Друштво

Sagorevanja engl

Књиге троје аутора кикиндске издавачке куће „Партизанска књига“ до краја године биће објављене у преводима на три светска језика.

Роман „Капларово игралиште“ Владимира Булатовића у преводу на арапски објавиће ирански издавач „Ана Пол Публишинг Хаус“. Ово је уједно  први превод неке од књига овог аутора.

Роман Југослав Ане Вучковић, поред огромне популарности на домаћем и регионалном тржишту и већ три превода на енглески, немачки и македонски језик, појавиће се у преводу на грчки, али и малтешки.Тако ће Ана Вучковић постати прва српска ауторка чија књига је преведена на овај егзотични европски језик.

Збирку прича „Сагоревања“ Срђана Срдића, објавиће исти грчки издавач, а реч је о делу већ објављеном у Енглеској 2018. године. За синопсис ове књиге Срдић је својевремено награђен стипендијом Фондације „Борислав Пекић“.

Подршку преводима дела аутора „Партизанске књиге“ пружило је Министарство културе Републике Србије.

received_287472833943820

Огромно интересовање суграђана изазвао је други „Тјунинг шоу“, у организац ији аутомобилског спортског клуба „Кар брадрс“, на Градском тргу.  Око 150 четвороточкаша учествовало је у  такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила и ДБ драгу односно јачини музике у аутомобилу која се мери у децибелима. Било је ту и двоточкаша, али и олдтајмера. Додељено је шездесетак награда међу којима је било 22 пехара. Међу онима који су освојили пехаре је и Стефан Петровић из Смедерева, власник „голфа 5“.

-Пехаре сам добио за најбољи гепек, стрит класу и два су фолију. Посећујем све сличне скупове јер волим дружење, сазнам пуно тога, упознам залуђенике за аутомобиле попут мене. У модифкацију аутомобила сам до сада уложио 11.500 евра. Имам понуду да га продам у Немачкој, али не размишљам о томе и тренутно ниједна понуда не може да ме одвоји од мог „голфа“– каже Петровић.

Велику пажњу изазвали су стари аутомобили. Олдтајмер  клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са својом колекцијом. Ту су били „буба“, „волово“, „лада“, „опел кадет“, сви настали у прошлом веку. Два лепотана, један поред другог „мерцедес“  познатији као репоња из 1964. и „астон мартин“ из 1996. године, једини такав у Србији, власништво су породице Бакић из Кикинде.

-Мерцедес сам купио у Арадцу од господина који га је купио у Шведској. Код мене је већ тридесет година и лепо се возамо. Ови аутомобили су нестали, нема их нигде.  Астон мартин је уникат има 6.000 кубика, 500 коња и јединствен је у нашој земљи  – рекао нам је Радован Бакић.

Циљ је окупљање, дружење, али и промоција аутомобилизма. „Кар брадерс“ окупља 40 чланова из Кикинде, Зрењанина и Новог Бечеја.

-Ове године  имали смо госте из наше земље, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Румуније – напоменуо је Срђан Поморишац, председник „Кар брдаерса“ – Посетиоци су имали прилику да се опродбају  у играма спретности  попут држања фелне и намотавања матице на навој од шрафа и за најбоље су биле обезбеђене награде. Наградили смо  и четворогодишњаке  који су нацртали најлепше необичне  аутомобиле.

Локална самоуправа помогла је тјунинг шоу ком је присуствовао и члан Градског већа Драган Пецарски.

-Све похвале аутомобилском спорстском клубу „Кар брадерс“ на организацији оваквог скупа. Кикинђани су имали прилику да виде велик број аутомобила, а гости да се упознају са нашим градом – напоменуо је Пецарски.

Окупљени су имали прилику да присуствују  и презентацији правила у саобраћају коју запослених у Саобраћајној полицији.Скуп љубитеља олдтајмера, аутомобила, музике и доброг дружења имао је хуманитарни карактер јер су прикупљана  средства за Миклоша Mезеија из Зрењанина оболелог од церебралне парализе.

 

 

 

sns penzioneri

Месну организацију пензионера у Банатском Великом Селу посетили су представници Градског одбора Српске напредне странке на челу са председницом Станиславом Хрњак и потпредседником Николом Лукачем. Са најстаријим мештанима разговарано је о томе како живе, шта им је потребно, који су проблеми и како их решити.

-Константно разговарамо са грађанима, како у граду, тако и у селима. Месна организација пензионера у Банатском Великом Селу једна је од квалитетно организованих и има више од стотину активних чланова, што је важно за ову  заједницу – истакла је Станислава Хрњак – Дуго година постоје и имају заједничке активности које доприносе бољем квалитету живота мештана трећег доба. Током јесени, када временске прилике дозволе, на објекту у ком су просторије биће урађена фасада, а захвљујући помоћи Града и Месне заједнице добиће и намештај.  У ранијим разговорима са њима истакли су да им је потребан фрижидер за просторије удружења.  Стога смо средствима странке и наших пријатеља купили фрижидер, а ову посету искористили смо за дружење са пензионерима, али и договор шта можемо у перспективи да им помогнемо.

Банатско Велико Село друштвено је уређено, мештани препознају потребе једни других и помажу се међусобно, напоменула је Хрњакова.

-Увек смо били блиски са људима који знају и да саслушају, али и да кажу примедбу. Ту смо да помогнемо када год је то потребно. Дужни смо и да им се захвалимо на подршци коју пружају Српској напредној странци – казала је Станислава Хрњак.

Председница Месне организације пензионера Славојка Поповић захвалила је на донацији, која им је, како напомиње била неопходна јер је постојећи фрижидер стар скоро две деценије.

-Посебно хвала Станислави Хрњак и Николи Лукачу који нам увек излазе у сусрет. Наше  просторије свакодневно су место окупљања пензионера, али и осталих Великоселаца. Трудимо се да привучемо нове чланове, а циљ нам је да поново покренемо да се у нашем удружењу играју друштвене игре попут шаха, пикада, карата. Одлично сарађујемо са месном организацијом пензионера из Башаида и Бочара – сазнали смо од Славујке Поповић.

Месна заједница обезбедила је материјал за уређење фасаде, а  радове ће заједничким снагама обавити мештани.

Подсетимо и то да ће у Банатском Великом Селу, али  и Накову, Мокрину и Иђошу до краја године почети изградња мини постројења за пречишћавање пијаће воде, што ће значајно побољшати квалитет живота. Капитално улагање у четири месне заједнице, са 160 милиона динара подржала је Влада Војводине.

 

Deciji sabor

Дечије саборовање у Храму Светих Козме и Дамјана одржаће се ове године 15 пут. Од понедељка, 3. јула, сваког дана, од 9 до 12 сати, биће организовани часови веронауке и радионице, а од 17 до 19 сати спортске и друге активности.

Са учесницима Сабора радиће најбољи наставници, учитељи и уметници из Кикинде на радионицама: иконописање и калиграфија, креативна ликовна радионица, хорска радионица, „Биљини магнети“, „Руке у тесту“, као и у другим уметничким и спортским активностима.

Цена учешћа на Сабору је 500 динара, чиме се делимично покривају трошкови  материјала. Деца ће моћи да се причесте на Ивањдан 7. јула, као и да учествују у завршној приредби која ће с одржати у суботу, 8. јула, саопштено је из Храма.

PJP 1

Чланови Секције ветерана Посебних јединица Полиције (ПЈП) јуче су одали помен свом страдалом саборцу Тинтор Пери који је, пре 25 година, на Видовдан, изгубио живот у борбама са албанским терористима.

У име својих сабораца положили су венце на спомен обележје испред Месне заједнице у Остојићеву и на гроб Тинтора, једног од палих хероја ПЈП.

– За нашу јединицу та 1998. година била је изузетно тешка. У оружаном сукобу са терористима погинуло је шесторо и рањено 18 наших припадника. Међу погинулима је био и Пера Тинтор. Као његове колеге и саборци трудићемо се да сећања на њега и на сву нашу палу браћу не избледе – поручио је један од старешина ПЈП, поручник Бране Илић.

Из Полицијске управе Кикинда у борбама на Косову и Метохији погинуло је девет припадника Посебних јединица. Секција Ветерана, која делује у оквиру кикиндског СУБНОР-а, окупља 52 члана који, с поносом и тугом, негују сећање на своје погинуле саборце.

deciji dispanzer

Неколико случајева заразе инфективним еритемом код деце вртићког узраста дијагностиковано је у кикиндском Дечијем диспанзеру. По појави симптома, родитељи најчешће помисле да је реч о алергији.

Ово вирусно обољење изазива Парвовирус Б19,  црвенило образа и кожни осип су карактеристични симптоми, али у раној фази, могу деловати као алергија, сазнајемо од др Горане Гајски, педијатра у Дечијем диспанзеру.

-То је ређа инфекција код деце предшколског и школског узраста, која се манифестује кожним променама. Пре избијања осипа, може се јавити благо повишена  температура, бол у грлу, малаксалост. Тек са појавом карактеристичне оспе, можемо да поставимо дијагнозу јер су почетне промене дискретне. Она подразумева црвенило образа, то је  типичан знак, због чега се ова болест назива  још и „синдром ошамарених образа”. Јављају се ружичасте промене  на рукама, трупу и ногама које могу да добију сливен, мрежаст изглед, па се описују и  као “мрежасте чарапе”. Када се прошире, промене су  најгушће на рукама и на трупу. Трају шест, седам дана, могу да избледе,  нестану и да, ако се дете јаче узбуди,  изложи сунцу или топлоти, опет поцрвене.  Ово може да се дешава и наредних неколико недеља. Не ради се о враћању болести већ о њеном природном  току- објашњава др Гајски.

Вирус се преноси капљично попут респираторних инфекција. Сматра се да је имунитет који се стиче преболевањем доживотан, око  60 одсто одраслих има антитела.  Због тога је ово  превасходно болест деце. Најчешћа је у узрасту  између четири и 14 година, а инкубација је од четири дана до три недеље указује др Гајски.

– Код одраслих који нису преболели овај вирус, може да се јави упала зглобова која се манифестује  боловима и отоцима најчешће зглобова ручја, колена и скочних зглобова. Може доћи  до отежаног обављања свакодневних активности или хода. Ово стање је пролазно,  траје неколико дана или недеља, ретко  више месеци. Због тога  је ову инфекцију лакше преболети у дечијем узрасту. Код деце је клиничка слика блага, блажа него код осталих вирусних осипних  болести. Оспа углавном не сврби, пролази спонтано, а компликације су веома ретке.  Лично у претходне две године нисам у ординацији  видела ову вирусну инфекцију,  али сам се у протеклих недељу дана сусрела са четири случаја код деце вртићког узраста. Сви су били доброг општег стања и  без повишене температуре – наводи др Гајски.

 

Peenzioneri izlet 1

Синдикална организација пензионера уприличила је за своје чланове једнодневни излет. Педесетак пензионера посетило је Бању Врдник, Манастир Раваницу, Сремске Карловце – Богословију, Гимназију и Стражилово.

– Путовање смо организовали у сарадњи са “Прометеј турс”-ом. Имали смо леп дан и много лепих доживљаја, а путници су екскурзију препричавали у суперлативу – каже организатор путовања, потпредседник Синдикалне организације пензионера, Радован Субин. – По повољним ценама у  септембру ћемо организовати летовање у Игалу, а у октобру ћемо ићи у Тополу, на брање грожђа и на Опленац.

Радован Субин, Косана Бачкуљин, председница Актива жена Покрајинског одбора ПУПС-а и јереј Живан Васић, старешина храма у Накову

Синдикална организација брине о својим члановима, напомиње Субин и додаје да је огрев за наредну зиму већ испоручен. Просторије овог синдиката налазе се у Немањиној 1, у згради некадашњег „Радничког биоскопа“ и отворене су уторком и четвртком од 10 до 12 сати.

Мирна Рацков 2

Мирна Рацков из Кикинде једина је жена у Војводини и читавој Србији која се бави опанчарством. Њена фирма СЗР „Маца папучарица“ ових дана прославила је 14. рођендан, а прави поклон стигао јој је данас. Освојила је другу награду и чек на 300.000 динара на конкурсу „Јунаци микробизниса 2023.“

– Велика је част бити у сто одабраних у првом кругу овог такмичења, а камоли ући у најужи избор од пет фирми. Ово није само мој успех, него и успех свих који су гласали за мене, јер су о прва три места одлучивали гласови на друштвеним мрежама. Хвала свима који су ме подржали и тако омогућили да добијем ову награду – рекла је Мирна.

Такмичење су организовали Министарство финансија, Привредна комора Србије, „3 Банк“ и дневне новине „Блиц“.

Мирна је фирму отворила 2009. године. Поред опанака, бави се и израдом обуће за фолклор. У понуди има око 40 модела опанака, чизмама, женских ципела и ципела за пробе фолклора. Израђује опанке са простора Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Словачке, Украјне и Турске.

Неколико година уназад прави и опанке и обућу за потребе снимања серија и филмова.

Rus Andrej 1

Андреј Анатољевич Панајев седео је у једно мајско предвечерје на клупи код цркве и пребирао по својој малој хавајској гитари. Утврђено је да спава код Соње и Николе који су регистровани домаћини у заједници „кауч сурфинга“ (бесплатно ноћење). Наредне вечери јављено је да свира укулеле у дворишту Театра „Гусани у магли“. Андреј је Рус који већ две године путује по свету са својим инструментом под мишком. Стопира и спава код добрих људи, а укулеле му донесу и понеку локалну валуту. Прича мирно и са осмехом. Када се „заглавимо“ у енглеском, прелазимо на руско-српски.

Има 29 година и до пре две године живео је у родном граду Набережније Челни, који има пола милиона становника и налази се у близини Казања. Андреј је кувар и осам година је радио у ресторану. А онда је последњи новац који је имао дао за укулеле и пошао у свет.

– Само сам радио и спавао, то је досадан живот. Решио сам да путујем, ауто-стопом, кад год је то могуће. Ноћим код добрих људи. За две године био сам у 16 земаља и стекао многе пријатеље. Путујем по осећају. Ако ми је негде лепо, задржим се, ако није, идем даље – каже Андреј.

Првих неколико месеци Андреј је истраживао своју земљу. Онда је отишао у Египат, а затим је открио и своју омиљену државу, у коју се стално враћа.

– У Египту је било мало лудо и страшно. Први пут сам био ван Русије. Било је људи који су хтели да ме преваре, воду сам, на почетку, плаћао пет пута скупље. Најлепше ми је било у Турској, тамо сам остао пет месеци. Храна је укусна, људи су јако гостољубиви и љубазни. Затим сам био у Грузији, у Босни, па у Србији. У Београду сам први пут остао само неколико дана и вратио сам се у Турску. Сада сам осетио да сам спреман за Србију и вратио сам се.

У међувремену, због санкција увдених Русији, Андрејев пасош постао је непожељан у многим државама. Избор дестинација се сузио, али само у Европи. Зато је путовање наставио по земљама за које му виза није потребна. Уследили су: Албанија, Црна Гора, Ирак, Индија, Азребејџан, Казахстан, Узбекистан, Таџикистан, Киргистан, Јордан.

– На почетку сам журио да што више тога видим, сада сам успорио. Када сам уморан, једноставно останем. Ако не нађем „кауч сурфинг“, будем у хостелу, а понекад ме локални људи позову код њих, тако је било у и Суботици. У муслиманским земљама можеш једноставно да питаш људе да преноћиш код њих и они те без проблема приме, поштују те као госта – објашњава. – У Ираку није баш безбедно, свуда је војска. Али је у Јордану било као у рају, тамо су дивни људи и пустиња је прелепа. Када сам слетео у Аман, стопирао сам код аеродрома. Зауставио се такси и ја сам му објаснио да немам новца. Он је рекао: „Нема проблема, брате“. Возио ме је четири сата по граду, купио ми кафу и сендвич. Затим сам кренуо кроз пустињу, у Сахам, стопирао сам. Човек се зауставио и дао ми новац за аутобуску карту и за храну.

Овога пута, каже, у Србији је већ био у Београду, Новом Саду, Сомбору, Суботици, одакле је стигао у Кикинду.

– Кикинда је пријатељски град. Једном сам живео на таквом месту и веома ми је драго што сам овде. Не волим велике градове, највише волим када је тихо и мирно, као овде. Кикинђани су срдачни и љубазни. Волим људе у Србији.

Андреј, без визе, у нашој земљи може да остане месец дана. Сада, каже, наставља до Зрењанина, Вршца, Ниша и Чачка.

– Није још готово. Лето ћу провести у Црној Гори, свираћу укулеле на обали. Желим затим да одем у Иран, па у Пакистан, а онда ћу видети куда даље.

Осим на лепоте предела кроз које неуморно путује, Андреј је усредсређен на људе. Његови утисци доводе предрасуде у питање.

– Људи су свуда исти и пријатељски су расположени. Сви желе породицу, кућу и новац. Не желим још да идем кући, добро ми је овако. Само уживам у животу.

Полако, без журбе, Андреј и његове укулеле настављају да стварају везе међу људима. Једнаки у сновима и тежњама, сви су сабрани у мислима једног младог Руса који је разумео најважније – на сваком месту у свету, само је доброта иста.

 

 

zemljotres

Земљотрес јачине пет степени по Рихтеровој скали погодио је у 19.26 Румунију. Осетио се и у Србији, Мађарској и Хрватској. Благи потрес осетио се и у Кикинди.

Епицентар је био 46 километара североисточно од Темишвара и 13 километара југоисточно од Арада.