најчитанији портал Севернобанатског округа
Према најавама извођача радова на водоводној мрежи, у понедељак, 20. новембра без воде ће од 7 до 19 воде потрошачима у Кумановској улици на потесу од Стевана Лакаи Гиге до Киш Михаља.
Из ЈП „Кикинда“ наводе да ће радова битиуколико временски услови буду дозволили и апелују на потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760 и 062/8844888.
Преокренули смо и пробудили Србију и све што смо заједно постигли на испиту је 17. децембра, када ћемо одлучивати куда и како ћемо даље, поручио је Милош Вучевић, председник Српске напредне странке који је са Срђаном Кружевићем, чланом Извршног одбора обишао напредњаке у Кикинди.
Чланови и симпатизери дочекали су га великим аплаузом у Народном позоришту где је у присуству члана председништва Миленка Јованова, Станиславе Хрњак, председнице Градског одбора и потпредседника Градског одбора Николе Лукача, Драгана Кнежевића, Николе Војиновића и Нине Кнежевић, Кикинђанима поручио да воли да долази у наш град и север Баната.
Избори 17. децембра су судбоносни и они нису математика и статистика, нису питање броја мандата, него су питање пута којим ћемо даље да идемо и шта ће бити са нама, додао је Вучевић.
– Знате ви Кикинђани шта вам се десило са фабрикама, како су нестајале једна за другом. Исто се десило у Новом Кнежевцу, Кањижи, Ади, Сенти, Чоки у свим општинама и градовима. Где год да смо се окренули свугде је дошло до пљачкашке приватизације. Са свим недаћама смо се борили и изборили и уздигли смо и вратили достојанство грађанима. Градимо брзу саобраћајницу која ће да повеже Сомбор и Кикинду и да пробуди два крила севера Војводине. Да нам грађани лакше путују, а када лакше путују, мање ће одлазити из својих места. Из ових инвестиција држава приходује и може да повећа плате и пензије. Ја знам да на северу Баната, у Кикинди живи пристојан и добар свет који ваља и себи и народу. Не дајте да нам опет дођу политичке штеточине и да упропасте нешто ново, као што је случај са хотелом у центру и фабрикама које су позатварали. Одлучујемо о нама, људима и животу и пошто смо одабрали да будемо одговорни, на нама је одговорност према садашњој и будућим генерацијама – напоменуо је председник Српске напредне странке.
Са једне стране је листа „Александар Вучић – Србија не сме да стане“, а са друге стране су све друге листе, истакао је Вучевић.
– Једни ће да буду велики Европејци који ће да кажу да је Косово независно, да треба да уђемо у НАТО пакт, уведемо Русији санкције. Други ће да кажу да смо ми издајници, да нисмо довољно велике патриоте, да се куну у љубав према Русији и неће имати никакав проблем да се споје са овим првима. Прве води некадашња Чанкова перјаница Мариника Тепић и несрећни Мики Алексић из Г17 плус, а сигуран сам да се сећате шта су нам урадили са фабрикама и економијом и чувене лажи да ће сваки грађанин добити хиљаду евра и осталих бајки. Мики Алексић упропастио је Трстеник и сада треба да добије шансу да упропасти читаву Србију. Први на листи је Лазовић из „Не давимо Београд“ који има дилему за коју картицу да се пријави јер је још увек студент, а годинама је ближи пензионерском стажу. Синиша Мали сад је направио грешку и пустио је обе картице у исто време тако да је Лазовића довео у дилему за коју картицу да аплицира. На листи имају и Ћуту који је уписао факултет у време када смо Тита сахранили и штафете су још трчале, и није га још завршио. И они ће да нам причају каква ће да нам буде држава и да су за Србију против насиља. Њихов газда Драган Ђилас који је тукао таста и ташту пред бившом женом и заједничком децом најбоље зна како да се бори против насиља. Драган Бјелогрлић који је из зверињака, како зове Србију, добио свега 305 милиона динара, а Бога питај колико је филмова и серија снимио и то је хвала свима нама који смо плаћали порезе који му је то омогућио. Он је такође пример како се борити против насиља јер је истукао режисера Гагу Антонијевића, 20 година старијег, док је седео. Ваљда се борите против насиља тако што блокирате путеве, мостове и хоћете да линчујете оне који пролазе туда. Све то опомиње нас да немамо права да се играмо, да избори нису игра, да избори нису шала, да држава није игра. Владали су сви они од 2000. до 2012. године и видели смо какви су им резултати – истакао је Вучевић.
– Желим да се захвалим свима за рад у претходном периоду јер без вас ова листа и ова политика не би имала смисла. За ових 11 година свашта смо прошли. Биле су највеће поплаве у новијој историји, доносили смо тешке економске мере у оквиру којих смо морали да смањимо плате и пензије, суочили смо се највећим таласом миграција из Азије и Африке, борили смо се против пандемије корона вируса и за људске животе и када смо мислили да смо све прошли почео је рат у Украјини и огромни притисци на нашу државу. Данас имамо и сукоб у Израелу односно Палестини. За све то време смо, захваљујући вама, грађанима, успели да сачувамо државу и да јој вратимо достојанство – казао је Вучевић и додао да Србија више није мачији кашаљ да поступа онако како други желе.
И после тешких економских мера успело се у томе да плате и пензије буду два пута веће него 2012. године, запослено је је више од 550.000 људи у односи на број запослених исте године.
– Успели смо да изградимо 460 километара ауто путева и брзих саобраћајница, брзу пругу са којом идемо ка мађарској граници, 900 фабрика, градили смо клиничке центре и болнице, реновирали и градили домове здравља, школе, вртиће. Променили смо свеукупни амбијент и за све то време чували смо државу. То је резултат који нико не може да нам одузме, али то може да се поништи 17. децембра – подсетио је Милош Вучевић.
За протеклих 11 година нико није морао да брине о курсу динара, данас не мора нико да брине за плате или пензије које ће бити исплаћене и данас се зна да када држава нешто обећа да ће то бити и урађено. Данас је и 28 држава мање признало државу коју Албанци зову Косово, данас се глас Србије боље чује.
– Те ствари се не подразумевају, оне не падају са неба јер се добијају радом, а губе се небригом и неморалом. Све што смо урадили за 11 година је прво полувреме и ја се надам да се нећемо вратити у време када је пола милиона људи мање било запослено, када су фабрике биле закатанчене. Не подразумева се да ће бити боље, не подразумева се да ће плате и пензије да расту, не подразумева се да ће динар бити стабилан и да се такмичимо која ће општина добити више инвестиција, него се то стиче радом. Не подразумева се да ће листа да победи зато што је Александар Вучић њен носилац. Неспорно је да имамо најпопуларнијег и председника државе који има највеће поверење грађана, али не побеђује се само зато на изборима. Побеђује се зато што причате са грађанима, зато што објашњавате шта је политика, зато што смо активни на терену. Имамо да покажемо шта смо радили, али и да истакнемо циљ за будућност. Докле год ова политика може да буде у народу и са народом ми смо на добром путу – саопштио је Вучевић.
Част нам је и задовољство што смо као Градски одбор Кикинда, али и Севернобанатски округ имали привилегију да нас у оквиру радног састанка посети председник странке Милош Вучевић, казала је Станислава Хрњак, председница Градског одбора СНС.
– И у претходним кампањама давали смо свој максимум знајући да је политика Српске напредне странке и председника Александра Вучића приоритет приоритета за ову земљу. У претходних десет година постигнути су изванредни резултати који су отворили врата будућности овој земљи и за то смо спремни да се боримо свим срцем и снагом. Захвални смо вам што сте одабрали да посетите наш одбор у кампањи – прецизирала је Хрњакова.
Састанку су присуствовали и представници општинских одбора из Чоке, Аде, Кањиже, Сенте и Новог Кнежевца, као и чланови Градског одбора Кикинде, али и активисти који су активни у изборној кампањи.
-Наш циљ и наше обећање је, уколико нам грађани дају поверење, да просечна зарада у Србији до 2027. године буде 1.400 евра. Да гарантована зарада буде 650 евра и да просечна пензија буде 650 евра јер пензије морају да прате плате. Хоћу да се захвалим пензионерима који су поднели највећи терет реформи у држави, били су најдисциплинованији и најтиши када смо доносили најтеже мере. Разумели су да је мука стигла државу, а пензионери знају да се са државом не коцка, не због њих, него због њихове деце и унука. Желим да се захвалим нашим дамама јер нас подржава више жена него мушкараца. Оне су боље организованије, лојалније, опрезније, рационалније, ту су да нам помогну да чувамо нашу државу која је женског рода – казао је Вучевић.
Јутрос око 10 сати избио је пожар на једном од шатора у оквиру Прихватног центра на путу између Кикинде и Банатске Тополе. Пожар мањих размера брзо је саниран јер су одмах на лице места изашли припадници ватрогасно-спасилачке јединице. У пожару нема повређених и причињена је мања материјална штета, потврђено нам је у Полицијској управи у Кикинди. Узрок због ког је настао пожар накнадно ће бити утврђен.
У Прихватном центру, отвореном 2015. године, тренутно је 17 миграната турске националности.
Кикиндско удружење пчелара домаћин је стручном скупу који се бави актуелним дешавањима у пчеларству. Наш Град и удружење посетили су гости из читаве Војводине, а добра сарадња и размена искустава важна је за даљи напредак ове пољопривредне гране, казао је Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине.
– Наш циљ је да упутимо наше госте на који начин да успоставе што бољу сарадњу са својим локалним самоуправама везано за конкурсе с обзиром на то да кикиндски пчелари имају изузетну сарадњу са Градом. Разменићемо искуства са терена, а организована су и стручна предавања која су нам потребна да се изборимо, пре свега са болестима. Откупна цена сунцокретовог меда је веома мала, 1,8 евра за килограм, међутим не можемо за то да кривимо никог јер је ситуација у читавој Европи иста. Примера ради цена истог меда у Мађарској је 1,6 евра – рекао је Чолак.
Госте, али и домаћине овог скупа поздравио је градоначелник Никола Лукач, са својим сарадницима који је истакао да пчеларима треба помоћи.
-Домаћи, квалитетан мед волим да пробам и то је производ који нас издваја. Град, Покрајина и Република максимално се труде да помогну удружењима пчелара. Удружења су важна јер само тако, уједињени, пчелари могу да се изборе за што боље услове. Локална самоуправа има пуно разумевања за пчеларе и добри смо им партнери у остварењу њихових циљева, али и решавању проблема – прецизирао је Лукач.
Председник кикиндског Удружења пчелара Милош Јанчић напоменуо је да је производња година за пчеларе била солидна са просечним приносима.
-Највећи проблем у овом моменту нам је продаја меда, тачније то што нема продаје на велико, а ако је има откупна цена је ниска. То је разлог што имамо пуно меда на залихама, а почињу припреме за наредну сезону. Од куће се прода врло мало меда, свега пет до 10 одсто од укупне производње, и цена је од 600 до 700 динара. То је довело до тога да сви смањују број кошница, а млади нам се не прикључују. Субвенције нам значе, међутим, са овом ценом меда то је недовољно за опстанак – рекао је Јанчић.
Болести пчела увек су актуелне и важна је размена искуства за лечење и третмане, али и скренути пажњу на злоупотребу антибиотика у пчеларству. Велико тровање пчела на територији нашег Града било је 2019. године и четири године касније ситуација се умногоме поправила јер су, пре свега, пољопривредници ти који су престали да третирају своје усеве препаратима погубним за пчеле.
Кикинда је међу топ десет градова по потражњи кућа, пише портал каматица. Велика потражња је била за кућама у Суботици, Зрењанину, а у врху листе су и Кикинда, Нови Сад, Шабац, Сомбор, Крагујевац, Бечеј, Панчево, Сремска Митровица. У свим овим градовима је у првој половини године продато више кућа него у било којој београдској општини.
Током протекле године убедљиво највише кућа у Србији, продато је ван Београда, у Суботици, око 1.200, а овај град је и у 2023. задржао прво место по броју купопродаја овог типа некретнина и за првих шест месеци су продате 564 куће.
На тржиште некретнина утицала је и већа потражња за кућама у селима која је порасла са појавом пандемије. Иако је интересовање касније благо смањено и даље је веће него пре пандемије. Најјефтиније куће у Суботици на селу се у околини тог града могу понекад наћи и за 10.000 евра, а најскупље коштају и више од 200.000 евра. Најскупље куће су, у местима Бачки виногради, Хајдуково и Хоргош, а углавном је уз њих ишао већи комад обрадивог земљишта или воћњак.
Оченашем, молитвом Господњем, отворен је први у низу годишњих концерата Академског друштва за неговање музике „Гусле“. Као и увек када наступају чланови овог друштва тражило се место више. У свечаној сали Народног музеја наступиле су женске и мушка певачка група, солисти и инструменталисти.
-Ова година била је богата квалитетним наступима, али и наградама које су чланице Женске певачке групе донеле „Гуслама“ и Граду. Стога смо решили да је крунишемо концертом који смо поклонили нашим суграђанима који су и наши верни гледаоци – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.
Солисткиње и чланице женске певачке групе публици су се представиле а капела певањем без инструменталне пратње, тако да су окупљени били у прилици да чују традиционалне песме из свих крајева наше земље.
-Годину смо почели наступом на Фестивалу божићних и коледарских песама, а завршавамо је са још једним признањем освојеним на недавно одржаном 6. Фестивалу традиционалног певања у Суботици. Кикинђанима су се и први пут представиле чланице млађе и старије певачке групе, мушка певачка група и млади инструментални солисти Стефан Билић на гајдама и фрули и Никола Исаков на тимпану. Ово је била прилика да покажемо шта смо научили и колико смо напредовали – казала је наша саговорница.
Концерт је завршен заједничким наступом свих извођача, а већ 30. новембра „Гусле“ у Народном позоришту организују концерт дечијих група које раде у друштву. Ово друштво биће домаћин и међународне научне конференције која ће бити одржана 12. децембра. Учесници ће бити реномирани професори, доктори наука, из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Румуније и Македоније. Стручни скуп бавиће се питањима етномузикологије и етнокореологије и њиховој примени у пракси, а организатор је Удружење за неговање банатске културе из Темишвара.
И ове године, 17. новембра, у знак подршке превремено рођеним бебама, а поводом Светског дана превремено рођене деце, Градска кућа светлела је у љубичастој боји. У Свечаној сали окупили су се родитељи са својим малим дивовима, а своја искуства пренела нам је Милана Жмукић (40), мајка Балше Жмукића који ће ускоро напунити три године.
-Балша је рођен 30. новембра 2020. године, када сам била у шестом месецу трудноће. Он је дете из близаначке трудноће и рођен је у 26. недељи. За све нас то је био велики шок, иако смо знали да се близанци рађају раније. На жалост, девојчица, услед здравствених проблема није преживела – прича Милана која има и старију ћеркицу рођену на време.
Балша нема никаквих дијагноза, али мало спорије учи да говори.
-Једном годишње идемо на контроле у Београд, а једино што је терапија то је редовна посета логопеду. Са њим је донедавно радила физијатар др Данијела Вукићевић. Буквално сам је предала дете у руке и она га је извукла и пуно нам помогла. Са њом је Балша за неколико месеци почео да седи, пузи и хода – присећа се Милана Жмукић.
Поручује мајкама које су у сличној ситуацији да верују у своју децу и да ће она бити добро.
-Балша је три и по месеца био на Институту за неонатологије и др Јелена Васиљевић која га је неговала рекла ми је кључну реченицу да верујем у своје дете и биће добро. Тако је и било и то је моја порука свим родитељима превремено рођене деце. Мислите позитивно, дијагнозе које деца имају једног дана се избришу и ваша деца израсту у велике људе и борце, а мале дивове – казала је Милана Жмукић.
Са родитељима превремено рођене деце разговарала је чланица Градског већа Мелинда Гомбар.
Дан Основне школе „Јован Поповић“ обележен је ненаставно, али радно. За ученике су припремљене радионице у којима су учествовали и родитељи. Највише заинтересованих обухватио је својеврстан час плеса у којој су учествовали запослени, представници АДЗНМ „Гусле“, плесне школе „Денс Н Соул“, али и представници Града градоначелник Никола Лукач, чланица Градског већа Валентина Мицковски и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за за јавне службе, удружења грађана и верске службе.
Слоган под којим је обележен 73. рођендан је „Свет је леп када стварамо“.
-Наши ученици, њихови родитељи и ми који радимо у школи само заједно можемо да створимо лепшу будућност како за садашње, тако и за све генерације које ће је похађати и то је порука коју носи овогодишњи Дан школе. Можемо да се похвалимо да су родитељи наше деце увек ту да нас подрже и помогну нам да остваримо циљеве тако да смо и сада заједно послали поруку да заједно можемо све – напоменула је Јелена Крвопић.
Знатна улагања обезбеђена су за боље функционисање школе, истакао је Богдан Тасовац честитајући, у своје и у име Града, Дан школе ученицима и запосленима.
-Само у овој години издвојили смо осам милиона динара за инвестиције и опремање школе. Од значајнијих радова који су завршени је замена крова и прозора на дневном боравку који се налази у оквиру ове установе. И на конкурсу НИС-а „Заједници заједно“ школи „Јован Поповић“ опредељено је 3,7 милиона динара за адаптацију и санацију тоалета при сали за физичко васпитање. Град улаже у образовање и образовне установе, а тако ће бити и у будућем периоду – прецизирао је Тасовац.
Школу похађа 298 ученика, а овом приликом организован је и медени доручак, тако да су сви ђаци, али и гости послужени медом који производе чланови секције „Јовини пчелари“ .
Суграђанка Тања Ножица свој 60. рођендан прославила је отварањем прве самосталне изложбе у четвртак, 16. новембра, у Галерији културног центра. Почела је да слика пре 2,5 године и од тада је четкицу и платно не испушта из руку.
-У Културном центру, где сам запослена, 2021. године организована је сликарска радионица коју је водила Смиљана Шалго. Заједно са децом која су је похађала и ја сам почела да сликам, а с обзиром на то да имам афинитета према сликарству, брзо сам савладала технике. Када сам насликала прву слику на платну била сам презадовољна, а били су одушевљени и сви око мене. Тада сам кренула и не стајем – прича наша саговорница.
До сада је насликала више од 50 слика и најдража јој је техника акрил на платну.
-Сликам војвођанске мотиве. Ту су банатске куће, салаши, пејзажи, житна поља, сунцокрети тако да је и назив изложбе „Лепота Баната“. Да се ова изложба оствари пуно су ми помогли моји унуци Вања Бербер и Михајло Пиљак. Обојица сликају у радионици и они су у ствари заслужни што сам открила свој таленат. Слике поклањам драгим особама – каже Тања Ножица.
На првој самосталној изложби Тање Ножице изложено је 30 слика.
Поводом Дана Народне библиотеке „Јован Поповић“ уручене су захвалнице и награде за најбоље ликовне и литерарне радове на конкурсу који је расписан поводом 178 година ове културне институције. И ове године велики број малишана до шест година радо је сликао своју омиљену бајку, а аутори најбољих цртежа имали су ту част да буду награђени. Дипломе су припале и ученицима ОШ „6. октобар“ који су се потрудили да насликају омиљене јунаке из бајке. У категорији основаца нижих и виших разреда проглашени су најбољи литерарни радови, а међу онима који су награђена је и Николија Мирков, ученица седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ која је освојила прво место у категорији старијих основаца.
-Писала сам о мултинационалности у школама односно о разноликости у школама. Мој мотив био је да покажем како нас различитости спајају и да смо сви ми исти без обзира на боју коже или веру – истакла је Николија.
У овој категорији друго место освојили су Катарина Коренкоски из Београда и Лазар Новаковић из Ужица, док је треће место припало Нини Домановић из Ужица.
Лара Петков, ученица је трећег разреда ОШ „Јован Поповић“ и освојила је друго место у категорији млађих основаца.
-Посебно сам срећна јер и моја школа носи име Јована Поповића. У мојој причи описала сам своју чукун баку Веру. Сигурна сам да ме чува са неба и она ми је подарила ову награду – рекла је Лара.
Друга је била и Наталија Пантић из Младеновца, прво место припало је Сањи Давидовић из Кикинде и треће су освојили Сара Петровић из Књажевца и Вукашин Бобић из Кикинде. За састав на мађарском језику награда је припала Мариети Молнар из Руског Села.
Ликовни конкурс изазвао је велико интересовање, а Дуња Бркин Трифуновић из Народне библиотеке „Јован Поповић“ каже да књига не може да се замисли без слике.
-Литерарани конкурс расписује се дуже од три деценије и сваке године имамо одличан одзив. Ове године пристигло је више од 200 радова, не само из Србије, него и из Црне Горе и Грчке где деца имају допунску наставу на српском језику. Имали смо тежак задатак да наградимо најбоље јер су сви пристигли радови изузетни, а пресудиле су нијансе – рекла је Дуња Бркин Трифуновић.
Поред првог, другог и трећег места, поједини радови су награђени јер у Библиотеци сматрају да деци треба дати мотивацију да наставе да пишу и читају.
