May 7, 2026

Друштво

stres

Traumatični događaji i načini reagovanja – preporuke Instituta „Batut“

Igor Crnogorac May 6, 2023

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” objavio je preporuke ponašanja i načina reagovanja u slučajevima traumatičnih događaja.

Dobijanje adekvatne zaštite i podrške može pomoći u smanjenju neprijatnih osećanja i simptoma, bržem upostavljanju kontrole nad ponašanjem i vraćanju uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima i obavezama.

Traumatični događaji donose sa sobom izazove koji su stresogeni, izazivaju jake emocije i izmene u ponašanju kako dece, tako i odraslih. Reakcije mogu da budu dugotrajne i nekontrolisane, navodi se u preporukama.

Najčešće emocionalne reakcije i fizički simptomi na traumatične događaje:

– neverica

– osećaj straha, šoka, besa, tuge, brige, ukočenosti, bespomoćnosti i frustracije

– pojava paničnih napada

– ne uspostavlja se socijalna interakcija, osoba se povlači u sebe

– smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti

– ponovno proživljavanje traumatičnog događaja kroz prisećanje

– izbegavanje nepoželjnih misli i osećanja

– promene u apetitu (pojačan ili oslabljen)

– poteškoće sa spavanjem (noćno buđenje i košmari), koncentracijom i donošenjem odluka

– fizičke reakcije – glavobolja, bolovi u telu, stomačni problemi i osip na koži

– pogoršanje hroničnih zdravstvenih problema

– povećana upotreba duvana, alkohola i drugih supstanci

Preporučeni načini za suočavanje sa traumatičnim događajem

Pokrenite razgovor sa osobom. Ukoliko nije spremna ne insistirati, već pokazati zainteresovanost za razgovor kada osoba za to bude spremna.

Pitati osobu kako se oseća povodom traumatičnog događaja. – Dopustiti osobi da izrazi svoja osećanja i postavlja pitanja. – Ne minimizirajte problem kao da se ništa nije dogodilo.

Recite da se svi ljudi uplaše kada se nađu u nekoj opasnoj situaciji.

Recite da su osećanja kao što su ljutnja, bes, bespomoćnost, tuga, strah, zabrinutost prirodni.

Recite osobi da je uz vas sigurna.

Osobu koja je doživela traumatično iskustvo ne izlagati medijskom sadržaju o toj temi.

Ne očekivati da će se osoba koja je doživela traumatično iskustvo brzo prilagoditi novonastaloj situaciji, već pokazati strpljenje.

Trudite se da vi kao podrška ne pokazujete nervozu i nesigurnost.

Kako pomoći deci da se izbore sa traumatičnim događajima

Bez obzira na uzrast deteta, ono se može osećati uznemireno ili imati druge jake emocije posle traumatičnog događaja kome je prisustvovalo, ili o njemu saznalo. Neka deca reaguju odmah, dok druga mogu pokazati izmenjen način razmišljanja i ponašanja mnogo kasnije. Način na koji dete reaguje i uobičajeni znaci uznemirenosti mogu da variraju u zavisnosti od uzrasta, prethodnih iskustava i načina na koji se dete nosi sa stresom.

Deca reaguju na ponašanje odraslih u svom okruženju. Kada se roditelji i staratelji mirno i samouvereno suočavaju sa traumatičnim događajem, mogu deci pružiti najbolju podršku.

Potrebno je da roditelji razgovaraju sa decom o tome šta se dešava i ohrabre ih da pričaju o svojim strahovima i postavljaju pitanja. Posle traumatičnog događaja, važno je da deca osete da mogu da podele svoja osećanja i da roditelji razumeju njihove strahove i brige. Svaka promena u ponašanju može biti znak da dete ima problem i da mu je potrebna podrška.

Teško je predvideti kako će neka deca reagovati na traumatične događaje. Pošto roditelji, nastavnici i drugi odrasli vide decu u različitim situacijama, korisno je da deluju zajedno kako bi podelili informacije o tome kako se svako dete suočava sa traumatičnim događajem, navodi „Batut“.

bijeljina sajam

Kikinda na Sajmu turizma i gastrokulture u Bijeljini

Jelena Trifunović April 28, 2023

Turistička organizacija Grada Kikinde prvi put se predstavlja na Sajmu turizma i gastrokulture u Bijeljini koji se održava 12. put. Da posete naš grad, upoznaju se sa njegovim znamenitostima i budu dragi gosti tradicionalne manifestacije „Dani ludaje“, iz TO Kikinde pozvali su sve posetice Sajma koji je okupio izlagače iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Republike Srpske.

-Mi smo se predstavili upečatljivom narandžastom bojom, u znaku ludaje i proizvoda od nje. Naš brend je drugačiji od ostalih, svi nastoje da predstave ono što je autentično za njihovu sredinu. Naš štand ima lepu posećenosti, među posetiocima su bili i ministar trgovine i turizma Republike Srpske Denis Šulić, direktorica Turističke organizacije Bijeljine Jasna Abdulahagić, gradonačelnik Bijeljine Ljubiša Petrović, direktor TO Republike Srpske Miodrag Lončarević. Dogovaramo nove susrete i promocije- kaže Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije Kikinde.

Više od 80 izlagača ponudilo je raznovrstan sadržaj na dvanaestom Sajmu turizma i gastrokulture u Bijeljini koji se održava se 27. i 28. aprila u hotelu „Drina“.

bogdan u silistri

Delegacija Kikinde u Silistri: Razmena iskustava u oblasti socijalne zaštite

Jelena Trifunović April 27, 2023

Delegacija grada Kikinde predvođena predsednikom Skupštine grada Mladenom Bogdanom posetila je bratski grad Silistru u Bugarskoj gde je učestvovala na Forumu o socijalnoj zaštiti. Tom prilikom, predstavljene su usluge i mere u oblasti socijalne i dečije zaštite, sličnosti i razlike u radu socijalnih službi, a razgovarano je i o načinima na koje se može unaprediti saradnja dva grada.

Pozdrave gostima na uvodnom skupu uputili su predsednik opštine Silistra dr Julijan Najdenov, predsednica Opštinskog saveta Silistre dr Marija Dimitrova i regionalni guverner Nikolaj Nedelčev.

Socijalnu politiku grada Kikinde prezentovali su Mladen Bogdan i stručnjaci iz kikindskog Centra za socijalni rad. Delegacija Kikinde obišla je i ustanove za domski smeštaj i pružanje usluga socijalne zaštite u Silistri.

Bilateralni forum na temu razmene iskustava i primera dobre prakse u sferi socijalne politike organizovan je od  25 do 28. aprila.

Pusto tursko 1

U KC predstavljena knjiga akademika Darka Tanaskovića: „Pusto tursko“ je potvrda neoosmanizma

Igor Crnogorac April 26, 2023

Knjiga „Pusto tursko“, drugo, dopunjeno izdanje, u ediciji Instituta za evropske studije iz Beograda, autora profesora Darka Tanaskovića, akademika i orijentaliste, predstavljena je večeras u velikoj sali Kulturnog centra.

O knjizi su govorili profesor Petar Vuca, na čiju inicijativu je i upriličeno gostovanje akademika Tanaskovića, i predstavnik izdavača, osmanista, Srboljub Peović. U ime Grada, događaju je prisustvovala zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

Zbirka ogleda, kako je opisuje profesor Tanasković, nastala je iz potrebe da testira stavove iznete u svom prethodnom delu pod nazivom „Neoosmanizam“.

– Tom knjigom, koju sam napisao pre više godina, uveo sam u našu naučnu terminologiju i pojmovnik termin kojim sam označio dubinsku konstantu ukupnog turskog nastupanja prema svetu i, posebno, prema našem regionu, Balkanu. Neoosmanizam se ogleda u tome da Turska, koja je ponovo ojačala, želi da bude bitan činilac ne samo na Balkanu, nego i u svim delovima Osmanskog carstva u kojima je najduže ostala – na Bliskom istoku, donekle na Kavkazu, pa čak i u delovima severne Afrike – objašnjava profesor Tanasković.

Ova njegova teza je, kaže, bila kritikovana, neki su smatrali da je to neopravdano vraćanje unazad, da je Turska savremena država koja nema veze sa neoosmanističkom i neoimperijalističkom ideologijom. Međutim, dodaje Tanasković, u međuvremenu se pokazalo da su čak i sami Turci usvojili ovaj termin i oni sami ga upotrebljavaju za određeni ideološki pristup svetu.

– Kroz oglede u knjizi „Pusto tursko“ testirao sam tu svoju tezu, odnosno pitanje da li se Turska na unutrašnjem i spoljnom planu ponaša u skladu sa onim što sam dijagnostifikovao kao konstantu neoosmanizma. Moj zaključak je da nema nikakve dileme da Turska, na svoj način, koristeći se svim komparativnim prednostima i savremenim sredstvima u ekonomiji, diplomatiji i politici, pa i vojnim, kada je to potrebno, zaista želi ponovo da se pozicionira kao jedna od najznačajnijih država u svetu. Kao zemlja koja će sada, s obzirom na aktuelne turbulentne promene, igrati značajnu ulogu upravo zato što ima strategijsku – istorijsku i geografsku dubinu, a to smo mi na Balkanu. Zato mislim da je za nas ova knjiga posebno interesantna da bismo razumeli tursku ideološku i političku doktrinu – poručuje autor.

Profesor Tanasković bio je ambasador Jugoslavije u Republici Turskoj, Azerbejdžanu i Vatikanu, kao i ambasador Srbije pri Unesku. Član je Evropske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, kao i Naučnog društva Srbije. Počasni je član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, u kome se, od 2017. godine, nalazi njegov legat.

Objavio je više od 600 naučnih i stručnih radova iz oblasti orijentalistike.

ribočuvarska služba 2

Uspešna akcija protiv ribokradica: Zaplenjeno šest kilometara mreže

Jelena Trifunović April 21, 2023

U pojačanim kontrolama ribolovnih voda pred uskršnje praznike, Ribočuvarska služba JVP „Vode Vojvodine” je zaplenila više komada nedozvoljenog alata i opreme i podnela prijave protiv lica koja su zatečena u nedozvoljenom ribolovu.

Među deonicama koje su obuhvaćene pojačanim kontrolama je i Kikindski kanal, kao i kanal Novi Sad- Savino Selo, Novi Bečej- Banatska Palanka, Park prirode “Jegrička”, kanal Bečej- Bogojevo kao i reka Dunav od 1.233 km do 1.297km.

Foto: JVP „Vode Vojvodine”

Zaplenjena su tri metalna čamca, dva gumena čamca, jedan vanbrodski motor, 191 komad mrežarskih alata ukupne dužine 6.110 m. Protiv četiri lica su podnete prijave za nedozvoljen ribolov.

Zdravlje na dlanu 3

Zdrave užine kao važan deo zdravih navika dece i adolescenata

Igor Crnogorac April 19, 2023

Veoma korisna inicijativa, potekla iz kikindskog Udruženja građana „Zdravlje na dlanu“, trebalo bi uskoro da dobije svoj epilog. Projekat “Zdrave užine i unapređenje zdravlja đaka u osnovnim školama kikindske opštine” ovo udruženje je pokrenulo pre devet godina. Predsednik, dr Goran Abraham, ne odustaje od cilja da se školarcima na čitavoj teritoriji grada obezbedi zdrav obrok u školi.

Na podizanju svesti mlađe populacije o značaju zdravih navika, dr Abraham govori na predavanjima u školama. Sada je, kaže, na redu konačni dogovor sa svima koji odlučuju o tome šta će đacima biti ponuđeno u školskim kuhinjama.

– Organizovaćemo sastanak Aktiva direktora sa čelnicima Gradske uprave i proizvođačima užina na kojem ću, sa dr Jelenom Milešević, nutricionistom,  predstaviti projekat. Želimo da ukažemo na važnost zdravlja dece kako za populacionu, tako i za ekonomsku politiku našeg grada. Nakon toga ćemo se sastati sa savetima roditelja koji, po pravilniku Ministarstva prosvete, zajedno sa direktorom škole, donose odluku o izboru užina – kaže dr Abraham.

On ističe da je cilj da zdrave užine budu dostupne od naredne školske godine. Ipak, Udruženje inicira i ukazuje na neophodnost zdravih užina, ali izbor ostaje na savetima, roditeljima, direktorima i Gradu.

Lokalna samouprava bi, ukoliko bi projekat zaživeo, trebalo da subvencioniše skuplje, zdrave užine, sa 30 odsto od ukupne cene. Ovo je određeno na osnovu kalkulacije koju je uradila dr Jelena Milešević na Institutu za medicinska istraživanja u Beogradu.

U međuvremenu, Udruženje “Zdravlje na dlanu”, u saradnji sa volonterima  Crvenog krsta, planira da predavanje na temu “Gojaznost i posledice nezdrave ishrane“ održi u svim osnovnim školama na području grada.

– Želimo da đacima podignemo svest o tome, da ih zainteresujemo da prihvate zdrave užine kada se budu implementirale u školama – kaže dr Abraham.

Da je težnja dr Abrahama neophodna, pokazuje i studija pod nazivom „Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije“ koju je, 2019. godine, uradio Institut za javno zdravlje “Batut”. Rezultati su poražavajući – u Srbiji je svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno, što je jedan od najvećih procenata u Evropi prema podacima Međunarodne federacije za gojaznost.

U publikaciji „Epidemija gojaznih u Srbiji“ navodi se da će gotovo trećina gojazne predškolske dece postati gojazni odrasli, da će polovina gojazne dece od sedam do 12 godina biti gojazno i kada odrastu, i da će čak 70 procenata gojaznih adolescenata ostati gojazni zauvek.

Lekari upozoravaju na to da sve veći broj dece ima povišeni krvni pritisak, što je u uskoj vezi sa gojaznošću. Osim toga, gojazna deca često imaju krivu kičmu, ravne tabane, žale se na bolove u kostima i mišićima, što ukazuje na značaj uvođenja zdravih navika u svakodnevicu najmlađe populacije.

 

SUBNOR Adaševci 2

Kikindski SUBNOR i Veterani PJP odali počast poginulim herojima: Dali su živote za našu slobodu

Igor Crnogorac April 19, 2023

Delegacija kikindskog SUBNOR-a učestovala je u obeležavanju 78. godišnjice proboja Sremskog fronta. Uz predstavnike pokrajinske i republičke vlade, Vojske Srbije, diplomatskog kora, SUBNOR-a, veterana, okruga, Šida i Sremske Mitrovice i udruženja građana, položili su vence na spomen-obeležje „Sremski front“ u Adaševcima.

Sremski front bio je odbrambena linija Vermahta i Hrvatskih oružanih snaga. U rovovskim borbama, od oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine, učestvovalo je oko 250 hiljada vojnika na obe strane. Završene su probojem nemačko-hrvatske odbrane 12—13. aprila 1945. i napredovanjem trupa Jugoslovenske armije do Zagreba, Slovenije i austrijske granice. U njima je poginulo oko 13.500 boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, uglavnom mladića iz Srbije i Crne Gore.

Na godišnjici obeležavanja, u delegaciji iz Kikinde koja je brojala više od 40 članova, bili su i iviđači iz Odreda “Proka S. Plavi”. Prisutnima su se obratili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković, i general-major u penziji Vidosav Kovačević.

Policajci veterani održali pomen poginulom kolegi

Delegacija Udruženja veterana Posebnih jedinica policije Kikinde, odnedavno sekcije SUBNOR-a, održala je, 15. aprila, pomen palom drugu Željku Raužanu na njegovom grobu u Hrtkovcima. Raužanovu večnu kuću posetili su njegovi drugovi iz Kikinde: Peter Fekete, Nikola Marjanović, Ljubomir Nikić i Aleksandar Drljačić.

Željko Raužan bio je pripadnik 23. odreda 5. čete Posebnih jedinica Policije MUP-a Srbije. Poginuo je 1999. godine u borbi protiv albanskih terorista u selu Žabelj kod Đakovice.

Narednih dana veterani PJP posetiće grobove i drugih svojih palih kolega, pripadnika 23. odreda.

– Mnogobrojne žrtve pale su za otadžbinu. Naša generacija ima zadatak da mlađim generacijama u amanet ostavi čuvanje sećanja na žrtve i važne istorijske događaje – izjavio je Savo Orelj, predsednik kikindskog odbora SUBNOR-a.

odbor za obrazovanje apv

Studentska pitanja u fokusu sednice Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine

Jelena Trifunović April 14, 2023

Na fakultete Univerziteta u Novom Sadu u ovoj školskoj godini, upisano je 48.874 studenata što je za 680 studenata više u odnosu na prethodni period. Informacije o upisu studenata na fakultete Univerziteta u Novom Sadu, kao i prijemu u studentske centre razmatrane su na jučerašnjoj sednici Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine, kojim predsedava Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica iz Kikinde.

-Svake godine se upoznajemo sa tim podacima i diskutujemo. Na Univerzitetu u Novom Sadu najveći broj programa u visokoškolskim ustanovama organizuje se na srpskom jeziku, ali se polaganje ispita i slušanje nastave na akreditovanim studijskim programima realizuje i na jezicima manjina, kao i na engleskom jeziku. Učiteljski fakultet u Subotici nastavu izvodi isključivo na mađarskom jeziku, a Medicinski fakultet u Novom Sadu ima akreditovana tri studijska programa na osnovnim akademskim studijama i jedan na doktorskim, na engleskom jeziku. Imamo 500 studenata koji studiraju na engleskom jeziku, pored  Medicinskog fakulteta i na Fakultetu tehničkih nauka i na Tehnološkom- ukazuje Stanislava Hrnjak.

Kako ukazuje naša sagovornica, Odbor za obrazovanje i nauku razmatrao je i Informaciju o studentskim domovima.

-U Vojvodini usluge smeštaja studentima čije se školovanje finansira iz budžeta obezbeđuju se u studentskim centrima u Novom Sadu, Subotici, kao i domovima učenika u Vršcu i Kikindi. Postoji i studentski dom „Evropa” u Novom Sadu za studente koji su osnovno ili srednje obrazovanje završili na mađarskom jeziku, kao i studente srpske nacionalnosti koji su državljani Mađarske, a studiraju na nekom od fakulteta novosadskog Univerziteta. Postoji i privatni studentski dom u okviru fakulteta „Edukons” u Novom Sadu- navodi predsednica Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine.

Interesovanje za studentske domove u Novom Sadu veće od kapaciteta

Za razliku od manjih centara poput Subotice ili Vršca, u Novom Sadu kapaciteti studentskih domova ne mogu da prime sve zainteresovane akademce.

-Interesovanje je veće nego što su kapaciteti.  Studentski domovi u Novom Sadu realizuju oko 80 odsto predatih zahteva, a 20 odsto onih koji žele, ne budu smešteni, iako domovi imaju jedan broj jedicima za smeštaj po ekonomskim cenama, ali je to opet nedovoljno. Za prijem u Studentski centar Novi Sad bilo je prijavljeno 3757, a primljeno je 3024 studenata. Važno je napomenuti i to da je 10 odsto kapaciteta  obezbeđeno za studente iz osetljivih društvenih grupa. Pokrajinska vlada učestvuje u adaptaciji prostora, kako bi u perspektivi videli šta je najpotrebnije. U manjim studentskim centrima, pa i u Kikidi, uvek postoji mogućnost da 100 odsto zahteva bude ispunjeno. Dom učenika i studenata „Nikola Vojvodić” u Kikindi je kvalitetno ocenjen i može da primi sve zainteresovane, a tako je i u Vršcu i Subotici.

Ulaganja u unapređenje studentskog standarda

-Resorni sekretarijat opredeljuje sredstva za unapređenje uslova. Studentski centar u Novom Sadu je prošle godine od resornog sekretarijata dobio 4 miliona dinara, radiće se i adaptacija restorana 2 u Novom Sadu, radi se adaptacija u Studentskom domu „Feješ Klara”, Studentski centar u Subotici je dobio dva miliona za izvođenje radova. Kako što kvalitetniji i efikasniji smeštajni prostor da se obezbedi studentima, o tome smo detaljno razgovarali na sednici Odbora- ukazuje Stanislava Hrnjak.

Studentski centar Novi Sad investira značajna sredstva u rekonstrukciju i modernizaciju svih studentskih domova u Novom Sadu, i domova u Somboru i Zrenjaninu. S tom praksom se nastavlja i ove godine. Studentski dom „Dr Zoran Đinđić” u Somboru potpuno će biti rekonstruisan, a očekuje se da radovi vredni oko 40 miliona dinara, koje finansira Pokrajinska vlada, počnu krajem proleća ili početkom leta.

Odbor za obrazovanje i nauku Autonomne pokrajine Vojvodine na jučerašnjoj sednici razmotrio je i Predlog odluke o donošenju Plana razvoja AP Vojvodine od 2023. do 2030. godine i predložio Skupštini njeno usvajanje.

Na budžetu 51 odsto studenata

Na visokoškolskim ustanovama u Vojvodini ima 62.644 studenata. U školskoj 2021/22 godini u Vojvodini, četvorogodišnje srednjoškolsko obrazovanje završilo je 12.779 učenika.

Na Univerzitetu u Novom Sadu, visoko obrazovanje se ostvaruje na 14 visokoškolskih ustanova odnosno umetničkih akademija. Iz budžeta se finansira 51,09 posto studenata.

gradonacelnik

Gradonačelnik Lukač: Mladi parovi kupili 65 seoskih kuća

Jelena Trifunović April 13, 2023

Na današnjoj sednici Skupštine grada predstavljen je podatak da je Grad Kikinda među pet lokalnih samouprava koje prednjače na konkursu Ministarstva za brigu o selu koje daje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća. To govori i o unapređenju kvaliteta života u našim selima, ukazao je prvi čovek grada Nikola Lukač.

-Mladi parovi su dobijenim sredstvima kupili 32 kuće u 2021. godini i 33 kuće u 2022. godini, završavamo još nekoliko. Da nije atraktivno, ne bi se toliko bračnih parova opredelilo da žive u selima. Kulturno-umetnička društva žive, grad i saveti MZ podržavaju njihov rad, kao i rad sportskih klubova i udruženja. Svi se ponosimo i brojnim manifestacijama u selima, tu smo da ih podržimo. Razgovaramo sa građanima i donosimo zaključke šta su prioriteti. Oko 143 miliona je uloženo u sela, ali sredstva idu i iz drugih konkursa koji nisu striktno opredeljeni za sela- istakao je Lukač.

Gradonačelnik je izneo i podatke o ulaganjima u putnu infrastrukturu od 2014 do 2022 godine. Podsetio je da predstoji izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u četiri sela, a potom i u ostalima.

-U Nakovu je urađeno devet ulica, parkinzi kod Lovačkog doma, vrtića, Vatrogasnog doma. U Banatskom Velikom Selu 13 ulica, planirano je  još dve. U Mokrinu šest ulica, treba još pet, u Iđošu osam, ostala je još jedna, u Novim Kozarcima šest ulica, predviđene su još tri. U Ruskom Selu tri, ostale su još dve duge ulice. U Bašaidu su urađene tri, treba još pet, u Sajanu jedna i još jedna treba, u Banatskoj Topoli takođe jedna ulica.

-Rekonstrukcija puta od Kikinde do Ruskog Sela dogovarana je još od pre nekoliko godina, a realizuje se sada. Saniran je put od Tobe do ulaska u Banatsku Topolu, i od Ruskog Sela do Topole. Trudimo se da što više investicija izdejstvujemo. Podsetiću na četiri postrojenja za pijaću vodu, završena je nabavka za projektovanje mini postrojenja za Nakovo, Banatsko Veliko Selo, Mokrin i Bašaid. Preostala ćemo uraditi početkom naredne godine i pokušaćemo da ponovo dobijemo sredstva od pokrajine- napomenuo je prvi čovek  grada.