Град
Kada se, pre deset godina, prevoznik i bajker Đura Vujčić, sa svojom Zoricom, doselio u ruševnu kućicu odmah iza pruge, prema Bašaidu, da tu izgrade svoj dom, nisu imali ništa. Ni struju, ni vodu, samo čistinu oko sebe i viziju. Danas je ta čistina ogroman park sa bazenom – potokom, fontanom i vodopadom, cvetnim lejama, starinskim predmetima i rukom građenim čitavim objektima. Nisu imali ni budžet ni arhitektonske planove – samo mnogo ideja i ljubav prema starim materijalima. I krenuli su: korak po korak. Sada se čini da su nezaustavljivi.
– Malo te nevolja natera, malo voliš… Ja volim drvo, volim kamen. To su materijali koji me inspirišu. Moj tata je bio dobar građevinac. Radili smo već kao mali sa njim, bio je dosta strog, ali nas je mnogo toga naučio. Više bih voleo da po ceo dan radim ovde nego da vozim kamion. Sve što vidite napravio sam svojim rukama – kaže Đura.
“Šta će vam ta brda šuta u dvorištu?”
Svaki kamen i svaka cigla u Đurinom dvorištu imaju svoju istoriju. Jer, pre nego što su postali temelji, zidovi ili detalji novog doma, bili su samo ruševine.
– Materijal donosim sa raznih mesta. Ako nađem neki kamen, dok sam na putu, dovezem ga ovde. Dovlačio sam kamenje sa Zlatibora, i iz manastira Studenica, sa mora, nema odakle nisam. I onda, kamen po kamen… Najveći deo za gradnju nabavljao sam tako što sam rušio stare kuće za građu i cigle. Sve sam donosio ovde. Onda sam sve to odvajao, čistio, pripremao, i od toga gradio i kuće i nameštaj.
Zorica se smeje kad se seti tog perioda.
– Kada bi me neko pitao zašto imamo brda šuta po dvorištu, nisam znala šta da kažem. Niko nije mogao da zamisli šta će od toga nastati.
Osim Đure koji je tačno znao šta želi.
– Sve pravim iz glave. Gledam materijal koji imam i osmislim šta od njega može da se napravi. Ja ne volim kad je sve u liniji i u kalupu. Neka bude malo iskrivljeno, kao da je priroda sama napravila. Trudim se da ostavim oblik i da ga samo minimalno obradim ručnom polirkom, ne sečem uopšte, osim kada nešto moram da uklopim. Svašta sam napravio i od kotura za strujne kablove. I jako se radujem dok radim – kaže dok rukom prelazi preko grubo obrađene drvene grede.
Tako je nastajalo pravo bajkovito skrovište sa dvorištem – parkom, u kome je svaki detalj pomno osmišljen i sam za sebe predstavlja celinu, toliko neobičnu i lepu da ne znate gde prvo da zaustavite pogled. Tu je bazen u obliku prirodnog potoka, sa ispustima za piće („da ne mora da se izlazi na vrućinu“), ćuprija sa krovom na ulazu, čak i fontana. Cveće, žbunje i svakojako rastinje, pomešano i uređeno, na svakom koraku. Nekoliko mesta za okupljanje, sva različita i potpuno originalna, kameni sto sa klupama koje podsećaju na Stounhendž. U centru je stari orah – vrteška koji noću svetluca. Osim što divno svetli i celo dvorište.
Kuća bez projekta, ali sa dušom
U objektima, naravno, ponovo sve Đurini i Zokini ručni radovi – od kuhinje, kreveta i ormara, do kupatila i polica. U najvećem objektu od stakla i drveta je centralni stub koji podseća na suvaču, stolovi i šank, ali i restaurirani nameštaj.
– Zoka i ja nabavimo džakove i onda ručno šijemo presvlake za fotelje. Vidiš, na ovim prvim smo još vežbali, a sada nam to ide kao da vezemo – priča Đura s ponosom.
Posebno mesto je njihova mala „kafana“ za odmor.
– Tu primamo goste, prijatelje, a najviše bajkere. Dolaze nam drugari iz cele bivše Jugoslavije i inostranstva, posebno za „Dane ludaje“. Ovde imaju besplatan smeštaj – kaže Đura.
Svet pun priča
Ono što je kod njihovog doma posebno nije samo arhitektura, već i duh koji on nosi. U svakom kutku, na svakom zidu, nalazi se neka priča.
– Sakupljam sve što ima istoriju. Volim da znam ko je nešto nekad koristio, ko je nosio šešir, iz kakve šolje se pila kafa – priča Đura.
Tako su se u njihovom domu našli vatrogasni šlemovi s početka prošlog veka, šeširi poznatih Kikinđana, raznobojni lončići i „cincike“, pa čak i jedan originalni Vermahtov bicikl.
– Svaki detalj ovde ima dušu. Ovo nije samo kuća, ovo je jedna velika priča – kaže Zorica.
Snaga, rad i malo ludosti
I naravno, ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez Zorice, kažu. Ona održava domaćinstvo, brine o enterijeru.
– Zajedno sve radimo – skromna je Zorica. – Svake subote kosimo – ja imam veleslalom kroz baštu, Đura je na većim površinama.
– Ne treba nam teretana. Imamo ceo hektar da rešavamo – dodaje Đura sa osmehom.
Jednom je doživeo nesreću – betonski zid je pao na njega i povredio mu ruku.
– Posle tri dana sam skinuo zavoj i nastavio da radim. Nisam mogao da sedim skrštenih ruku.
Iako ponekad razmišlja da uspori, još uvek ima previše ideja da bi zastao: prostor za roštilj, mesto za okupljanje oko vatre, parking za goste…
Zaštitni znak na ulazu u ovaj kompleks je motocikl podignut na stub.
– Ja sam, pre svega, bajker, imam BMW. U klubu sam „No Limits“. I dalje se družimo, idemo na moto-susrete, oni dolaze ovde. Onaj motor što sam podigao na stub, sam sam napravio. Da unuci vide kako je deda bio lud – uopšte se ne šali Đura.
Koliko je kreativan znaju deca i unučići koji jedva čekaju da dođu u ovaj, njihov svet.
– Ja imam sina i ćerku, a Zoka jednog sina. Imamo devetoro unučadi – najstarije ima 17, a najmlađe tri godine.
Ovo prelepo okruženje stvorili su za njih i za sebe, svojim rukama, kao veliko i autentično umetničko delo koje se širi.
Jedno je sigurno: sve što budu radili, radiće zajedno.
S. V. O.
Spomenik jajetu na ulazu u Mokrin, tradicionalno je na Veliki petak, oslikano.
Ove godine čast su imali članovi Kulturno-umetničkog društva „Mokrin“ i meštanin Miloš Srbljin, saznajemo od predsednika Saveta MZ Mokrin Gorana Ristića.
-Već skoro desetak godina pred Vaskrs se oslikava spomenik jajetu. Svaki put je drugi motiv, tako da će u narednih godinu dana donji deo spomenika krasiti Lala koji pozdravlja proleće. Iskoristio bih priliku da još jednom pozivem sve da u nedelju dođu u Mokrin i budu deo jubilarnog, 35. Svetskog prvenstva u tucanju farbanim vaskršnjim jajima – istakao je Ristić.
Kako je Kikindski portal već pisao, Ministarstvo za javna ulaganja podržalo je kapitalni projekat rekonstrukcije zgrade Gimnazije „Dušan Vasiljev”, te će kompletna obnova reprezentativnog zdanja biti finansirana iz državne kase.
U susret potpisivanju ugovora, a imajući u vidu da je javna nabavka sprovedena, prvi korak je izmeštanje sitnog školskog inventara i rekvizita u prostorije KSC “Jezero” odakle će se dalje u skladu sa potrebama rasporediti u škole koje će učenici gimnazije i ekonomske škole koristiti do povratka u svoju zgradu.
Za ove aktivnosti škole će koristiti prolećni raspust.
Zbog nastupajućih radova, od utorka, učenici Gimnazije “Dušan Vasiljev” i Ekonomsko-trgovinske škole nastavu će pohađati u drugim prostorijama.
U iznalaženju najboljeg rešenja za organizovanje nastave, u opticaju je bilo nekoliko varijanti, a roditelji i učenici blagovremeno će, preko razrednih starešina, biti obavešteni o pojedinostima.
Zahvaljujući planiranom kapitalnog ulaganju, objekat koji je, zbog svojih arhitektonskih i istorijskih vrednosti, zaštićeno kulturno dobro, zasijaće u punom sjaju.
Kompletna obnova zgrade Gimnazije, izgrađene pre 125 godina, odvijaće se u dve faze
Novina će biti prilaz i lift za osobe sa invaliditetom, kao i najsavremeniji sistem protivpožarne zaštite.
Predviđeno je da radovi u unutrašnjosti zgrade, traju 300 radnih dana, a investicija je vredna 455 miliona dinara bez PDV-a.
nsuzivo.rs
Osnovci i predškolci okupili su se u velikom broju u Hramu Svetih Kozme i Damjana, gde su zajedno sa sveštenicima, veroučiteljima i roditeljima, farbali kokošija jaja. Među više stotina dece bila je i Hana Vasić.
-Volim da farbam jaja, a da budu lepa pomaže mi mama. Drago mi je što sam ovde sa drugarima sa kojima se lepo družim. Jaja najpre treba da se skuvaju, a potom se na njih stavi boja i na kraju ih ukrasiš. Farbala sam ih u crvenu, braon, plavu i ljubičastu boju – otkrila nam je Hana.
I Jovan Ćoškov odazvao se pozovu veroučitelja da deo Velikog petka provede u Hramu Svetih Kozme i Damjana.
-Jaja sam ofarbao u crvenu i žutu boju. Koristio sam tempere i siguran sam da će ova jaja biti najjača u nedelju – kaže Jovan.
Prisutnima se obratio starešina protojerej Hrama Boban Petrović koji se zahvalio predstavnicima Crvenog krsta i roditeljima na pomoći.
-Naša želja bila je da ukažemo na značaj Velikog petka koji jeste tužan dan, ali pošto znamo da je u nedelju vaskrsenje Hristovo, ono nas raduje i na ovaj dan. Jaje u hrišćanstvu simboliše novi život i vaskrsenje i na nama je da ukažemo na to. Pokazali smo da smo jedinstveni i svi su zajedno sa crkvenom opštinom učestvovali u organizaciji. Pozivam sve da dođu u nedelju na Vaskršnju liturgiju, a za svu decu koja budu prisustvovala pripremili smo slatke pakete – napomenuo je jerej Boban Petrović.
Pripremu slatkih paketa, ali i paketa osnovnih namirnica za najugroženije pomogla je Tatjana Kosić iz Amerike sa svojim prijateljima, crkvene opštine kao i vernici.
-Na Veliki petak donirali smo 25 paketa krajnje ugroženim porodicama koje mi znamo i na koje su nam vernici ukazali. Pored hrane sakupili smo i nešto dečije odeće. Nije nam važno koje su vere te porodice, da li su vernici ili ne, želja nam je da im pomognemo – istakao je jerej Miroslav Bubalo.
Ukupna vrednost paketa je oko 110 hiljada dinara.
A.Đ.
Kineske košarkašice su izuzetno disciplinovane i organizovane, kao i ceo narod. Veoma su gostoprimljivi, podelila je sa nama utiske Marija Marčeta, Kikinđanka koja igra za Novosadsku žensku košarkašku akademiju
Mladoj košarkašici Mariji Marčeti pružila se sjajna prilika da, sa saigračicama iz Novosadske ženske košarkaške akademije, poseti Kinu i zaigra na turniru u Šongkanu. Marija je bila sportistkinja generacije u kikindskoj Gimnaziji „Dušan Vasiljev“ u kojoj je završila prirodno-matematički smer. Upisala je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, gde je druga godina studija na smeru za pejzažnu arhitekturu.
Sportske uspehe nastavila je da niže najpre u ŽKK Vrbas, a potom, od ove sezone, u Novosadskoj ženskoj košarkaškoj akademiji. Ukazala joj se jedinstvena prilika da sa svojim klubom i koleginicama iz ŽKK Vojvodina 021, učestvuje na turniru u Šongkanu (Xiong’an) održanom od 26. marta do 2. aprila.
-Bilo je to nezaboravno iskustvo. Grad je potpuno nov, počeo je da se gradi 2017. godine. Udaljen je stotinak kilometara od Pekinga, i nazvan grad budućnosti. Njihova predviđanja su da će za pet godina to biti milionski grad. Vrlo je čist i uređen. Bukvalno ni na papirić nismo naišle kad smo šetale. Malo mi je bilo neobično to što su sve stambene zgrade identične- podelila je sa nama utiske nakon putovanja.
Marija se košarkom bavi od petog razreda. Njena braća su se bavila ovim sportom i košarka se uvek gledala u kući. Trenirajući u klubu u Kikindi, mnogo je, ističe, naučila od Igora Maljkovića i drugih trenera. Prošle godine je stigao poziv od ŽKK Vrbas, koji se takmiči u Prvoj ligi Srbije. Iako je naporno bilo uz studije u Novom Sadu, svakodnevno putovati u Vrbas, Marija je prvu godinu fakulteta završila sa prosekom 9,4. U oktobru je prešla u Novosadsku ŽKA.
-Vest da nam se ukazala prilika da odemo na turnir u Kinu veoma nas je obradovala. Pored dva novosadska kluba, učestvovale su dva kluba iz Kine. Svi smo bili smešteni u istom hotelu, zaista prelepom. Posetili smo i Peking.
Šongan, grad moderne arhitekture koji spaja ekologiju, tehnologiju i savremeni dizajn, kao i sve što su videle u najmnogoljudnijoj državi sveta, ostavilo je sjajne utiske na mlade košarkašice.
-Jedino što sam se vratila gladna, jer sam navikla na našu tradicionalnu hranu i nisam gurman da volim da probam nova jela, pa sam tamo uglavnom jela pirinač i salate…Uželela sam se domaće kuhinje- sa osmehom dodaje Marija.
Njeni planovi su da nastavi da igra košarku i da završi fakultet. Brojne obaveze iziskuju dosta truda i napora, ali je ova mlada i perspektivna sugrađanka svesna da bez posvećenosti uspeha nema.
-Tu su dva treninga dnevno, ujutru i uveče, a tokom dana obaveze vezane za fakultet. Uz dobru organizaciju, uspevam- otkriva.
Slobodnog vremena, ne ostaje previše, a najradije ga provodi sa porodicom, prijateljima, uz dobru knjigu i – crtanje.
ZNAJU ZA NOVAKA I JOKIĆA
Izuzetna disciplina je, Marijini su utisci, ono što krasi kineske košarkašice, kao i ceo narod. Kineski stil košarke, sa puno kontakta i čvrste igre, dragoceno je iskustvo.
-Bilo je tesno rezultatski, ali su Kineskinje pobedile. Vrlo su disciplinovane, kao i ceo njihov narod. Sve se dešava tačno u minut, kad jedu, treniraju, legnu …sve po strogom rasporedu. Kao domaćini, bili su veoma gostoprimljivi i ljubazni, deca su dolazila da se slikaju sa nama. Stariji znaju za našu zemlju, mlađi ne, ali znaju za Novaka Đokovića i Nikolu Jokića.
J. C.
Foto. Privatna arhiva i fb Novosadska ŽKA
Povodom obeležavanja Dana planete Zemlje , 22. april Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj realizovaće niz aktivnosti. Tako će u utorak od 10 časova biti organizovana akcija uređenja zelenih površina na potesu Semlačke i Distričke ulice.
U sredu, 23.aprila je predavanje zaposlenih u pomenutom Sekretarijatu na temu „Prirodne i zaštićene vrednosti i vrste Kikinde“ za a učenike četvrtih razreda osnovnih škola predavanje o značajnim vrstama u našem gradu. Narednog dana biće otvorena izložba radova foto konkursa „Priroda kroz moj objektiv“.
„Kolibrijev voćni kutak“, u saradnji sa PU „Dragoljub Udicki“, biće realizovan u petak, 25. Aprila od 17 časova u dvorištu vrtića „Kolibri“. Ovom prilikom deca, vaspitači i predstavnici Sekretarijata sadiće patuljaste forme voća.
Vlasnici malih, mikro i srednjih preduzeća sa teritorije grada, koji su na gradskom konkursu aplicirali i ispunjavali uslove, dobili su sredstva za unapređenje proizvodnje. Na konkurs je pristiglo 25 zahteva, a podsticaji su odobreni vlasnicima 20 firmi. Ugovore sa njima potpisao je gradonačelnik Mladen Bogdan.
Firma „Bajša agrar“ uz pomoć lokalne samouprave osavremeniće proizvodnju.
-Prvi put učestvujemo na konkursu i novac ćemo utrošiti za analizator neophodan u klasifikaciji robe. Na ovaj način moći ćemo robu da klasifikujemo po kvalitetu čime ćemo postići bolju cenu na tržištu – rekao je Živa Bajšanski. – Sredstva grada su značajna i uticaće da poboljšamo naš rad.
I Sanja Krnić iz pekare „Trojka“ prvi put je aplicirala za sredstva.
-Kupićemo laminator za lisnato testo. Mašina će nam ubrzati proizvodnju i samim tim podići kvalitet. Pomoć nam puno znači – dodala je Sanja Krnić.
Gradonačelnik Bogdan istakao je da je za podsticajne mere preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima u gradskom budžetu izdvojeno pet miliona dinara.
-Najniži odobreni iznos je 75.000 dinara, a najviši 400.000 dinara. Pre svega sufinansiraće se alati i mašine neophodni za rad radi poboljšanja uslova i kvaliteta posla. Lokalne firme nam puno znače i u narednom periodu potrudićemo se da izdvojimo još više sredstava za ovu meru. Iako su privredna kretanja u našem okrugu, prema Ministarstvu privrede, dobra, suočavamo se sa uticajem geopolitičkih kretanja, ali i pokušajem destabilizacije zemlje u poslednjih pet meseci – precizirao je Mladen Bogdan.
Vesna Arambašić, sekretarka Sekretarijata za projekte napomenula je da je preduzetništvo zamajac razvoja lokalne privrede.
-Želimo da pošaljemo poruku da smo uvek tu za sve kikindske lokalne firme čiji rad poštujemo. Pozivam sve da se odazovu našim konkursima jer u nama imaju sigurnog partnera – kazala je Vesna Arambašić.
Javni konkurs za pomoć lokalnim firmama traje od 2017. godine i do sada je opredeljeno 12,8 miliona dinara. Najviše sredstava po konkursima raspodeljeno je na oblasti proizvodnje, hrane i pića, održavanje i popravka motora i u oblasti građevinskih radova.
A.Đ.
UNUTRAŠNJA NESTABILNOST LOŠA ZA PRIVREDU
Potencijalni investitori, zainteresovani za Industrijsku zonu u Kikindi, u drugoj polovini januara odustali su od pregovora.
-Razgovarali smo sa ozbiljnim ljudima, spremnim da ulože u naš grad i bili smo vrlo blizu da potpišemo ugovor za livnički pogon „Alatnica“ i da se već početkom marta započne sa proizvodnjom. Investitori su odustali zbog izazivanja unutrašnje nestabilnosti – naveo je prvi čovek grada.
Na prvu od dve aprilske akcije dobrovoljnog davanja krvi došlo je 60 potencijalnih davalaca, njih 56 je i darivalo krv, od kojih je 13 žena.
I ovoga puta bilo je sugrađana koji su prvi put dali krv – njih petoro postali su novi davaoci.
Naredna akcija dobrovoljnog davalaštva u Nemanjinoj 4 biće održana u ponedeljak, 28. aprila.
Sleduje nam četiri dana praznika, te će i radno vreme prodavnica i javnih službi biti prilagođeno Uskrsu.
Maloprodajni objekti „Univereksporta“, „Ideje“, „Maksija“, „Lidla“, sutra, na Veliki petak biće otvorene do 18 sati. Subota i ponedeljak su redovni radni dani, dok se neće raditi u nedelju na Uskrs.
Tokom četiri dana praznika dežura ambulanta u Drugoj zdravstvenoj ambulanti koja će raditi od 7 do 19 časova, dok će lekari u Hitnoj službi dežurati 24 sata. Od petka, zaključno sa ponedeljkom u Dečijem i Školskom dispanzeru radno vreme biće od 9 do 17 sati.
U Javnom prevozu „Autoprevoz“ u petak, nedelju i ponedeljak autobusi će prevoziti putnike po rasporedu od nedelje. Polasci i dolasci autobusa u subotu su po redovnom voznom redu.
I u JP “Kikinda” za vreme uskršnjih praznika radiće se po izmenjenom rasporedu. Neradni dani su počev od petka 18, zaključno sa ponedeljkom 21. aprilom.
Parkiranje u zoniranim delovima grada neće se naplaćivati 18, 19. i 21. aprila.
Službe vodovoda i kanalizacije dežuraće tokom praznika 24 sata, a za sve informacije ili eventualne kvarove na usluzi je broj Pozivnog centra 062/88-44-888.
Gradska pijaca u Kikindi će u petak, subotu i ponedeljak raditi uobičajeno, dok će u nedelju, za dan Uskrsa biti zatvorena.
Radne jedinice „Pošte“ na teritoriji grada neće raditi na Veliki petak, dok će u subotu, od 8 do 14 sati, biti otvorena glavna Pošta. Neradni dan je i u ponedeljak, a od utorka sve radne jedinice rade uobičajeno radno vreme.
A.Đ.