Град

ВСССОВ-дипломе-(2)

Висока школа струковних студија за образовање васпитача обележила је данас 71 годину постојања и рада. У присуству студената, професора, родитеља и колега, без свечаног програма, додељене су дипломе свршеним студентима: њих 45 дипломирало је на основним студијама, док је програм мастер-студија завршило 47 полазника.

Међу њима су и најуспешнији, студенти генерације који су се истакли својим трудом и постигнућима. Студент генерације на основним студијама је Уна Родић из Зрењанина. Она је свој завршни рад одбранила са оценом 10, а током студирања остварила је просечну оцену 9,38.

– Срећна сам због ове награде јер је резултат мог труда и рада. Имала сам огромну подршку својих родитеља, директора, професора и колега. Ми као васпитачи, представљамо, после родитеља, прву карику у васпитавању и обликовању деце. Ова професија је више од посла – она је одговорност и љубав. Одмах сам уписала и мастер студије и надам се најбољем – рекла је Уна.

Титулу најбољег студента мастер академских студија понела је Биљана Мицковски из Јабуке код Панчева, са просечном оценом 9,71. Њен завршни рад такође је добио највишу оцену. Захваљујући овим достигнућима, Биљана је добитница престижног признања „Др Јелена Мићевић Карановић“, које се додељује други пут. Признање јој је уручила сестра рано преминуле професорице ове школе, Маја Радловић.

– Уколико сте посвећени, ништа није тешко. Своју професију неизмерно волим и верујем у значај васпитача у друштву. Уз истрајност и подршку своје породице, успела сам да завршим мастер студије у року. Захвалност дугујем и директорки школе, као и професорима који су, својим знањем и преданошћу, допринели мом стручном усавршавању. Ову школу бих препоручила свима који желе да постану васпитачи, али и онима који желе да унапреде своје знање. Водим се речима Душка Радовића: „Не морате бити бољи од других, довољно је да будете најбољи што можете“ –  истакла је Биљана која већ 12 година ради у Предшколској установи „Дечија радост“ у Панчеву.

Присутне је поздравила директорка школе, проф. др Ангела Месарош Живков, која је студентима уручила дипломе.

Школа тренутно има око 300 студената на основним и мастер струковним студијама. Од прошле године више се не уписује смер струковни васпитач за традиционалне игре, али је предат захтев за акредитацију новог студијског програма – струковни социјални радник. Уколико добије одобрење, Школа ће, у наредној академској години, на овај смер моћи да упише 25 студената. Број места за смер струковни васпитач деце предшколског узраста остаје 70, док ће за мастер студије бити доступно 50 места.

На свечаности је истакнута изузетно значајна улога васпитача у подршци целокупног развоја детета. Пружањем адекватних услова и подстицаја, они помажу детету да развија своје способности, проширује искуства и гради сазнања о себи и другима. Управо зато ова високошколска установа носи велику одговорност у припреми будућих генерација васпитача.

С. В. О.

СБУО-насиље-(1)

На седници Савета Севернобанатског управног округа (СБУО) одржаној данас у Градској кући у Кикинди, разговарало се о активностима институција на спречавању насиља над женама у партнерским односима. Седницу су иницирали Округ и Полицијска управа Кикинда. Присуствовали су јој и градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Жељко Раду, а учесници су били представници локалних самоуправа, здравствених установа, социјалних служби и полиције свих општина Округа.

Начелник Округа, Небојша Јованов, истакао је значај ове теме, нагласивши да је насиље над женама у партнерским односима проблем који се не тиче само појединца, већ читавог друштва.

– То није приватна ствар једне породице, већ дубоки друштвени проблем који захтева реакцију читавог система. Наш циљ је да утврдимо које су највеће препреке у функционисању система заштите и шта можемо да урадимо како бисмо га унапредили. Женама које живе у страху морамо пружити подршку, јер у највећем броју случајева пролазе кроз прави терор. Свако од нас има одговорност – ако знамо да се насиље дешава, не смемо окретати главу. Реаговањем можемо спасити нечији живот – рекао је Јованов.

Кристина Телек, директорка Центра за социјални рад у Кањижи, нагласила је да је овакав скуп прилика за побољшање међусекторске сарадње, али и за преиспитивање досадашњих резултата.

– Много тога је урађено од када је, пре осам година, усвојен Закон о спречавању насиља у породици. Овај закон је допринео интензивирању сарадње између институција, тако да сада имамо добро организован мултисекторски приступ. У Кањижи тесно сарађујемо са Полицијском станицом, као и са Основним јавним тужилаштвом у Сенти. На сваких 15 дана састајемо се у оквиру координационог тела, и нажалост, увек имамо о чему да говоримо. Све више жена препознаје насиље и пријављује га, али је важно да радимо и на подизању свести код шире заједнице. Насиље није само физичко – ту су и вербално, економско, психичко, па и насиље на интернету. Жене у руралним срединама често су жртве економског насиља, док образоване жене у градовима чешће трпе психичко злостављање. Ипак, велики проблем је што локалне самоуправе немају довољно финансијске подршке да развијају локалне услуге за помоћ жртвама и сматрам да у томе могу да нам помогну републички органи. Такође, потребна нам је сигурна кућа. Починиоци нису само насилници – они су често и родитељи, и ако се с њима не ради, круг насиља ће се наставити – истакла је Телек.

О искуствима у раду са жртвама насиља говорила је Весна Томин, в. д. директора Опште болнице Кикинда.

– Ми смо, прошле године, забележили 21 случај насиља, а ове године, до сада, пет. Срећом, није било случајева сексуалног насиља, али је било различитих облика породичног насиља, као и случајева занемаривања и запостављања. Велику подршку имамо од мобилног тима Центра за социјални рад, који нам је на терену непроцењив савезник – рекла је Томин.

Учесници седнице навели су да је неопходно наставити са едукацијама, јачањем сарадње између институција и унапређењем услуга подршке за жртве. Такође, упућен је позив грађанима да реагују и пријаве насиље, јер је управо благовремена реакција кључна за спречавање тежих последица.

С. В. О.

 

светски-дан-здравља-1

Поводом Светског дана здравља, 7. априла, Црвени крст и Дом здравља организују акцију контроле здравља.

Суграђани ће у понедељак, 7. априла, од 9 до 11 сати у просторијама Црвеног крста, у Немњиној број 4, моћи да провере крвни притисак и шећер у крви, да разговарају са здравственим радницима и добију савете.

Овогодишња кампања одржаће се  под слоганом „Здрави почеци, будућности пуне наде” и истиче важност квалитетне неге мајки и новорођенчади, позивајући здравствене системе и владе да појачају напоре како би спречили ризичне исходе у трудноћи и порођају.

 

Трацтор агрицултурал мацхине цултиватинг фиелд.

Током марта на територији града пало је 75 литара кише по квадратном метру, што је изнад вишегодишњег просека. Само у последњој недељи прошлог месеца пало 36 литара воденог талога што је надоместило недостатак влаге у земљишту.

-Јужнији делови територије града добио је мање, а севернији нешто више падавина – сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. – Залихе влаге су се поправиле тако да је и стање уљане репице и пшенице у атару боље него пре падавина.

Највећи део пшенице посејан је у оптималним агротехничким роковима. Време погодује пшеници, сада има довољно падавина и резерве влаге у земљишту нису занемарљиве. Све то погодују доброј вегетацији.Заштита усева, од штетних организама, биће неопходна како би се осигурао висок и стабилан принос.

-Температуре и падавине погодују развоју патогена код озимих стрнина и уљане репице, тако да се мора озбиљно приступити проблему са заштитом. Саветујем да се не чекају први симптоми, јер тада, обично, буде касно. Потребне су превентивне мере неге јер без улагања нема ни сигурног рода – подсетио је Симић.

Сетва пролећних култура, пре свега сунцокрета и кукуруза, неће почети пре него што се земљиште добро просуши.

-Очекивања су да највећи пролећни посао започне до половине априла. Температура није лимитирајући фактор, а и влаге има довољно, међутим, пољопривредници не могу да уђу у њиве – наводи наш саговорник.

Поучени искуством из претходне четири сушне године, пољопривредници ће водити рачуна о сетвеној структури.

-Засигурно ће се наставити тренд смањења површина под кукурузом. На територији северног Баната и прошле и ове године мање је њива под „златним „ зрном. Са друге стране повећавају се површине под сунцокретом и уљаном репицом. Сушна лета и високе температуре губи се могућност да пољопривредници имају стабилну и високу производњу кукуруза. Све више се одлучују на алтернативне културе. Претпоставка је да ће кукуруз заменити сирак, међутим систем откупа још увек није заживео – додао је Симић.

СКУПЉА СЕТВА

Сетва кукуруза ће бити скупља првенствено због сталног поскупљења минералних ђубрива и, како се приближавају рокови сетве, цене ђубрива иду нагоре. Семе кукуруза није поскупело, али су цене хемијских средстава различите, некима се цена није мењала, а другима је виша за око 20 одсто.
Са друге стране за семе сунцокрета биће потребно 9.000 динара по јутру, ђубриво 11.000 динара, нафту 12.000 и хемију 6.000 динара. У ове цене нису урачунати сопствени рад, као ни услуге механизације ни остали трошкови.
Пољопривредници очекују да ће највише новца требати за сетву кукуруза око 100.000 по хектару, а за сунцокрет око 66.000 динара не рачунајући аренду, услуге, амортизацију, сопствени рад

А.Ђ.

ВСССОВ-(1)

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача започете су припреме за упис у школску 2025/2026. годину. Како је истакла директорица Ангела Месарош Живков, у очекивању је и нови студијски програм.

-Предата је документација за смер струковни социјални радник. Очекује се одговор Комисије за акредитацију и надамо се да ћемо имати и тај смер од наредне школске године – сазнајемо од наше саговорнице.

На смеру струковни васпитач деце предшколског узраст планирано је 70 студената. Од тог броја 50 буџетских и 20 самофинансирајућих. Планом уписа предвиђени су и студенти на другој години мастер струковних студија, другог степена. Од 50 потенцијалних студената, два могу да се упишу на буџет.

-Предложили смо да се школарина не мења, да буде 54.000 динара за основне студије и 75.000 динара за мастер струковне студије. Могућност плаћања је на 10 месечних рата. Конкурс за пријемни испит биће расписан крајем маја, почетком јуна, након чега ће кандидати моћи да се пријаве и полажу пријемни испит. Нисмо га мењали тако да ће будући бруцоши проћи проверу говорних, музичких и физичких способности, као и тест опште културе – навела је Месарош Живков.

Поводом 71. године постојања и рада Висока школа струковних студија за образовање у петак, 4. априла биће додељене дипломе свршеним студентима основних и мастер струковних студија. Овом приликом биће проглашен студент генерације на основним студијама и доделиће се плакета „Др Јелена Мићевић Карановић“ најбољем студенту мастер студија.

Једина високошколска установа у Кикинди у петак и суботу, 4. и 5. априла биће домаћин Међународној конференцији „Савремено образовање“ у организацији Алијансе просветитеља Србије, Педагошког факултета Универзитета Источно Сарајево, друштава дефектолога Црне Горе и Војводине и Ресурсног центра за специјалну едукацију из Београда. На конференцији ће учествовати 61 излагач из Мађарске, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније, Хрватске и Србије.

А.Ђ.

зорица-деспотов-библиотека-(2)

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ обележен је Међународни дан дечје књиге, 2. април и 220 година од рођења Ханса Кристијана Андерсена. Заједно са песникињом за децу Зорицом
Деспотов основци школе „Јован Поповић“ разговарали су о чаролији књига.

-Са децом сам причала о томе које бајке читају, да ли уопште читају, шта им свиђа, шта су научили из бајки. Бајке су суштина живота и важне су у одрастању сваког детета. Уче нас да разликујемо добро од злог и даје нам наду да добро увек побеђује. Моја омиљена бајка је „Успавана лепотица“, мада су све сјајне – истакла је Зорица Деспотов.

Овај дан слави љубав према читању и подстиче децу да открију свет маште кроз писану реч, навела је в.д. директорица Народне библиотеке Дуња Бркин Трифуновић.

-Жеља нам је да ширимо културу и љубав према књизи, да покажемо да је она једнако занимљива, а кориснија је много од телефона и модерних технологија. Трудимо се да обележимо све важне датуме и да подсетимо на све важне писце који су обликовали свет и књижевност до данас. Трудимо се да подстичемо љубав према читању, књизи, библиотеци и развијање писмености – додала је Бркин Трифуновић.

Из Библиотеке подсећају да је ова година у знаку јубилеја, 180 година од оснивања, те ће и програми бити усмерени на значајну годишњицу.

А.Ђ.

језеро-свлационице-(4)

Комплетна реконструкција свлачионица за дворанске спортове у Културно-спортском центру „Језеро“ је у самом финишу. У то су се уверили Младен Богдан, градоначелник и Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину који су у пратњи в.д. директора Марка Ракина посетили „Језеро“.

-По завршетку посла свлачионице ће бити модерне и по стандардима и сигурно ће допринети квалитетнијем бављењу спортом свима који користе халу Културно – спортског центра. Осим наших спортиста ту су и гостујући који долазе на разне спортске турнире и утакмице – истакао је градоначелник Богдан.

Темељна реконструкција прва је овакве врсте од када је изграђен објекат.

-Важно је било да се свлачионице адаптирају, првенствено због спортиста који тренирају у нашим клубовима, али ће нам ова инвестиција омогућити да можемо да се кандидујемо за озбиљна такмичења. Сада ће и овај простор бити уређен по најмодернијим стандардима. У разговору са извођачем радова сазнали смо да ће посао врло брзо бити завршен – навео је Младен Богдан.

Средства је обезбедила Покрајинска влада.

-Инвестиција је вредна нешто више од 11 милиона динара. Хвала нашим партнерима у Покрајини, али и у Републици који нас подржавају и помажу нам да унапредимо све сегменте живота у граду.

Реконструкцијом су обухваћене три свлачионице. Радови подразумевају постављање нових плочица, санитарије и ПВЦ столарије.

А.Ђ.

смех

Данас, 1. априла, обележава се Светски дан шале. На овај дан људи се традиционално шале једни другима и забављају смишљањем безопасних смицалица и објављивањем лажних новости.

Најранија повезаност између 1. априла и смишљања шала јавља се у Чосеровим Кантерберијским причама из 1392. године.

По једној верзији, 1. април као Дан шале настао је када је у 16. веку померен дан Нове године са 25. марта на 1. јануар.

До тада се у многим европским градовима Нова година обележавала 25. марта, а славље је трајало седам дана, односно до 1. априла.

Према том тумачењу, они који су прихватили нови датум као дан Нове године збијали су шале са онима који су га и даље обележавали до 1. априла.

У 18. веку се за овај дан сматрало да води порекло још од библијске личности Ноја.

Према чланку из једних енглеских новина објављеном 1789. године, тог датума је Ноје први пут послао голубицу, прерано.

Панорама, телевизијска емисија на Би-Би-Сију, 1957. године је објавила познату првоаприлску шалу о томе како Швајцарци врше бербу шпагета са дрвета, када се велики број гледалаца се јављао редакцији како би сазнали како могу сами да узгајају своје шпагете.

Бургер кинг је 1998. године у САД објавио рекламу о хамбургерима за леворуке, који су направљени тако да им садржај цури с десне стране.

Гардијан је у додатку 1977. године објавио чланак који је похвално писао о измишљеном одмаралишту и његова два острва Аперкејс и Лоуеркејс, главном граду Бодони и о његовом вођи Генерал Пику.

Заинтересовани читаоци су били разочарани када су сазнали да су сва места измишљена, а да су њихова имена узета као термини из типографије.

Неки догађаји који су се заиста дешавали 1. априла, често су прихватани са неверицом, као када је Иран 1979. године прогласио 1. април Даном републике, а до данас многи не верују да је то стварни празник.

У данском граду Албертслунду 2009. године је једна школа замало изгорела до темеља јер ватрогасци нису веровали да су прва два позива била права.

добровољни даваоци

На јучерашњу акцију добровољног давања крви Црвеног крста и Завода за трансфузију крви Војводине дошла су 63 потенцијална даваоца од којих је 58 и дало драгоцену течност. Међу њима је било 14 жена, а четири суграђанина крв је даривало први пут.

Прилику за овај хумани чин Кикинђани ће поново имати у уторак, 15. и у понедељак, 28. априла.

библиотека

Месна библиотека у Башаиду ће сутра, 1. априла у 10 сати бити препуна смеха и забаве на традиционалној „Априлијади“. Програм обухвата маскенбал за прваке, књижевни кутак са препорукама најдуховитијих књига, зид смеха са шаљивим порукама и веселе поруке
пријатељства на балонима.

Малишане очекује и весели квиз, а најбољи виц или шала донеће титулу „Смехотворца“.

Већ наредног дана , 2. априла Народна библиотека „Јован Поповић“ обележиће Међународни дан дечје књиге. У 10 часова уз гостоваће песникиње за децу Зорице Деспотов.

Малишани ће имати прилику да уживају у дружењу са ауторком, упознају њене стихове и разговарају о чаролији књига. Овај дан слави љубав према нчитању и подстиче децу да открију свет маште кроз писану реч.