Nekoliko roditelja učenika Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ iniciralo je skup koji je održan danas pre podne, kako bi apelovali da se đaci što pre vrate u školske klupe. Deo prosvetnih radnika u obustavi čuo je za nameru roditelja da dođu pred školu, te su se okupili da bi, kako tvrde, pružili podršku kolegama u obustavi.
– Mi smo se organizovale da dođemo, da zamolimo da svi počnu da rade. Nemamo ništa protiv nijednog prosvetnog radnika, samo želimo da naša deca krenu u školu, to je naše roditeljsko pravo. Osnovno obrazovanje je obavezno, a naša deca sede kod kuće, ništa ne uče, i ono što su znali su zaboravili. Nama je ovog dosta – istakla je Marina Sredojev, majka dva osnovca.
Suzana Pavlov, majka učenika čevrtog razreda, navela je da je njih nekoliko juče, tim povodom bilo na razgovoru sa direktoricom ove škole.
– Našoj deci je mesto u klupama. Podržavam studente i mislim da treba svako da odgovara za učinjeno, ali deca treba da idu u školu. Pričale smo juče sa direktoricom, da nam pomogne i da vidimo šta možemo da uradimo – kaže Suzana Pavlov. – Direktorica je istog mišljenja kao i mi, ali ne može ništa da učini. Ovo radimo da bi deca krenula u školu, žalosno je što treba da molimo za to.
– Veliki broj roditelja je istog stava kao i mi, ali neki nisu bili u prilici da dođu jer rade, a mnogi se ustručavaju da iskažu svoj stav plašeći se da će im neko zbog toga „uzeti dete na zub“. Nisam član niti pristalica nijedne stranke, majka sam troje dece- dodaje Marina Sredojev.
Majke su ispred škole stigle sa decom. Pre njih, na platou se okupilo više desetina prosvetnih radnika koji su u protestu.
– Skupili smo se da damo podršku kolegama iz ove škole pošto je najavljen takozvani kontramiting. Mi smo svi u ovome zajedno, ne samo ova škola, Kikinda, nego cela Srbija, prosvetni radnici su zajedno u podršci studentima, i to nema veze sa politikom. Deca će sve nadoknaditi, to je sigurno, čim država uradi ono što očekujemo od nje – istakao je Danilo Borovnica, nastavnik matematike u OŠ „Sveti Sava“.
Isidora Pap, nastavnica u školama „Žarko Zrenjanin“ i „Vuk Karadžić“ potvrdila je da su se okupili radi podrške kolegama koje su u obustavi rada.
– Mi smo svi umreženi i tako smo videli da su roditelji jednog odeljenja pozvali ostale roditelje iz ove škole da dođu na protest jer deca ne idu u školu. Zato su učitelji i nastavnici iz ostalih škola, došli da podrže kolege iz škole „Žarko Zrenjanin“ koje su u obustavi. Tu su i kolege iz Gimnazije, Škole „Miloš Crnjanski“, „6. Oktobar“, „Vuk Karadžić“, „Sveti Sava“, „Jovan Popović“ i još nekih škola – rekla je Isidora Pap.
Između majki inicijatorki protesta i prosvetara u obustavi, među kojima je takođe bilo i roditelja, zatim se razvio dijalog, ali je svako ostao na svom stanovištu. Mnogobrojniji učitelji i nastavnici koji su obustavili rad pozvali su mame da im se pridruže u šetnjama da bi, kako su rekli, što pre postigli cilj. Roditeljima su poručili da će deca uspeti da nadoknade nastavu i da njihove aktivnosti i imaju za cilj bolju bezbednost i budućnost svih učenika.
Skupu je prisustvovala direktorica Škole Slavica Lazić koja je pozvala mame da, ukoliko to žele, dođu na razgovor. Obe strane razišle su se nepromenjenih stavova, bez dogovora i bez incidenata.
U toku je orezivanje drvoreda u ulici Generala Drapšina, a prethodno je ovaj posao završen u ulici Kralja Petra Prvog. Uklanjanjem suvih grana i kompletnim orezivanjem američkog koprivića odnosno pincike i lipa biće obuhvaćeno 800 stabala. Kako napreduju radovi, na licu mesta, uverili su se gradonačelnik Mladen Bogdan i sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine poljoprivredu i ruralni razvoj Miroslava Narančić.
-Poslednjih godina posebna pažnja posvećuje se zelenilu na čitavoj teritoriji grada. Najpre su stabla u Generala Drapšina i Kralja Petra Prvog pregledali stručnjaci novosadskog Instituta za nizijsko šumarstvo kako bi se znalo u kakvom su zdravstvenom stanju. Orezivanje je počelo u novembru i kompletan posao obavlja se uz nadzor– istakla je Miroslava Narančić.
Prilikom orezivanja obraća se pažnja na svako stablo ponaosob. Cilj je da se uklone grane koje su suve i ukoliko padnu mogu da oštete imovinu. Drvoredi su stari osamdesetak godina i od posebnog značaja za grad.
-Orezivanje stabala je zahtevno i komplikovana, pre svega zbog njihove masivnosti. Kod pojedinih stabla krošnje su prevršene odnosno biće u potpunosti skinute. Zbog bolesti je izvađeno dvadesetak stabala i umesto njih, u ovom sadnom periodu zasadiće se ista vrsta – dodala je naša sagovornica.
Drvored u Kralja Petra Prvog zdraviji je u odnosu na vitalnost stabala u ulici Generala Drapšina.
-Pohvalila bih sugrađane koji poštuju sva pravila kretanja na deonicama puta gde je u toku orezivanje. Ulica Generala Drapšina je jedna od najprometnijih u gradu, te apelujem na strpljenje vozača – zaključila je Miroslava Narančić.
Radovi su obimni i očekuje se da će biti završeni do kraja februara. U novembru je započet jesenji sadni period i to ozelenjavanjem budućeg parka u centru Ruskog Sela.
-Sadnja je pri kraju, a tokom prethodnog perioda urađeno je i parterno popunjavanje sadnica na Gradskom trgu. Vrlo brzo započećemo i parterno uređenje i kružnog toka na ulazu u Bašaid, a isti posao završava se na zelenim površinama oko obrazovnih ustanova. Popunjavali smo drvored u pojedinim ulicama, a u van građevinskom rejonu završava se sadnja novih 10 hektara atarskog zelenila i obnova sedam hektara postojećeg. U vetrozaštitnim pojasevima zamenićemo više od 3.500 sadnica hrasta, jasena, javora i bagrema, kojima je potrebno od tri do pet godina da se formiraju u stablo, tako da apelujem da se neguju i čuvaju – precizirala je Miroslava Narančić.
Manifestacija „Dani vina“, 15. februara, održva se, jubilarni, 25. put. U Udruženju vinogradara i vinara „Šasla“ iz Iđoša saznajemo da stiglo je 185 uzoraka vina koji su ocenjeni u četiri kategorije: belo, roze,„šiler“ i crveno vino.
-Enolozi iz Temerina, Čoke, Novog Sada, Taraša i Mužlje odlučili su koja su vina najbolja. Dušan Adamov iz Melenaca sa crvenim vinom, kaberne sovinjon, poneće titulu generalnog pobednika manifestacije. Takođe sa crvenim vinom, kaberne sovinjon, gradski pobednik je Aleksandar Ludajić iz Kikinde, dok je isto sa crvenim vinom, dekupažom kaberne sovinjona i kaberne franka, mesni pobednik je Ivan Đorđev– saznajemo od Branislava Brojčina, člana „Šasle“.
Ocenjeno je 77 uzoraka belih, 61 uzorak crnih, 36 roze i 11 je bilo „šiler“ vina.
Na sam dan Svetog Trfina, 14. februara, deo članova ići će u crkvu, nakon čega je planirano kratko druženje u prostorijama. Centralnog dana manifestacije, u subotu, 15. februara, u 12 sati, u Domu kulture biće osvećena vina. Nakon toga domaćini i gosti posetiće vinograd Željka Nikolina i simbolično započeti rezidbu, a od 14 sati u Domu kulture biče dodeljena priznanja. Degustacija vina trajaće od 12.30 do 17 časova. Program „Dana vina“ se organizuje pod pokroviteljstvom Grada.
Unutrašnjost Kulturnog centra u Kikindi dobija potpuno novi izgled. Rekonstrukcija teče dobrom dinamikom na zgradi izgrađenoj sredinom 19. veka i jedan je od reprezentativnih objekata u pešačkoj zoni.
-Radovi su započeli pre više od dva meseca i njima je obuhvaćena adaptacija foajea, reparacija stepeništa, hodnika, zamena unutrašnje stolarije, toaleta, podova, elektro i molersko-farbarski radovi – istakao je v.d. direktora Marko Markovljev. – Sredstva za sveobuhvatnu rekonstrukciju obezbedili su Ministarstvo kulture i lokalna samouprava od čega je 10 miliona dinara obezbedilo pomenuto Ministarstvo, a Grad učestvuje sa tri miliona dinara.
U prethodnom periodu adaptirane su i sanirane sve prostorije unutar Kulturnog centra.
Centralni deo nije bio rekonstruisan i sada je došao red i na ove radove.
-Želja nam je da se svi naši korisnici i posetioci osećaju prijatno kada dođu, a siguran sam i da će biti ponosni po okončanju radova – dodaje naš sagovornik.
Sam ulaz u ovu ustanove kulture krasiće i nova skulptura.
-U saradnji sa arhitektom Arankom Blat i vajarom Jovanom Blat došli smo na ideju da u centralnom delu stepeništa postavimo monumentalnu skulpturu. Ona će biti visok oko sedam metara i ispuniće deo stepeništa. Skulptura, drvo biće izrađeno od čelika, a nju će krasiti ptice od terakote i to ptice koje se mogu videti u Kikindi i okolini. Tako će na drvetu moći da se vide vrapci, sove, detlići i druge ptice. Izrada skulpture je u toku i vrlo brzo biće postavljen prvi deo – otkrio je Markovljev.
Najzahtevniji radovi su završeni i očekivanja su da će rekonstrukcija biti završena u narednih mesec dana.
-Posetioce i naše korisnike očekuje još jedno iznenađenje. Naime, rekonstrukcijom plafona, tačnije skidanjem slojeva farbe koje su decenijama bile na tu, došli smo do originalnog maltera na kom se vidi da je bio iscrtan. U saradnju sa Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika, urađeni su šabloni originalnih ukrasa i ponovo smo vratili dekorativni moleraj koji nekada bio svojstven za ovakve objekte. Identičan je onom iz vremena kada je zgrada sagrađena, a boje su modernije, u skladu sa današnjim vremenom. Ovo je najtemeljnija obnova ove zgrade koja je jedna od najstarijih u centru Kikinde, a nadamo se da može da bude i jedna od najlepših, kakva je nekada i bila – kaže Marko Markovljev.
Sva vrata su zamenjena, kao i podovi. V.d. direktor Kulturnog centra osvrnuo se i na radove u prethodnom periodu:
– Prošle godine u ovo vreme zamenjen je krov Kulturnog centra. Površina od oko 1.800 kvadratnih metara ima novi izgled, a radove čija je vrednost 24 miliona dinara zajednički su finansirali Ministarstvo kulture i lokalna samouprava. Radovi na krovu bili su i osnova za sanaciju objekta i iznutra. Pre toga završena je adaptacija sale u kojoj sada ima 120 mesta, kao i baletske sale koja je bila u lošem stanju. Postavljena je i nova kapija na objektu, a uređen je i ulaz.
I pored toga što su u toku radovi programi Kulturnog centra realizuju se u drugim prostorima. Sve ustanove kulture izašle su u susret, a časovi Osnovne baletske škole i baletskog zabavišta odvijaju se u Osnovnoj školi „Feješ Klara“.
Članovi KUD-a „Eđšeg“ i udruženja „Kekend“ organizovali su poklade. Običaj se vezuje za početak hrišćanskog obeležavanja posta, a cilj je da se otera zima i da se dočeka proleće.
-Sa najmlađima iz Osnovne škole „Feješ Klara“, decom iz vrtića „Naša radost“ i gostima iz Sente i Čoke beležili smo poklade. Narodnim igrama učile su ih Vivijen Fazekaš i Petra Kiralj, nakon čega je svako dete trebalo da se maskira. Takozvanu lutku „kise“ proneli smo ulicom i deca su pesmom i bukom terala zimu, ali i sve loše iz prethodne godine, kako bi najlepše godišnje doba počeli kako i dolikuje. Lutka je na kraju zapaljena – istakla je predsednica KUD-a „Eđšeg“ Ramona Tot.
Poklade su dan za praštanje i veselje. Odlikuju ih povorke pod maskama.
-Za poklade se jedu krofne. Tako su članice „Gastro kluba“ našeg kulturno umetničkog društva pripremile ovu poslasticu za sve učesnike. Želja nam je da ovaj običaj sačuvamo od zaborava i prenesemo na mlađe generacije – dodala je naša sagovornica.
Vladimira Radlovića, veterinara, koji se bavi vinogradarstvom i vinarstvom posetio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sugrađanin koji u Mokrinu ima vinariju ima i značajan broj nagrada. Na pitanje ko mu je tehnolog Radlović je otkrio da sve sam radi i da je sve počelo sa jednim bureta vina 2006. godine.
Od 2020. kada je i zvanično vinarija registrovana, Radlović je osvojio više inostranih i domaćih nagrada. Crveno vino ocenjeno je kao najbolje na Balkanu, a dobio je i zlatne medalje za kaberne u Bergamu u Italiji.
-Sarađujem sa Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu i zajedno pravimo lepe stvari. Proizvodim 15.000 litara vina godišnje i vrlo brzo moram da udvostručim količinu. Imam crna i bela vina, imam vinograd u zakupu i podižem novi na 1,5 hektara. Sadiću sortu „morava“. Grožđe kupujem u Levaču i na Fruškoj Gori za belo vino, a u Župi imam zakupljen vinograd. Drago mi je što sam imao priliku da ugostim predsednika Aleksandra Vučića u svojoj vinariji – kazao je Radlović.
Naša vina rastu, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Kina veliko izvozno tržište pošto za četiri godine ističu dažbine koje se sada plaćaju pri izvozu.
-Nakon toga više neće biti naplate carine i u svim oblastima možemo da izvozimo naše proizvode. Drago mi je što postoji ovakva vinarija. Kako bi napredovali svi koji se bave ovom granom poljoprivrede mogu da računaju na subvencije kojih ima u različitim ministarstvima, fondovima i agencijama. Cilj nam je da imate dobro vino, ali i da imate degustacioni prostor gde mogu da vam dođu gosti i kupci. Imate jedan od najboljih kabernea, izuzetno je lepo balansiran i ne čudi što ste osvojili veliki broj nagrada – rekao je predsednik Vučić.
Predsednika Vučića dočekao je i sedmogodišnji Dragan Mićin, koji nekoliko godina ima žarku želju da upozna predsednika.
-Želim da budem kao on i životna želja mi je da se upoznam sa predsednikom Vučićem. Kad sam imao tri godine gledao sam ga kako priča na televiziji. Pitao sam mamu ko je to i ona mi je odgovorila budući predsednik. Konačno sam ga upoznao i mogao sam da mu se zahvalim na novogodišnjem poklonu koji mi je poslao. Dobio sam njegovu sliku, sa kojom spavam. Rekao sam mu da ga volim i da ću postati predsednik kao i on – rekao nam je Dragan.
Predsednik Srbije Vučić i sam je jedva čekao da upozna, kako je rekao, budućeg predsednika.
-Ovu sliku ću da čuvam. Sada mogu da kažem da sam upoznao budućeg predsednika. Dobio sam i odobrenje da objavim pismo koje mi poslao – sa osmehom je, predsednik Srbije, prokomentarisao susret sa Draganom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Kikindu i Mokrin. Na skupu u Kulturno-sportskom centru „Jezero“, pred velikim brojem okupljenih, naveo je kakvi su planovi za razvoj Severnobanatskog okruga.
-Za Kikindu i Severnobanatski okrug od presudnog značaja je izgradnja brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“ od Bačkog Brega, preko Sombora do Kikinde i Srpske Crnje i to ćemo ubrzati ove i naredne godine. Ovaj put je od suštinskog značaja za dovođenje novih investitora u Kikindi. Uradiće se i pruga od Pančeva i Beograda preko Opova, Zrenjanina, Novog Bečeja i Kikinde. Zaposlenima u Metanolsko sirćetnom kompleksu hoću da kažem da brinemo o svih 482 zaposlena i sami dajemo novac za svaku mesečnu isplatu. Razgovaramo sa investitorima iz Indije, Rumunije i drugih zemalja Evropske unije da i taj problem rešimo. Nećemo vas ostaviti na cedilu nijednog trenutka jer znamo koliko je ova firma važna za Kikindu, severni Banat i Srbiju – precizirao je predsednik Aleksandar Vučić.
Svedoci smo nastanka novih pokreta koji će se baviti otcepljenjem Vojvodine od Srbije.
-Danas, ispod žita, gura se, nova, autonomaška, politika da Vojvodina bude Republika. Oni ne ruše mene, oni hoće da sruše Srbiju, da nam nestane čvrsta, jaka, stabilna zemlja. Spremam se da do Vidovdana napišem knjigu kako sam pobedio obojenu revoluciju u Srbiji, jer revolucije u Srbiji neće biti, u Srbiji će narod da se pita. Hoćete izbore, dobićete izbore, hoćete referendum, dobićete referendum, a nasiljem ništa i nikada nećete dobiti – istakao je predsednik Vučić.
Narod dobro zna ko radi u njegovom interesu, a ko protiv njega, rekao je predsednik Vučić.
-Mnoge od vas more iste brige, kao i mene, znam da želite da vidite Srbiju koja radi, a ne Srbiju koja ne radi i hvali se time. Znam da dišete i živite za našu jedinu otadžbinu i da vam je teško da gledate kada neko blokira puteve i mostove. Kao predsednik Srbije, a siguran sam da govorim i u vaše ime, da pružimo podršku našoj listi i našem narodu na Kosovu i Metohiji, da sačuvaju svoja ognjišta i svoju zemlju jer su oni jedini u stanju da se suprotstave Kurtijevoj bezobzirnosti, bezobrazluku i pokušaju proterivanja Srba sa vekovnih ognjišta – rekao je predsednik Aleksandar Vučić.
Stotine miliona evra uloženo je na rastakanje i uništavanje Srbije iznutra, želeći da je vrate u prošlost.
-Koriste se i mladi ljudi, o kojima nijednu lošu reč neću da izgovorim. Oni ne mogu da se sete kako je ova zemlja izgledala. Ne mogu da znaju da u Srbiji nikada naš dinar nije imao stabilan kurs prema jakim valutama, oni misle da je to normalno, jer je ako u poslednjih 12 godina. Misle da je normalno da se svake godine grade novi klinički centri i bolnice, da gradite pruge, kojih je nula kilometara izgrađeno od 2000.do 2012. godine, a na mapi nema ni autoputa koji je izgrađen u to vreme – podsetio je predsednik Srbije.
Predsednik Vučić zapitao je i kakva je poruka onih koji neće da razgovaraju, da traže rešenja.
-Zato je na nama da nastavimo da insistiramo na dijalogu i da pokažemo tu razliku, da želimo dijalog i razgovor. Niko nas neće pokolebati. Naše je da radimo i gradimo i ponosan sam na ono što smo u Srbiji uradili, kao i na ono što smo na međunarodnoj sceni izgradili kao slobodarska i zemlja koja ima svoju politiku, koja nije ničiji patrljak, kao zemlja kojoj niko ne može da naređuje. Jedini u Evropi nismo uveli sankcije Rusiji, a jedna smo od retkih država koja ima blisku saradnju sa Kinom. Posle Nikole Pašića, prvi sam Srbin koji je dobio odlikovanje Ruske federacije „Aleksandar Nevski“ i ne radim ja to zbog nagrada, nego zato što je to jedina politika časti i poštenja koja je moguća da sami biramo svoj put – zaključio je predsednik Srbije Vučić.
Skupu u Kikindi prisustvovali su i ministri, predstavnici Pokrajinske vlade, narodni i pokrajinski poslanici, predstavnici Grada, student medicine Miloš Pavlović, kao i otac Aleksandra Vučića, Anđelko Vučić.
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ poziva poljoprivredne proizvođače da se prijave za besplatnu agrohemijsku analizu zemljišta koju finansiraju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grad Kikinda. Kako je istakao direktor PSS Mladen Đuran moguće su analize oko 2.000 uzoraka na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca.
-Jedno poljoprivredno gazdinstvo ima pravo na četiri besplatna uzorka odnosno preporuke za to koje mineralno đubrivo treba koristiti. Analize zemljišta biće vidljive u e Agraru, a očekivanja su i da budu uslov za dobijanje subvencija i podsticaja, tako da apelujem na poljoprivrednike da iskoriste mogućnost da se one urade besplatno – rekao je Mladen Đuran.
Prilikom prijavljivanja neophodno je da proizvođač zna broj parcele sa koje se uzorkuje zemljište. Uslov je da gazdinstvo bude registrovano, a u okviru analiza moguće je uzorkovati i zemljište iz građevinskog rejona u kom su uglavnom voćnjaci.
-Kada dobijemo broj parcele, mi izlazimo na teren i uzorkujemo zemlju. Nije problem ni da sami proizvođači donesu uzorke. Putem ovih analiza poljoprivrednici će dobiti pravi presek stanja koliko je đubriva potrebno u naredne četiri godine, za koji dajemo preporuku. Od ove godine, svo zemljište koje se ispita u laboratoriji Poljoprivredne stručne službe, biće digitalizovano, tačnije uneto u odgovarajući softver, i biće povezano sa platformom e Agrara – dodao je Đuran.
Rade se ispitivanja pe ha vrednost zemljišta, sadržaj karbonata i makroelemenata fosfora, azota, kalijuma, kao i sadržaj humusa. Prijavljivanje za pomenutu analizu moguće je u prostorijama Poljoprivredne stručne službe, u kancelarijama mesnih zajednica i putem mejla.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom „Kikinda“ realizovaće obuku za profesionalne korisnike za upotrebu pesticida. Pravilnici i zakoni su doneti pre više od godinu dana, a sada su stekli uslovi da se započne njihova primena, istakao je direktor PSS Mladen Đuran.
-Profesionalni korisnici sredstava za zaštitu bilja su svi koji ih koriste, pa čak i na površinama koje nisu poljoprivredne. Cilj je da svi oni prođu obuku kako se ponašati sa zaštitnim sredstvima, kako da ih koriste, da ih kupe, transportuju, koriste, šta treba uraditi u slučaju trovanja, kako ona utiču na njih same, okolinu, njihove porodice . Ideja je da edukacija bude jednodnevna i da se održi deset školskih časova, u trajanju od 45 minuta – napominje Đuran.
Nakon obuke, istog dana, svi prisutni će polagati i test koji će imati devet pitanja sa ponuđenim odgovorima. Test će proći svi oni koji odgovore tačno na 60 odsto pitanja i tada će dobiti potvrdu o položenom ispitu, koja će se dostaviti i Upravi za zaštitu bilja. Na osnovu ovog dokumenta izrađuje se sertifikat koji će, u bližoj budućnosti, biti uslov za kupovinu zaštitnih sredstava.
-Većina poljoprivrednika već je, u velikoj meri, upoznata sa onim što će im stručnjaci predavati i ovo je prilika da obnove stečeno i steknu novo znanje. Sve je prilagođeno proizvođačima i onome što već rade. Obuka obuhvata deset tema od kojih su osam usko stručne i vezane su za zaštitu bilja, jedna je vezana za zakonsku regulativu, a jedna se odnosi na mehanizaciju odnosno uređaje koji se koriste. Sertifikat koji poljoprivrednici dobiju važiće pet godina i planirano je da se posle pet godina uradi dodatna obuka – pojasnio je naš sagovornik.
Svi zainteresovani treba da se obrate Poljoprivrednoj stručnoj službi, a prijavljivanje je moguće pute mejla obukakikinda@gmail.com , lično ili pozivanjem savetodavaca. Zahtev treba čitko popuniti jer se podaci dalje prenose, a neophodno je uplatiti i 3.310 dinara. Đuran dodaje da je važno da se ne pogreši broj računa i poziv na broj jer u suprotnom zahtev neće moći da se prihvati.
-Pošto se sakupe grupe do 40 proizvođača obavestićemo ih o datumu i mestu predavanja. Pretpostavljam da će prve obuke početi u poslednjoj dekadi februara. Sertifikat nije nužno vezan za gazdinstvo, nego za osobu.
Ista obuka obuhvatiće i poljoprivrednike u Novom Kneževcu gde će zainteresovani moći da se o svemu raspitaju u opštini, a savetodavci će edukacije organizovati i ovom mestu. Na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca ima između 3,5 i četiri hiljade registrovanih gazdinstava.
Svaka reč učiteljice Marije Dragin, rođene Albulov, obojena je toplinom, mudrošću i posvećenošću. Decenije rada sa decom su uspomene koje prepričava sa sjajem u očima i snažnom emocijom. Njeni đaci – ili, kako ih ona zove, „moja deca“ – predložili su da joj se u decembru dodeli Nagrada Grada “za život posvećen obrazovanju”. Ta deca, sada odrasli ljudi, sakupila su potpise – više od stotinu njih – i osigurala da njihova učiteljica dobije zasluženo priznanje.
– Bila sam presrećna kada su mi javili. Jedna učenica mi je poslala poruku: “Čestitam na nagradi, ali nijedna nagrada nije dostojna Vas, Vi ste naš dar”. Tada sam pomislila – da li igde u svetu postoji baka koja prima ovakvo priznanje? – kaže učiteljica Marija. – U kontaktu sam sa svojom decom. Iz svake generacije imam one koji mi se javljaju i obaveštavaju me – rodilo im se dete, unuče, traže recept, dođu da im sastavim neki dokument.
„Tebi, veličanstveno đače“
Učiteljica Marija je, po odlasku u penziju, za svu svoju decu, napisala knjigu „Čitanje detinjstva“ – razredna nastava u uspomenama koju su, kao stručno-pedagoško delo, odobrili Matica srpska i Pedagoški fakultet u Somboru.
– Inspiracija za knjigu su moja deca. Knjiga govori o našim druženjima, o tome kako treba da vide, čuju i osete prirodu i život. Sa njima je sve to lako i prijatno jer su ona najprefinjenija i najčistija bića. To se urezalo u njihovo pamćenje i oni to sada prenose na svoje porodice. Napisala sam im da bih volela da postanu dobri ljudi, ali da u duši ostanu deca. Nema čistijeg stvorenja od deteta.
U knjizi je i Učiteljska zakletva koju je sama napisala i u kojoj, između ostalog, piše: „Obavezujem se da ću, kao učitelj prosvete i života, otvarati dušu deteta za lepotu i dobrotu… Deliću osmehe za pravu ljubav koja nastaje kao ljubav na ljubav… Tebi, veličanstveno đače!“.
Četiri decenije posvećenosti
Dočekuje me na kapiji: „Moramo prvo da se izgrlimo. Ja uvek tako počinjem“. Radosna, draga.
– Kada sam otišla u penziju, 2001. godine, pozvala sam sve moje đake na proslavu u Hotelu „Narvik“. Moj sin je odmah rekao: “Mama, to je utopija, da sakupiš 10 generacija, više od 300 učenika”. Danima sam listala Matične knjige, obavestila sam sve koje sam našla i rekla im da pronađu ostale. I došli su, sa svih strana, iz inostranstva, bilo je odsutno samo njih 19. Najmlađi su bili završili prvi razred, a najstariji su imali 46 godina. Poželela sam da održim još jedan čas, da ih vidim sve. Možete li da zamislite, tačno 298 đaka? Sedeli su po generacijama. Nekako sam pronašla ono staro školsko zvono što je kao klepetuša i tako je počeo čas, kao te prve godine moje karijere, 1964. Donela sam i pravi dnevnik koji sam nazvala „Dnevnik ljubavi“, u njemu su sva moja deca. Onda sam ih prozvala – prvi đak je bio Azap Dragan, a poslednji Naumović Denis. Rekla sam im: “Deco, trideset sedam godina sam ja popunjavala rubrike, ove noći dnevnik je vaš”. I svako je napisao posvetu. Taj dnevnik je uvek pored mene.
I dok se priseća prvih dana u učionici i priča o tome kako je, kao dvadesetogodišnjakinja, stala pred razred sa 43 đaka, lista svoj dnevnik uspomena, po ko zna koji put.
“Bili su u školi i kad nemaju nastavu”
– Čim sam završila Učiteljsku školu u Vršcu dobila sam posao u školi „Ivo Lola Ribar“ u Novim Kozarcima. Tamo sam radila 14 godina, zatim u školi „Feješ Klara“, i dve godine u Školi za obrazovanje odraslih pri Radničkom univerzitetu, ukupno 37 godina za katedrom. Moj suprug Nikola bio je nastavnik, takođe u Novim Kozarcima, tamo smo se upoznali. Moj sin je prosvetar, i snaha, i unuka, više od sto godina je naša porodica u prosvetarskoj struci, eto koliko smo svi posvećeni deci. Ali svega ovoga ne bi bilo, da nije bilo mog supruga. Ja sam bila jako tiha i stidljiva. On je to prepoznao i on je iznedrio ove moje osobine. Mnogo znači to s kim živite – zaključuje. – Kada pomislim na 1964. i na 2001. godinu, kada sam otišla u penziju, to ne može da se uporedi. Prosvetni radnici su ranije bili mnogo više poštovani. I čim roditelj da svoje dete učitelju u ruke, mogao je da bude siguran da učitelj neće pogrešiti. Nažalost, u našim nastavnim planovima nema puno vaspitnih zadataka. A ja sam na tome mnogo radila, naročito na stvaranju kolektiva, jer jedino tako je sve rešivo.
Učiteljica Marija sa svojom sestrom
Deca su prepoznavala ovu posvećenost – bila su uz nju i van nastave.
– Moja deca su volela da dolaze u školu. Kada imam dopunski čas, dođu i oni kojima to nije potrebno. Kažu: „Mi ćemo sedeti nazad dok vi radite, nećemo smetati“. I ja sam brinula o njima. Kada smo bili na Zlatiboru, kupila sam teglu borovog meda. I ujutru, kad ustanu, još u pidžamicama stanu u red sa plastičnim kašičicama, prilaze jedan po jedan i kao laščići otvaraju usta. Tu sliku nikada neću zaboraviti. Na Zlatibor sam nosila i aparat za „bakin kolač“ – uvek sam imala jedan kofer sa stvarima za decu i jedan manji, za sebe i supruga koji je išao sa nama. I onda svi pravimo kolače. Decu samo treba zainteresovati, onda su mirna i sve će da urade.
Nije to sve što je učiteljica svojoj deci nosila na “školu u prirodi” i na izlete. Kako bi bila sigurna da će na suncu baš svi biti zaštićeni, sa svojom sestrom je sašila šeširiće za sve njih – zelene za dečake, narandžaste za devojčice.
– Šile smo ih od onog platna za prozore – kaže. – A da bi svi imali i svoje torbice, i to sam im sašila, i izvezla. Čuvala sam ih za svaku svoju generaciju.
Kako su je prozvali Majka Tereza
– Bilo je to jedne godine kada je trebalo da idemo na Zlatibor, u „Školu u prirodi“. U razredu mi je jedna trećina đaka bila siromašna i njihovi roditelji su se izjasnili da ne mogu da plate. Otišla sam kod direktora i rekla mu da ni ja ne idem. Predložila sam mu da traži pare, recimo od fabrike „Toza Marković“, tada je to bila jaka firma. On kaže: „Marija, dajem ti zeleno svetlo“. I ja napišem molbu i svi odemo na Zlatibor. Direktor me je prozvao Majka Tereza – smeška se učiteljica prisećajući se ovog, kao i svih događaja, do detalja. – Čuda smo stvarali.
Kao i uspomene. Od prvog dana, od prvog do poslednjeg đaka.
– Svaki put kada dobijem prvi razred, na početku godine ja im odsečem pramenčić kosice i zalepim u svoju svesku. Svako moje dete imalo je svoju stranicu na kojoj su beleške o njemu. Pratila sam njihov napredak do četvrtog razreda, a posle su mi neke njihove razredne starešine tražile da vide te beleške. To je moj imenik kakav nema niko na svetu – samo okrenem stranicu i vidim ime i lik deteta. Svakog od njih.
I majkom svih đaka
– Imala sam jednu devojčicu u selu, primetila sam da ima problema sa vidom, ali otac je bio alkoholičar, loša je bila situacija u porodici. Svakog dana sam je vodila u Kikindu na lečenje, i uspela sam da joj spasim vid. Udala se, rodila troje dece, i mnogo godina kasnije, došla je kod mene, tada sam već radila u gradu, kaže, hoće svoju najstariju devojčicu da upiše kod mene. Učila sam joj i treće dete. A zamislite, šta bi bilo da joj niko nije pomogao? Kako bi bila srećna, kako bi ostavila trag?
Za jednog svog dečaka koji je, takođe, mogao da ostane bez vida i kojeg nisu vodili kod lekara, našla je vezu u Očnoj klinici u Beogradu, odakle je njena majka. Danas samo nosi naočare, radi u livnici, kaže.
Nisu deca nikada kriva
– Pitali ste me da li postoji razlika između seoske i gradske dece. Čini mi se da su gradska deca više razmažena, ali nisu ona kriva za to, nego roditelji. Nikada deca nisu kriva. Prvih godina u školi imali smo tučanu peć u učionici, pa do kraja nastave nema dovoljno drva, mi otvorimo vratanca, i onda iskaču varnice. To je bila takva radost! A zamislite danas – dete mora da ima nekakav poseban telefon, neku marku. U stvari je malo potrebno, jako je malo potrebno, da deca budu srećna.
Roditeljima sam znala da kažem da nije uvek važno da dete bude odličan đak, ili najbolji. Mnogo je važnije da u njih usadimo lepe ljudske osobine i vrline. Jako je važno da dete zna da zaplače nad tuđom nesrećom ili tugom. Ili da se raduje sa drugom. Ili da podeli užinu. Pa čak i da šapne. Neki roditelji su me pitali zašto to dozvoljavam. Pa znate, ako dete vidi da njegov drug ne zna, a potrebna mu je možda samo jedna reč ili slovo, treba da mu da podršku. I onda ja to „ne vidim“. Neka je šapnuo!
– Veliki broj roditelja je istog stava kao i mi, ali neki nisu bili u prilici da dođu jer rade, a mnogi se ustručavaju da iskažu svoj stav plašeći se da će im neko zbog toga „uzeti dete na zub“. Nisam član niti pristalica nijedne stranke, majka sam troje dece- dodaje Marina Sredojev.
– Mi smo svi umreženi i tako smo videli da su roditelji jednog odeljenja pozvali ostale roditelje iz ove škole da dođu na protest jer deca ne idu u školu. Zato su učitelji i nastavnici iz ostalih škola, došli da podrže kolege iz škole „Žarko Zrenjanin“ koje su u obustavi. Tu su i kolege iz Gimnazije, Škole „Miloš Crnjanski“, „6. Oktobar“, „Vuk Karadžić“, „Sveti Sava“, „Jovan Popović“ i još nekih škola – rekla je Isidora Pap.
„Tebi, veličanstveno đače“
Četiri decenije posvećenosti
Kako su je prozvali Majka Tereza
I majkom svih đaka
Roditeljima sam znala da kažem da nije uvek važno da dete bude odličan đak, ili najbolji. Mnogo je važnije da u njih usadimo lepe ljudske osobine i vrline. Jako je važno da dete zna da zaplače nad tuđom nesrećom ili tugom. Ili da se raduje sa drugom. Ili da podeli užinu. Pa čak i da šapne. Neki roditelji su me pitali zašto to dozvoljavam. Pa znate, ako dete vidi da njegov drug ne zna, a potrebna mu je možda samo jedna reč ili slovo, treba da mu da podršku. I onda ja to „ne vidim“. Neka je šapnuo!