Sve mališane u Sajanu na sam 6. decembar Mikulaš je nagradio 27. godinu za redom. Običaj ustanovljen u ovom selu je da Mikulaš ide od kuće do kuće, razgovara sa decom i deli im paketiće. Njega u ovom pohodu prati Krampusi, zaduženi za neposlušnu decu koji na sreću nikada nemaju puno posla.
-Ove godine Savet Mesne zajednice obezbedio je više od 140 paketića. Ovom narodnom običaju, koliko se raduju deca, toliko ga vole i odrasli s obzirom na da ih vraća u detinjstvo. Sve bebe, ali i deca i mladi do 15 godina dobili su paketiće pune voća, slatkiša i slaniša. Veliku zahvalnost dugujemo udruženjima u selu, kao i pojedincima da darovi budu bogati i lepi – istakao je Zoltan Tot, predsednik Saveta MZ.
Na dan Svetog Mikloša deca treba da očiste cipele i čizme jer, ako se Mikulaš ne pojavi lično, u tajnosti ostavlja poklone u cipele.
Prema legendi sveti Mikloš bio je biskup i pomogao je siromašnom čoveku koji je imao tri ćerke. U toku noći im je u tajnosti u prozor ostavio vrećicu zlatnika. Najmlađa ćerka je čula korake i samo je uspela kroz prozor da vidi siluetu koja odlazi, dok legenda kaže i da je prozor bio zatvoren i zbog toga je Mikulaš kroz dimnjak ubacio vrećicu zlata. Ćerka je baš tada ostavljala mokre čarape na peć da se suše i zlatnici su upali u čarapu.
Cilj je edukacija populacije o samoj bolesti i njena destigmatizacija, upoznavanje pacijenata o lečenju, kao i poboljšanje saradnje dermatologa na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou, rekla je dr Branislava Gajić, dermatovenerolog i onkolog u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV), profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, i predsednica Sekcije dermatovenerologa Srpskog lekarskog društva.
– Oboleli mogu da žive i bez psorijaze, ali je potrebno da se to stanje održava. Postoje brojne terapijske opcije, međutim, naši pacijenti, kada jednom dobiju dijagnozu psorijaze kao neizlečive bolesti, odustaju od lečenja. Psorijaza nosi i rizik od drugih oboljevanja i često je udružena sa drugim bolestima – metaboličkim disbalansima – navela je profesorka Gajić i objasnila zašto je neophodno poboljšanje saradnje lekara na različitim nivoima zdravstvene zaštite.
– Kada pacijent dođe na pregled zbog psorijaze, potrebno je da se tačno zna smer kojim se dalje taj pacijent leči, da se napravi dobra klasifikacija – koji pacijenti mogu da se leče u toj zdravstvenoj ustanovi, koji moraju da se šalju dalje, u ustanove u kojima postoje uslovi za efikasniju fototerapiju, koji su kandidati za sistemsku terapiju i, potom, za biološke lekove. Ta komunikacija i put koji pacijent treba da prođe treba da bude sa što manje poteškoća kako bi mu se obezbedili bolji uslovi i olakšao pristup svim mogućnostima za lečenje i kontrolu ove bolesti.
– Većina, ipak, ima blaže oblike koji adekvatno mogu da se leče lokalnom terapijom bez velikih sistemskih rizika. Svi ti različiti modusi terapije kod psorijaze treba dobro da se iskombinuju da bismo postigli optimalnu efikasnost, uz što manje nuspojava. Drugi problem je u tome što su pacijenti dosta inertni jer je psorijaza dugo smatrana neizlečivom, doživotnom bolešću. Zato ih treba motivisati da poboljšaju svoje zdravstveno stanje. Naša želja je da se olakša pacijentu, da se promeni način prepisivanja lekova, da neki, koji se sada prepisuju samo na tercijarnom nivou, budu dostupni i u bolnicama – rekla je profesorka Gajinov.
Ova bolest može da se pojavi u svakoj životnoj dobi, ali se, najčešće, ispoljava kod mladih odraslih osoba. U 30 odsto slučajeva je nasledna, ali ne mora da se ispolji generacijama. Najčešći okidač za njeno pojavljivanje je stres, rečeno je na skupu.
– Nadam se da ćemo, ovim poboljšanjima, našim pacijentima koji imaju jedno od najtežih hroničnih oboljenja u dermatologiji, omogućiti da dobiju najadekvatnije lekove, najbolje lečenje, i da se sam postupak ubrza i pojednostavi. To je i promotivna kampanja, pa će oni koji su na različitim vrstama terapije imati priliku da se informišu i da se uključe u najbolje terapijske modalitete koje, od pre nekoliko godina, možemo da sprovodimo i u Srbiji – naveo je dr Jolić. – Sve više pacijenata je svesno da, i sa ovim oboljenjem, mogu da uđu u remisiju i da poboljšaju kvalitet života. Naša misija je da im to prenosimo jer je veoma važan i psihološki faktor – oboleli su skloni samoizolaciji iz društva i zato je bitno da ih edukujemo i podržavamo i u tom smislu.
Profesorke iz Novog Sada su, sa doktorom Jolićem, danas i pregledali pacijente koji su se javili da učestvuju u ovom projektu i za svakog od njih su razmatrane najbolje terapijske opcije.
– Hteo sam da probam da ga uzgajam kod kuće. Svidelo mi se, kao i mojoj porodici, i tako je počelo. Za sada imam rotkvice kupus, grašak, luk, začinsko bilje – objašnjava Norbert. – Biljka izraste do 10 centimetara i za jelo se koristi sve osim korena koji je, takođe, jestiv. Iako nema ploda, prepoznaje se po ukusu.
Istraživanja su pokazala da biljke baš u ovoj fazi obiluju nutrijentima – hranljivim materijama, vitaminima i mineralima, poput vitamina, C, E i K, luteina i beta-karotena. Zanimljivo je da sadrži 40 puta više hranljivih sastojaka od zrelih listova istih biljaka.
Prodaje ga sečeno, u kutijicama od 35 do 40 grama ili u saksijama, redovno i restoranima u kojima su prepoznali kvalitet i upotrebu mikrobilja. Narudžbine prima na Instagramu, @bush_mikrobilje, a dostava za Kikindu je besplatna.
Pored ovog sjajnog pojedinačnog uspeha, i Nikolin bend „Metal gate” nagrađen je već dva puta. Ove godine osvojili su dva druga mesta: u uzrasnoj kategoriji od 12 do 15 godina i u kategoriji autorskih bendova. Ukupno je, na Festivalu, nastupilo 26 muzičkih grupa. Sa prošlogodišnjeg Bečejskog dečijeg festivala vratili su se sa titulom prvaka i trećim mestom u istim kategorijama takmičenja.