Град

dan-rumunije-(1)
Свечаним пријемом у Белом двору у Београду, Амбасада Републике Румуније у Србији, обележила је Дан уједињења Румуније. Прослави важаног датума за наше суседе, осим градоначелника Младена Богдана, присуствовали су и високи званичници Владе и народне Скупштине Републике Србије, дипломате акредитоване у Србији, представници привредног, медијског, културног и цивилног живота, као и представници Срба у Румунији и припадници румунске мањине.
Од 2014. до 2023. реализовано је укупно осам пројеката на територији града Кикинде у програму прекограничне сарадње Србија – Румунија. На територији града у оквиру поменутих пројеката уложено је преко 3,3 милиона евра. Међу њима су изградња недостајуће инфраструктуре на граничном прелазу Наково-Лунга, бицклистичке стазе и постављање 280 стубова соларне расвете,  уређењење Старог језера, куповина потпуно санитетских возила и разне друге медицинске опреме и апарата, реконструисане су балетска и велика сала Културног центра и обезбеђена је аудио и видео опрема за поменуту установу и АДЗНМ „Гусле“, ојачан је етно туризам.
Град Кикинда ће и у будућем периоду учествовати у  прекојектима прекограничне сарадње са пријатељском Румунијом, јер је досадашња била веома успешна.
A.Ђ.
Vanja-sampion-Srbije-(7)

После великог успеха на Светском првенству фризера у Паризу прошлог месеца када је, са својим колегама из Новобеоградског фризерског клуба освојила бронзу, Вања Беседеш, мушки фризер из Кикинде, потпуно је покорила конкуренцију на Отвореном шампионату фризера „Никола Бизумић”, одржаном протеклог викенда у Смедереву.

У надметању најбољих из Србије и земаља региона, Вања је освојила титулу Првак Шампионата освојивши злато у чак трима категоријама, „comercial fade cut“-у, „skin fade cut“-у и „street style“-у што јој је, у укупном пласману обезбедило прво место.

– Очекивала сам добар пласман али нисам мислила да ћу да освојим баш сва прва места – каже Вања. – Имали смо ограничено време, од 25 до 35 минута по фризури. У зависности од категорије, радило се на луткама и на моделима.

На овом такмичењу опробала се и у новој дисциплини која не улази у укупан скор, „full fashion look“-у, у којој се стилизује комплетан изглед, и заузела треће место. Њен модел имао је дуге зелене локне, а на избријаном („fade“) делу, израдила му је мандалу.

Вања је, иначе, међу многобројним такмичарима, у двема дисциплинама била једина жена, а на целом Шампионату наступиле су још само три њене колегинице.

Истог дана, први пут, одржан је и ревијални Меморијални Куп “Бранислав Бабић“, у част недавно преминулог председника Савеза фризерских клубова Србије, тренера репрезентације мушких фризера и супервизора такмичења у региону. Овај куп био је хуманитарног карактера, наступио је велики број фризера из земље и окружења и, уплатом котизације, обезбедио опрему за фризерске средње стручне школе.

После изузетно успешне године, Вања и њене колеге су на паузи до краја јануара, када већ почињу припреме за такмичења и, наравно, поново, Светско првенство у Паризу. У међувремену, у свом салону, неуморно улепшава Кикинђане који још увек, каже, највише воле „fade“.

„Труд, рад, упорност и љубав према свом позиву обавезно доносе успех. Овим завршавам једно поглавље и у следећу годину улазим са још више елана и ентузијазма“, поручује шампионка из нашег града.

С. В. О.

Viola-Cemere

На управо завршеном конкурсу Повереника за заштиту равноправности и Министарства просвете на тему „Мост разумевања – мeђугeнeрaциjскa солидарност“, награду за фотографију освојила је Кикинђанка Виола Чемере, ученица осмог разреда ОШ „Фејеш Клара“. У јакој конкуренцији стотину младих фотографа, њен рад пласирао ју је на високо треће место.

На свечаности уручења награда, на Међународни дан детета, говориле су министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и шефица канцеларије УНФПА (Популационог фонда Уједињених нација) у Србији, Борка Јеремић, а награђени радови, међу којима је и Виолина фотографија, чинили су поставку изложбе.

– На овом конкурсу сам први пут учествовала. Фотографисала сам своју баку и сестру, а моја порука је да треба да волимо старије – каже скромно Виола. Ово јој је, иначе, већ пето признање за фотографије које су, каже, њен хоби.

Награђена фотографија

Први пут награду је освојила са само девет година, на конкурсу „Еко снага града“ кикиндског Секретаријата за заштиту животне средине. Затим је добила признање КУД „Еђшег“ поводом Дана планете земље, а у петом разреду је, у Градској кући у Суботици, за најбољу фотографију примила награду од Министарства иновација и технолошког развоја Мађарске поводом Недеље мобилности. Прошле године јој је, за фотографију кикиндског трга, награда стигла из Сенте, од Завода за културу војвођанских Мађара.

– Највише волим да сликам природу и животиње, волим да сликам и Кикинду – објашњава Виола.

Њен нескривени таленат препознат је, до сада, на сваком такмичењу на који је послала једну од фотографија. Поред дара да уочи и овековечи лепоту тренутка, Виола је сјајна ученица, талентована је за глуму и одлична је спортисткиња – чланица је Драмске групе своје школе која наступа у „Еђшегу“ и тренира одбојку. Иако још увек није одабрала своје професионално усмерење, сигурно је да ћемо се и у будућности радовати њеним успесима, из које год области да долазе.

С. В. О.

Donatorski-hram-Nakovo-(4)

Како би се прикупила средства за завршетак осликавања Храма Светог Кнеза Лазара у Накову, црквена општина у овом месту организовала је вечерас донаторски концерт. У цркви је остао неосликан горњи део унутрашњости, хор, који ће бити тематски урађен, рекао је јереј Живан Васић.

– На том месту треба да се ослика лоза Немањића. Концерт смо организовали како би сви који то желе могли да дају свој допринос јер ми смо светосавски народ – рекао је јереј Васић. – До сада је, уз помоћ донатора, осликан већи део цркве, урађен је мозаик Господа Исуса Христа у куполи, купљени су полијелеј и нове одежде, и све је то урађено за годину и по дана. Много тога смо већ успели да завршимо и ово је још једна прилика да се, прилозима, сви уградимо у Храм.

Храм Светог Кнеза Лазара посетили су градоначелник Младен Богдан и председник Скупштине града, Душан Попесков.

– Град ће помоћи колико је у могућности. За недостајуће радове потребно је девет хиљада евра и зато апелујемо и на све људе добре воље да се укључе и да помогну да се заврши осликавање унутрашњости Цркве – навео је Попесков.

Последњи део радиће професор Мирослав Лазовић који је осликао и зидове цркве чија је изградња трајала од 1997. до 2004. године. Црква је освештана годину дана касније, па ће, већ следеће године, на Видовдан, обележити две деценије постојања. У овој црквеној општини надају се да ће, до тада, Храм бити у потпуности завршен.

На добротворном концерту одржаном у биоскопској сали, мештанима се обратио градоначелник Младен Богдан.

– Желимо да пружимо подршку да Храм у Накову добије изглед какав заслужује. Удари на Српску православну цркву стижу са свих страна и не смемо да поклекнемо јер би Срби без цркве, без Немањића који су утемељили православље, били народ без корена. Потрудићемо се да увек будемо ту за кикиндско намесништво, за Наково, за све који желе да чувају традицију, цркву и православље јер је то најбољи пут за младе. На истом смо задатку – истакао је Богдан.

У програму су наступили Дечији хор „Свети Николај Српски“ који чине деца из Руског Села и Кикинде, солисткиње Хора Анђела Дукатаров и Ксенија Дивљаков, чланови млађе фолклорне групе КУД „Извор“ из Накова и специјална гошћа из Лознице, солисткиња Катарина Васиљевић.

С. В. О.

kozarski

Доктор Јефта Козарски, пуковник, професор и академик, преминуо је у кикиндској болници после дуге и тешке болести, у 66. години живота.

Проф. др Козарски био је специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије и током радног века постигао је изузетне резултате у овој области медицине.

Рођен је 20. октобра 1958. године у Скопљу. У Кикинди је завршио основну школу и Гимназију. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1982. године. Од 1983. био је запослен у Клиници за пластичну хирургију и опекотине Војномедицинске академије. Специјализирао је 1988. године са одличним успехом и постао најмлађи специјалиста из ове области у земљи, са карактеристиком да “представља будућност Клинике за пластичну хирургију и опекотине ВМА“.

Докторску дисертацију „Биолошке карактеристике трансплантираних микроваскуларних режњева’’ завршио је 1998. Од 2011. године био је на челу Клинике за пластичну хирургију и опекотине, а затим и начелник Одељења за пластичну хирургију у Војномедицинској академији. Усавршавао се у Норвешкој и Шведској. Објавио је 280 стручних радова.

Био је ванредни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва и редовни професор Медицинског факултета ВМА и Универзитета Одбране.

У току војне службе оцењиван је највишим оценама. У периоду од 1991. до 1995. године на територији Југославије активно је учествовао у збрињавању повређених у ВМА и ВМЦ Мељине, а током агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. године у ВМА и у Војној болници у Нишу.

За своје заслуге вишеструко је награђиван. Између осталих признања, добитник је војне спомен-медаље, Плакете Српског лекарског друштва, “Цвијићеве медаље” председника државе.

Веома му је била значајна веза са Кикиндом и Мокрином и у свакој прилици помагао је својим некадашњим суграђанима. Они су му се одужили Наградом општине Кикинда 2011. и Повељом „Почасни грађанин Мокрина“ 2017. године. По одласку у пензију, са супругом је живео у Кикинди.

Проф. др Јефта Козарски биће сахрањен у среду на Мокринском гробљу.

Kutija-zelja-(5)

Стотине малишана нестрпљиво је данас, са писмима у рукама, на тек украшеном тргу испред Градске куће, у веселој атмосфери, чекало Деда Мраза који је, са својом Снежном краљицом и патуљцима, ставио „кутију жеља“ испред новогодишње кућице, сликао се с малишанима и свима обећао да ће добити оно што су пожелели, ако су били добри.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

А добри су били сви, међу њима и осмогодишњи Јован Илић.

– Волео бих да имам аутић на батерије. И мислим да ћу га добити јер сам био добар – сигуран је Јован који је на дочек Деда Мраза дошао са мамом и млађим братом.

Јованова другарица из разреда, Леонора Варга, знала је своје писмо напамет.

– Написала сам: Драги Деда Мразе, молим те, ја желим клавир. Још нисам свирала, али научићу када га будем имала – рекла је Леонора.

Доласку Деда Мраза у кочијама и постављању „кутије жеља“ присуствовао је и градоначелник Младен Богдан са сарадницима, који је деци обећао лепа изненађења за Нову годину.

– Ми смо једини град у Србији који има ову лепу акцију, ово је наша најлепша активност у току године, поред беби-пакета и посете првој беби рођеној у новој години – рекао је градоначелник. – Заиста ћемо се потрудити да сваку њихову жељу испунимо јер су сва ова деца била добра, слушала родитеље и заслужила да добију пакетић за Нову годину. Вечерас шаљемо из Кикинде најлепшу слику – слику радости и весеља, а Град ће се и убудуће трудити да наша деца одрастају  безбедно и мирно, а родитељима најбоље услове за њихово одгајање. Ове године изненадићемо дечицу и пакетићи ће бити богатији него ранијих година, али нећемо да откривамо, нека то буде наше изненађење.

У „Кутију жеља“ испред Градске куће писма ће малишани узраста до 10 година, моћи да убаце сваког дана до 22 сата, све до 9. децембра. Поред жеље, у писму треба да буду и имена родитеља и детета, адреса и број телефона. Затим следи отварање писама и припремање пакетића које ће добити баш свако дете које је своју жељу у писму послало Деда Мразу. И уз то, изненађење од свог Града.

С. В. О.

(Фото: Кикиндски портал, Милош Вујић)

srne

Поред изловљавања, ловци имају и дужност да брину о дивљачи, да им обезбеђују храну и воду, одржавају ловишта и ловно-узгојне објекте, а, у овом периоду, изврше и све потребне припреме за зиму.

На 11,5 хиљада хектара о којем брину ловци из Иђоша и Сајана, уједињени у Ловачком удружењу „Старе баре“, у току су изградња и поправка хранилишта, каже Веселин Веселинов, председник Удружења.

– Имамо око 80 хранилишта која морају да буду од природног материјала, а за следећу сезону морамо обезбедити и најмање десетак појилишта, како бисмо били сигурни да дивљач стално има воду током зиме – наводи Веселинов.

Како би се фонд дивљачи сачувао и одржао у доброј кондицији, у зимском периоду важна је правовремена набавка хране за дивљач – кабаста за срнећу и зрнаста за пернату дивљач.

– Морамо имати довољно хране све до пролећа, односно до периода године када крену инсекти, тек тада престаје прехрана. Само за фазанску дивљач годишње изнесемо око 20 тона хране. Фазанске пилиће купујемо и пуштамо у ловишта. Сарађујемо са ресорним покрајинским секретаријатом, и ове године, у ту сврху, добили смо 400 хиљада динара – напомиње Веселинов.

У ловишту и даље постоји проблем опадања броја јединки и то из неколико разлога.

– Велику штету наносе шакали који уништавају и одрасле и мање пернате врсте, као и срнећу дивљач. На опадање популације дивљачи велики утицај има и интензивна пољопривредна производња са огромном механизацијом. Трећи проблем је суша.

Колико је стање озбиљно, показује и податак да је активна срнећа дивљач, са 650, опала на само 500 јединки. Јако је лош и прираштај зечева, подмлатка је све мање; зечице се коте два до три пута годишње и имају три до пет младунаца, наводи Веселинов и додаје да Ловачко удружење, упркос томе што имају чак 83 активна и посвећена члана, опстаје само захваљујући ловном туризму.

– На одстрел фазана долазе странци, углавном Малтежани и Италијани. У овој туристичкој ловној сезони било их је двадесетак и за њих је лов завршен – каже Веселинов. – Наши чланови лове само фазане и то до половине јануара. Ловили смо и зечеве, али смо престали јер смо добили резултате по којима је њихово бројно стање у опадању.

За цело ловиште задужен је и један ловочувар, а у Ловачком удружењу забринути су, кажу, и због опадања чланства. У Иђошу и Сајану има и мање становника, па је, каже Веселинов, и број чланова овог ловачког удружења све мањи.

С. В. О.

Kutija-zelja-(8)-(1)

„Кутију жеља“ Деда Мраз ће, са Снежном краљицом и помоћницима, донети данас (субота, 23. новембар), у 17 сати, у кућицу испред Градске куће.

Писма са новогодишњим жељама могу да убаце деца од једне до 10 година. Потребно је читко написати име и презиме детета, колико има година, тачну адресу и број телефона родитеља или старатеља, и најважније – жељу.

Значај и лепота даривања циљ је традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град, већ 12 година. Жеља је да се за Нову годину обрадују сви малишани. Претходних година стигло је око 6.000 писама. Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће улепшати деци празнике.

muzej-sovembar

Манифестацији Туристичке организације која се одржава у месецу у којем мале ушаре стижу у највеће урбано зимовалиште на свету, прикључио се, и ове године, Народни музеј, где се одржавају истраживачке и ликовне радионице. Отворене су за децу и породице сваког дана, од 13 до 16 сати, осим недељом и понедељком, када је Музеј затворен за посетиоце.

У међувремену, у свим основним школама на територији града и у свим огранцима Народне библиотеке „Јован Поповић“, за основце и предшколце одржана су предавања и “Совембарски читањци”, а проглашени су и најбољи дечији ликовни и литерарни радови на конкурсу Туристичке организације.

Централни програм у граду заказан је за петак, 29. новембар, када ће, у сали „Партизана“, од 10 до 16 сати, своје радове на ову тему представити ученици основних и средњих школа.

„Свет сова ушара“, квиз знања, биће одржан у Културном центру од 10 сати, а пола сата касније и догађај који се највише ишчекује – “Сова патрола – путем станишта сова ушара” – прво бројање сова уз помоћ чланова Друштва за заштиту птица Србије.

С. В. О.

ljilja

Занемели смо данас када смо чули потресну вест о прераном одласку Љиљане Панцел, колегинице, кикиндске новинарке.Преминула је у петак у Новом Саду, у 44-тој години и неутешне иза себе оставила супруга и двоје мале деце, родитеље, сестру, бројне пријатеље…

Љиља је рад у медијима започела на некада веома популарном, локалном Кум радију, где је скоро деценију радила као водитељ. Била је активна и у НВО „Кикиндски форум” која је успешно реализовала више грађанских иницијатива.

На тадашњој Телевизији Рубин (данашња ТВ Кикинда) почела је да ради 2009.године.

Колеге и пријатељи волели су њену ведрину, оптимистичан дух, спремност да помогне, смиреност… Тешко је поверовати у њен прерани одлазак, јер смо сви, као и она сама чврсто веровали да су одређени здравствени проблеми само пролазна фаза, са којом ће се успешно и храбро изборити и ко зна каквим све идејама и плановима исписати нове странице живота.

Уместо тога, занемели смо…