April 21, 2026

Град

Milos-Paovic

Preminuo profesor Miloš Paović

Igor Crnogorac December 12, 2024

Kikinđane je danas rastužila vest o odlasku poštovanog profesora, dugogodišnjeg direktora Istorijskog arhiva i istaknutog kulturnog radnika, Miloša Paovića.

Profesor Miloš Paović preminuo je u 81. godini, u porodičnom domu, posle kratkog lečenja u kikindskoj bolnici.

Rođen je u Arilju, a u Kikindu se, zbog posla svog oca, doselio sa porodicom i ovde je završio Gimnaziju „Dušan Vasiljev“. U istoj školi je i radio, posle diplomiranja na novosadskom Filozofskom fakultetu i sticanja zvanja profesor srpskog jezika i književnosti. Bio je omiljeni profesor generacijama gimnazijalaca.

Bio je i veoma angažovan u kulturnom životu grada: u Kulturno-prosvetnoj zajednici i u Narodnom pozorištu, gde je bio aktivan u Upravnom odboru i Umetničkom veću.

Iza sebe je ostavio suprugu i ćerku. Datum sahrane biće naknadno saopšten.

(Foto: privatna arhiva, FB stranica)

 

tera-tamara-(2)

„Radna akcija sa Tamarom” u „Teri”: Sjajne vesti za ovu ustanovu i iz ASITEŽ fondacije- uskoro Omladinski klub Tere

Jelena Trifunović December 12, 2024

U specijalnoj epizodi emisije „Radna akcija sa Tamarom”, uređen je zapušteni objekat u okviru Ateljea Tera namenjen održavanju različitih aktivnosti, kao i edukaciji dece i osoba sa posebnim potrebama. Za deset dana rada Tamarini majstori su renovirali i uredili objekat za profesore i decu.

-Sve dobre priče kreću kreću slučajno ali sa dobrim razlogom uz inicijativu entuzijasta koji veruju u to što rade, a ova naša je protekla ovako. Krajem maja 2023 kontaktirali smo Tamaru i ekipu emisije „Radna akcija sa Tamarom”, posle njene posete Centru Tera, za pomoć oko objekta „zimskog ateljea i portirnice” sa idejom da ga pretvorimo u multifunkcionalni, edukativno-rezidencijalni objekat u kom bi se održavale različite edukativno-radioničarske aktivnosti za decu, mlade i osoba sa invaliditetom, ali i drugih socijalnih grupa i u čijem drugom delu bi se napravio smeštaj za mentore, edukatore i volontere u programskim aktivnostima.

– Tada nismo znali za postojanje „specijal” emisija te smo stidljivo pitali da li postoji i podrška institucijama, pravnim licima. Na našu sreću Tamara je reagovala pozitivno i veoma zainteresovano za ovaj društveno odgovorni projekat, sa napomenom da bi se sve moralo realizovati naredne, 2024. godione jer je produkcijska šema za 2023. već bila zaključana- objašnjava Aleksandar Lipovan, direktor CLPU „Tera”.

U međuvremenu, Ministarstvo kulture odobrilo je tri miliona dinara za projekat rekonstrukcije starog krova na istom objektu, po Konkursu za zaštitu kulturnog nasleđa Republike Srbije. Grad Kikinda i JP Kikinda su projekat pomogli obezbeđivanjem dela građevinskog materijala, kao i angažovanjem radnika na poslovima postavljanja izolacije, vodovoda i kanalizacije.

-Početkom septembra 2024, za deset dana rada Tamarini majstori su renovirali i uredili objekat za profesore i decu i staru portirnicu vratili prvobitnoj nameni, nakon čega su usledili radovi na krovu.
Da zadovoljstvo bude veće, dobijamo poziv iz Serbia Better Energy kompanije da će nam uz podršku USAID na krov objekta postaviti i solarne panele kako i objekat bio energetski efikasniji i upotrebljiv tokom cele godine. Da se lepe priče nižu, pre nekoliko dana dobijamo informaciju da su nam po konkursu ASITEŽ fondacije odobrena sredstva za osnivanje Omladinskog kluba Tera čije će sedište upravo i biti renovirani objekat i gde praktična primena već biti vidljiva početkom 2025- najavljuje Lipovan.

Foto: Printskrin Prva TV

U Teri dodaju da su izuzetno zahvalni Tamari i čitavoj ekipi emisije, kao i svim sponzorima koji su učestvovali, i da su presrećni što se misija Tere prepoznaje i prihvata.

Za ovu renomiranu ustanovu kulture, nije sam kraj godine obeležen dobrim vestima. takav će biti i početak iduće, kada će skulpture nastale na „Terinom” simpozijumu biti izložene u Kulturnom centru Srbije u Parizu, o čemu smo već pisali.

Idjos-(1)

Započete neophodne građevinske intervencije na zgradi Doma kulture u Iđošu

Igor Crnogorac December 12, 2024

U Iđošu su u toku završni radovi na delu krova Doma kulture i bivšeg Zadružnog doma. I na drugim delovima zgrade koju koriste udruženja i mnogobrojni članovi Kulturno-prosvetnog društva „Milivoj Omorac“, takođe su neophodne popravke.

– Zahvaljujući donaciji NIS-a u iznosu od dva miliona dinara, uspeli smo da zamenimo strujnu instalaciju na spratu i da obnovimo deo krova do ulice i prema dvorištu. Ovi radovi biće završeni do kraja godine. Nadamo se da ćemo, uskoro, imati novca i da popravimo deo krova iznad sale i ulaza – da zamenimo  crep i deo građe koja je propala – kaže predsednica Saveta Mesne zajednice, Ivanka Grujić.

Da se u ovom mestu trude da što više urade sa raspoloživim sredstvima, pokazali su i na taj način što su restaurirali Spomenik palom borcu u centru sela, i postavili spomen-ploču sa imenima četvorice poginulih meštana u ratovima 1991-1993. godine.

U Domu kulture redovno se okupljaju članovi udruženja i KPD „Milivoj Omorac“ koji ovih dana obeležavaju godinu dana od kada je obnovljen rad Društva. Članovi nekoliko sekcija – glumačke, folklorne i hora, od najmlađih do odraslih članova vredno su radili i priređivali premijere i programe za svoje meštane. U nedelju, od 19 sati, zakazali su proslavu godišnjice u Domu kulture, u kojem će izvesti priredbu pod nazivom „Nek’je život igra i pesma“.

S. V. O.

SBUO

Sastanak predstavnika lokalnih samouprava Okruga: za bolju bezbednost učesnika u saobraćaju

Igor Crnogorac December 12, 2024

Sinhronizovane aktivnosti lokalnih samouprava radi bolje bezbednosti u saobraćaju bile su tema danas održane sednice Saveta Severnobanatskog upravnog okruga (SBUO) u Čoki.

– Bezbednost u saobraćaju u fokusu je svih lokalnih samouprava koje pripadaju Okrugu, a mi, kao Grad, moramo da budemo stožer i primer u podizanju svesti sugrađana o značaju pravilnog ponašanja u saobraćaju, kao i da u tome pomognemo drugim lokalnim samoupravama – rekao je gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan.

Prema statistici, iznesenoj na sednici, bezbednost u saobraćaju malo je lošija ove u odnosu na prethodnu godinu, ali je na nivou 2021. i 2022. godine, naveo je gradonačelnik.

– Ipak, u narednom periodu moramo što više da radimo na edukaciji svih učesnika u saobraćaju, treba da se oforme posebni operativni timovi na nivou Saveta u svim lokalnim samoupravama Severnobanatskog okruga i da se prati strategija Agencije za bezbednost u saobraćaju. Najvažnije je da zaštitimo najugroženije grupe, a to su deca – da ne bude nijedno poginulo dete do 2030. godine, što je osnovni cilj, kao i da se obrati pažnja na najstarije učesnike u saobraćaju, da se, kroz programe, aktivnosti i mere apeluje da se poštuju propisi, da njihovo nepoštovanje u celom društvu bude sagledano kao nepoželjno, što je posebno važno za mlade vozače. U Kikindi su, kao najugroženija grupa, prepoznati biciklisti – naveo je Bogdan i dodao da je Grad već sproveo nekoliko aktivnosti u saradnji sa Agencijom i Institutom za bezbednost u saobraćaju sa ciljem edukacije biciklista, ali i drugih učesnika u saobraćaju koji ih ugrožavaju. Sledeća akcija gradskog Saveta je već sutra, kada će, kao i ranijih godina, u vrtićima biti podeljena buster-sedišta za decu u automobilima, najavio je Bogdan.

Nebojša Jovanov, načelnik SBUO, ocenio je da je sastanak bio izuzetno produktivan i da su dogovorene koordinisane aktivnosti.

– Akcenat je stavljen na najugroženije kategorije: pešake, bicikliste, motocikliste i starije osobe, kao i na edukaciju dece – rekao je Jovanov. – Mi već sprovodimo i obuke poljoprivrednika koje daju rezultate jer je sada problem nedovoljne osvetljenosti poljoprivrednih mašina mnogo manji. Jedan od projekata je i uređenje zona škola, u skladu sa strategijom da nijedno dete ne strada u saobraćaju.

Sednici su prisustvovali i Miroslav Dučić, član Gradskog veća, predstavnici MUP-a, i Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije.

– Naša strategije nalaže i da se prepolovi broj teško povređenih i poginulih u odnosu na 2019. godinu. Predstavnici lokalnih samouprava su izneli svoje probleme, a mi podržavamo sve aktivnosti koje su iznesene na današnjoj sednici. Na teritoriji ovog okruga primećeno je da su ugroženi učesnici u saobraćaju biciklisti, a da su poseban problem vozači poljoprivrednih mašina i traktora koji ne uklanjaju blato sa točkova i kolovoza – istakao je Ilić.

On je izneo i podatke da je u saobraćajnim nezgodama sa nastradalima u 40 odsto slučajeva uticajni faktor bilo pogrešno izvođenje radnje, u 13 odsto – brzina kretanja i u 12 odsto slučajeva alkoholisanost vozača.

– Takođe, treba stalno isticati da upotreba pojasa može da spasi život: 80 odsto poginulih na zadnjem sedištu nije bilo vezano, a pojas nije koristilo stotinu poginulih vozača, i to samo u prošloj godini – naveo je Ilić. – Putno-pružni prelazi su, takođe, veliki problem. Prema našim podacima, u 95 odsto slučajeva saobraćajne nezgode na ovim mestima izazvane su ljudskim faktorom. Poslednjim izmenama zakona precizirano je da je vozač dužan da se zaustavi pre pružnog prelaza kako bi se uverio da li je bezbedno da prođe. Tehnički faktor, takođe, može da doprinese saobraćajnoj nezgodi na prelazu, ali u mnogo manjoj meri.

Stana Đember, predsednica Opštine Čoka, napomenula je da je njihovo Radno telo za bezbednost u saobraćaju iniciralo ovaj sastanak.

– Hteli smo da razmenimo iskustva o bezbednosti u saobraćaju. Naša opština sarađuje sa Agencijom za bezbednost u saobraćaju, već smo imali niz aktivnosti, ali je potrebno da edukujemo građane i da na tome zajedno rade sve lokalne samouprave Okruga kako bismo, što više, poboljšali sigurnost sugrađana – rekla je Stana Đember.

Na sastanku je zaključeno da će sve opštine i Grad zajedno sprovoditi strategiju, kako bi se broj stradalih na putevima kontinuirano smanjivao.

S. V. O.

coka-livnica-(3)

I.M. (34) iz Iđoša, nastradao u čokanskoj Livnci, svestan i u boljem zdravstvenom stanju

Aleksandra Djuran December 12, 2024

Upravnica Klinike za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola Kliničkog centra Vojvodine Teodora Tubić izjavila je  da je stanje pacijenta povređenog u eksploziji u livnici u Čoki poboljšano i da je svestan.

-Možemo da budemo srećni kad je u pitanju pacijent iz Čoke. Stanje je poboljšano, on je sada svestan. Diše spontano, predstoji mu konstantno previjanje – kazala je Tubić.

Prema njenim rečima, previjanje se odvija u uslovima operacione sale, ali je pacijent stabilno. Reč je o 34-godišnjem I.M. iz Iđoša koji je nastradio pošto je došlo  do  naglog izbacivanja tečnog liva iz peći na livenje. Tragedija se dogodila u  „Autofleks Livnici“ u Čoki 28. novembra i tom prilikom povređene su četiri osobe. M.B. (51) iz Iđoša i A. B. (53) iz Ostojićeva nakon prve noći podlegli su  povredama u Kliničkom centru Vojvodine. D.G (47) iz Iđoša koji je takođe zadobio povrede nakon lečenja u Opštoj bolnici u Senti poslat je na kućno lečenje.

zito

Vreme pogoduje zasnovanim usevima: Pšenice i ječma više u odnosu na višegodišnji prosek

Aleksandra Djuran December 11, 2024

U kikindskom ataru ozimi ječam i pšenica su u fazama od nicanja do bokorenja. Vremenske prilike pogoduju ozimim kulturama, a vlage u zemljištu ima dovoljno.

-U zavisnosti od lokaliteta i rokova setve oko 40 odsto zasnovne pšenice je u fazi bokorenja, 30 procenata je u fazi dva do tri lista i ostatak je u fazi nicanja i jednog lista i očekujem da će narednih dana biti popunjeno nicanje s obzirom na to da nema mrazeva i da je relativno toplo vreme. Možemo da budemo zadovoljni sa stanjem ozimih strnina – saznajemo od Zorana Simića, savetodavca PSS.

Na obradivim parcelama, za oko dvadesetak odsto više je hlebnog zrna u odnosu na višegodišnji prosek. Umesto na oko 16.000 hektara žito je zasnovano na više od 19.000 hektara.

-Pšenice je više na uštrb kukuruza, ali je i manje ječma u odnosu na višegodišnji prosek u našem ataru. Ječam ima nižu cenu u odnosu na žito, a rod kukuruza je prošle godine podbacio, pa ne čudi što su se poljoprivrednici odlučili da seju više pšenice – kaže Simić.

Dnevne temperature do pet, šest stepeni u plusu i noći bez jakih mrazeva dobre su za razvoj.

-Prošle godine poljoprivrednici su imali problema sa prinosima, tako da ne čudi što je manje uloženo u jesenju setvu. Uz niže prinose suncokreta i kukuruza, ostalo je i više hraniva u zemljištu, tako da će i manje količine veštačkog đubriva imati pun efekat – dodaje naš sagovornik.

Poljoprivredna stručna služba u drugoj polovini januara uradiće takozvanu N-min metodu koja pokazuje koliko azota ima u zemljištu. Ona će pokazati i koliko će azotnih đubriva biti potrebno obradivim parcelama.

A.Đ.

gorani-(4)

Podizanje novih šuma, vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva, tema su stručnog skupa u Kikindi

Aleksandra Djuran December 10, 2024

U okviru projekta „Podrška podizanju zelene infrastrukture na području Kikinde“, koja se održava u sklopu projekta koji organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i hranu (UN FAO) sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Pokretom gorana Kikinde i Pokretom gorana Dimitrovgrada, u Kulturnom centru je organizovan stručni skup. U prisustvu poljoprivrednika, lovaca, pčelara, vlasnika privatnih šuma, ali i stručnjaka istaknuta je važnost šuma.

-U proteklih 150 godina, poslednjih devet godina su najtoplije, od kada se obavljanja merenje. Klimatske promene su veliki izazov za društvo, a ogromne za poljoprivredu i šumarstvo. Kikinda je grad sa najmanjim procentom pošumljenosti u našoj zemlji, tako da je značaj ovog projekta za vašu sredinu velik. Gradonačelnik Mladen Bogdan i njegovi saradnici su najaktivniji kada govorimo o pošumljavanju Vojvodine koja je ugrožena nedostatkom šuma. Stoga je neophodno da u poljoprivredi bude što više agro sistema koji će pomaći smanjenju erozije i povećanju prinosa. Kada dodamo šume u agrikulturna područja doprinećemo kvalitetu života – istakao je Dejan Stojanović, pomoćnik direktora i naučni savetnik Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu.

Stvaranje uslova za obnovu šumskih predela podrazumeva mogućnost podizanja novih šuma, vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva i agro šumarskih eko sistema na teritoriji grada. Zemljište na teritoriji Kikinde je degradirano, a podizanjem šuma ono će imati svoju namenu.

-Problemi koji se javljaju nisu jedinstveni samo za naš grad, a naš cilj je da budemo prva sredina koja dobija studiju koja će ukazati na konkretne probleme i mogućnosti za njihovo rešavanje. Mi smo izrazito poljoprivredno područje i prema dostupnim podacima oko 91 odsto zemljišta se koristi kao obradivo. Kada se na to dodaju urbane površine, građevinski rejon, puteve i kanale, skoro da ne ostaje dostupnog prostora. Studija je pokazala da mora da se promeni regulativa, kako bi državno zemljište lošijeg kvaliteta iskoristili za pošumljavanje. Isto tako na teritoriji grada ima oko 60 odsto potencijalnog prostora za pošumljavanje koje se nalazi u privatnom vlasništvu – Miodrag Radovanović iz Pokreta gorana Kikinde.

Projekat ima za cilj da dokaže poljoprivrednicima da, ukoliko opredele zemljište lošijeg kvaliteta za pošumljavanje, to donosi boljitak.

A.Đ.

euromelanom-2024

Opštoj bolnici doniran dermoskop: Aparat neophodan za otkrivanje melanoma

Aleksandra Djuran December 10, 2024

Opšta bolnica jedna je od deset zdravstvenih ustanova u Srbiji kojoj je doniran  dermoskop u okviru društveno odgovorne akcije za rano otkrivanje raka kože „Pregled za sve“. Medicinski aparat uručen je u Beogradu dr Milici Agić.

Opremljenost ordinacija dermoskopima, koji omogućavaju precizniji uvid u promene na koži, doprinosi povećanju broja ranootkrivenih melanoma, najopasnijeg raka kože koji se, ukoliko se otkrije na vreme, veoma uspešno leči jednostavnom hiruškom intervencijom. Pored melanoma, dermoskopi omogućavaju i otkrivanje nemelanomskih kancera kože, kao i prekanceroznih promena kože i neophodni su u radu dermatoloških ordinacija.

 

Kikindska Opšta bolnica redovno organizuje preventivnu kampanju Euromelanoma dan, koja je deo je evropske kampanje za rano otkrivanje malignih tumora kože. U Kikindi se godišnje otkrije više od deset pacijenata sa dijagnozom melanoma i svake godine sve ih je više. Pregled mladeža veoma važan jer ih imamo svi, ali 30 odsto može da se promeni i da jednog dana postanu melanomi. Stoga će dobijeni dermaskop pomoći u preventivi otkrivanja ove bolesti.

Akciju „Pregled za sve“ od 2015. godine organizuju Eucerin Srbija i Fond B92, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

 

Subin-nagrada-(1)

Priznanje Radovanu Subinu za izvanredna dostignuća u oblasti kulinarstva

Igor Crnogorac December 10, 2024

Kikinđaninu Radovanu Subinu, poznatom kulinaru, sinoć je, na svečanosti u Palati umetnosti „Madlena“ u Beogradu, uručena nagrada za kulinarska dostignuća „Lider koji pomera granice”.

Udruženje “Najuspešniji privrednik 21. veka” svake godine, na osnovu nezavisnog istraživanja tržišta, bira najbolje u svojim delatnostima u Srbiji i regionu. Na dodeli priznanja, u obrazloženju je navedeno da je Subin aktivan član Asocijacije šefova kuvara Srbije i Viteškog reda kuvara amatera Vojvodine, da je bio deo državne reprezentacije i promovisao srpsku kuhinju širom sveta. Istaknuto je i da je predsednik Udruženja „Da se ne zaboravi“ i „Koreni“ u kojima je angažovan na očuvanju banatskih običaja i povezivanju sa dijasporom, kao i da svoje znanje i iskustvo prenosi mladima, u radu sa učenicima kuvarskog smera u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Kikindi. „Radovan Subin je čovek koji spaja  tradiciju i modernost, zračeći ljubavlju prema kuvanju, porodici i zajednici“, rečeno je prilikom dodele ovog značajnog priznanja.

–

Veoma sam srećan i mnogo mi znači ova nagrada. Kao što sam i rekao na dodeli, važna mi je ne zbog onog što sam do sada postigao, nego zbog svega što tek planiram da uradim – kaže Subin.

Priznanje izvanrednim pojedincima, vrhunskim profesionalcima u svom poslu, dodeljuje se 24. put i među laureatima su privrednici, umetnici, lideri u različitim oblastima u Srbiji i u zemljama u okruženju.

Radovanu Subinu je ova godina donela još jedno dostignuće. Objavljena mu je knjiga „Zlatnom varjačom po svetu“ koja je, osim u Kikindi, imala već nekoliko promocija u drugim gradovima, a sledeća je, kaže autor, zakazana za 27. januar u Parizu i to na plovidbi Senom.

S. V. O.