Друштво Архиве | Page 74 of 77 | Кикиндски портал

„Данима лудаје“ и Хубертовој дуњи и кајсији додељене ознаке „Најбоље из Војводине“

Jelena Trifunović November 19, 2022

На 53. Сајму туризма у Новом Саду 21 производу односно манифестацији додељене су ознаке “Најбоље из Војводине”. Престижан сертификат који додељује Покрајинска влада понела су чак два бренда из Кикинде – „Дани лудаје” и Хубертове ракије- кајсија и дуња.

-Награда је заиста понос свих нас. Желим да се захвалим свим грађанима Кикинде и свих околних места , Граду Кикинди и свим излагачиам и посетиоцима,јер без њих не бисмо стигли до 37. Дана лудаје, а посебно не до ове награде- каже Јасмина Миланков, директорица Туристичке организације Града Кикинде.

Задовољство новом потврдом квалитета, не крије ни Мирослав Кнежевић, сувласник Дестилерије „Хуберт“.

-Дестилерија Хуберт већ 15 година успешно послује на домаћем и светском тржишту. Награда нам много значи, сам назив довољно говори- јасан је Кнежевић.

Покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић доделио је сертификате које ће добитници моћи да користе три године.

-Са поносом можемо да покажемо шта имамо. Сви добитници ознаке су понос ове земље. Поносимо се регионалним пореклом- истакао је Иванишевић на чију је иницијативу, прошле године, поново успостављена додела ознаке која је синоним строго провереног квалитета.

Влада АП Војводине је 2004. године установила ознаку „Најбоље из Војводине“, али се престижно звање није додељивало од 2016. године.

Прошле године, ознаку је добило 18 брендова. Ове године добитници су још и зрењанински Дани пива, шидска Сремска куленијада, новосадски Међународни пољопривредни сајам, манифестација Стапарски ћилим, панчевачка Колонија веза и златовеза.

Међу добитницима знака су Шубаре и прслуци од јагњећег крзна из Беркасова, послужавници, кутије и сувенири које производи Радионица Петровић 021, Недеља моде, Мекст конфекција, инђијско Келтско село, палићка Мала гостиона.

На листи одликованих производа су органско уље сунцокрета Универекспорта, хумус намар Грин хаус фуда, органско поврће са Салаша 275, сир амбасадор Млекаре фармер, производи од лешника предузетнице Јелене Пинћир, Ангус бургер фирме Штранд и козји производи Млекаре карпе дием.

Ознака „Најбоље из Војводине” значи да је корисник испунио најригорозније услове Југоинспекта и Туристичке организације Војводине.

(ВИДЕО) Борба за лек: Мала Сташа болује од ахондроплазије

Jelena Trifunović November 18, 2022

У Кикинди живи трогодишња Сташа која има ретко урођено обољење- ахондроплазију.

Однедавно за ову болест постоји лек који кошта 270 хиљада евра годишње, а дете би требало да га узима до завршетка развоја.

Зато је у нашем граду формирано удружење чије активности су усмерене ка томе да се сва деца са дијагнозом коју има и Сташа, лече у Србији, о трошку државе.

Дан Школе „Јован Поповић“: Ђаци са родитељима на такмичењима и у радионицама

Igor Crnogorac November 18, 2022

У Основној школи „Јован Поповић“ данас је свечано – ученици, наставници и родитељи обележавају Дан школе, 72 године њеног постојања и рада. Тема прославе је „Школа некад и сад“.

– И ове године смо одлучили да организујемо радионице јер тако укључујемо и родитеље. Данас ће ђаци у сваком одељењу израдити породично стабло и од тих радова ћемо направити видео запис који ће остати као трајна успомена – каже директорица, Јелена Крвопић.

У учионицама су се одвијале радионице на различите теме, правио се и оригами, а ђаци су са наставницима разговарали и о томе како су ученици некада били кажњавани и сами давали предлоге какве би данас мере требало да се примењују. Ученици четвртог разреда и њихови родитељи такмичили су се у играма спретности у фискултурној сали.

Ђацима и запосленима Дан школе честитала је чланица Градског већа задужена за образовање и културу, Валентина Мицковски.

– Ученици и наставници изузетно су предани и у наставним и у ваннаставним активностима. Прваци су, пре неколико дана, посетили кориснике Гернотолошког центра, извели приредбу и поклонили им ликовне радове, што говори о томе колико се у школи ради на подизању свести и учењу деце правим вредностима, емпатији и бризи о старијима, што ме посебно радује.

Чланица Већа подсетила је да је локална самоуправа уложила ове године, два милиона динара у радове у школи. Она је додала да је ово прилика да се одреде потребе и приоритети у чијем остваривању Град може да помогне.

ОШ „Јован Поповић“ има 302 ђака. У школи су ове године замењени прозори и део крова изнад продуженог боравка и кухиње. Сада је потребно заменити кров и уложити у уређење унутрашњост зграде, каже директорица, а за новац ће се конкурисати и код републичких и покрајинских фондова.

Јевићи су све изгубили у пожару – хитно им је потребан кров над главом

Igor Crnogorac November 16, 2022

После пожара у којем су, прошле недеље, остали без куће и комплетне имовине, шездесетседмогодишња Кикинђанка Јелена Јевић и њен син још увек су у привременом смештају, у Хостелу „Paparazzo“.

– Ако неко зна за неки смештај, бар собу, до 50 евра, колико бисмо могли да приуштимо да платимо, молим да нам јави. Ми немамо ни намештај, ништа, али чак ни то није толико важно, колико је битно да има грејања јер ја не могу да ложим. Син и ја смо сами, обоје болесни, једaн другом помажемо. Страх ме је, долази зима – каже Јелена.

Јелена је инвалид. У пензију је отишла из Водопривредног предузећа „Горњи Банат“ у којем је 35 година радила као секретарица. Син је болестан и не може да ради. Са пензијом од 35 хиљада динара и надокнадом коју добија син успевали су да преживе захваљујући томе што је Јелена радила сезонске послове. Приликом одласка у фабрику у Старој Пазови, у марту, доживела је саобраћајну несрећу. Због тешких повреда оперисана је, има шипку у нози. Сада трпи сталне болове и више не може да ради.

Мобилни тим Центра за социјални рад први је, у ноћи пожара, притекао у помоћ Јевићима који су смештени у Хостел “Paparazzo”. Молби власника Хостела, Синише Пашића, такође и председника Удружења предузетника, одазвали су се угоститељи, власници „Код Фићока“, „Националне класе“ и Пекаре „Нити“, Стефан Фелбаб, Роберт Патаки и Веби Чочај, који су обезбедили оброке. Из Пекаре „Ристевски“ понудили су вечеру, али се Јелена захвалила. Не морају и да вечерају, каже.

– Они буквално ништа немају. Требаће им многе ствари, али тек пошто буду имали трајније решење за становање, а за то се, до сада, нико није јавио. Сви само дају подршку, од тога немамо ништа – каже Пашић.

Јелена и Марко надају се да ће једног дана моћи да обнове своју кућу. Међутим о томе, за сада, не могу ни да размишљају. Њихова будућност сасвим је неизвесна.

За новчану помоћ отворен је жиро-рачун у “Рајфајзен” банци: 265-0000000580627-52. Уколико мајци и сину желите да понудите кућу за одржавање или стан уз малу надокнаду, можете их потрaжити на рецепцији Хостела „Paparazzo“.

Кикиндске сове привукле Русе: Ксениjа и Роберт воле совембар

Jelena Trifunović November 16, 2022

Стигле су у омиљено им зимовалиште. Ено их високо на стаблима на градском тргу, мирују по сунчаном новембарском дану, камуфлиране међу крошњама. Пернате суграђанке питомо посматрају туристе који их „лове“ својим објективима, задивљени природним феноменом који нас је планетарно прославио. Млади руски пар, Ксенија и Роберт, откривају нам да су још летос испланирали да у новембру, заједно са пријатељима, посете Кикинду и виде чувене сове.

– Од марта живимо у Београду. Летос сам тражила занимљиве туристичке дестинације које бисмо могли да посетимо у Србији. Гуглала сам и пронашла да је једно од таквих места Кикинда- због сова. Тада смо одлучили да ћемо у новембру доћи овде- прича нам Ксенија.

„Совембарску“ туристичку авантуру сами су испланирали и организовали.

– Ујутру смо дошли и обишли нека стабла на главној улици, али их нисмо видели. Претпостављам да их је тамо мање због буке и саобраћаја. Потом смо отишли у ресторан, и у међувремену на јутјубу погледали видео који је снимљен овде, иза православне цркве. Ту смо и дошли. И ево сова. До сада смо их видели сигурно петнаестак- одушевљен је Роберт.

Ксенија (32) и Роберт (35) су из Санкт Петербурга. Од марта живе у Београду. Иако обоје раде за исту међународну компанију, њихово познанство и љубавна прича почињу у Србији.

Као добри домаћини, иако случајни, препоручујемо им још неколико атрактивних туристичких садржаја у нашем граду, почев од оближњег музеја и мамутице Кике.

-Кикинда има дивну архитектуру. Миран, мали и пријатан град где је угодно доћи и провести викенд- поделила је са нама утиске Ксенија.

(ВИДЕО) На Старом језеру уређени канали – у плану су и нови садржаји

Igor Crnogorac November 15, 2022

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и извршна директорица Јавног водопривредног предузећа “Воде Војводине”, Данка Васиљевић, обишли су данас завршне радове на уређењу каналске мреже на Старом језеру.

– Уређује се око 30 километара канала у трима катастарским општинама: Кикинда, Башаид и Банатска Топола. Уклоњено је више од 260 хиљада квадратних метара вегетације и измуљено је преко 40 хиљада кубних метара из каналске мреже. Део се расипа у околини канала, а тамо где то није могуће, транспортује се на погодне локације. Осим тога, очишћени су и пропусти који су се у претходном периоду зачепили од муља – изјавила је Васиљевићева.

У питању је завршна фаза уређења каналске мреже, коју спроводе Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Град Кикинда и „Воде Војводине“. Укупна вредност радова је 40 милиона динара, а извођач је Водопривредно друштво „Средњи Банат“, које је територијално надлежно за ово подручје. Градоначелник Лукач подсетио је да ова сарадња траје већ 15 година.

– Настављамо добру праксу. Сада се уређује северни крак каналске мреже, али ми континуирано радимо на уређењу и одржавању Старог језера. У наредном периоду биће још пројеката за додатно уређење, како би ова оаза у центру града добила нове садржаје и нову димензију. Планирамо да, с румунским партнерима, у оквиру прекограничне сарадње, аплицирамо са пројектима којима бисмо, можда, чак и оживели реку Галадску.

У изградњу парковских површина, 700 метара стаза, мобилијар, клупе и расвету с друге стране канала, Кикинда је, ове године, уложила 413 хиљада евра, од којих је 85 одсто добијено на конкурсу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње. Засађене су 34 врсте зеленила и направљено брдо за санкање.

Једина природна водена површина у Кикинди, Старо језеро, укупне површине око 5,1 хектар, остатак је некадашње речице Галадске која је, као огранак реке Мориш, протицала кроз град. После великих поплава у 19. веку, изградњом насипа ради заштите становништва, Галадска је одсечена од Мориша и доток воде је постепено престао.

Шездесетих година прошлог века, Старо језеро или Штефанчева бара, уређена је као градско купалиште. Проблеми с дотоком текуће воде били су све већи и, временом, само језеро је запуштено, као и простор око њега. Прво веће уређење овог простора предузето је пре петнаестак година. Мостићи су направљени 2016. године, а уређењем површина преко канала, проширен и улепшан простор постаје ексклузивно место за шетњу и рекреацију, како за Кикинђане, тако и за туристе, госте града.

(ВИДЕО) Седница Градског већа у Руском Селу: Нови гостински објекат у „Торонталу“ за развој сеоског туризма

Jelena Trifunović November 14, 2022

Седница Градског већа одржана данас у Етно кући „Торонтал“ у Руском Селу била је прилика да градоначелник Никола Лукач са сарадницима обиђе новоизграђени објекат овог атрактивног комплекса. Изградњом гостинске куће са шест трокреветних соба, са рестораном и пратећим просторијама проширени су смештајни капацитети у „Торонталу“ и дат нови замајац развоју сеоског туризма.

-Удружење „Торонтал“ је основано 2004.године и практично на 18. рођендан можемо да се похвалимо новим садржајем- конкретан је Шандор Талпаи, председник овог удружења.

-Објекат је веома значајан, поготово због тога што у селима нема објеката за смештај туриста,а постоји потреба. Време је да на прави начин кренемо са сеоским туризмом. До сада смо имали две трокреветне собе, али то није било довољно. Поред досадашњег циља –очувања традиције, обичаја и културе мађарског народа, желимо да развијамо сеоски туризам и будемо ослонац развоју предузетништва. Могу да обећам да ће Руско Село бити једно од најразвијенијих у наредном периоду- поручује Талпаи.

У идиличном амбијенту етно-куће посетиоцима се нуде бројни садржаји. Ту је језеро, тениски терени, радионице грнчарије, веза и ткања, сувенирница, ресторан… Изградњу гостинске собе финансирао је Мађарски национални савет и Влада Мађарске са 18 милиона динара, а помоћ је пружио и Град.

-Изузетно нам је драго да видимо да се започети пројекти успешно завршавају, да Град и Месна заједница заједно са националним мањинама и удружењем „Торонтал“ добро сарађују што резултира новим садржајима и напретком- каже градоначелник Никола Лукач.

-Улагања у села су од посебног значаја. Сигуран сам да ће туристи који радо долазе у Кикинду и наша села, бити задовољни. Овде видимо да и други извори финансирања, када постоје добре референце, као што их има „Торонтал“ улажу у развојне пројекте. Водићемо рачуна о грађанима који живе у месним заједницама и уверен сам да ће овај добар пример преузети и друге месне заједнице- истиче Лукач.

Данашња седница Градског већа одржана у Руском Селу наставак је праксе да се седнице одржавају и у месним заједницама како би се заједнички сумирали резултати и дефинисали даљи планови.

-Ми се боримо за сваког становника села, да село одржимо у животу. Сарадња са градом и са „Торонталом“ је врло значајна. На седници Већа желимо и да размотримо даљу сарадњу, и перспективе развоја Руског Села, указује Ведран Ђурасовић, потпредседник Савета Месне заједнице.

Избори за савете националних мањина: Бирачка места отворена до 20 сати

Jelena Trifunović November 13, 2022

У Србији се данас одржавају избори за националне савете националних мањина на којима учествује 50 изборних листа. Од укупно 23 национална савета националних мањина, за 19 чланови се бирају непосредно, док се за четири бирају путем електорских скупштина.

Бирачка места отворена су у 7 сати, а гласање траје до 20 часова. На територији Града Кикинде гласа се на десет бирачких места, пет у граду и пет у селима. На изборима право гласа имају припадници националних мањина са правом гласа, уписани у Посебни бирачки списак.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позвало је све грађане са правом гласа да изађу на изборе за националне савете националних мањина како би нови сазиви имали потребан демократски легитимитет и били право представничко тело националних мањина у Србији.

Чланове националног савета на непосредним изборима бирају припадници албанске, ашкалијске, бошњачке, бугарске, буњевачке, влашке, грчке, египатске, мађарске, немачке, пољске, ромске, румунске, руске, русинске, словачке, словеначке, украјинске и чешке националне мањине, Четири националне мањине бираће чланове за националне савете путем електорске скупштине, и то: македонска, хрватска, црногорска и горанска.

Национални савети су најважније установе националних мањина којима су, према Закону, поверена „јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим областима“.

Новембарски базар: промоција, дружење и пазар

Jelena Trifunović November 12, 2022

Базари који се једном месечно одржавају на тргу испред Градске куће постали су традиција за излагаче и посетиоце. И данашњи Новембарски базар уприличила је Туристичка организација града Кикинде. Бројни излагачи из нашег града, али и околине представили су својих вредних руку дела.

Од украсног биља и цвећа које ће оплеменити ваш животни простор, преко најразличитијих украсних предмета за кућу, креативних одевних аксесоара, разноврсних декорација, па до прехрамбених производа и пића насталих у малим, али успешним мануфактурама наших вредних суграђана.

Базаре воле и посетиоци јер су прилика да се упознају са занимљивим изложеним асортиманом, али и новим производима. Ако сте пропустили данашњи базар, наредна прилика биће у децембру.

Дан примирја у Првом светском рату

Jelena Trifunović November 11, 2022

Данас се у Србији и широм света низом манифестација обележава Дан примирја у Првом светском рату, а у знак сећања на тренутак кад је примирје ступило на снагу.

Дан примирја као државни празник установљен је у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је у француском граду Компјену, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у 11.00 сати потписано примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Као главни мотив за амблем овог празника у Србији користи се цвет Наталијина рамонда.

Реч је о заштићеној врсти која је позната и као “цвет феникс” јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи због чега је и изабрана за симбол обележавања овог значајног датума – да указује на уздизање српске државе из пепела и искушења кроз која је наш народ прошао у Првом светском рату.

Дан примирја суграђанима је честитао градоначелник Кикинде Никола Лукач:

-Србија је увек била земља поносних, часних и храбрих људи. Данашњи дан славимо као дан победе и дан слободе, са надом да смо достојни потомци својих славних предака. Честитам Вам Дан примирја у Првом светском рату.