Капитална монографија „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта“ представљена је вечерас у свечаној сали Музеја, чиме је Историјски архив заокружио програме поводом јубилеја, 250 година од оснивања Дистрикта, рекао је в. д. директор, историчар Срђан Сивчев.
– Програме смо започели научним скупом, али смо, у претходном периоду, укључивали ученике који су код нас у радионицама израђивали копије грбова места која су припадала Дистрикту и на тај начин се упознавали са овим делом наше историје – рекао је Сивчев. – Ово дело не базира се стриктно на историографији, потрудили смо се да представимо повеље, укупно их има пет, које се односе и на Дистрикт, тако и на сам град. Сада су се, први пут, све нашле на једном месту, са упоредним преводима на модеран српски језик и са кратким објашњењима. Дело је капитално због габарита и квалитета, као и због обиља фотографија и информација, и драго ми је што можемо да га понудимо свим грађанима и истраживачима.
Поред Сивчева, Монографију потписују и Драган Белеслић и Владимир Дудић из кикиндског архива. Рецензент, др Борис Булатовић из Архива Војводине, такође ангажован и на Институту за словенску филологију универзитета у Вроцлаву, истакао је да је постојање привилегија које су Срби имали у Хабсбуршкој монархији, као изузетна чињеница, готово потпуно непознато широј јавности.
– Постојање Великокикиндског привилегованог дистрикта је, само на први поглед, податак из локалне историје и потпуно је нерасветљен у јавној културној и политичкој свести код Срба. Ово је једна од тема од изузетног националног значаја јер је подручје Дистрикта, у времену у којем је постојао, уз Потиски крунски дистрикт, био једини простор у Европи који су насељавали Срби, а који је имао некакав вид аутономног статуса у политичком, економском, културном и верском смислу. Оно што делује као маргинално и локално, заправо је важна тема за целокупни српски културни простор – навео је др Булатовић. – Никада се, на једном месту, нису нашле све повеље које се односе и на Дистрикт и на Велику Кикинду. Често се овакви подухвати заврше скромном публикацијом која нема значајан ефекат ни у научној ни у културној јавности, тако да је важно и то да Монографија буде овако капитално дело.
Издавач монографије „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта“ је Историјски архив, а њено објављивање помогли су Град Кикинда, организација „Српски лоби”, и донатори, Петер Вишњеи и Бојан Пањевић.
С. В. О.
У просторијама Месне заједнице обављен је чин резања славског колача приликом којег је досадашњи кум славе, Дејан Пудар, заменик градоначелника, такође задужен за месне заједнице у локалној самоуправи, предао кумство Марку Ракину, в. д. директору СЦ „Језеро“.
– Била ми је изузетна част да будем кум Месној заједници и свим мештанима – рекао је Пудар. – Сматрам се Мокринчанином јер су одавде мој отац и деда. Трудимо се да подједнако водимо рачуна о свим селима, али Мокрин има посебно место у мом срцу.
Нови кум Месне заједнице, такође Мокринчанин, захвалио се на привилегији да кумство преузме управо од Дејана Пудара.
Градоначелник Младен Богдан честитао је славу свим мештанима и истакао да ће локална самоуправа увек уважавати њихове потребе.
Прослава је настављена, такође традиционалном, доделом признања Месне заједнице свима који су Мокринчане учинили поноснима. Плакете је, у сали Дома омладине, уручио председник Савета, Горан Ристић.
– Плакете, као знак захвалности, и овога пута, додељујемо појединцима, донаторима, успешним људима у селу. Заслужили су их Добровољно ватрогасно друштво, чије су се три екипе пласирале на републичко такмичење, затим Паја Ж. Ђорђевић и Бранко Кнежевић, који су пореклом из Мокрина и који су помогли да наш храм добије нови крст. Посебну пажњу посветили смо младим спортистима који се такмиче на највишим нивоима – казао је Ристић.
Награде свог села за изузетне доприносе у спорту добили су: Жељана Радаковић, Дудо Ковачић, Ђорђе Ивановић, Немања Белош, Ненад Маленчић и Стефан Арђелан.
На свечаности уручења наступили су чланови КУД „Мокрин“, а затим је прослава настављена уз поруку да ће ово место и убудуће служити на част Мокринчанима и свим становницима града.
Градоначелник Богдан и председник Скупштине града, Душан Попесков, положили су, затим, венац на спомен-плочу пуковнику Драгутину Ристићу, команданту пешадијског Гвозденог пука „Књаз Михаило“ који је ушао у Кикинду на овај дан и, са балкона Градске куће, поручио народу да је стигла слобода.
Скупу су присуствовали и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе, Жељко Раду, члан Градског већа и представници Војске Србије и борачких организација.
У наставку обележавања овог значајног историјског датума, традиционално су положени венци и на спомен-костурницу на Железничком гробљу која је подигнута за 184 преминула током Првог светског рата, међу којима су била 64 Србина, 62 руска војника и 21 Румун; лекари, просветни радници, генерали, научници који су за време рата пронашли уточиште у Кикинди.
Претходница српске војске, на челу са капетаном Гудовићем, у град је ушла 18. новембра, а два дана касније пуковник Ристић је преузео власт у Кикинди. Нишком декларацијом, 1. децембра, Срби су прикључени матици.
– Замењена је столарија у приземљу и на првом спрату, у делу који припада нашој школи – каже директорка др Ангела Месарош Живков. – Уз то су урађени и подови, хобловани су паркети, замењени ламинати, окречено је и замењено је осветљење у свим просторијама Школе. Сви радови завршени су у току летњег распуста.
Захваљујући предузимљивости управе Школе, студенти су нову школску годину започели у светлом и потпуно обновљеном простору. У радове je уложено 10 милиона динара.
У Високој школи већ имају план за наредну годину. По речима директорке, у припреми је документација за конкурисање код истог министарства, како би се реконструисало комплетно двориште. Ово ће бити урађено у сарадњи са двема школама са којима га заједно користе – Средњом стручном школом „Милош Црњански“ и Техничком школом „Михајло Пупин“.
Владимир Пиштало, писац, професор, колумниста, правник по струци, објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Кикиндској публици представио је своје најновије дело, књигу „Песма о три света“.
– Ово је женски роман, писан је у првом лицу једнине, прича је једна жена. И то је, такође једна Хајдегерова идеја, да је човек бачен у свет. Као ликови Густава Клинта који, сви, као да су морске траве ношене водом јер човек није богзна какав субјект у животу, него му се ствари дешавају. И то се сигурно дешава мојој јунакињи у једном свету који је тек почео да се повезује у 17. и 18. веку. И у том, таквом свету, једна жена јако много путује, наиме, она је као Одисеј, нема улогу жене, што би била Пенелопа која седи код куће и чека. Одлази свуда и прича занимљиву причу у свету у којем живи. То је свет учитеља и господара, значи неко господари тобом и учи те како би требало да живиш, а мислим да је, у извесном смислу, то и сада тачно. Такође, то је време у којем почиње масовна производња шећера на којој су заснована многа велика богатства, нарочито у Енглеској; била су базирана на Карипским острвима и на робовској радној снази. Иако нема лепог начина да се буде роб, оно што се тада дешавало, чак и у поређењу са грчким и римским робовима, било је катастрофално. Куповани су људи из Африке, а идеја је била да роба убије рад. Његов животни век је био пет или шест година, онда би умро, а били су довољно јефтини да може да се купи нов. И то је илустрација борбе свега са свима којој присуствује Озана Болица, моја главна јунакиња – испричао је Пиштало.
Антиколонијални роман, прича о жени, човеку избаченом у живот, у постојање, у роману „Песма о три света“ даје, односно враћа глас жени, истакао је писац. Књига је прошле године добила признања „Бескрајни плави круг“ и „Др Шпиро Матијевић“.
Владимир Пиштало је, у последњој деценији прошлог века био ангажован као предавач америчке, руске и светске историје на два универзитета у Сједињеним америчким државама. Његова најпознатија дела су: „Сунце међу маскама: писма Андрићу“, „Миленијум у Београду“ и „Венеција“, и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.
Добитник је многобројних признања, а незабележен успех постигао је његов роман „Тесла, портрет међу маскама“ који се састоји из три дела. После НИН-ове награде и Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, ушао је у читанке за основну школу и гимназију, објављен је у читавом региону, а у САД је доживео три издања, као 11. превод овог дела на неки од страних језика.
