Kapitalna monografija „Povelje Velikokikindskog privilegovanog distrikta“ predstavljena je večeras u svečanoj sali Muzeja, čime je Istorijski arhiv zaokružio programe povodom jubileja, 250 godina od osnivanja Distrikta, rekao je v. d. direktor, istoričar Srđan Sivčev.
– Programe smo započeli naučnim skupom, ali smo, u prethodnom periodu, uključivali učenike koji su kod nas u radionicama izrađivali kopije grbova mesta koja su pripadala Distriktu i na taj način se upoznavali sa ovim delom naše istorije – rekao je Sivčev. – Ovo delo ne bazira se striktno na istoriografiji, potrudili smo se da predstavimo povelje, ukupno ih ima pet, koje se odnose i na Distrikt, tako i na sam grad. Sada su se, prvi put, sve našle na jednom mestu, sa uporednim prevodima na moderan srpski jezik i sa kratkim objašnjenjima. Delo je kapitalno zbog gabarita i kvaliteta, kao i zbog obilja fotografija i informacija, i drago mi je što možemo da ga ponudimo svim građanima i istraživačima.
Pored Sivčeva, Monografiju potpisuju i Dragan Beleslić i Vladimir Dudić iz kikindskog arhiva. Recenzent, dr Boris Bulatović iz Arhiva Vojvodine, takođe angažovan i na Institutu za slovensku filologiju univerziteta u Vroclavu, istakao je da je postojanje privilegija koje su Srbi imali u Habsburškoj monarhiji, kao izuzetna činjenica, gotovo potpuno nepoznato široj javnosti.
– Postojanje Velikokikindskog privilegovanog distrikta je, samo na prvi pogled, podatak iz lokalne istorije i potpuno je nerasvetljen u javnoj kulturnoj i političkoj svesti kod Srba. Ovo je jedna od tema od izuzetnog nacionalnog značaja jer je područje Distrikta, u vremenu u kojem je postojao, uz Potiski krunski distrikt, bio jedini prostor u Evropi koji su naseljavali Srbi, a koji je imao nekakav vid autonomnog statusa u političkom, ekonomskom, kulturnom i verskom smislu. Ono što deluje kao marginalno i lokalno, zapravo je važna tema za celokupni srpski kulturni prostor – naveo je dr Bulatović. – Nikada se, na jednom mestu, nisu našle sve povelje koje se odnose i na Distrikt i na Veliku Kikindu. Često se ovakvi poduhvati završe skromnom publikacijom koja nema značajan efekat ni u naučnoj ni u kulturnoj javnosti, tako da je važno i to da Monografija bude ovako kapitalno delo.
Izdavač monografije „Povelje Velikokikindskog privilegovanog distrikta“ je Istorijski arhiv, a njeno objavljivanje pomogli su Grad Kikinda, organizacija „Srpski lobi”, i donatori, Peter Višnjei i Bojan Panjević.
S. V. O.
U prostorijama Mesne zajednice obavljen je čin rezanja slavskog kolača prilikom kojeg je dosadašnji kum slave, Dejan Pudar, zamenik gradonačelnika, takođe zadužen za mesne zajednice u lokalnoj samoupravi, predao kumstvo Marku Rakinu, v. d. direktoru SC „Jezero“.
– Bila mi je izuzetna čast da budem kum Mesnoj zajednici i svim meštanima – rekao je Pudar. – Smatram se Mokrinčaninom jer su odavde moj otac i deda. Trudimo se da podjednako vodimo računa o svim selima, ali Mokrin ima posebno mesto u mom srcu.
Novi kum Mesne zajednice, takođe Mokrinčanin, zahvalio se na privilegiji da kumstvo preuzme upravo od Dejana Pudara.
Gradonačelnik Mladen Bogdan čestitao je slavu svim meštanima i istakao da će lokalna samouprava uvek uvažavati njihove potrebe.
Proslava je nastavljena, takođe tradicionalnom, dodelom priznanja Mesne zajednice svima koji su Mokrinčane učinili ponosnima. Plakete je, u sali Doma omladine, uručio predsednik Saveta, Goran Ristić.
– Plakete, kao znak zahvalnosti, i ovoga puta, dodeljujemo pojedincima, donatorima, uspešnim ljudima u selu. Zaslužili su ih Dobrovoljno vatrogasno društvo, čije su se tri ekipe plasirale na republičko takmičenje, zatim Paja Ž. Đorđević i Branko Knežević, koji su poreklom iz Mokrina i koji su pomogli da naš hram dobije novi krst. Posebnu pažnju posvetili smo mladim sportistima koji se takmiče na najvišim nivoima – kazao je Ristić.
Nagrade svog sela za izuzetne doprinose u sportu dobili su: Željana Radaković, Dudo Kovačić, Đorđe Ivanović, Nemanja Beloš, Nenad Malenčić i Stefan Arđelan.
Na svečanosti uručenja nastupili su članovi KUD „Mokrin“, a zatim je proslava nastavljena uz poruku da će ovo mesto i ubuduće služiti na čast Mokrinčanima i svim stanovnicima grada.
Gradonačelnik Bogdan i predsednik Skupštine grada, Dušan Popeskov, položili su, zatim, venac na spomen-ploču pukovniku Dragutinu Ristiću, komandantu pešadijskog Gvozdenog puka „Knjaz Mihailo“ koji je ušao u Kikindu na ovaj dan i, sa balkona Gradske kuće, poručio narodu da je stigla sloboda.
Skupu su prisustvovali i Dragiša Mihajlović, načelnik Gradske uprave, Željko Radu, član Gradskog veća i predstavnici Vojske Srbije i boračkih organizacija.
U nastavku obeležavanja ovog značajnog istorijskog datuma, tradicionalno su položeni venci i na spomen-kosturnicu na Železničkom groblju koja je podignuta za 184 preminula tokom Prvog svetskog rata, među kojima su bila 64 Srbina, 62 ruska vojnika i 21 Rumun; lekari, prosvetni radnici, generali, naučnici koji su za vreme rata pronašli utočište u Kikindi.
Prethodnica srpske vojske, na čelu sa kapetanom Gudovićem, u grad je ušla 18. novembra, a dva dana kasnije pukovnik Ristić je preuzeo vlast u Kikindi. Niškom deklaracijom, 1. decembra, Srbi su priključeni matici.
– Zamenjena je stolarija u prizemlju i na prvom spratu, u delu koji pripada našoj školi – kaže direktorka dr Angela Mesaroš Živkov. – Uz to su urađeni i podovi, hoblovani su parketi, zamenjeni laminati, okrečeno je i zamenjeno je osvetljenje u svim prostorijama Škole. Svi radovi završeni su u toku letnjeg raspusta.
Zahvaljujući preduzimljivosti uprave Škole, studenti su novu školsku godinu započeli u svetlom i potpuno obnovljenom prostoru. U radove je uloženo 10 miliona dinara.
U Visokoj školi već imaju plan za narednu godinu. Po rečima direktorke, u pripremi je dokumentacija za konkurisanje kod istog ministarstva, kako bi se rekonstruisalo kompletno dvorište. Ovo će biti urađeno u saradnji sa dvema školama sa kojima ga zajedno koriste – Srednjom stručnom školom „Miloš Crnjanski“ i Tehničkom školom „Mihajlo Pupin“.
Vladimir Pištalo, pisac, profesor, kolumnista, pravnik po struci, objavio je 15 knjiga u žanrovskom rasponu od poetske proze do romana. Kikindskoj publici predstavio je svoje najnovije delo, knjigu „Pesma o tri sveta“.
– Ovo je ženski roman, pisan je u prvom licu jednine, priča je jedna žena. I to je, takođe jedna Hajdegerova ideja, da je čovek bačen u svet. Kao likovi Gustava Klinta koji, svi, kao da su morske trave nošene vodom jer čovek nije bogzna kakav subjekt u životu, nego mu se stvari dešavaju. I to se sigurno dešava mojoj junakinji u jednom svetu koji je tek počeo da se povezuje u 17. i 18. veku. I u tom, takvom svetu, jedna žena jako mnogo putuje, naime, ona je kao Odisej, nema ulogu žene, što bi bila Penelopa koja sedi kod kuće i čeka. Odlazi svuda i priča zanimljivu priču u svetu u kojem živi. To je svet učitelja i gospodara, znači neko gospodari tobom i uči te kako bi trebalo da živiš, a mislim da je, u izvesnom smislu, to i sada tačno. Takođe, to je vreme u kojem počinje masovna proizvodnja šećera na kojoj su zasnovana mnoga velika bogatstva, naročito u Engleskoj; bila su bazirana na Karipskim ostrvima i na robovskoj radnoj snazi. Iako nema lepog načina da se bude rob, ono što se tada dešavalo, čak i u poređenju sa grčkim i rimskim robovima, bilo je katastrofalno. Kupovani su ljudi iz Afrike, a ideja je bila da roba ubije rad. Njegov životni vek je bio pet ili šest godina, onda bi umro, a bili su dovoljno jeftini da može da se kupi nov. I to je ilustracija borbe svega sa svima kojoj prisustvuje Ozana Bolica, moja glavna junakinja – ispričao je Pištalo.
Antikolonijalni roman, priča o ženi, čoveku izbačenom u život, u postojanje, u romanu „Pesma o tri sveta“ daje, odnosno vraća glas ženi, istakao je pisac. Knjiga je prošle godine dobila priznanja „Beskrajni plavi krug“ i „Dr Špiro Matijević“.
Vladimir Pištalo je, u poslednjoj deceniji prošlog veka bio angažovan kao predavač američke, ruske i svetske istorije na dva univerziteta u Sjedinjenim američkim državama. Njegova najpoznatija dela su: „Sunce među maskama: pisma Andriću“, „Milenijum u Beogradu“ i „Venecija“, i ona se prevode, ili su već prevedena, na više svetskih jezika.
Dobitnik je mnogobrojnih priznanja, a nezabeležen uspeh postigao je njegov roman „Tesla, portret među maskama“ koji se sastoji iz tri dela. Posle NIN-ove nagrade i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je u čitavom regionu, a u SAD je doživeo tri izdanja, kao 11. prevod ovog dela na neki od stranih jezika.
