Како би се прикупила средства за завршетак осликавања Храма Светог Кнеза Лазара у Накову, црквена општина у овом месту организовала је вечерас донаторски концерт. У цркви је остао неосликан горњи део унутрашњости, хор, који ће бити тематски урађен, рекао је јереј Живан Васић.
– На том месту треба да се ослика лоза Немањића. Концерт смо организовали како би сви који то желе могли да дају свој допринос јер ми смо светосавски народ – рекао је јереј Васић. – До сада је, уз помоћ донатора, осликан већи део цркве, урађен је мозаик Господа Исуса Христа у куполи, купљени су полијелеј и нове одежде, и све је то урађено за годину и по дана. Много тога смо већ успели да завршимо и ово је још једна прилика да се, прилозима, сви уградимо у Храм.
Храм Светог Кнеза Лазара посетили су градоначелник Младен Богдан и председник Скупштине града, Душан Попесков.
– Град ће помоћи колико је у могућности. За недостајуће радове потребно је девет хиљада евра и зато апелујемо и на све људе добре воље да се укључе и да помогну да се заврши осликавање унутрашњости Цркве – навео је Попесков.
Последњи део радиће професор Мирослав Лазовић који је осликао и зидове цркве чија је изградња трајала од 1997. до 2004. године. Црква је освештана годину дана касније, па ће, већ следеће године, на Видовдан, обележити две деценије постојања. У овој црквеној општини надају се да ће, до тада, Храм бити у потпуности завршен.
На добротворном концерту одржаном у биоскопској сали, мештанима се обратио градоначелник Младен Богдан.
– Желимо да пружимо подршку да Храм у Накову добије изглед какав заслужује. Удари на Српску православну цркву стижу са свих страна и не смемо да поклекнемо јер би Срби без цркве, без Немањића који су утемељили православље, били народ без корена. Потрудићемо се да увек будемо ту за кикиндско намесништво, за Наково, за све који желе да чувају традицију, цркву и православље јер је то најбољи пут за младе. На истом смо задатку – истакао је Богдан.
У програму су наступили Дечији хор „Свети Николај Српски“ који чине деца из Руског Села и Кикинде, солисткиње Хора Анђела Дукатаров и Ксенија Дивљаков, чланови млађе фолклорне групе КУД „Извор“ из Накова и специјална гошћа из Лознице, солисткиња Катарина Васиљевић.
С. В. О.
А добри су били сви, међу њима и осмогодишњи Јован Илић.
Јованова другарица из разреда, Леонора Варга, знала је своје писмо напамет.
Доласку Деда Мраза у кочијама и постављању „кутије жеља“ присуствовао је и градоначелник Младен Богдан са сарадницима, који је деци обећао лепа изненађења за Нову годину.
– Ми смо једини град у Србији који има ову лепу акцију, ово је наша најлепша активност у току године, поред беби-пакета и посете првој беби рођеној у новој години – рекао је градоначелник. – Заиста ћемо се потрудити да сваку њихову жељу испунимо јер су сва ова деца била добра, слушала родитеље и заслужила да добију пакетић за Нову годину. Вечерас шаљемо из Кикинде најлепшу слику – слику радости и весеља, а Град ће се и убудуће трудити да наша деца одрастају безбедно и мирно, а родитељима најбоље услове за њихово одгајање. Ове године изненадићемо дечицу и пакетићи ће бити богатији него ранијих година, али нећемо да откривамо, нека то буде наше изненађење.
У „Кутију жеља“ испред Градске куће писма ће малишани узраста до 10 година, моћи да убаце сваког дана до 22 сата, све до 9. децембра. Поред жеље, у писму треба да буду и имена родитеља и детета, адреса и број телефона. Затим следи отварање писама и припремање пакетића које ће добити баш свако дете које је своју жељу у писму послало Деда Мразу. И уз то, изненађење од свог Града.
С. В. О.
Како би се фонд дивљачи сачувао и одржао у доброј кондицији, у зимском периоду важна је правовремена набавка хране за дивљач – кабаста за срнећу и зрнаста за пернату дивљач.
Колико је стање озбиљно, показује и податак да је активна срнећа дивљач, са 650, опала на само 500 јединки. Јако је лош и прираштај зечева, подмлатка је све мање; зечице се коте два до три пута годишње и имају три до пет младунаца, наводи Веселинов и додаје да Ловачко удружење, упркос томе што имају чак 83 активна и посвећена члана, опстаје само захваљујући ловном туризму.
За цело ловиште задужен је и један ловочувар, а у Ловачком удружењу забринути су, кажу, и због опадања чланства. У Иђошу и Сајану има и мање становника, па је, каже Веселинов, и број чланова овог ловачког удружења све мањи.
У међувремену, у свим основним школама на територији града и у свим огранцима Народне библиотеке „Јован Поповић“, за основце и предшколце одржана су предавања и “Совембарски читањци”, а проглашени су и најбољи дечији ликовни и литерарни радови на конкурсу Туристичке организације.
„Свет сова ушара“, квиз знања, биће одржан у Културном центру од 10 сати, а пола сата касније и догађај који се највише ишчекује – “Сова патрола – путем станишта сова ушара” – прво бројање сова уз помоћ чланова Друштва за заштиту птица Србије.
– Програме смо започели научним скупом, али смо, у претходном периоду, укључивали ученике који су код нас у радионицама израђивали копије грбова места која су припадала Дистрикту и на тај начин се упознавали са овим делом наше историје – рекао је Сивчев. – Ово дело не базира се стриктно на историографији, потрудили смо се да представимо повеље, укупно их има пет, које се односе и на Дистрикт, тако и на сам град. Сада су се, први пут, све нашле на једном месту, са упоредним преводима на модеран српски језик и са кратким објашњењима. Дело је капитално због габарита и квалитета, као и због обиља фотографија и информација, и драго ми је што можемо да га понудимо свим грађанима и истраживачима.
Поред Сивчева, Монографију потписују и Драган Белеслић и Владимир Дудић из кикиндског архива. Рецензент, др Борис Булатовић из Архива Војводине, такође ангажован и на Институту за словенску филологију универзитета у Вроцлаву, истакао је да је постојање привилегија које су Срби имали у Хабсбуршкој монархији, као изузетна чињеница, готово потпуно непознато широј јавности.
– Постојање Великокикиндског привилегованог дистрикта је, само на први поглед, податак из локалне историје и потпуно је нерасветљен у јавној културној и политичкој свести код Срба. Ово је једна од тема од изузетног националног значаја јер је подручје Дистрикта, у времену у којем је постојао, уз Потиски крунски дистрикт, био једини простор у Европи који су насељавали Срби, а који је имао некакав вид аутономног статуса у политичком, економском, културном и верском смислу. Оно што делује као маргинално и локално, заправо је важна тема за целокупни српски културни простор – навео је др Булатовић. – Никада се, на једном месту, нису нашле све повеље које се односе и на Дистрикт и на Велику Кикинду. Често се овакви подухвати заврше скромном публикацијом која нема значајан ефекат ни у научној ни у културној јавности, тако да је важно и то да Монографија буде овако капитално дело.
Издавач монографије „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта“ је Историјски архив, а њено објављивање помогли су Град Кикинда, организација „Српски лоби”, и донатори, Петер Вишњеи и Бојан Пањевић.
У просторијама Месне заједнице обављен је чин резања славског колача приликом којег је досадашњи кум славе, Дејан Пудар, заменик градоначелника, такође задужен за месне заједнице у локалној самоуправи, предао кумство Марку Ракину, в. д. директору СЦ „Језеро“.
– Била ми је изузетна част да будем кум Месној заједници и свим мештанима – рекао је Пудар. – Сматрам се Мокринчанином јер су одавде мој отац и деда. Трудимо се да подједнако водимо рачуна о свим селима, али Мокрин има посебно место у мом срцу.
Нови кум Месне заједнице, такође Мокринчанин, захвалио се на привилегији да кумство преузме управо од Дејана Пудара.
Градоначелник Младен Богдан честитао је славу свим мештанима и истакао да ће локална самоуправа увек уважавати њихове потребе.
Прослава је настављена, такође традиционалном, доделом признања Месне заједнице свима који су Мокринчане учинили поноснима. Плакете је, у сали Дома омладине, уручио председник Савета, Горан Ристић.
– Плакете, као знак захвалности, и овога пута, додељујемо појединцима, донаторима, успешним људима у селу. Заслужили су их Добровољно ватрогасно друштво, чије су се три екипе пласирале на републичко такмичење, затим Паја Ж. Ђорђевић и Бранко Кнежевић, који су пореклом из Мокрина и који су помогли да наш храм добије нови крст. Посебну пажњу посветили смо младим спортистима који се такмиче на највишим нивоима – казао је Ристић.
Награде свог села за изузетне доприносе у спорту добили су: Жељана Радаковић, Дудо Ковачић, Ђорђе Ивановић, Немања Белош, Ненад Маленчић и Стефан Арђелан.
На свечаности уручења наступили су чланови КУД „Мокрин“, а затим је прослава настављена уз поруку да ће ово место и убудуће служити на част Мокринчанима и свим становницима града.