Друштво

vino 1

Бургундац Винарије „Кепул“ из Иђоша проглашено је за најбоље бело вино у професионалној конкуренцији на десетом оцењивању вина Баната. У Каштел „Ечка“ стигла су вина из свих крајева ове регије, а награде су први пут додељене и у професионалној и у аматерској категорији.

Такмичарима је припало шест трофеја, четрнаест златних и велики број сребрних и бронзаних медаља. Иђошко вино из 2022. понело је трофеј за најбоље бело вино, за најбоље црвено вино проглашен је „Каберне Совињон 2019“ винарије „Галот“ из Банатског Карловца, а за најбољи розе – „Ронде Розе 2021“ винарије „Драгић“ из Зрењанина.

У аматерској конкуренцији за најбоља вина проглашена су: бело вино „Гараже Звекић“ из Зрењанина, црвено вино Ивана Урошевића, и розе Винарије Драган.

Узорке су оцењивала два судијска панела којима су председавали др Владимир Пушкаш и енолог Срђан Лукајић.

Оцењено је да се види напредак у квалитету вина, посебно међу аматерима и да Банат има потенцијала за оснивање још нових професионалних винарија. Манифестацију је организовао Клуб вина из Зрењанина.

Додела трофеја биће уприличена у суботу 20. маја, на Винском фестивалу у Градској башти у Зрењанину, када ће посетиоци моћи и да пробају награђена вина.

dr Abraham stres 1

Предавање на тему „Стрес и стресогени фактори модерног доба као узрочници настанка симптома и болести“ одржао је доктор Горан Абрахам, један од оснивача удружења „Здравље на длану“, у амфитеатру ВШССОВ.

Важно је да људи схвате да свакодневица, у данашње време, умногоме утиче на њихово здравље или погоршавање хроничних болести. Тога нису свесни у довољној мери, каже др Абрахам. Он додаје да циљ његовог удружења и јесте  побољшање здравља и животног века суграђана.

– Значајно је да се примењују здраве ситнице у свакодневном животу, како би се унапредило здравље и како свакодневни стресори не би утицали на њега или на погоршање основне болести. Људи, рецимо, генерално не знају да, уколико не спавају довољно и квалитетно, то ремети имуни систем. Нормално је, у просеку, седам сати сна, али је важан и његов квалитет, а то зависи од тога како се пробудите. На пример, кафа на празан стомак ремети лучење мелатонина који утиче на спавање тог дана. Кафа би требало да се пије сат, сат и по после буђења и да се претходно доручкује.

Људи су „у машини“, не желе да изађу из свог ритма иако знају да је лош по здравље, каже др Абрахам. Не иду на време или превентивно код лекара, не размишљају о свом здрављу на време.

– Углавном је то последица неинформисаности. Лекари немају времена да појасне људима важне ствари, а људи, често, и не знају где да пронађу корисну и тачну информацију. Бавим се науком и здравим стиловима живота и зато сам и желео да им кажем шта треба да мењају. То су мале промене које, заједно, много помажу – тврди др Абрахам.

Он објашњава да је једна од промена и дневни ритам. Одлазак на спавање „са кокошкама“ итекако има смисла, каже доктор. Наши стари су знали да је за организам важно да се заспи са заласком сунца јер је такав биоритам усађен у наш ДНК.

Такође, сат и по времена пре спавања не треба гледати у екран, у тв, рачунар, телефон. „Уколико до четири ујутро гледате у екран, смањује се ниво допамина, хормона среће у организму и будите се депресивни, што може да доведе до озбиљнијих проблема“, додаје.

Организован под покровитељством Црвеног крста, догађај је имао хуманитарни карактер – добровољни прилози усмерени су Дечијем одељењу кикиндске болнице за куповину опреме.

Dan škole Rusko Selo 1

Основна школа „Глигорије Попов“ обележила је 208 година од оснивања. У школској сали окупили су се ученици, запослени, мештани, и сами некада ђаци, као и гости. Ђаци од првог разреда кроз песму, игру и плес пожелели су им добродошлицу.

Школа броји 150 ученика и има двојезичну наставу, рекла је директорица Александра Фелбаб и додала да се у овој образовној установи одвија и вечерње образовање за 50 полазника.

-Имамо двосменски рад, а циљ нам је да сви ђаци буду у једној смени. Зато градимо још четири учионице, тако ће послеподневни сати бити слободни за ваннаставне активности.  Можемо да се похвалимо и да смо ове године имали троје ученика који су стигли до републичког такмичења из биологије и српског језика – истакла је Александра Фелбаб.

Поздрављајући окупљене градоначелник Никола Лукач честитао је рођендан садашњим, али и бившим ученицима, као и запосленима.

– Улагање у образовање је један од приоритета града. Рукоселска школа је место окупљања свих мештана, а образовање у овом селу има дугу традицију и квалитет.  Приредба коју смо имали прилику да видимо је изузетна, а на нама је да обезбедимо што боље услове за рад, учење и ваннаставне активности – додао је Лукач.

Дану школе присуствовали су и помоћник градоначелника, Шандор Талпаи, и чланица Градског већа, Мелита Гомбар.

Melanom kože 1

У Општој болници у Кикинди тридесетак пацијената прегледано је у оквиру европске кампање против рака коже. Како истиче др Синиша Јолић, специјалиста дерматовенерологије и субспецијалиста ангиологије, акција се организује од 1999. године ради раног откривања рака коже и буђења свести код људи да је меланом један од најмалигнијих тумора.

– На годишњем нивоу региструјемо петнаестак новоболелих од меланома у нашој Болници, што није мало. Најважније је меланом открити у раном стадијуму јер је тада ова болест излечива. Меланом је уско повезан са сунцем и чешће се јавља код особа које раде на отвореном простору, попут грађевинских радника или пољопривредника – каже др Јолић.

Он додаје да је важан самопреглед коже. Када пацијент примети да постоје промене, када су присутни свраб, бол, пецкање, тада треба да се обрати дерматологу. Др Јолић је позвао грађане да се најпре информишу како да безбедно бораве на сунцу, а потом да се излажу сунчевим зрацима.

-Кампању су покренули белгијски дерматолози. До сада смо прегледали око 450 хиљада становника, а кикиндска Болница је од првог дана у кампањи – рекао је наш саговонрник.

Прегледи су обављани у двема амбулантама, а сви суграђани који нису успели да га закажу могу да се јаве јер ће, и наредних дана, др Јолић и његова колегиница др Милица Агић, специјалиста дерматовенерологије, изаћи у сусрет пацијентима. Кампању Еуромеланом подржало је Министарство здравља.

tera kamp 5

Студенти вајарства завршних година академија у Ријеци, Осијеку, Цетињу, Новом Саду и Београду, боравe у Кикинди на Интернационалном кампу Центра за ликовну и примењену уметност „Teрa“. Студентски програм у Атељеу Центра спроводи се већ 15 година, овог маја са значајном новином.

– Наш циљ је да, кроз овај, пратимо будуће уметнике – каже Александар Липован, менаџер међународне сарадње. – Поред постојећих, планирамо да остваримо контакте са уметничким академијама у читавом региону, да створимо уметничко заједништво, место на којем студенти сарађују и размењују искуства. Ове године, поред практичног рада, уводимо и теоретску наставу. Предавачи су професори који су довели своје студенте и професор са универзитета у Лиону, Бернард Ридигер, који је прошле године био код нас на Симпозијуму.

Липован додаје да је, захваљујући уговорима потписаним са уметничким академијама, „Tерa“ наставна база за стручну праксу вајања скулптура у теракоти.

Један од предавача, професор Ридигер, стигао је, овога пута, из Новог Сада где, на Академији уметности, учествује у програму размене.

– Вратио сам се у Кикинду, пре свега јер сам повезан са овим местом. Овде се ради са глином са овог подручја. Та веза са земљом ми је веома важна. Такође, завршићу скултпуру коју сам започео прошле године – каже професор Ридигер.

Глину са кикиндског тла истражује и са њом ради 30 студената. Јелена Павићевић Марковић похађа другу годину мастер студија на Факултету ликовних умјетности на Цетињу.

– Овде настављам свој циклус радова који сам започела у Црној Гори. Скулптуре симболишу храмове мојих емоција и унутрашњег садржаја. Већ сам била овде пре десет година, веома сам задовољна и професионално испуњена. Људи су врло гостољубиви – каже Јелена.

Услови за рад и пријем оставили су врло леп утисак и на Сару Клешин из Ријеке, студенткињу треће године.

– Радим на органској форми, почела сам са скицом коју мењам како то глина захтева. Први пут сам овде и јако сам задовољнa простором, људима, свиђа ми се град. Много смо колега упознали и помажемо једни другима. Ова глина је мало друкчија од оне са којом радимо на Академији, доста је маснија, али је боља и природнија за рад.

Са Цетиња је стигао и Вукашин Тањевић, студент треће године.

– Још је лепше него што смо очекивали. Овде су бољи услови за рад са глином него на академији. Истражујем материјал и његову статику, урадио сам две скулптуре – каже Вукашин.

Никша Боровац је на првој години мастера Академије умјетности и културе у Осијеку.

– Радим са глином већ 10 година, али први пут са овом врстом. Веома је чврста и угодна за рад – каже Никша. – Обузет сам мотивом руке, овде сам израдио композицију елемената, да видим како функционишу заједно.

Интернационални студентски камп одржава се од 8. до 18. маја. У изузетном простору Атељеа, потпуно прилагођеном потребама уметника и њиховом стварању, студенти су на свом уметничком путу уцртали још једну важну тачку и место којем ће се, верујемо, радо враћати.

P1160587

У организацији Савеза за церебралну и дечију парализу Војводине “Сунцокрет“, у Aтељеу Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ данас је одржана креативна радноокупациона радионица.

Захваљујући сарадњи са Центром „Тера“, чланови удружења оболелих од церебралне и дечије парализе из читаве Војводине, већ 25 година долазе на ову терапеутску активност.

– Веома смо лепо прихваћени овде, врло смо задовољни и захвални запосленима у „Тери“ јер нас подржавају и омогућавају све што нам је потребно – каже Иван Зарић, председник Друштва инвалида за церебралну и дечију парализу у Кикинди, домаћина радионице.

Вајарска радионица део је програмских активности Савеза „Сунцокрет“ и одвија се под покровитељством Министарства за рад, борачка и социјална питања. За данашње креативно дружење у „Тери“ пријавила су се удружења из Новог Сада, Титела, Сомбора, Зрењанина, Ковина, Куле, Апатина, Панчева, Суботице и  Сремске Митровице.

– Иако је радионица веома корисна за чланове, нажалост присуствују јој само они који су у могућности да путују. Рад са глином има изузетан терапеутски ефекат, развија и мождане и моторичке функције и умирује – истиче Драго Илић, председник Савеза „Сунцокрет“.

Када су у питању активности особа са инвалидитетом, обично се полази од тога чиме оне не могу да се баве, уместо да се размишља о капацитетима које они могу да развијају, сматра Ружица Гаруновић, заменица председника „Сунцокрета“.

– Поред моторичких, развијамо и креативне способности. У својим локалним организацијама имамо и ликовне и радионице ручних радова и декупажа. На нивоу Савеза, осим на овој радионици, учествујемо и на „Тестенијади“ у Тителу, на такмичењу у певању у Апатину и на Данима старих заната у Суботици – каже Ружица Гаруновић.

Данашње дружење, уз свесрдну помоћ вајара из „Тере“, поново је донело радост сусретања чланова инвалидских удружења и успомене у виду нових радова од глине.

viber_slika_2023-05-12_14-01-42-708

На годишњицу рођења Флоренс Најтингејл, британске медицинске сестре, зачетнице модерног сестринства као признате професије, 12. мајa обележaва се  Међународни дан медицинских сестара, техничара и бабица. У организацији Удружења здравствених радника Кикинде, овај дан обележен је доделом плакете, повеља и захвалница најистакнутијим медицинским радницима Дома здравља и Опште болнице.

Плакета је припала медицинском техничару запосленом у Болници, Милану Дапчевићу, који ce, иако је особа са инвалидитетом, посебно истакао за време пандемије корона вируса.

Повељама  су награђене Јелена Кубет, виша медицинска сестра на Инфективном одељењу, Милана Перић, главна сестра Одељења за пријем и збрињавање ургентних стања, и Анамарија Кираљ, главна сестра Опште службе Дома здравља. Повеља је, постхумно, додељена и недавно преминулој медицинској сестри Тањи Милошевић.

-Запослена сам већ 16 година и на одељењу на ком радим свакодневно има пуно изазова, а најважније је да сви пацијенти буду збринути на прави начин. Хвала свима који су ме предложили за награду – рекла је Милана Перић.

Ана Марија Кираљ је медицинска сестра 28 година и каже да би поново изабрала овај позив.

-Не можете га радити уколико нисте хумани и не желите да помогнете људима, а најважније је да са пацијентима остварите добар однос. Посао медицинске сестре је привилегија, али носи и огромну одговорност  – истакла је Анамарија Кираљ.

Савез здравствених радника Кикинде има око 300 чланова. Њихов циљ је да се баве унапређењем струке и напредовањем сваког појединца, подсетила Неда Бутулија, председница. Међународни дан медицинских сестара, техничара и бабица ове године обележава се под слоганом „Наше медицинске сестре – наша будућност“.

матурантска парада

Традиционални плес матураната на тргу одржаће се у петак, 19. маја, у 12 сати.

У договору са представницима ђачких парламената четири кикиндске средње школе, као њиховим директорима, донета је заједничка одлука да се овогодишња Матурантска парада – плес матураната одржи у пуном обиму.

Слоган овогодишњег плеса ће бити: “Матуранти Кикинде плешу у славу радости, љубави и живота!”

Како је наведено у саопштењу организатора, Културног центра Кикинда, плесу ће претходити минут ћутања за све настрадале у трагедијама које су задесиле нашу земљу у претходном периоду.

viber_slika_2023-05-11_21-24-17-674

Центар за пружање услуга социјалне заштите је, у сарадњи са Хуманитарним Театром „Гусани у магли“, припремио инклузивну представу под називом „Вулканизерска драма“. Премијера је изведена синоћ, у Дечијем позоришту „Лане“.

– Представа је почетак акције прикупљања новца за сублимациони штампач који нам је потребан за активности у Центру. Идеја је да је изведемо више пута – рекла је Николета Павлов, в.д. директор Центра за пружање услуга социјалне заштите.

У „Вулканизерској драми“, за коју су текст написали корисници Центра, наступају четири чланице глумачке радионице „Гусана у магли“ и 12 корисника Дневног боравка Центра.

– Није ми ово прва улога, учествујем у рецитаторским и глумачким наступима у нашем Центру. Срећна сам и волим то да радим. Позивам све да дођу да гледају нашу представу – рекла је Светлана Калинов.

Марија Бутер из Театра „Гусани у магли“ каже да је рад са корисницима Дневног боравка био лепо искуство.

– Представа говори о томе да смо сви исти, да сви треба да помажемо једни другима. Рад је био диван, сви су веома драги и талентовани и веома емотивни. Брзо су нас прихватили, као и ми њих, и било је лако радити – каже Марија.

Премијери су присуствовали и градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа за националне мањине, родну равоправност и бригу о породици, Мелита Гомбар.

– Снага сваке заједнице огледа се у томе колико брине о најосетљивијим категоријама становништва. Управо ова представа је потврда тога да смо хумано друштво и да прихватамо различитости – рекла је Мелита Гомбар. – Инклузивне представе су значајне јер сваки појединац, без обзира на своје способности и могућности, има прилику да ужива у уметности. Надамо се да је иницијатива корисника Центра и чланова „Гусана у магли“ само почетак и да ће се, и са другим установама и организацијама, везе успоставити и интензивирати и Град ће то подржати.

Лепа сарадња Центра и Хуманитарног театра није прва и наставиће се и убудуће. Новим термини извођења „Вулканизерске драме“ још нису утврђени, али ће, свакако, свако играње донети много радости и учесницима и публици, онако како је то било на синоћњој премијери.

Dan Muzičke 4

Основна музичка школа „Слободан Малбашки“ је, концертом ученика, обележила Дан школе. Читава година је у знаку седамдесетогодишњице оснивања која ће бити обележена половином септембра, истакла је директорица, Маргита Детари.

– Већ по традицији, на концерту су наступили ученици од првог до шестог разреда, са свих одсека. Радује ме што се увелико припремамо за пријем нових ђака, тако да, већ 24. маја, организујемо проверу музичких способности. Имамо осам одсека, а надамо се да ћемо, од септембра, моћи да се похвалимо да наши ђаци уче да свирају и саксофон. Чекамо само потврду надлежног Министарства – рекла је Маргита Детари.

Поводом Дана школе, издат је и часопис под називом „Од ДО до ДО“.

– Као симбол прошлих времена, издајемо часопис. У Кикинди је, са оснивањем Певачког друштва „Гусле“, објављен први музички часопис у Србији, „Гудало“.

У плану је да се, до краја године, поставе громборан и ограда око Школе.

– За ове радове имамо подршку Града, која нам пуно значи – додала је Маргита Детари.

На конкурсима које су расписали Покрајина и Република аплицирано је за звучну изолацију, за хармонику дугметару, као и за обнову дела намештаја у школи.

error: Content is protected !!