Све малишане у Сајану на сам 6. децембар Микулаш је наградио 27. годину за редом. Обичај установљен у овом селу је да Микулаш иде од куће до куће, разговара са децом и дели им пакетиће. Њега у овом походу прати Крампуси, задужени за непослушну децу који на срећу никада немају пуно посла.
-Ове године Савет Месне заједнице обезбедио је више од 140 пакетића. Овом народном обичају, колико се радују деца, толико га воле и одрасли с обзиром на да их враћа у детињство. Све бебе, али и деца и млади до 15 година добили су пакетиће пуне воћа, слаткиша и сланиша. Велику захвалност дугујемо удружењима у селу, као и појединцима да дарови буду богати и лепи – истакао је Золтан Тот, председник Савета МЗ.
На дан Светог Миклоша деца треба да очисте ципеле и чизме јер, ако се Микулаш не појави лично, у тајности оставља поклоне у ципеле.
Према легенди свети Миклош био је бискуп и помогао је сиромашном човеку који је имао три ћерке. У току ноћи им је у тајности у прозор оставио врећицу златника. Најмлађа ћерка је чула кораке и само је успела кроз прозор да види силуету која одлази, док легенда каже и да је прозор био затворен и због тога је Микулаш кроз димњак убацио врећицу злата. Ћерка је баш тада остављала мокре чарапе на пећ да се суше и златници су упали у чарапу.
Циљ је едукација популације о самој болести и њена дестигматизација, упознавање пацијената о лечењу, као и побољшање сарадње дерматолога на примарном, секундарном и терцијарном нивоу, рекла је др Бранислава Гајић, дерматовенеролог и онколог у Универзитетском клиничком центру Војводине (УКЦВ), професор на Медицинском факултету у Новом Саду, и председница Секције дерматовенеролога Српског лекарског друштва.
– Оболели могу да живе и без псоријазе, али је потребно да се то стање одржава. Постоје бројне терапијске опције, међутим, наши пацијенти, када једном добију дијагнозу псоријазе као неизлечиве болести, одустају од лечења. Псоријаза носи и ризик од других обољевања и често је удружена са другим болестима – метаболичким дисбалансима – навела је професорка Гајић и објаснила зашто је неопходно побољшање сарадње лекара на различитим нивоима здравствене заштите.
– Када пацијент дође на преглед због псоријазе, потребно је да се тачно зна смер којим се даље тај пацијент лечи, да се направи добра класификација – који пацијенти могу да се лече у тој здравственој установи, који морају да се шаљу даље, у установе у којима постоје услови за ефикаснију фототерапију, који су кандидати за системску терапију и, потом, за биолошке лекове. Та комуникација и пут који пацијент треба да прође треба да буде са што мање потешкоћа како би му се обезбедили бољи услови и олакшао приступ свим могућностима за лечење и контролу ове болести.
– Већина, ипак, има блаже облике који адекватно могу да се лече локалном терапијом без великих системских ризика. Сви ти различити модуси терапије код псоријазе треба добро да се искомбинују да бисмо постигли оптималну ефикасност, уз што мање нуспојава. Други проблем је у томе што су пацијенти доста инертни јер је псоријаза дуго сматрана неизлечивом, доживотном болешћу. Зато их треба мотивисати да побољшају своје здравствено стање. Наша жеља је да се олакша пацијенту, да се промени начин преписивања лекова, да неки, који се сада преписују само на терцијарном нивоу, буду доступни и у болницама – рекла је професорка Гајинов.
Ова болест може да се појави у свакој животној доби, али се, најчешће, испољава код младих одраслих особа. У 30 одсто случајева је наследна, али не мора да се испољи генерацијама. Најчешћи окидач за њено појављивање је стрес, речено је на скупу.
– Надам се да ћемо, овим побољшањима, нашим пацијентима који имају једно од најтежих хроничних обољења у дерматологији, омогућити да добију најадекватније лекове, најбоље лечење, и да се сам поступак убрза и поједностави. То је и промотивна кампања, па ће они који су на различитим врстама терапије имати прилику да се информишу и да се укључе у најбоље терапијске модалитете које, од пре неколико година, можемо да спроводимо и у Србији – навео је др Јолић. – Све више пацијената је свесно да, и са овим обољењем, могу да уђу у ремисију и да побољшају квалитет живота. Наша мисија је да им то преносимо јер је веома важан и психолошки фактор – оболели су склони самоизолацији из друштва и зато је битно да их едукујемо и подржавамо и у том смислу.
Професорке из Новог Сада су, са доктором Јолићем, данас и прегледали пацијенте који су се јавили да учествују у овом пројекту и за сваког од њих су разматране најбоље терапијске опције.
– Хтео сам да пробам да га узгајам код куће. Свидело ми се, као и мојој породици, и тако је почело. За сада имам ротквице купус, грашак, лук, зачинско биље – објашњава Норберт. – Биљка израсте до 10 центиметара и за јело се користи све осим корена који је, такође, јестив. Иако нема плода, препознаје се по укусу.
Истраживања су показала да биљке баш у овој фази обилују нутријентима – хранљивим материјама, витаминима и минералима, попут витамина, Ц, Е и К, лутеина и бета-каротена. Занимљиво је да садржи 40 пута више хранљивих састојака од зрелих листова истих биљака.
Продаје га сечено, у кутијицама од 35 до 40 грама или у саксијама, редовно и ресторанима у којима су препознали квалитет и употребу микробиља. Наруџбине прима на Инстаграму, @bush_mikrobilje, а достава за Кикинду је бесплатна.
Поред овог сјајног појединачног успеха, и Николин бенд „Metal gate” награђен је већ два пута. Ове године освојили су два друга места: у узрасној категорији од 12 до 15 година и у категорији ауторских бендова. Укупно је, на Фестивалу, наступило 26 музичких група. Са прошлогодишњег Бечејског дечијег фестивала вратили су се са титулом првака и трећим местом у истим категоријама такмичења.