najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Pravoslavni vernici 21. novembra obeležavaju praznik posvećen Svetom Arhanđelu Mihailu – Aranđelovdan. Po broju ljudi koji ga slavi kao krsnu slavu, nalazi se na trećem mestu. Arhanđel Mihailo se smatra čuvarem vere i borcem protiv jeresi.
Ako Aranđelovdan pada u sredu ili petak, slava treba da bude posna, a žito je obavezno. Veruje se da bolesnici ovog dana ozdravljuju. Takođe, smatra se da, kakvo je vreme na Aranđelovdan, takvo će biti tokom cele zime i proleća.
U Kikindi su danas obeležene 104 godine od oslobođenja u Prvom svetskom ratu i ulaska Srpske vojske u grad. Položeni su venci na spomen-kosturnicu na Železničkom groblju i, u holu Gradske kuće, kod spomen ploče brigadiru Dragutinu Ristiću. Ristić je bio vođa pešadijskog Gvozdenog puka „Knjaz Mihajlo“ koji je ušao u Kikindu 20. novembra 1918. godine.
Komemorativni skup održan je na Železničkom groblju, kod spomenika koji je podignut za 184 preminula tokom Prvog svetskog rata. Među njima su: 64 Srba, 62 nastradalih ruskih vojnika i 21 Rumun – generali, lekari, naučnici, prosvetari i pisci, oni koji su u vreme Velikog rata utočište pronašli u Kikindi.
Obeležavanju godišnjice prisustvovali su predstavnici boračkih organizacija, Vojske Srbije i lokalne samouprave, predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i načelnik Gradske uprave, Dragiša Mihajlović.
Mladen Bogdan istakao je da je, sve do 2012. godine i promene politike, sećanje na jedan od najvažnijih događaja u istoriji grada bilo nepravedno zapostavljeno.
– Srbi u Gvozdenom puku izvojevali su velike bitke u Prvom svetskom ratu. Zaslužili su da im se odaju priznanje i počast jer su se borili za oslobođenje grada i ove zemlje, što je dovelo i do ujedinjenja srpskog naroda u jednu državu. Prilika je i da poručimo novim generacijama da ne treba da se stide vojske, da ih pozovemo na dobrovoljno služenje vojnog roka, i da promovišemo našu vojsku kao stub odbrane zemlje. I danas su pred nama teške odluke koje, u interesu našeg naroda, samo ujedinjeni možemo da donosimo; da, ako je moguće, sarađujemo i sa Istokom i sa Zapadom, ali da sačuvamo Srbiju i srpski put. Najvažnije je da očuvamo mir i nezavisnost – rekao je Bogdan.
Profesor Lazar Demić podsetio je na istorijske okolnosti na ovim prostorima u toku Prvog svetskog rata.
– Dok su kikindski Mađari i Nemci svoje probleme sa Carevinom bili rešili Austrougarskom nagodbom 1867. godine, položaj Srba ostao je politički neprihvatljiv. To je razlog zbog kojeg su srpski buržoaski elementi u Kikindi, oni koji su mogli da uzdrmaju i zatalasaju nezadovoljne, bili hapšeni, odvođeni u logore širom Mađarske, mnogi su internirani. Jedan od najzloglasnijih zatvora u koji su odvođeni bio je „Čilag“ u Segedinu. Stanovništvo u Kikindi je o ratu izveštavala nemačka i mađarska štampa, razume se, netačno. Kada su Srbi, 1917. godine, počeli da se vraćaju, saznalo se i da Centralne sile gube na frontu, što je uticalo na to da srpsko stanovništvo počne da se mobiliše. Prihvatali su obaveznu mobilizaciju, njih su slali na Istočni front, u Galiciju, gde su se predavali i osnivali svoje oslobodoilačke odrede. 
Prethodnica srpske vojske, na čelu sa kapetanom Gudovićem, u Kikindu je ušla 18. novembra, a dva dana kasnije stigao je i pešadijski puk brigadira Dragutina Ristića. On je i preuzeo vlast u gradu, što je izazvalo neopisivu radost i slavlje. Narednih dana, na zboru Srpskog narodnog veća, izabrana su šestnaestorica Kikinđana koji su predstavljati grad na Velikoj narodnoj skupštini. Niškom deklaracijom, 1. decembra, Srbi su priključeni matici i ostvaren je srpski san – ispričao je profesor Demić.
Tog 20. novembra, pre 104 godine, oslobodioce je, na Železničkoj stanici dočekao veliki broj građana koji su ih i dopratili do centra grada. Dragutin Ristić je prvo ušao u crkvu, a zatim i u Gradsku kuću, sa čijeg balkona se obratio Kikinđanima, donoseći im vesti o slobodi.
Na 53. Sajmu turizma u Novom Sadu 21 proizvodu odnosno manifestaciji dodeljene su oznake “Najbolje iz Vojvodine”. Prestižan sertifikat koji dodeljuje Pokrajinska vlada ponela su čak dva brenda iz Kikinde – „Dani ludaje” i Hubertove rakije- kajsija i dunja.
-Nagrada je zaista ponos svih nas. Želim da se zahvalim svim građanima Kikinde i svih okolnih mesta , Gradu Kikindi i svim izlagačiam i posetiocima,jer bez njih ne bismo stigli do 37. Dana ludaje, a posebno ne do ove nagrade- kaže Jasmina Milankov, direktorica Turističke organizacije Grada Kikinde.
Zadovoljstvo novom potvrdom kvaliteta, ne krije ni Miroslav Knežević, suvlasnik Destilerije „Hubert“.
-Destilerija Hubert već 15 godina uspešno posluje na domaćem i svetskom tržištu. Nagrada nam mnogo znači, sam naziv dovoljno govori- jasan je Knežević.
Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević dodelio je sertifikate koje će dobitnici moći da koriste tri godine.
-Sa ponosom možemo da pokažemo šta imamo. Svi dobitnici oznake su ponos ove zemlje. Ponosimo se regionalnim poreklom- istakao je Ivanišević na čiju je inicijativu, prošle godine, ponovo uspostavljena dodela oznake koja je sinonim strogo proverenog kvaliteta.
Vlada AP Vojvodine je 2004. godine ustanovila oznaku „Najbolje iz Vojvodine“, ali se prestižno zvanje nije dodeljivalo od 2016. godine.
Prošle godine, oznaku je dobilo 18 brendova. Ove godine dobitnici su još i zrenjaninski Dani piva, šidska Sremska kulenijada, novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam, manifestacija Staparski ćilim, pančevačka Kolonija veza i zlatoveza.
Među dobitnicima znaka su Šubare i prsluci od jagnjećeg krzna iz Berkasova, poslužavnici, kutije i suveniri koje proizvodi Radionica Petrović 021, Nedelja mode, Mekst konfekcija, inđijsko Keltsko selo, palićka Mala gostiona.
Na listi odlikovanih proizvoda su organsko ulje suncokreta Univereksporta, humus namar Grin haus fuda, organsko povrće sa Salaša 275, sir ambasador Mlekare farmer, proizvodi od lešnika preduzetnice Jelene Pinćir, Angus burger firme Štrand i kozji proizvodi Mlekare karpe diem.
Oznaka „Najbolje iz Vojvodine“ znači da je korisnik ispunio najrigoroznije uslove Jugoinspekta i Turističke organizacije Vojvodine.
U Kikindi živi trogodišnja Staša koja ima retko urođeno oboljenje- ahondroplaziju.
Odnedavno za ovu bolest postoji lek koji košta 270 hiljada evra godišnje, a dete bi trebalo da ga uzima do završetka razvoja.
Zato je u našem gradu formirano udruženje čije aktivnosti su usmerene ka tome da se sva deca sa dijagnozom koju ima i Staša, leče u Srbiji, o trošku države.
U Osnovnoj školi „Jovan Popović“ danas je svečano – učenici, nastavnici i roditelji obeležavaju Dan škole, 72 godine njenog postojanja i rada. Tema proslave je „Škola nekad i sad“.
– I ove godine smo odlučili da organizujemo radionice jer tako uključujemo i roditelje. Danas će 
đaci u svakom odeljenju izraditi porodično stablo i od tih radova ćemo napraviti video zapis koji će ostati kao trajna uspomena – kaže direktorica, Jelena Krvopić.
U učionicama su se odvijale radionice na različite teme, pravio se i origami, a đaci su sa nastavnicima razgovarali i o tome kako su učenici nekada bili kažnjavani i sami davali predloge kakve bi danas mere trebalo da se primenjuju. Učenici četvrtog razreda i njihovi roditelji takmičili su se u igrama spretnosti u fiskulturnoj sali.
Đacima i zaposlenima Dan škole čestitala je članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu, Valentina Mickovski.
– Učenici i nastavnici izuzetno su predani i u nastavnim i u vannastavnim aktivnostima. Prvaci su, pre nekoliko dana, posetili korisnike Gernotološkog centra, izveli priredbu i poklonili im likovne radove, što govori o tome koliko se u školi radi na podizanju svesti i učenju dece pravim vrednostima, empatiji i brizi o starijima, što me posebno raduje.
Članica Veća podsetila je da je lokalna samouprava uložila ove godine, dva miliona dinara u radove u školi. Ona je dodala da je ovo prilika da se odrede potrebe i prioriteti u čijem ostvarivanju Grad može da pomogne.
OŠ „Jovan Popović“ ima 302 đaka. U školi su ove godine zamenjeni prozori i deo krova iznad produženog boravka i kuhinje. Sada je potrebno zameniti krov i uložiti u uređenje unutrašnjost zgrade, kaže direktorica, a za novac će se konkurisati i kod republičkih i pokrajinskih fondova.
Posle požara u kojem su, prošle nedelje, ostali bez kuće i kompletne imovine, šezdesetsedmogodišnja Kikinđanka Jelena Jević i njen sin još uvek su u privremenom smeštaju, u Hostelu „Paparazzo“.
– Ako neko zna za neki smeštaj, bar sobu, do 50 evra, koliko bismo mogli da priuštimo da platimo, molim da nam javi. Mi nemamo ni nameštaj, ništa, ali čak ni to nije toliko važno, koliko je bitno da ima grejanja jer ja ne mogu da ložim. Sin i ja smo sami, oboje bolesni, jedan drugom pomažemo. Strah me je, dolazi zima – kaže Jelena.
Jelena je invalid. U penziju je otišla iz Vodoprivrednog preduzeća „Gornji Banat“ u kojem je 35 godina radila kao sekretarica. Sin je bolestan i ne može da radi. Sa penzijom od 35 hiljada dinara i nadoknadom koju dobija sin uspevali su da prežive zahvaljujući tome što je Jelena radila sezonske poslove. Prilikom odlaska u fabriku u Staroj Pazovi, u martu, doživela je saobraćajnu nesreću. Zbog teških povreda operisana je, ima šipku u nozi. Sada trpi stalne bolove i više ne može da radi.
Mobilni tim Centra za socijalni rad prvi je, u noći požara, pritekao u pomoć Jevićima koji su smešteni u Hostel „Paparazzo“. Molbi vlasnika Hostela, Siniše Pašića, takođe i predsednika Udruženja preduzetnika, odazvali su se ugostitelji, vlasnici „Kod Fićoka“, „Nacionalne klase“ i Pekare „Niti“, Stefan Felbab, Robert Pataki i Vebi Čočaj, koji su obezbedili obroke. Iz Pekare „Ristevski“ ponudili su večeru, ali se Jelena zahvalila. Ne moraju i da večeraju, kaže.
– Oni bukvalno ništa nemaju. Trebaće im mnoge stvari, ali tek pošto budu imali trajnije rešenje za stanovanje, a za to se, do sada, niko nije javio. Svi samo daju podršku, od toga nemamo ništa – kaže Pašić.
Jelena i Marko nadaju se da će jednog dana moći da obnove svoju kuću. Međutim o tome, za sada, ne mogu ni da razmišljaju. Njihova budućnost sasvim je neizvesna.
Za novčanu pomoć otvoren je žiro-račun u „Rajfajzen“ banci: 265-0000000580627-52. Ukoliko majci i sinu želite da ponudite kuću za održavanje ili stan uz malu nadoknadu, možete ih potražiti na recepciji Hostela „Paparazzo“.
Stigle su u omiljeno im zimovalište. Eno ih visoko na stablima na gradskom trgu, miruju po sunčanom novembarskom danu, kamuflirane među krošnjama. Pernate sugrađanke pitomo posmatraju turiste koji ih „love“ svojim objektivima, zadivljeni prirodnim fenomenom koji nas je planetarno proslavio. Mladi ruski par, Ksenija i Robert, otkrivaju nam da su još letos isplanirali da u novembru, zajedno sa prijateljima, posete Kikindu i vide čuvene sove.
– Od marta živimo u Beogradu. Letos sam tražila zanimljive turističke destinacije koje bismo mogli da posetimo u Srbiji. Guglala sam i pronašla da je jedno od takvih mesta Kikinda- zbog sova. Tada smo odlučili da ćemo u novembru doći ovde- priča nam Ksenija.
„Sovembarsku“ turističku avanturu sami su isplanirali i organizovali.
– Ujutru smo došli i obišli neka stabla na glavnoj ulici, ali ih nismo videli. Pretpostavljam da ih je tamo manje zbog buke i saobraćaja. Potom smo otišli u restoran, i u međuvremenu na jutjubu pogledali video koji je snimljen ovde, iza pravoslavne crkve. Tu smo i došli. I evo sova. Do sada smo ih videli sigurno petnaestak- oduševljen je Robert.
Ksenija (32) i Robert (35) su iz Sankt Peterburga. Od marta žive u Beogradu. Iako oboje rade za istu međunarodnu kompaniju, njihovo poznanstvo i ljubavna priča počinju u Srbiji.
Kao dobri domaćini, iako slučajni, preporučujemo im još nekoliko atraktivnih turističkih sadržaja u našem gradu, počev od obližnjeg muzeja i mamutice Kike.
-Kikinda ima divnu arhitekturu. Miran, mali i prijatan grad gde je ugodno doći i provesti vikend- podelila je sa nama utiske Ksenija.
Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, i izvršna direktorica Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“, Danka Vasiljević, obišli su danas završne radove na uređenju kanalske mreže na Starom jezeru.
– Uređuje se oko 30 kilometara kanala u trima katastarskim opštinama: Kikinda, Bašaid i Banatska Topola. Uklonjeno je više od 260 hiljada kvadratnih metara vegetacije i izmuljeno je preko 40 hiljada kubnih metara iz kanalske mreže. Deo se rasipa u okolini kanala, a tamo gde to nije moguće, transportuje se na pogodne lokacije. Osim toga, očišćeni su i propusti koji su se u prethodnom periodu začepili od mulja – izjavila je Vasiljevićeva.
U pitanju je završna faza uređenja kanalske mreže, koju sprovode Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Grad Kikinda i „Vode Vojvodine“. Ukupna vrednost radova je 40 miliona dinara, a izvođač je Vodoprivredno društvo „Srednji Banat“, koje je teritorijalno nadležno za ovo područje. Gradonačelnik Lukač podsetio je da ova saradnja traje već 15 godina.
– Nastavljamo dobru praksu. Sada se uređuje severni krak kanalske mreže, ali mi kontinuirano radimo na uređenju i održavanju Starog jezera. U narednom periodu biće još projekata za dodatno uređenje, kako bi ova oaza u centru grada dobila nove sadržaje i novu dimenziju. Planiramo da, s rumunskim partnerima, u okviru prekogranične saradnje, apliciramo sa projektima kojima bismo, možda, čak i oživeli reku Galadsku.
U izgradnju parkovskih površina, 700 metara staza, mobilijar, klupe i rasvetu s druge strane kanala, Kikinda je, ove godine, uložila 413 hiljada evra, od kojih je 85 odsto dobijeno na konkursu Intereg IPA programa prekogranične saradnje. Zasađene su 34 vrste zelenila i napravljeno brdo za sankanje.
Jedina prirodna vodena površina u Kikindi, Staro jezero, ukupne površine oko 5,1 hektar, ostatak je nekadašnje rečice Galadske koja je, kao ogranak reke Moriš, proticala kroz grad. Posle velikih poplava u 19. veku, izgradnjom nasipa radi zaštite stanovništva, Galadska je odsečena od Moriša i dotok vode je postepeno prestao.
Šezdesetih godina prošlog veka, Staro jezero ili Štefančeva bara, uređena je kao gradsko kupalište. Problemi s dotokom tekuće vode bili su sve veći i, vremenom, samo jezero je zapušteno, kao i prostor oko njega. Prvo veće uređenje ovog prostora preduzeto je pre petnaestak godina. Mostići su napravljeni 2016. godine, a uređenjem površina preko kanala, proširen i ulepšan prostor postaje ekskluzivno mesto za šetnju i rekreaciju, kako za Kikinđane, tako i za turiste, goste grada.
Sednica Gradskog veća održana danas u Etno kući „Torontal“ u Ruskom Selu bila je prilika da gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima obiđe novoizgrađeni objekat ovog atraktivnog kompleksa. Izgradnjom gostinske kuće sa šest trokrevetnih soba, sa restoranom i pratećim prostorijama prošireni su smeštajni kapaciteti u „Torontalu“ i dat novi zamajac razvoju seoskog turizma.
-Udruženje „Torontal“ je osnovano 2004.godine i praktično na 18. rođendan možemo da se pohvalimo novim sadržajem- konkretan je Šandor Talpai, predsednik ovog udruženja.
-Objekat je veoma značajan, pogotovo zbog toga što u selima nema objekata za smeštaj turista,a postoji potreba. Vreme je da na pravi način krenemo sa seoskim turizmom. Do sada smo imali dve trokrevetne sobe, ali to nije bilo dovoljno. Pored dosadašnjeg cilja –očuvanja tradicije, običaja i kulture mađarskog naroda, želimo da razvijamo seoski turizam i budemo oslonac razvoju preduzetništva. Mogu da obećam da će Rusko Selo biti jedno od najrazvijenijih u narednom periodu- poručuje Talpai.
U idiličnom ambijentu etno-kuće posetiocima se nude brojni sadržaji. Tu je jezero, teniski tereni, radionice grnčarije, veza i tkanja, suvenirnica, restoran… Izgradnju gostinske sobe finansirao je Mađarski nacionalni savet i Vlada Mađarske sa 18 miliona dinara, a pomoć je pružio i Grad.
-Izuzetno nam je drago da vidimo da se započeti projekti uspešno završavaju, da Grad i Mesna zajednica zajedno sa nacionalnim manjinama i udruženjem „Torontal“ dobro sarađuju što rezultira novim sadržajima i napretkom- kaže gradonačelnik Nikola Lukač.
-Ulaganja u sela su od posebnog značaja. Siguran sam da će turisti koji rado dolaze u Kikindu i naša sela, biti zadovoljni. Ovde vidimo da i drugi izvori finansiranja, kada postoje dobre reference, kao što ih ima „Torontal“ ulažu u razvojne projekte. Vodićemo računa o građanima koji žive u mesnim zajednicama i uveren sam da će ovaj dobar primer preuzeti i druge mesne zajednice- ističe Lukač.
Današnja sednica Gradskog veća održana u Ruskom Selu nastavak je prakse da se sednice održavaju i u mesnim zajednicama kako bi se zajednički sumirali rezultati i definisali dalji planovi.
-Mi se borimo za svakog stanovnika sela, da selo održimo u životu. Saradnja sa gradom i sa „Torontalom“ je vrlo značajna. Na sednici Veća želimo i da razmotrimo dalju saradnju, i perspektive razvoja Ruskog Sela, ukazuje Vedran Đurasović, potpredsednik Saveta Mesne zajednice.
U Srbiji se danas održavaju izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina na kojima učestvuje 50 izbornih lista. Od ukupno 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, za 19 članovi se biraju neposredno, dok se za četiri biraju putem elektorskih skupština.
Biračka mesta otvorena su u 7 sati, a glasanje traje do 20 časova. Na teritoriji Grada Kikinde glasa se na deset biračkih mesta, pet u gradu i pet u selima. Na izborima pravo glasa imaju pripadnici nacionalnih manjina sa pravom glasa, upisani u Posebni birački spisak.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pozvalo je sve građane sa pravom glasa da izađu na izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina kako bi novi sazivi imali potreban demokratski legitimitet i bili pravo predstavničko telo nacionalnih manjina u Srbiji.
Članove nacionalnog saveta na neposrednim izborima biraju pripadnici albanske, aškalijske, bošnjačke, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipatske, mađarske, nemačke, poljske, romske, rumunske, ruske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske i češke nacionalne manjine, Četiri nacionalne manjine biraće članove za nacionalne savete putem elektorske skupštine, i to: makedonska, hrvatska, crnogorska i goranska.
Nacionalni saveti su najvažnije ustanove nacionalnih manjina kojima su, prema Zakonu, poverena „javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima“.
