Град Архиве | Page 135 of 363 | Кикиндски портал

Најстарији у удружењу пензионера прославили славу

Aleksandra Djuran January 27, 2025

Уз резање и освећење славског колача, химну Светом Сави, многобројни чланови Удружења пензионера у Кикинди прославили су славу, Светог Саву. Обележавању су присуствовали најстарији суграђани, заједно са гостима из града и околних места, рекао је Милан Периз , председник Удружења пензионера.

-Поред школа и факултета, Свети Сава је и наша слава, што нам је веома важно. Наше удружење члан је Савеза пензионера Војводине, али и Савеза пензионера Србије и препознати смо као организација која одлично ради, а оцену о томе дали су најстарији. Наш циљ је да све наше суграђане, који су у трећем добу, анимирамо да долазе, да се друже, да се укључе у наше секције и да квалитетно проводе пензионерске дане. Наш најбољи партнер је град Кикинда уз чију помоћ опстајемо и радимо – додао је Периз.

Слави су присуствовали и представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, док је кум овогодишње славе био члан Градског већа Жељко Раду .

-Почаствован сам што сам ове године кум славе јер је сарадња представника града и чланова удружења одлична. Најстарији суграђани су нас пуно задужили. Својим радом, трудом и залагањем за нашу земљу оставили су неизбрисив траг и нама, будућим генерацијама дали подстрека да наставимо њиховим стопама. Локална самоуправа помаже како рад удружења, тако и пензионере. Трудимо се да им олакшамо треће доба и да имају сву неопходну помоћ – истакао је Жељко Раду.

Прослави су присуствовали и гости из Сремске Митровице, Новог Сада и Сремских Карловаца. Сви присутни имали су прилику да уживају наступу чланова КУД-а „Сунчана јесен” који ради у оквиру удружења и ученика нижих разреда ОШ „Вук Караџић“. Градско удружење пензионера броји око 7.000 чланова.

А.Ђ.

Поводом Светог Саве свечано у вртићу „Полетарац“

Aleksandra Djuran January 27, 2025

Школску славу, Светог Саву, први пут су обележили и малишани у вртићу „Полетарац“. Деца из све четири васпитно – образовне групе и њихови васпитачи потрудили су се да овај дан у вртићу буде свечан.

-Програм смо започели химном Светом Сави, коју су извела деца из старије и припремне групе, након чега су наши најмлађи, који су били публика, могли да чују и песмице о нашем просветитељу. Имали смо и „Светосавски бал“, припремили смо и славски колач и жито којима смо се сви почастили. Организовали смо и изложбу ликовних радова на тему „Светог Саве“, а од материјала смо израдили манастир. Жеља нам је да свих 108 малишана у нашем вртићу науче више о једној од најзначајнијих личности наше историје, али и начину како се прославља слава – истакла је Сандра Ивановић Лазаров, главни васпитач.

Свети Сава био је духовни градитеља српске државе, просвете и културе.

А.Ђ.

Приредбом и резањем славског колача у ОШ „Жарко Зрењанин“ обележена школска слава

Igor Crnogorac January 27, 2025

Слава Свети Сава, обележена је јутрос у Основној школи „Жарко Зрењанин“, у знак сећања на првог српског архиепископа, утемељивача школства, српске цркве и државности. На почетку приредбе у школској сали изведена је светосавска химна, а затим и рецитали, драмски прикази и песме.

Све присутне поздравила је директорица школе Славица Лазић.

Прослави је присуствовао протојереј Бобан Петровић који је резао славски колач и, честитајући славу, упутио поруку ђацима и запосленима.

– Рад, љубав, слога и заједништво су оно што нам је данас потребно. Трудите се да разумете шта за нас значи Свети Сава на којег треба да се угледамо и да живимо као светосавска деца. И пре њега било је светитеља, први је био Свети Јован Владимир који је живео 200 година пре Светог Саве, али мало људи зна за њега јер је Свети Сава био утемељивач новог духа свог христоликог народа и своје цркве. Децо, научите једну песмицу о Светом Сави, по свом избору, како би његов дух наставио да живи – истакао је протојереј Петровић и позвао присутне на Светосавску академију која ће бити одржана вечерас од 18 сати у Народном позоришту.

Знају се полуфиналисти овогодишњег надметања гускова

Aleksandra Djuran January 26, 2025

На мокринским сокацима одржане су четвртфиналне борбе 39. Светског првенства у надметању гускова.

У категорији сениора Спасоје власника Милана Дражића био је бољи од Родца, Александра Адамова. Спасоје је стар три године и био је победник лиге младих пре две године. Родац је чувени шампион и он ће највероватније у заслужену пензију, сазнајемо од Живица Терзић, председник удружења „Бело перо”.

-У полуфиналу ће се састати гусан Спасоје и гусак Лимени, стар три године, власника Драгана Тота. Други пар је Мистрaл, Стевана Огњанова и Бум Бум, власника Лазара Адамова који је прошлогодишњи финалиста лиге двогодих – додао је Терзић.

У лиги двогодаца у полуфиналу ће се наћи гусани Миодрага Трнића и Ивана Терзића, али и гускови Богдана Ристића и Душан Вртипрашки .

Када је реч о лиги младих они су такмичење почели прошле недеље и наредне их очекује четвртфинале.

-Полуфинале је 9. фебруара, финале је последње недеље и пада 23. фебруара – каже Терзић.

А.Ђ.

Начелници округа Баната и Бачке о проблемима и њиховом решавању

Aleksandra Djuran January 26, 2025

У организацији Небојше Јованова, начелника Севернобанатског управног округа, недавно је у Кикинди одржан састанак са начелницима Јужнобачког, Севернобачког, Западнобачког и Средњобанатског управног округа.

На састанку се разговарало о актуелностима у раду управних округа, као и о проблемима који су идентификовани као заједнички за све јединице локалних самоуправа у саставу управних округа. Овом приликом било је речи и о интеграцији писарнице у електронску писарницу, попуњености инспекцијских служби, као и свим другим темама значајним за рад округа. Закључено је да се овакви састанци одржавају и убудуће а све у циљу ефикаснијег рада.

У Месној заједници Сајан: Мења се кров на вртићу „Медењак“

Aleksandra Djuran January 26, 2025

У Месној заједници Сајан најзначајнија инвестиција која је почела крајем прошле године је замена крова на објекту вртића „Медењак“, каже председник Савета Золтан Тот. У радове ће бити уложено 15 милиона динара.

-Зграда је изграђена пре 30 година, има кров од лима који је прокишњавао и био је у лошем стању. Како је неопходно заменити и столарију, окречити и средити и саме просторије, важно је било да се започне од крова. Нови кров имаће хидро и термоизолацију и допринеће енергетској ефикасности, а омогући ће нам и да конкуришемо за средства за даље уређење – навео је Тот.

На згради ДВД-а замењена је инсталација, док су обављене и мање санације на Дому културе. Око зграде месне заједнице, у парку, избетониране су стазе, а направљен је и плато за терасу која ће се изидати ове године.Обновљен је и простор поште, а уз помоћ Националног савета мађарске националне мањине у Основној школи „Мора Карољ“ окречене су поједине просторије.
Сваке године, почетком пролећа, месна заједница и мештани организују акцију прикупљања отпада на територији Сајана. Учествова је велики број деце и младих који су и на овај начин научили више о очувању животне средине.

-За 2025. годину на располагању имамо 10 милиона динара што је више у односу на прошлу годину. У плану је да се постави видео надзор на згради месне заједнице. Камере ће бити постављене и на мосту преко канала Дунав – Тиса – Дунав како би спречили стварање дивљих депонија. Уз помоћ видео система успећемо да спречимо да неодговорни бацају отпад. Циљ нам је и да уредимо депонију, гробље и атмосферске канале. Неопходна је и ревитализација у улицама Хуњади Јаноша и Краљевића Марка. Овде нема асфалта него је подлога ломљени цреп. Жеља нам је и да заменимо котлове у Дому културе. Од два стара котла један је делимично, а други није у функцији и планирамо да их заменимо новим на гас. Исто тако конкурисаћемо у Покрајини за средства за уређење атарских путева јер се знатан број наших мештана бави пољопривредом – сазнајемо од Золтана Тота.

Међу најзначајнијим манифестацијама у Сајану су „Ускршње народне игре“, које се ове године организују 30. пут, „Севернобанатске жетелачке свечаности“ и међународно надметање у кувању које организује „Колпинг друштво Србија“.

А.Ђ.

Друге вечери „Мелодианума“ наступили хорови из Скопља, Братиславе, Крагујевца и домаћини „Aтендите”

Aleksandra Djuran January 25, 2025

Друго вече петог Међунорадног фестивала хорова „Мелодианум“ наступили су градски дечији хор Културног центра у Зрењанину, Академски хор „Мирче Ацев“ из Скопља, затим гошће из Словачке, Хор девојчица „Young Voices” из Братиславе, Мушка вокална група „Канон“ из Крагујевца, и домаћини, хор Културног центра Кикинда „Aтендите”.

Поред многобројне публике концертној вечери је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

-Фестивал хорске музике је још један доказ да локална самоуправа пуно улаже у културу. „Мелодианум“ сваке године расте и развија се и за мене је он празник душе. Коз њехга славимо музику, уметност и заједништво. Сви учесници, иако су из различтих земаља, говоре истим, хорским језиком – навела је Маријана Мирков.

Учествују хорови из наше земље и из Македоније, Словачке и Румуније. Прве вечери наступили су „Врачарски солисти“ из Београда отворили су „Мелодианум“, потом су се публици представили и чланови и Градског хора из Бечеја, шабачког „Првог певачког друштва 1905“ и хор Западног универзитета из Темишвара. Сутра у 18 сати у Храму Светих Козме и Дамјана је концерт новобеоградског Омладинског хора Цркве Светог Василија Острошког.

А.Ђ.

Обележен Дан мађарске културе уз рецитал и песме

Aleksandra Djuran January 25, 2025

Дан мађарске културе обележен је у Културно уметничком друштву „Еђшег“. Празник се обележава од 1989. године, а повод је помен на дан када је песник Ференц Келчеи 1823. завршио рукопис композиције „Химна“, која је касније постала национална химна.

-Ова песма је камен темељац који говори о нама и нашој историји – истакао је Шандор Кираљ, редитељ. – „Химна“ је песма која говори о прошлости и даје путоказе за садашњост и будућност. Део културе смо наследили и морамо је неговати, сачувати и преносити младима. Са друге стране и ми морамо да стварамо културу јер ће тако бити богатија. Сви ми, који живимо на ово простору, имамо срећу јер смо део мултинационалне и мултикултурне средине.

У пригодном програму учествовали су ђаци Основне школе „Фејеш Клара“ и глумци аматери из „Еђшега“.

Значајан датум се обележава како у Мађарској, тако и у мађарским заједницама ван матичне земље. Заслуга Ференца Келчеија јесте у томе што је написао стихове који су помирили римокатолике и протестанте у Мађарској, који су пре 1823. године имали засебне химне.

А.Ђ.

Бака Мара Ступар прославила стоти рођендан

Jelena Trifunović January 25, 2025

Рад је ипак рецепт за дуговечност, каже ова најстарија мештанка Козараца, која се и данас, са стотину година за леђима, самостално брине о себи

Читав век је иза ње. Прегрмела је на својим плећима много тога и лепог, али и оног другог, часно пролазећи кроз живот. Повод за посету дому Ступара је стоти рођендан баба Маре, како је сви у селу знају. Знали смо кад смо кренули у посету код слављенице у Нове Козарце да нам не требају ни ГПС ни остала савремена навигаторска помагала. Прва улица десно кад се улази у село, нема ко не зна ову времешну Козарчанку, из улице Славка Родића.

Дочекује нас слављеница. Тешко је поверовати да јој је сто лета. Милог лика, ведрог духа, разговорљива, мада ненавикнута на публицитет. Ипак, драго јој што смо свратили. Зна се да су Козарчани увек били гостопримљиви. Јубиларни стоти рођендан је заиста ретко леп повод. Наравно ту је и послужење, али, како кажу Ступари, обележиће овај велики дан мало пригушено, без велике помпе.

Уз бака Мару, ту је и њена ћерка Душанка из Кикинде. У пензији је, па сад има мало више времена да буде с мајком. Тренутно је код Ступара преподневно слављеничко чекање. Поглед сваки час иде ка друму. Бака Мара жељно ишчекује унуке који би сваког часа требало да дођу из Београда, односно Лазаревца. То јој је унучад од сина, који је на њену велику жалост преминуо пре три године.

– Он је био пуковник, војно лице- прича с поносом баба Мара- нажалост отишао је, а нема веће туге од оне кад родитељ мора да испрати своје дете. Сузе саме кренуше баба Мари.

– Зато и овај рођендан мајке обележавамо мало стишано, додаје, такође с дубоким уздахом ћерка Душанка, која је ту за све што треба, а баба Мари ни не треба много. Скромна и без великих материјалних захтева, она највише воли кад јој дођу ћерка Душанка и унучад. Поготово откад је остала удовица. А у браку са Љубаном стекла је сина и ћерку, а од њих четири унучета и седам праунучића.

-Мог мужа Љубомира сви су знали као Љубана. Сама сам већ скоро 20 година. Он је умро 2006. Ја сам пореклом из Треће Чађaвице а он је био из Друге. То је између Новог Града и Приједора – каже баба Мара. Питом је то и леп крај, али ту питомину су у Другом светском рату прилично нарушили „сусједи” с полукружном ознаком на капи, с оне стране реке Уне. Памти добро баба Мара и њихова и швапска зверства и све недаће кроз које је прошла Босанка Крајина у рату. И збегове и војске. Јесте била млада, али и довољно одрасла да буде активни учесник рата. Добила је на рачун војевања борачку пензију, али је остала инвалид 30 одсто. Сурова ратна зима у Поткозарју условила је да доживи промрзлине. Упркос томе, послератна сутрашњица је захтевала да се ради, без обзира колико је ко у рату претрпео.

-Кад смо се доселили у Козарце, 1946. кренули смо мој Љубо и ја изнова све. А радило се пуно. Љубан је радио у „Слободи” у задрузи, и ја сам. Држали смо свиње, доста свиња, некад и по 100 комада, товили их, па предавали на откуп. Радило се, па се и живело – додаје баба Мара у даху, па онда направи малу паузу. Ипак је великих 100 година иза ње, не може се у баш даху препричати један велики живот.

Зато у помоћ прискаче ћерка Душанка:

-Да не заборавим да напоменем да је моја мајка најстарији члан Удружења жена из Козараца. С њима је од оснивања, дакле већ 50 година. Ведра, радна и друштвена, она је уз њих све време и Удружење и моја мајка гаје велико међусобно поштовање. До прошле године је и везла и штрикала. Здравље је углавном служи. Од помагала, једино јој наочаре требају.

-Додуше, имам и вештачки кук већ више од 30 година, надовезује се баба Мара, али то ми не смета да и даље радим. Сад више по кући, а мање по дворишту.

-Тако је – потврђује ћерка – најсрећнији смо што може сама о себи да се брине. Ми смо ту да прискочимо, али већину ствари по кући мајка обавља сама.

-Док се ради и живи се. Увек сам била задовољна оним што имам и веровала у бољитак – закључује слављеница, а утом на врата стигоше и унуци из Београда. Биће овај рођендан ипак потпун празник, пуна кућа, па пуно и срце баба Маре.

Н. Савић

У Центру за стручно усавршавање: Скуп о примени СПИРИ информационог система

Aleksandra Djuran January 25, 2025

У Центру за стручно усавршавање организован је скуп о примени Система за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање. СПИРИ је информациони систем који на јединствен начин подржава све активности Министарства финансија и Управе за трезор у вези са буџетом Републике Србије, чиме се поједностављује начин рада корисника и омогућава ефикаснији начин управљања системом јавних финансија.

-Овај систем значајан је за све локалне самоуправе које обављају финансијске трансфере ка школама и, пре свега, односи се на увођење програмског буџета у односу на ранији, линијски. Програмске активности су важне и увођењем СПИРИ система само књижење и планирање засновано је управо на програмским активностима – рекао је овом приликом Дејан Симоновића из сектора за финансије Министарства просвете. – Основа успешног примењивања система заснована је на добром планирању.

У систем су укључени директни корисници буџетских средстава Републике Србије, као и индиректни корисници: Министарства културе, Управе за извршење кривичних санкција, правосудни органи, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства спорта, Министарства привреде, Министарства унутрашњих послова и Министарства просвете.

Припремни период трајаће до 30. јуна 2025. године, како би од 1. јула 2025. године почела његова примена.

А.Ђ.