Društvo Arhive | Page 74 of 79

Sastali se sa Tamarom Vučić: Predstavnici Udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ nastavljaju bitku za uvođenje terapije

Jelena Trifunović December 1, 2022

Predstavnici Udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije” u Ministarstvu spoljnih poslova sastali su se sa Tamarom Vučić, prvom damom Srbije i prof. dr Sanjom Radojević Škondrić, direktorkom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Tema sastanka bila je terapija za ovu retku bolest i značaj njene što ranije primene u našoj zemlji. Kako ističe sugrađanin Davor Terzin, predstavili su rad udruženja i predali deo dokumentacije o terapiji i kliničnim ispitivanjima.

-Poznat nam je humanitarni rad gospođe Tamare Vučić koja je svojim zalaganjem značajno doprinela da se na listu lekova o trošku fonda uvedu terapije protiv, takođe retkih bolesti, spinalne mišićne atrofije i cistične fibroze. Na sastanku smo predstavili sa čime se naša deca i mi kao roditelji susrećemo, jer ahondroplaziju svi povezuju sa niskim rastom, ali nije samo to, već dugi niz komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom. Terapija te komplikacije minimizira ili potpuno suzbija- ukazuje Davor Terzin, otac troipogodišnje Staše kojoj je dijagnostikovana ova retka bolest.

Jelena Hađasija, Danijela Stojanović i Davor Terzin, svo troje roditelji dece sa ahondoplazijom istakli su na sastanku da je prioritet u radu udruženja uvođenje terapije o trošku RFZO, ali i širenje svesti i edukacija o ovoj bolesti kao i pomoć roditeljima i odraslima koji se sa njom suočavaju. Terapija godišnje za dete košta više od 270.000 evra, a lek se uspešno koristi u Italiji, Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Rusiji.

– Naša deca idu u vrtić i škole, pa je potrebno i da javnost upoznamo sa ovom bolešću. Da bi se terapija uvela i u našoj zemlji, postoje određene procedure i mi preduzimamo dalje korake. Dug je put, ali smo istrajni. Sastanak je bio veoma uspešan, Tamara Vučić i Sanja Škondrić iskazale su razumevanje i podršku za našu borbu i uputile nas na dalje korake. U ovom momentu indikovano je desetak dece za terapiju- navodi Davor. Nadu i optimizam ulila mu je i najava će se prilikom razmatranja budžeta za 2023. godinu uzeti u obzir i terapija za ahondoplaziju.

-Zahvaljujemo se svima koji nam pružaju maksimalnu podršku na ovom našem putu i podržavaju kampanju #hoćudarastem- ističe.

Sajt sa brojnim korisnim informacijama o ovoj bolesti, priručnik kao i stručni skup, takođe su u planu Udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ za naredni period.

Svetski dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a – „Izjednačimo!“

Igor Crnogorac December 1, 2022

Svetski dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a, 1. decembar, odvija se ove godine pod sloganom „Izjednačimo!“. Iz Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za HIV i AIDS (UNAIDS) pozivaju da se razmotre nejednakosti koje koče napredak u završetku pandemije AIDS-a, sa ciljem da se do 2030. godine okonča ova globalna pretnja po zdravlje.

Povećana ranjivost na virus često je povezana sa pravnim i socijalnim faktorima, sa izloženošću rizičnim situacijama i stvara prepreke za pristup efikasnim i kvalitetnim uslugama prevencije, testiranja i lečenja HIV infekcije, navode u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Pandemija uzrokovana HIV-om je, do kraja 2021. godine, prema procenama UNAIDS-a, odnela više od 40 miliona života, dok je više od 84 miliona ljudi bilo inficirano. U istoj godini 1,5 milion ljudi je novoinficiran, što je za trećinu manje u odnosu na 2010. Za isti period, među decom je zabeleženo smanjenje novih HIV infekcija za 50 odsto.

Ipak, uz sve veći pristup efikasnoj prevenciji, dijagnostici, lečenju i nezi osoba inficiranih HIV-om, ova bolest postala je hronično zdravstveno stanje koje omogućava zaraženima da vode dug i produktivan život.

U prošloj godini 76 odsto odraslih i 52 odsto dece koja žive sa HIV-om u svetu primalo je doživotnu antiretrovirusnu (ARV) terapiju. Ova terapija je kombinacija nekoliko lekova koji se uzimaju svakog dana. Ona ne može da izleči HIV, odnosno da ga ukloni iz organizma, ali može da ga potisne i drži pod kontrolom.

Na taj način značajno se smanjuje količina virusa u organizmu, što omogućava imunom sistemu da se oporavi, čime se smanjuje i mogućnost dobijanja infekcija koje mogu biti fatalne. Takođe, što je veoma značajno, smanjuje rizik od prenošenja HIV-a.

Rizik od inficiranja HIV-om je za rizične grupe, u odnosu na opštu populaciju, veći: 35 puta među osobama koje injektiraju droge, 30 puta za žene koje se bave seksualnim radom, 28 puta među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima i 14 puta je veći za transrodne osobe.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, od početka epidemije, 1985. godine, do danas, u Srbiji su registrovane 4.524 osobe inficirane HIV-om, od kojih su 2.152 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1.336 umrlo. Samo ove godine dijagnostikovano je 152 inficiranih, što je za četvrtinu više nego u istom periodu 2021. Među prijavljenim HIV pozitivnim osobama bilo je 18 puta više muškaraca nego žena i većina je uzrasta od 20 do 49 godina.

Međutim, podaci pokazuju i to da se veliki broj inficiranih ne testira blagovremeno, što smanjuje mogućnost uspešnog lečenja i prevencije prenošenja virusa.

Na području Severnobanatskog okruga, od 2000. do 2022. godine registrovano je 22 pozitivnih na HIV, i svi su muškarci srednjih godina, kaže dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Kikindi.

– Neophodno je dobro informisanje i odgovorno seksualno ponašanje jer je bolje ulagati u prevenciju nego u lečenje. Takođe, veoma je važno otkrivanje virusa na vreme jer je, uz blagovremeno uzimanje terapije nove generacije, moguć kvalitetniji život i manje zaražavanje – ističe dr Pecarski.

U aktivnosti povodom Dana borbe protiv HIV/AIDS-a, i ove godine uključio se i kikindski Crveni krst.

– Ceo decembar je u znaku edukacija koje organizujemo u srednjim školama jer smatramo da je informisanje mladih o HIV-u i AIDS-u od izuzetnog značaja – kaže Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda.

Iz kikindskog ZZJZ podsećaju da se kod njih, svakog radnog dana, od 8 do 14 sati, može proveriti HIV status, kao i zaraženost hepatitisom B i C. Testiranje je besplatno, dobrovoljno, anonimno i poverljivo.

Kroz sovembarske radionice u muzeju prošlo 400 dece

Jelena Trifunović November 30, 2022

I ovaj Sovembar u Narodnom muzeju Kikinda bio je prilika za učenje, druženje i zabavu. Trajao je od 2. do 26. novembra. Kreativna, dramska, istraživačka, likovna i vajarska radionica bile su posvećene poznatim sugrađankama- sovama utinama kojima je Kikinda bila i ostala omiljeno zimovalište.

-U programima Sovembra učestvovalo je oko 400 dece različitih uzrasta, osnovaca, predškolaca…Za svakoga je bilo ponešto, Imali smo radne listove za mlađu decu i za onu malo stariju kojima je posebna zanimljivo bilo i istraživanje gvalica. To je interesantan način da saznaju čime se sova hrani- navodi Slavica Cvijetić, muzejski vodič.

Sovembar u muzeju organizovali su posećivali i vrtići i škole. Subotom se, na radionice, dolazilo porodično, sa decom za koju je ovo odličan način da saznaju više ne samo o sovama i prirodi, već i da se posetom muzeju zainteresuju za druge sadržaje ove ustanove kulture. Svi programi bili su besplatni.

(VIDEO) Slađanine haljine od mašte

Igor Crnogorac November 29, 2022

Svoj umetnički put Kikinđanka Slađana Tomašev započela je u Udruženju „Unikat“ u kojem su žene izrađivale rukotvorine. Kada je njen umetnički izraz dobio nove dimenzije, rešila je da mu se potpuno posveti.

Tako je osnovan „Etno Art“, radionica u kojoj nastaju najmaštovitije odevne kreacije. Svaka je unikat i svaka se pravi kao posebno umetničko delo. Slađanin slogan je „Negujte ljubav u sebi i na sebi“. Pogledajte kako.

Izvršenje odluke o budžetu sutra pred odbornicima

Izvršenje odluke o budžetu u sredu pred odbornicima

Jelena Trifunović November 29, 2022

Dvadesetpeta sednica gradske skupštine zakazana je za sredu 30. novembar u 10 sati. Na dnevnom redu naći će odluka o usvajanju konsolidovanog izveštaja o izvršenju odluke o budžetu grada za prvih devet meseci ove godine i odluka o pokretanju postupka izrade srednjeročnog plana Grada Kikinde. Pred odbornicima će biti i izmene i dopune statuta JP „Autoprevoz“, kao i četiri odluke koje se odnose na davanje saglasnosti na odluku nadzornog odbora „Toplane“ o prenosu dela toplovodne mreže u korist grada i, posledično, promeni udela osnovnog državnog kapitala tog javnog preduzeća.

Od ukupno 18 tačaka, na dnevnom redu će biti i odluka o prosečnim cenama nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za narednu godinu. Glasaće se i o izmeni odluke o tarifi komunalnih taksi i usvajanju plana rada gradskog štaba za vanredne situacije za 2023.godinu. Skupština će se izjašnjavati i o imenovanju članova tog štaba kao i Komisije za planove.

(VIDEO) Završena edukacija za licencirane trenere – u izgledu otvaranje odeljenja TIMS-a u Kikindi

Igor Crnogorac November 28, 2022

U Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) u Kikindi danas je održano poslednje predavanje, tribina o završenom nastavnom procesu za dobijanje licenci operativnih trenera i sportskih učitelja.

Obrazovanje trenera ostvareno je u saradnji profesora Fakulteta za sport i psihologiju TIMS iz Novog Sada, Gradske uprave, VŠSSOV i kikindskog Sportskog saveza.

– Tribina je epilog programa stručnog osposobljavanja. Zakonodavac je predvideo da oni koji rade u sportu, posebno sa decom, moraju da imaju obrazovanje. Danas sumiramo utiske o samom nastavnom procesu i njegovim rezultatima – rekao je prof. dr Zlatko Ahmetović, osnivač TIMS-a.

Tribini su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća zadužen za omladinu i sport, Dragan Pecarski.

– Svesrdno pomažemo da Kikinđanima, sportistima i mladim ljudima, bude dostupno adekvatno stručno usavršavanje. Nastavljamo već započete pregovore sa TIMS-om kako bimo u Kikindi otvorili odeljenje ovog fakulteta. Ujedno, to je i početak ostvarivanja plana da u naš grad dovedemo još nekoliko visokoškolskih ustanova – izjavio je gradonačelnik Nikola Lukač.

Fakultet za sport i psihologiju TIMS iz Novog Sada upisuje studente na dva smera: fizičko vaspitanje i sport, i psihologija. Ova ustanova ima akreditaciju nadležnog ministarstva, a osnovne studije traju četiri godine.

Polaznici RCT „Dušan Vasiljev” posetili Viminacijum, Lepenski Vir, Srebrno jezero

Jelena Trifunović November 28, 2022

Tridesetak polaznika i mentori RCT „Dušan Vasiljev“ prethodni vikend proveli su na studijskom putovanju koje je podrazumevalo obilazak kulturno-istorijskih znamenitosti u centralnoj Srbiji i Vojvodini, kao i intenzivan mentorski rad. Na mapi ovog putovanja našli su se Viminacijum, Ramska tvrđava, Lepenski Vir, Golubačka tvrđava, Smederevska tvrđava, Srebrno jezero, kao i muzej u Vršcu.

-Na putovanje su pošli prioritetno srednjoškolci koji se nalaze u procesu pisanja naučno-istraživačkih radova koje će predstaviti na narednom takmičenju talenata na proleće 2023, kao i manji broj osnovaca, starijih polaznika Centra. Program putovanja osmislili su mentori grupe za geografiju, Jasna Tomašev i Budimir Đukičin, dok su polaznici imali trodnevnu priliku da u stalnim konsultacijama sa svojim mentorima obave sve neophodne pripreme za nastavak uspešnog naučnog rada- navode u RCT „Dušan Vasiljev“ koji samostalno funkcioniše već sedam godina.

Ove godine upisao je rekordan broj polaznika sa teritorije Severnog Banata raspoređenih u jedanaest grupa izdeljenih prema različitim naučno-istraživačkim oblastima. Učešće u radu Centra potpuno je besplatno za sve polaznike.

Kikinđani na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu

Jelena Trifunović November 27, 2022

Na Međunarodnom sajmu hrane i pića koji se po 16. put održava u Beogradu prvi put se predstavlja i Grad Kikinda. Posetioci regionalne smotre prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu a pripremljenih po tradicionalnim receptima, koja traje od 24. do 27. novembra u prilici su da se upoznaju sa asortimanom proizvoda Vinarije „Kepul”, Poljoprivredih gazdinstava „Krstonošić” i „Stepanov”, „Nutto”, „Banat bir” i Destilerije „Hubert 1924″. Na Sajmu hrane i pića predstavila su se i udruženja žena: Kikinda, Suvača, Iđoš i Nakovčanke.

Nosilac promocije je Sekretar za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, a podršku pruža i u promociji učestvuje i Turistička organizacija Grada Kikinde.

Fokus ove manifestacije su proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom ili oni čija se zaštita preporučuje, a sajam etno hrane i pića ih afirmiše kao prvorazredne tržišne i izvozne artikle, koji bi trebalo da postanu i nezaobilazni element turističke ponude.

Sajam etno hrane i pića odigrao je u poslednjih 15 godina značajnu ulogu u brendiranju, promociji i plasmanu leskovačkog ajvara, kačarskog i homoljskog meda, duvan-čvaraka, futoškog kupusa, pirotskih peglanih kobasica, vurde, različitih džemova, kisele zimnice, čajnih mešavina, sušenog voća, pekarskih proizvoda, vina i rakije, od kojih su mnogi postali i izvozni artikli.

Manifestacija ima poslovni i promotivni karakter. Namenjena je distributerima, dobavljačima hotela i trgovinskih lanaca, vlasnicima restorana, trgovinskih radnji ili šefovima kuhinja, profesionalnim gastronomima, te kupcima iz inostranstva radi zaključenja kupoprodajnih ugovora.

Podrška Grada Udruženju „Deca sa ahondroplazijom Srbije”

Igor Crnogorac November 24, 2022

Porodicu Terzin, Davora, Slađanu i malu Stašu, koja boluje od ahondroplazije, juče su u Gradskoj kući primili predsednik gradskog parlamenta, Mladen Bogdan i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić-Kiurski.

– Razgovarali smo o ahondroplaziji i o našoj Staši – kaže Slađana, Stašina mama, koja je i predsednica udruženja Deca sa ahondroplazijom Srbije sa sedištem u Kikindi. – Predstavnici Grada pružili su nam podršku i ponudili pomoć. Stašine terapije i snimanja ne plaćamo, ali ćemo, kao udruženje, konkurisati za budžetska sredstva naredne godine.

Udruženje okuplja roditelje dece sa retkom bolešću patuljastog rasta, koje u Srbiji ima sedmoro. U planu je da u Kikindi organizuju skup na koji će doći i dve porodice iz inostranstva, iz Crne Gore i Austrije. Osnovna aktivnost roditelja je da terapija novim lekom, koja se sprovodi u svetu, bude dostupna i kod nas, o trošku države. Lek otklanja mnoge komplikacije ove bolesti; njegova cena je 270 hiljada evra godišnje po detetu i potreban je do završetka njegovog razvoja.

Delegacija Udruženja sutra će, tim povodom, imati sastanak u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u Beogradu, kaže Slađana Terzin i zahvaljuje na dosadašnjoj podršci sugrađanima i Gradu.

Svi koji žele da pomognu Udruženju Deca sa ahondroplazijom Srbije kako bi sva deca dobila adekvatnu terapiju, mogu to učiniti uplatom na žiro račun sa brojem: 200-3551460101016-83.

Obnovljeno prijateljstvo Kikinde i Nof HaGalila

Jelena Trifunović November 23, 2022

Na poziv gradonačelnika grada Nof HaGalila Ronena Plota, a uz posredovanje kikindskog udruženja Eš, delegacija grada Kikinde, predvođena gradonačelnikom Nikolom Lukačem boravila je u ovom bratskom gradu u Izraelu.

Povod posete bio je potpisivanje nove Deklaracije o prijateljstvu između dva grada. Prva deklaracija o prijateljstvu Kikinde i Nof HaGalila (tada Nazaret Ilita) potpisana je pre 30 godina, a tokom tri decenije dva grada nisu previše sarađivala sve do ovogodišnje posete gradonačelnika Plota i delegacije Nof HaGalila Kikindi tokom manifestacije Dani ludaje kada je dogovoreno uspostavljanje čvršće saradnje i uzvratna poseta delegacije Kikinde.

– Bilo nam je izuzetno zadovoljstvo kada smo primili poziv gradonačelnika Lukača da posetimo Kikindu tokom Dana ludaje i iz prve ruke osetimo šta sve Kikinda može da ponudi i u kojim oblastima smo kompatibilni. To je na prvom mestu obrazovanje, kultura i sport i verujemo da su mladi najbolja osnova za saradnju među gradovima. Potpisivanje nove Deklaracije o prijateljstvu svakako je najbolji uvod za inteziviranje ove saradnje- rekao je gradonačelnik Plot.

Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač izjavio je da je poseta Izraelu i bratskom gradu Nof HaGalilu bila izuzetno zanimljivo iskustvo i prilika za bolje upoznavanje ove zemlje, njenih običaja i načina funkcionisanja, ali i prilika za dogovor o saradnji među gradovima.

– Predstavnici Nof HaGalila su nam priredili izuzetan doček i mogućnost da se upoznamo sa istorijom i značajem ovog grada, ali i čitavog Izraela. Bilo je ovo jedinstveno iskustvo i verujem da će naša saradnja ići samo uzlaznim putem, a prvi koraci su uspostvljanje mehanizma razmene đaka koja bi trebala da počne već na proleće naredne godine.

Gradonačelnik se posebno zahvalio Udruženju Eš koje je posredovalo u uspostavljanju ponovne saradnje, ali i Horu Kulturnog centra Kikinda „Atendite“ koji je za ovu priliku snimio poseban spot u čast potpisivanja nove Deklaracije o prijateljstvu dva grada.

Друштво