Град

policija+9

За дане викенда на подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су три особе задобиле лакше телесне повреде. Материјална штета процењена је на 150.000 динара. Узрок обе саобраћајне незгоде је радња возилом.

Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 44 учесника у саобраћају и издато је 320 прекршајних налога. Из саобраћаја су, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључена два возача која су и задржана у трајању до 12 сати јер су у крви имали више од 1,2 промила алкохола, односно недозвољене психоактивне супстанце.

Откривено је и осам прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 295 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 59 осталих прекршаја.

stonoteniserii-(1)

Стонотениски клуб „Чарнојевић“, који окупља углавном основце, захваљујући ентузијазму појединаца подупртог разумевању и подршци друштвене заједнице, већ 16 година истрајава у афирмацији пинг-понга, колективно и  појединачно у континуитету нижући запажене резултате и на – државном нивоу

Рускоселци су до пре нешто више од деценију и по, љубав исказивали само према  месној фудбалској „Црвеној звезди”, до тада једином спортском колективу у селу. А потом се, у опсегу њиховог интересовања, изненада нашао стони тенис. Група ентузијаста, наиме, основала је СТК „Чарнојевић“, за трен окупила основце и започела не баш лаган ход ка потпуној афирмацији.

Марљив приступ тренинзима и вежбању, уз стручан тренерски ангажман адекватно дозиран исправним педагошким приступом – без вике и галаме, поступно је давао жељене резултате. Игор Радић тренер је у клубу од основања, а помоћник му је његов син Бранко (21), који је и играч.  Поносно казује да се стартовало од овладавања почетничким стонотениским елементима, да би се временом,  тачније 2017. године, стигло до – прволигашког статуса.

-Кренули смо суочени с мноштвом непознаница, размишљајући шта нам је чинити,  одлучни у намери да се ни по коју цену клуб не угаси, односно да постане стално свратиште овдашње млађарије – вели Игор. – Временом се, на срећу, дешавало нешто лепо. Укључили смо се у надметање на најнижем ниво, па из године у годину све више напредовали. Сада смо, у женској конкуренцији у друголигашком, а у мушкој у војвођанском рангу, с надом да нећемо дуго чекати повратак у елитну лигу државе, у којој смо, иначе, били четири године. Тренутно имамо око 30 регистрованих играча и играчица свих узраста…

Окосница такмичарских  састава су дечаци из девојчице из месне ОШ „Глигорије Попов“. Ту је и средњошколка Бианка Берта, као и студенткиња Рита Киш. Најбоље су играчице. Импонује њихова приврженост клубу.

У „Арсенију Чарнојевићу“ су поносни и на појединачне резултате својих чланова. Лана Фехер освојила  је треће место на Републичком основношколском  надметању. Десетогодишња Маријана Молнар је трећа на листи мини-кадеткиња Србије, док је у истом рангу годину дана млађа Ана Амановић четврта. Симона Ђурасовић (11) је међу дванаесторо најдаровитијих стонотенисерки у држави. Упоредо стасавају нови даровити пингпонгаши. Поменимо сестре Сару и Сању Божић, Петра Кецмана…Радић каже да је милина радити са малишанима, јер су савесни, лепо васпитани…

– Деца упијају сваку сугестију, а ако је потребно стотину пута ће поновити одређени потез само да њиме потпуно овладају – објашњава Радић – Видим да их је очарала целулоидна лоптица. Стиче се утисак да без пинг-понга не могу. Радује ме чињеница да су уз клинце на тренинзима и њихови родитељи, који су тако и неформални чланови клуба.

Присуствовали смо једном у од пет недељних тренинга у вечерњим часовима у сали сеоске основне школе. Маме и тате на трибини. Пажљиво прате шта се дешава на паркету, стрпљиво ишчекујући завршетак тренинга, па да децу поведу кући. У публици је  и „гост“ из Банатског Великог Села, Борислав Кецман, чији је син Петар заљубљеник у стони тенис, а тата не може а да не услиши наследникову жељу, све више и – потребу да буде активан стонотенисер. Разговарамо са Милицом и Миланом Амановић. Њихово троје деце – Јован (12), поменута Ана и седмогодишња Миа, будућност су клуба.Ту су и њихова браћа од стрица Александар (10) и Милан (11). Илдико Јојат је на тренинг довела седмогодишњу ћерку Лару, а уз њу је и четворогодишња Наталија, која ће се, поручује мама, чим мало ојача, латити рекета. Петнаестогодишња Лана Фехер је изузетно талентована, на понос оца Петера, који верује да ће и његов осмогодишњи син Андреј наставити сестриним стопама.

Игор Радић и његови сарадници наглашавају да надлежни у Кикинди, као и у Месној заједници, адекватно брину о клубу. Помиње у том смислу  и месну школу, у  чијој сали се одржавају тренинзи и мечеви. Помажу, у великој мери, и родитељи деце, чији су ентузијазам и пожртвованост – без граница.

ВЕРУЈЕМ ДА ЋЕ РУСКО СЕЛО У ДОГЛЕДНО ВРЕМЕ ЗА ПИНГ-ПОНГ БИТИ ОНО ШТО ЈЕ КЛЕК БИО И ОСТАО ЗА НАШУ ОДБОЈКУ – УБЕЂЕН ЈЕ НЕКАДАШЊИ ОДБОЈКАШ ПЕТАР ПЕРО НИКОЛИЋ, ЧЛАН УПРАВЕ СТК „АРСЕНИЈЕ ЧАРНОЈЕВИЋ“                                                                                                         

ДА ИХ ДРУГИ СЛЕДЕ

Рађање и опстанак овог узорног спортског колектива, закључујемо, поучан је пример како се и у другим сеоским срединама, а за добробит превасходно  младих, може покренути и усталити одређена спортска активност.Треба само да неко  осмисли, а потом и у потпуности реализује иницијативу, као што што су то пре 16 година учинили рускоселски прегаоци Јово Раичковић и Имре Кабок. Обојица су у међувремену преминули, а у њихову част у Руском Селу сваке године одржавају се два меморијална  стонотениска турнира.

ТРЕНЕР И ПРЕДСЕДНИК

Игор Радић је не само тренер, него и председник „Чарнојевића“. Око њега се, дакле, врти све у клубу. Један је, иначе, од најдаровитијих пулена чувеног стонотениског стручњака из Чоке Иштвана Сабоа. Из Остојићева је пореклом. Супруга му је Рускоселка, па отуд разлог зашто је породично гнездо свио у Руском Селу. Запослен је, на НИС-овој пумпи у Кикинди.

М. Иветић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

dance-n-soul-takmicenje-(2)

Плесна школа „Dance N Soul“ учествовала је на 20. „Dance fusion“ плесном фестивалу  у Зрењанину са четири групе и троје солиста. Група „Сребрне шљокице“ узраста од четири и пет година освојила је прво место у опен стилу. „Циклама шљокице“ су освојиле прво место у стилу street jazz, док су и стом стили првопласиране биле и „Зелене шљокице“. „Љубичасте шљокице“ су освојиле друго место у опен стилу.

Успех су оствариле и солисткиње. Мања Ињац је освојила прво место у акро стилу, Анђела Василев била  је трећа џез  стилу, а исто место освојиа је и Софија Никић  у опен стилу.

-Препуни смо утисака, деца су се феноменално провела и опет смо показале да се рад и труд исплати – истакла је Мирна Крнић из поменуте плесне школе.

VRTICI-UPIS

Предшколска установа „Драгољуб Удицки” расписала је конкурс за упис деце у јаслене и групе од три године до поласка у школу за школску 2024/2025. годину. Пријем захтева траје од 15. априла до 15. маја.

-У јаслену групу уписују се деца рођена 2024 и 2023. године која ће од 1. септембра имати најмање 12 месеци, у вртићке групе деца рођена 2022, 2021. и 2020. године, док се у припремне предшколске групе уписују малишани рођени од 1. марта 2019. до 28.фебруара 2020. године. Захтев за упис деце у вртић са потребном документацијом подноси родитељ, односно други законски заступник детета електронским путем, путем еУправе, еВртић или лично у улици Доситејева 43, сваког радног дана од 8 до 12 часова, као и у свим сеоским вртићима – сазнајемо од директорке ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристине Дрљић.

У 18 вртића уписано је 1.600 деце и сви капацитети су попуњени. Предност приликом уписа имаће малишани чија оба родитеља су у радном односу, пре критеријумима за утврђивање приоритета који су у складу са законом и прописима.

Захтеви поднети после конкурса и током радне 2025/2026. године биће разматрани накнадно.
Прелиминарне листе уписане деце биће објављене 2. јуна на огласној табли по вртићима и у згради Управе. Рок за предају приговора је од 3. до 10 јуна. Приговор примљен ван наведеног рока биће одбачен и неће се разматрати, а подноси се путем поште или лично у згради

Предшколске установе „Драгољуб Удицки“. Приговорима ће се разматрати од 11. до 18. јуна.
Директор установе, након истека рока за одлучивање о приговору, објављује коначну листу уписане деце у Установу. Више информација о упису може се пронаћи на сајту predskolskakikinda.edu.rs .

А.Ђ.

svenarodni-skup-(3)

У оквиру Свенародног сабора у Београду „Не дамо Србију“ у организацији Покрета за народ и државу у настајању подршку су пружили и Кикинђани. Присутни, којих је било у великом броју, су имали прилику да на штанду Туристичке организације града уживају у сланим и слатким ђаконијама, али и да се упознају са произвођачима из нашег града.

-Радо смо се одазвале позиву да учествујемо на сабору и представимо нашу гастрономску традицију. Пре свега, припремиле смо оно по чему смо препознате, а то је штрудла са маком, маковњача. Донеле смо и крофне, посне штангле, кифле, пројице, ванилице. Уз помоћ чланице Градског удружења жена „Кикинда“ припремиле смо више од 120 килограма разних сланих и слатких специјалитета. Није било лако, али нам је драго што смо на овај начин подржале овај скуп. Сви који су пришли нашем штанду били су расположени, са осмехом на лицу, права свечарска атмосфера – истакла је Радојка Вујадинов, председница Етно грађанског удружења „Сувача“.

Сабору је присуствовао и градоначелник Младен Богдан са сарадницима и суграђанима који је захвалио, пре свега, вредним суграђанкама које су припремиле банатске специјалитете.

-На свима нама је да покажемо колико волимо и колико бринемо о нашој Србији и нашем народу, а ово је један од начина. Чувамо нашу традицију и желели смо да свим присутнима покажемо, барем делић онога што наша Кикинда има. Желим да се захвалим свима, а пре свега нашим суграђанкама које су више дана припремале специјалитете које смо понудили присутнима. Хвала и предузетницима јер нам је циљ да промовишемо Кикинду и све њене туристичке и привредне потенцијале. Сви заједно овде смо да пружимо подршку Србији и председнику Александру Вучићу и да поручимо да је најважније да чувамо нашу земљу – рекао је Богдан.

 

kolacijada-bvs-(1)

Мештанке Банатског Великог Села данас, недеља, у 16 сати организују пету „Колачијаду“. Како сазнајемо од Славице Вујовић из овог села колачи се продавати на пијаци.

-Деца продају колаче које припреме маме и баке. Позивам све који могу да дођу и подрже нашу акцију. Одазове се велики број Великоселки и онима који дођу потребна је добра воља и амбалажу у које ће ставити колаче – каже наша саговорница.

Сва прикупљена средства вратиће се деци.

-Новац који се прикупи током акције утрошићемо на обнову народних ношњи за нашу децу која су чланови Културно уметничког друштва „Марија Бурсаћ“, као и за куповину балетанки за наступе и играње – додала Славица Вујовић.

И за мале продавце биће припремљен слатки сто како би се почастили.

А.Ђ.

sabor2

Други дан великог Свенародног сабора у организацији Покрета за народ у државу у настајању одржава се данас у Београду.

На улицама Београда је велики број људи пристиглих из целе Србије.

Подршку скупу свесрдно пружају и Кикинђани. На штанду Туристичке организације града Кикинде понуда је богата и разноврсна, обилује домаћим производима, слатким и сланим ђаконијама које су припремиле чланице Етно- грађанског друштва Сувача и Удружења жена Кикинде.

Забавни и културно-уметнички програм почео је у 13 сати, а на многобројним штандовима има за сваког по нешто.

Централни догађај планиран је за после 19 часова када ће се обратити председник Србије Александар Вучић.

Vrbica-2-(6)

На Лазареву суботу или Врбицу, у Цркви Светог Николе на тргу освештана је врба која је дељена грађанима. Литија је, заједно са верницима, међу којима је, по обичају, било и деце, ишла око Храма.

Данашње врбове гранчице, сматра се, замена су за палмине, којима је раздрагани свет дочекао Исуса Христа на улазу у Јерусалим после Лазаревог васкрсавања, а деца носе звончиће, најављујући његов долазак.

Христов последњи, царски, свечани улазак у Јерусалим обележава се у недељу, тачно седам дана пре Ускрса, као празник Цвети.

С обзиром на то да се у нашим крајевима ови празници светкују у пролеће, прати их и брање цвећа и прављење венчића.

До Другог светског рата Врбица се прослављала и као школска свечаност.

Krofne-iz-bloka-(5)

Кикиндски огранак Хуманитарне организације „Срби за Србе“ данас на тргу, код Храма Светог Николе, организује акцију „Крофне из блока“. Куповином крофни, односно добровољним прилогом, Кикинђани помажу породици Мијуцин из Мокрина. Акција се одржава уз благослов Српске православне цркве.

– Ово је једна од акција Организације „Срби за Србе“ и прва коју организујемо у Кикинди. Продајемо крофне, односно људи дају колико желе, као прилог за породицу Мијуцин како би им се купила кућа и обезбедили нормални услови за живот. Данас се управо ова акција – „Крофне из блока“, одржава у више градова у Србији, и новац се уплаћује на рачун Организације за породице које одреде локални огранци. Имамо 200 крофни, спремале су их наше мајке, супруге и сестре – каже Борислав Наумовић, један од организатора и додаје да се крофне добро продају и да Кикинђани радо подржавају ову акцију са хуманим циљем.

Породица Мијуцин: Милан и Анђелија, и њихово петоро деце, живе у трошној кући без струје, а њих петоро има озбиљних здравствених проблема. Двогодишња Биљана, Огњен (7), Невена (16), Бранислава (17) и Сања (19) немају услова за здраво одрастање.

Зато је Хуманитарна организација „Срби за Србе“ која је већ помогла и помаже многим породицама захваљујући прилозима добрих људи, и Мијуцине уврстила у породице којима је хитно потребна помоћ.

Процењено је да им је за нормалне услове становања потребно 54 хиљаде евра, од чега је већ сакупљено 39 хиљада, стоји на сајту Организације. Помоћ се може упутити и слањем СМС-а на 7763 (200 динара) уплатом на рачун 160-279491-71 (Banca Intesa – сврха уплате: за породицу Мијуцин), а на сајту Организације могу се пронаћи и подаци о осталим начинима уплате помоћи.

Уколико сте данас на Врбици, можете доћи и по „крофну из блока“ и на тај начин учинити хумано дело.

С. В. О.

(Фото: Кикиндски портал и Хуманитарна организација „Срби за Србе”)

lazarica-(4)

Улице у Кикинди и околним селима ове вечери обасјавале су ватре Лазарице. Деца су са нестрпљењем чекала да падне први мрак, како би могли да прескачу ватру. Пале се тулај, слама, гране.

Дечија граја праћена будним оком старијих чула се и у Храму Светих Козме и Дамјана где се окупио велики број суграђана. И Тара Билић једна је од оних који су прескакали Лазарицу.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Долазим сваке године. Волим овај обичај. Окупио се велики број мојих другара и није нам страшно да прескачемо ни велику ватру – каже Тара.

Стојан Пејић заједно са трогодишњом ћерком Таром, такође је био део окупљене светиње.
-Сваке године смо овде, код Храма Светих Козме и Дамјана. Поштујем традицију коју су ме научили моји, а сада је преносим на своју ћерку. Заједно смо прескакали ватру – додао је Пејић.

 

У Призренској улици затекли смо Буквине, Телечке, Завишиће, Лињачке, комшије који заједно сваке године пале ватру.

-У паљењу Лазарице учествује читав комшилук – каже бака Иренка – Ја сам одрасла у Мокрину и тамо је овај обичај увек био јако посећен. На сваком ћошку било је ватри и осим младих, ту су били и старији. Спремале су кокице и крофне обавезно, а старији би попили по коју ракију.

И данас је тако, док млади прескачу ватру, стaрији Кикинђани друже се уз крофне, кокице и ракију. Тако је било и испред куће Владимира Живојинова из улице Цара Душана.

-Ми овако обележавамо сваке године Лазарицу. Чистимо кртог из дворишта, па палим тулај, гране, сламу по старом обичају. Зна се да је петак вече пред Врбицу место окупљања наша кућа.

Деца су једва чекала да падне мрак и да упалимо ватру. Са нама су ћеркине другарице из школе, комшије. Кокице су обавезне, а сви донесу по нешто тако да деца поред прескакања ватре уживају и у слатким и сланим ђаконијама – открио нам је Живојинов.

Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.

А.Ђ.