемо на конкурсу и новац ћемо утрошити за анализатор неопходан у класификацији робе. На овај начин моћи ћемо робу да класификујемо по квалитету чиме ћемо постићи бољу цену на тржишту – рекао је Жива Бајшански. – Средства града су значајна и утицаће да побољшамо наш рад.
И Сања Крнић из пекаре „Тројка“ први пут је аплицирала за средства.
-Купићемо ламинатор за лиснато тесто. Машина ће нам убрзати производњу и самим тим подићи квалитет. Помоћ нам пуно значи – додала је Сања Крнић.
Градоначелник Богдан истакао је да је за подстицајне мере предузетницима, малим и средњим предузећима у градском буџету издвојено пет милиона динара.
-Најнижи одобрени износ је 75.000 динара, а највиши 400.000 динара. Пре свега суфинансираће се алати и машине неопходни за рад ради побољшања услова и квалитета посла. Локалне фирме нам пуно значе и у наредном периоду потрудићемо се да издвојимо још више средстава за ову меру. Иако су привредна кретања у нашем округу, према Министарству привреде, добра, суочавамо се са утицајем геополитичких кретања, али и покушајем дестабилизације земље у последњих пет месеци – прецизирао је Младен Богдан.
Весна Арамбашић, секретарка Секретаријата за пројекте напоменула је да је предузетништво замајац развоја локалне привреде.
-Желимо да пошаљемо поруку да смо увек ту за све кикиндске локалне фирме чији рад поштујемо. Позивам све да се одазову нашим конкурсима јер у нама имају сигурног партнера – казала је Весна Арамбашић.
Јавни конкурс за помоћ локалним фирмама траје од 2017. године и до сада је опредељено 12,8 милиона динара. Највише средстава по конкурсима расподељено је на области производње, хране и пића, одржавање и поправка мотора и у области грађевинских радова.
А.Ђ.
УНУТРАШЊА НЕСТАБИЛНОСТ ЛОША ЗА ПРИВРЕДУ
Потенцијални инвеститори, заинтересовани за Индустријску зону у Кикинди, у другој половини јануара одустали су од преговора.
-Разговарали смо са озбиљним људима, спремним да уложе у наш град и били смо врло близу да потпишемо уговор за ливнички погон „Алатница“ и да се већ почетком марта започне са производњом. Инвеститори су одустали због изазивања унутрашње нестабилности – навео је први човек града.
На прву од две априлске акције добровољног давања крви дошло је 60 потенцијалних давалаца, њих 56 је и даривало крв, од којих је 13 жена.
И овога пута било је суграђана који су први пут дали крв – њих петоро постали су нови даваоци.
Наредна акција добровољног давалаштва у Немањиној 4 биће одржана у понедељак, 28. априла.
Следује нам четири дана празника, те ће и радно време продавница и јавних служби бити прилагођено Ускрсу.
Малопродајни објекти „Универекспорта“, „Идеје“, „Максија“, „Лидла“, сутра, на Велики петак биће отворене до 18 сати. Субота и понедељак су редовни радни дани, док се неће радити у недељу на Ускрс.
Током четири дана празника дежура амбуланта у Другој здравственој амбуланти која ће радити од 7 до 19 часова, док ће лекари у Хитној служби дежурати 24 сата. Од петка, закључно са понедељком у Дечијем и Школском диспанзеру радно време биће од 9 до 17 сати.
У Јавном превозу „Аутопревоз“ у петак, недељу и понедељак аутобуси ће превозити путнике по распореду од недеље. Поласци и доласци аутобуса у суботу су по редовном возном реду.
И у ЈП “Кикинда” за време ускршњих празника радиће се по измењеном распореду. Нерадни дани су почев од петка 18, закључно са понедељком 21. априлом.
Паркирање у зонираним деловима града неће се наплаћивати 18, 19. и 21. априла.
Службе водовода и канализације дежураће током празника 24 сата, а за све информације или евентуалне кварове на услузи је број Позивног центра 062/88-44-888.
Градска пијаца у Кикинди ће у петак, суботу и понедељак радити уобичајено, док ће у недељу, за дан Ускрса бити затворена.
Радне јединице „Поште“ на територији града неће радити на Велики петак, док ће у суботу, од 8 до 14 сати, бити отворена главна Пошта. Нерадни дан је и у понедељак, а од уторка све радне јединице раде уобичајено радно време.
А.Ђ.