najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Prema najavama izvođača radova na vodovodnoj mreži, u ponedeljak, 20. novembra bez vode će od 7 do 19 vode potrošačima u Kumanovskoj ulici na potesu od Stevana Lakai Gige do Kiš Mihalja.
Iz JP „Kikinda“ navode da će radova bitiukoliko vremenski uslovi budu dozvolili i apeluju na potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760 i 062/8844888.
Preokrenuli smo i probudili Srbiju i sve što smo zajedno postigli na ispitu je 17. decembra, kada ćemo odlučivati kuda i kako ćemo dalje, poručio je Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke koji je sa Srđanom Kruževićem, članom Izvršnog odbora obišao naprednjake u Kikindi.
Članovi i simpatizeri dočekali su ga velikim aplauzom u Narodnom pozorištu gde je u prisustvu člana predsedništva Milenka Jovanova, Stanislave Hrnjak, predsednice Gradskog odbora i potpredsednika Gradskog odbora Nikole Lukača, Dragana Kneževića, Nikole Vojinovića i Nine Knežević, Kikinđanima poručio da voli da dolazi u naš grad i sever Banata.
Izbori 17. decembra su sudbonosni i oni nisu matematika i statistika, nisu pitanje broja mandata, nego su pitanje puta kojim ćemo dalje da idemo i šta će biti sa nama, dodao je Vučević.
– Znate vi Kikinđani šta vam se desilo sa fabrikama, kako su nestajale jedna za drugom. Isto se desilo u Novom Kneževcu, Kanjiži, Adi, Senti, Čoki u svim opštinama i gradovima. Gde god da smo se okrenuli svugde je došlo do pljačkaške privatizacije. Sa svim nedaćama smo se borili i izborili i uzdigli smo i vratili dostojanstvo građanima. Gradimo brzu saobraćajnicu koja će da poveže Sombor i Kikindu i da probudi dva krila severa Vojvodine. Da nam građani lakše putuju, a kada lakše putuju, manje će odlaziti iz svojih mesta. Iz ovih investicija država prihoduje i može da poveća plate i penzije. Ja znam da na severu Banata, u Kikindi živi pristojan i dobar svet koji valja i sebi i narodu. Ne dajte da nam opet dođu političke štetočine i da upropaste nešto novo, kao što je slučaj sa hotelom u centru i fabrikama koje su pozatvarali. Odlučujemo o nama, ljudima i životu i pošto smo odabrali da budemo odgovorni, na nama je odgovornost prema sadašnjoj i budućim generacijama – napomenuo je predsednik Srpske napredne stranke.
Sa jedne strane je lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, a sa druge strane su sve druge liste, istakao je Vučević.
– Jedni će da budu veliki Evropejci koji će da kažu da je Kosovo nezavisno, da treba da uđemo u NATO pakt, uvedemo Rusiji sankcije. Drugi će da kažu da smo mi izdajnici, da nismo dovoljno velike patriote, da se kunu u ljubav prema Rusiji i neće imati nikakav problem da se spoje sa ovim prvima. Prve vodi nekadašnja Čankova perjanica Marinika Tepić i nesrećni Miki Aleksić iz G17 plus, a siguran sam da se sećate šta su nam uradili sa fabrikama i ekonomijom i čuvene laži da će svaki građanin dobiti hiljadu evra i ostalih bajki. Miki Aleksić upropastio je Trstenik i sada treba da dobije šansu da upropasti čitavu Srbiju. Prvi na listi je Lazović iz „Ne davimo Beograd“ koji ima dilemu za koju karticu da se prijavi jer je još uvek student, a godinama je bliži penzionerskom stažu. Siniša Mali sad je napravio grešku i pustio je obe kartice u isto vreme tako da je Lazovića doveo u dilemu za koju karticu da aplicira. Na listi imaju i Ćutu koji je upisao fakultet u vreme kada smo Tita sahranili i štafete su još trčale, i nije ga još završio. I oni će da nam pričaju kakva će da nam bude država i da su za Srbiju protiv nasilja. Njihov gazda Dragan Đilas koji je tukao tasta i taštu pred bivšom ženom i zajedničkom decom najbolje zna kako da se bori protiv nasilja. Dragan Bjelogrlić koji je iz zverinjaka, kako zove Srbiju, dobio svega 305 miliona dinara, a Boga pitaj koliko je filmova i serija snimio i to je hvala svima nama koji smo plaćali poreze koji mu je to omogućio. On je takođe primer kako se boriti protiv nasilja jer je istukao režisera Gagu Antonijevića, 20 godina starijeg, dok je sedeo. Valjda se borite protiv nasilja tako što blokirate puteve, mostove i hoćete da linčujete one koji prolaze tuda. Sve to opominje nas da nemamo prava da se igramo, da izbori nisu igra, da izbori nisu šala, da država nije igra. Vladali su svi oni od 2000. do 2012. godine i videli smo kakvi su im rezultati – istakao je Vučević.
– Želim da se zahvalim svima za rad u prethodnom periodu jer bez vas ova lista i ova politika ne bi imala smisla. Za ovih 11 godina svašta smo prošli. Bile su najveće poplave u novijoj istoriji, donosili smo teške ekonomske mere u okviru kojih smo morali da smanjimo plate i penzije, suočili smo se najvećim talasom migracija iz Azije i Afrike, borili smo se protiv pandemije korona virusa i za ljudske živote i kada smo mislili da smo sve prošli počeo je rat u Ukrajini i ogromni pritisci na našu državu. Danas imamo i sukob u Izraelu odnosno Palestini. Za sve to vreme smo, zahvaljujući vama, građanima, uspeli da sačuvamo državu i da joj vratimo dostojanstvo – kazao je Vučević i dodao da Srbija više nije mačiji kašalj da postupa onako kako drugi žele.
I posle teških ekonomskih mera uspelo se u tome da plate i penzije budu dva puta veće nego 2012. godine, zaposleno je je više od 550.000 ljudi u odnosi na broj zaposlenih iste godine.
– Uspeli smo da izgradimo 460 kilometara auto puteva i brzih saobraćajnica, brzu prugu sa kojom idemo ka mađarskoj granici, 900 fabrika, gradili smo kliničke centre i bolnice, renovirali i gradili domove zdravlja, škole, vrtiće. Promenili smo sveukupni ambijent i za sve to vreme čuvali smo državu. To je rezultat koji niko ne može da nam oduzme, ali to može da se poništi 17. decembra – podsetio je Miloš Vučević.
Za proteklih 11 godina niko nije morao da brine o kursu dinara, danas ne mora niko da brine za plate ili penzije koje će biti isplaćene i danas se zna da kada država nešto obeća da će to biti i urađeno. Danas je i 28 država manje priznalo državu koju Albanci zovu Kosovo, danas se glas Srbije bolje čuje.
– Te stvari se ne podrazumevaju, one ne padaju sa neba jer se dobijaju radom, a gube se nebrigom i nemoralom. Sve što smo uradili za 11 godina je prvo poluvreme i ja se nadam da se nećemo vratiti u vreme kada je pola miliona ljudi manje bilo zaposleno, kada su fabrike bile zakatančene. Ne podrazumeva se da će biti bolje, ne podrazumeva se da će plate i penzije da rastu, ne podrazumeva se da će dinar biti stabilan i da se takmičimo koja će opština dobiti više investicija, nego se to stiče radom. Ne podrazumeva se da će lista da pobedi zato što je Aleksandar Vučić njen nosilac. Nesporno je da imamo najpopularnijeg i predsednika države koji ima najveće poverenje građana, ali ne pobeđuje se samo zato na izborima. Pobeđuje se zato što pričate sa građanima, zato što objašnjavate šta je politika, zato što smo aktivni na terenu. Imamo da pokažemo šta smo radili, ali i da istaknemo cilj za budućnost. Dokle god ova politika može da bude u narodu i sa narodom mi smo na dobrom putu – saopštio je Vučević.
Čast nam je i zadovoljstvo što smo kao Gradski odbor Kikinda, ali i Severnobanatski okrug imali privilegiju da nas u okviru radnog sastanka poseti predsednik stranke Miloš Vučević, kazala je Stanislava Hrnjak, predsednica Gradskog odbora SNS.
– I u prethodnim kampanjama davali smo svoj maksimum znajući da je politika Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića prioritet prioriteta za ovu zemlju. U prethodnih deset godina postignuti su izvanredni rezultati koji su otvorili vrata budućnosti ovoj zemlji i za to smo spremni da se borimo svim srcem i snagom. Zahvalni smo vam što ste odabrali da posetite naš odbor u kampanji – precizirala je Hrnjakova.
Sastanku su prisustvovali i predstavnici opštinskih odbora iz Čoke, Ade, Kanjiže, Sente i Novog Kneževca, kao i članovi Gradskog odbora Kikinde, ali i aktivisti koji su aktivni u izbornoj kampanji.
-Naš cilj i naše obećanje je, ukoliko nam građani daju poverenje, da prosečna zarada u Srbiji do 2027. godine bude 1.400 evra. Da garantovana zarada bude 650 evra i da prosečna penzija bude 650 evra jer penzije moraju da prate plate. Hoću da se zahvalim penzionerima koji su podneli najveći teret reformi u državi, bili su najdisciplinovaniji i najtiši kada smo donosili najteže mere. Razumeli su da je muka stigla državu, a penzioneri znaju da se sa državom ne kocka, ne zbog njih, nego zbog njihove dece i unuka. Želim da se zahvalim našim damama jer nas podržava više žena nego muškaraca. One su bolje organizovanije, lojalnije, opreznije, racionalnije, tu su da nam pomognu da čuvamo našu državu koja je ženskog roda – kazao je Vučević.
Jutros oko 10 sati izbio je požar na jednom od šatora u okviru Prihvatnog centra na putu između Kikinde i Banatske Topole. Požar manjih razmera brzo je saniran jer su odmah na lice mesta izašli pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice. U požaru nema povređenih i pričinjena je manja materijalna šteta, potvrđeno nam je u Policijskoj upravi u Kikindi. Uzrok zbog kog je nastao požar naknadno će biti utvrđen.
U Prihvatnom centru, otvorenom 2015. godine, trenutno je 17 migranata turske nacionalnosti.
Kikindsko udruženje pčelara domaćin je stručnom skupu koji se bavi aktuelnim dešavanjima u pčelarstvu. Naš Grad i udruženje posetili su gosti iz čitave Vojvodine, a dobra saradnja i razmena iskustava važna je za dalji napredak ove poljoprivredne grane, kazao je Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.
– Naš cilj je da uputimo naše goste na koji način da uspostave što bolju saradnju sa svojim lokalnim samoupravama vezano za konkurse s obzirom na to da kikindski pčelari imaju izuzetnu saradnju sa Gradom. Razmenićemo iskustva sa terena, a organizovana su i stručna predavanja koja su nam potrebna da se izborimo, pre svega sa bolestima. Otkupna cena suncokretovog meda je veoma mala, 1,8 evra za kilogram, međutim ne možemo za to da krivimo nikog jer je situacija u čitavoj Evropi ista. Primera radi cena istog meda u Mađarskoj je 1,6 evra – rekao je Čolak.
Goste, ali i domaćine ovog skupa pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač, sa svojim saradnicima koji je istakao da pčelarima treba pomoći.
-Domaći, kvalitetan med volim da probam i to je proizvod koji nas izdvaja. Grad, Pokrajina i Republika maksimalno se trude da pomognu udruženjima pčelara. Udruženja su važna jer samo tako, ujedinjeni, pčelari mogu da se izbore za što bolje uslove. Lokalna samouprava ima puno razumevanja za pčelare i dobri smo im partneri u ostvarenju njihovih ciljeva, ali i rešavanju problema – precizirao je Lukač.
Predsednik kikindskog Udruženja pčelara Miloš Jančić napomenuo je da je proizvodnja godina za pčelare bila solidna sa prosečnim prinosima.
-Najveći problem u ovom momentu nam je prodaja meda, tačnije to što nema prodaje na veliko, a ako je ima otkupna cena je niska. To je razlog što imamo puno meda na zalihama, a počinju pripreme za narednu sezonu. Od kuće se proda vrlo malo meda, svega pet do 10 odsto od ukupne proizvodnje, i cena je od 600 do 700 dinara. To je dovelo do toga da svi smanjuju broj košnica, a mladi nam se ne priključuju. Subvencije nam znače, međutim, sa ovom cenom meda to je nedovoljno za opstanak – rekao je Jančić.
Bolesti pčela uvek su aktuelne i važna je razmena iskustva za lečenje i tretmane, ali i skrenuti pažnju na zloupotrebu antibiotika u pčelarstvu. Veliko trovanje pčela na teritoriji našeg Grada bilo je 2019. godine i četiri godine kasnije situacija se umnogome popravila jer su, pre svega, poljoprivrednici ti koji su prestali da tretiraju svoje useve preparatima pogubnim za pčele.
Kikinda je među top deset gradova po potražnji kuća, piše portal kamatica. Velika potražnja je bila za kućama u Subotici, Zrenjaninu, a u vrhu liste su i Kikinda, Novi Sad, Šabac, Sombor, Kragujevac, Bečej, Pančevo, Sremska Mitrovica. U svim ovim gradovima je u prvoj polovini godine prodato više kuća nego u bilo kojoj beogradskoj opštini.
Tokom protekle godine ubedljivo najviše kuća u Srbiji, prodato je van Beograda, u Subotici, oko 1.200, a ovaj grad je i u 2023. zadržao prvo mesto po broju kupoprodaja ovog tipa nekretnina i za prvih šest meseci su prodate 564 kuće.
Na tržište nekretnina uticala je i veća potražnja za kućama u selima koja je porasla sa pojavom pandemije. Iako je interesovanje kasnije blago smanjeno i dalje je veće nego pre pandemije. Najjeftinije kuće u Subotici na selu se u okolini tog grada mogu ponekad naći i za 10.000 evra, a najskuplje koštaju i više od 200.000 evra. Najskuplje kuće su, u mestima Bački vinogradi, Hajdukovo i Horgoš, a uglavnom je uz njih išao veći komad obradivog zemljišta ili voćnjak.
Očenašem, molitvom Gospodnjem, otvoren je prvi u nizu godišnjih koncerata Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“. Kao i uvek kada nastupaju članovi ovog društva tražilo se mesto više. U svečanoj sali Narodnog muzeja nastupile su ženske i muška pevačka grupa, solisti i instrumentalisti.
-Ova godina bila je bogata kvalitetnim nastupima, ali i nagradama koje su članice Ženske pevačke grupe donele „Guslama“ i Gradu. Stoga smo rešili da je krunišemo koncertom koji smo poklonili našim sugrađanima koji su i naši verni gledaoci – istakla je Magdalena Popov, umetnički rukovodilac.
Solistkinje i članice ženske pevačke grupe publici su se predstavile a kapela pevanjem bez instrumentalne pratnje, tako da su okupljeni bili u prilici da čuju tradicionalne pesme iz svih krajeva naše zemlje.
-Godinu smo počeli nastupom na Festivalu božićnih i koledarskih pesama, a završavamo je sa još jednim priznanjem osvojenim na nedavno održanom 6. Festivalu tradicionalnog pevanja u Subotici. Kikinđanima su se i prvi put predstavile članice mlađe i starije pevačke grupe, muška pevačka grupa i mladi instrumentalni solisti Stefan Bilić na gajdama i fruli i Nikola Isakov na timpanu. Ovo je bila prilika da pokažemo šta smo naučili i koliko smo napredovali – kazala je naša sagovornica.
Koncert je završen zajedničkim nastupom svih izvođača, a već 30. novembra „Gusle“ u Narodnom pozorištu organizuju koncert dečijih grupa koje rade u društvu. Ovo društvo biće domaćin i međunarodne naučne konferencije koja će biti održana 12. decembra. Učesnici će biti renomirani profesori, doktori nauka, iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Rumunije i Makedonije. Stručni skup baviće se pitanjima etnomuzikologije i etnokoreologije i njihovoj primeni u praksi, a organizator je Udruženje za negovanje banatske kulture iz Temišvara.
I ove godine, 17. novembra, u znak podrške prevremeno rođenim bebama, a povodom Svetskog dana prevremeno rođene dece, Gradska kuća svetlela je u ljubičastoj boji. U Svečanoj sali okupili su se roditelji sa svojim malim divovima, a svoja iskustva prenela nam je Milana Žmukić (40), majka Balše Žmukića koji će uskoro napuniti tri godine.
-Balša je rođen 30. novembra 2020. godine, kada sam bila u šestom mesecu trudnoće. On je dete iz blizanačke trudnoće i rođen je u 26. nedelji. Za sve nas to je bio veliki šok, iako smo znali da se blizanci rađaju ranije. Na žalost, devojčica, usled zdravstvenih problema nije preživela – priča Milana koja ima i stariju ćerkicu rođenu na vreme.
Balša nema nikakvih dijagnoza, ali malo sporije uči da govori.
-Jednom godišnje idemo na kontrole u Beograd, a jedino što je terapija to je redovna poseta logopedu. Sa njim je donedavno radila fizijatar dr Danijela Vukićević. Bukvalno sam je predala dete u ruke i ona ga je izvukla i puno nam pomogla. Sa njom je Balša za nekoliko meseci počeo da sedi, puzi i hoda – priseća se Milana Žmukić.
Poručuje majkama koje su u sličnoj situaciji da veruju u svoju decu i da će ona biti dobro.
-Balša je tri i po meseca bio na Institutu za neonatologije i dr Jelena Vasiljević koja ga je negovala rekla mi je ključnu rečenicu da verujem u svoje dete i biće dobro. Tako je i bilo i to je moja poruka svim roditeljima prevremeno rođene dece. Mislite pozitivno, dijagnoze koje deca imaju jednog dana se izbrišu i vaša deca izrastu u velike ljude i borce, a male divove – kazala je Milana Žmukić.
Sa roditeljima prevremeno rođene dece razgovarala je članica Gradskog veća Melinda Gombar.
Dan Osnovne škole „Jovan Popović“ obeležen je nenastavno, ali radno. Za učenike su pripremljene radionice u kojima su učestvovali i roditelji. Najviše zainteresovanih obuhvatio je svojevrstan čas plesa u kojoj su učestvovali zaposleni, predstavnici ADZNM „Gusle“, plesne škole „Dens N Soul“, ali i predstavnici Grada gradonačelnik Nikola Lukač, članica Gradskog veća Valentina Mickovski i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za za javne službe, udruženja građana i verske službe.
Slogan pod kojim je obeležen 73. rođendan je „Svet je lep kada stvaramo“.
-Naši učenici, njihovi roditelji i mi koji radimo u školi samo zajedno možemo da stvorimo lepšu budućnost kako za sadašnje, tako i za sve generacije koje će je pohađati i to je poruka koju nosi ovogodišnji Dan škole. Možemo da se pohvalimo da su roditelji naše dece uvek tu da nas podrže i pomognu nam da ostvarimo ciljeve tako da smo i sada zajedno poslali poruku da zajedno možemo sve – napomenula je Jelena Krvopić.
Znatna ulaganja obezbeđena su za bolje funkcionisanje škole, istakao je Bogdan Tasovac čestitajući, u svoje i u ime Grada, Dan škole učenicima i zaposlenima.
-Samo u ovoj godini izdvojili smo osam miliona dinara za investicije i opremanje škole. Od značajnijih radova koji su završeni je zamena krova i prozora na dnevnom boravku koji se nalazi u okviru ove ustanove. I na konkursu NIS-a „Zajednici zajedno“ školi „Jovan Popović“ opredeljeno je 3,7 miliona dinara za adaptaciju i sanaciju toaleta pri sali za fizičko vaspitanje. Grad ulaže u obrazovanje i obrazovne ustanove, a tako će biti i u budućem periodu – precizirao je Tasovac.
Školu pohađa 298 učenika, a ovom prilikom organizovan je i medeni doručak, tako da su svi đaci, ali i gosti posluženi medom koji proizvode članovi sekcije „Jovini pčelari“ .
Sugrađanka Tanja Nožica svoj 60. rođendan proslavila je otvaranjem prve samostalne izložbe u četvrtak, 16. novembra, u Galeriji kulturnog centra. Počela je da slika pre 2,5 godine i od tada je četkicu i platno ne ispušta iz ruku.
-U Kulturnom centru, gde sam zaposlena, 2021. godine organizovana je slikarska radionica koju je vodila Smiljana Šalgo. Zajedno sa decom koja su je pohađala i ja sam počela da slikam, a s obzirom na to da imam afiniteta prema slikarstvu, brzo sam savladala tehnike. Kada sam naslikala prvu sliku na platnu bila sam prezadovoljna, a bili su oduševljeni i svi oko mene. Tada sam krenula i ne stajem – priča naša sagovornica.
Do sada je naslikala više od 50 slika i najdraža joj je tehnika akril na platnu.
-Slikam vojvođanske motive. Tu su banatske kuće, salaši, pejzaži, žitna polja, suncokreti tako da je i naziv izložbe „Lepota Banata“. Da se ova izložba ostvari puno su mi pomogli moji unuci Vanja Berber i Mihajlo Piljak. Obojica slikaju u radionici i oni su u stvari zaslužni što sam otkrila svoj talenat. Slike poklanjam dragim osobama – kaže Tanja Nožica.
Na prvoj samostalnoj izložbi Tanje Nožice izloženo je 30 slika.
Povodom Dana Narodne biblioteke „Jovan Popović“ uručene su zahvalnice i nagrade za najbolje likovne i literarne radove na konkursu koji je raspisan povodom 178 godina ove kulturne institucije. I ove godine veliki broj mališana do šest godina rado je slikao svoju omiljenu bajku, a autori najboljih crteža imali su tu čast da budu nagrađeni. Diplome su pripale i učenicima OŠ „6. oktobar“ koji su se potrudili da naslikaju omiljene junake iz bajke. U kategoriji osnovaca nižih i viših razreda proglašeni su najbolji literarni radovi, a među onima koji su nagrađena je i Nikolija Mirkov, učenica sedmog razreda OŠ „Đura Jakšić“ koja je osvojila prvo mesto u kategoriji starijih osnovaca.
-Pisala sam o multinacionalnosti u školama odnosno o raznolikosti u školama. Moj motiv bio je da pokažem kako nas različitosti spajaju i da smo svi mi isti bez obzira na boju kože ili veru – istakla je Nikolija.
U ovoj kategoriji drugo mesto osvojili su Katarina Korenkoski iz Beograda i Lazar Novaković iz Užica, dok je treće mesto pripalo Nini Domanović iz Užica.
Lara Petkov, učenica je trećeg razreda OŠ „Jovan Popović“ i osvojila je drugo mesto u kategoriji mlađih osnovaca.
-Posebno sam srećna jer i moja škola nosi ime Jovana Popovića. U mojoj priči opisala sam svoju čukun baku Veru. Sigurna sam da me čuva sa neba i ona mi je podarila ovu nagradu – rekla je Lara.
Druga je bila i Natalija Pantić iz Mladenovca, prvo mesto pripalo je Sanji Davidović iz Kikinde i treće su osvojili Sara Petrović iz Knjaževca i Vukašin Bobić iz Kikinde. Za sastav na mađarskom jeziku nagrada je pripala Marieti Molnar iz Ruskog Sela.
Likovni konkurs izazvao je veliko interesovanje, a Dunja Brkin Trifunović iz Narodne biblioteke „Jovan Popović“ kaže da knjiga ne može da se zamisli bez slike.
-Literarani konkurs raspisuje se duže od tri decenije i svake godine imamo odličan odziv. Ove godine pristiglo je više od 200 radova, ne samo iz Srbije, nego i iz Crne Gore i Grčke gde deca imaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku. Imali smo težak zadatak da nagradimo najbolje jer su svi pristigli radovi izuzetni, a presudile su nijanse – rekla je Dunja Brkin Trifunović.
Pored prvog, drugog i trećeg mesta, pojedini radovi su nagrađeni jer u Biblioteci smatraju da deci treba dati motivaciju da nastave da pišu i čitaju.
