Aleksandra Djuran

high-tech-realm-8450763-1280

Фирма „Балкан 2020“ из Смедерева, повезана са Бекс Експрес курирском службом из Шапца у Кикинди планира градњу објекта за технички преглед возила и магацина брзе поште. На парцели на којој је планирана градња већ постоји изграђена породична стамбена кућа приземне спратности, укупне бруто површине 203 квадрата, која је предвиђена за рушење, преноси портал  Екапија.

Објекат за технички преглед путничких возила тежине до 3,5 тона састоји се из административног дела са једном технолошком линијом пролазног типа. Постављен је тако што је његова краћа страна постављена паралелно улици. Административни део објекта је постављен уз грађевинску линију, док је технолошка линија постављена са унутрашње стране. Улаз у објекат планиран је са југозападне стране. Укупна бруто површина објекта за технички преглед је 165,29 метара квадратних.

Магацин брзе поште постављен је у другом делу комплекса, паралелно објекту за технички преглед возила. Улаз у објекат магацина планиран је са северозападне и југоисточне стране. Укупна бруто површина магацина износи 129,41 квадрата.

Колски и пешачки улаз у комплекс обезбеђени су са јавне саобраћајнице из улице Стевана Сремца. Планирано је формирање интерне саобраћајнице око објеката у циљу обезбеђивања приступа објекту и противпожарним условима. Пројектована су три паркинг места.

Инвеститор је „Балкан 2020“ из Смедерева, компанија повезана са Бекс Експрес курирском службом из Шапца, а пројектант је „Архилајн“ из Шапца.

 

muzej-uskrsnja-radionica-(6)

Народни музеј организовао је ускршњу радионицу током које су деца више сазнала о најрадоснијем хришћанском празнику, али и о томе како и зашто се фарбају јаја. Ученике првог разреда ОШ „Вук Караџић“ затекли смо у добром расположењу и спремне да израде корпице за чуваркућу.

-Користили смо папир, картон и папире у боји. Корпицу за јаје коју сам направио носим кући и у њу ћу чувати чуваркућу. Пожурио сам и направио две корпице  – открио нам је  Урош Лисица.

Николина Глигор, такође је уживала у радионици.

-Волим Ускрс јер се тада фарбају јаја, а на поклоне добијам чоколадна јаја и зеке. Моја корпица је плаве боје и прво јаје које офарбам у петак стајаће у њој – каже Николина.

Заједно са децом дружила се музејски водич Славица Цвијетић.

-Деца су имала прилику да виде презентацију о Ускрсу, а разговарали смо и о томе шта представља овај празник и који обичаји су везани за њега. Причали смо и о томе како су се некада фарбала и украшавала јаја, али и о новијим техникама које се данас практикују. Сви су израдили корпице за чуваркућу и ускршње честитке које су однели кући – рекла је Славица Цвијетић.

А.Ђ.

sns

Коалиција окупљена на листи  „Александар Вучић – Кикинда сутра” позива суграђане на првомајско дружење на Старом језеру.

Дружење је заказано од поднева и сви који дођу имаће прилику да уживају у најлепшој зеленој оази у центру града.

Од 18 часова, на истом месту, у организацији Туристичке организације биће одржан концерт фолк певачице Весне Змијанац.

muzej-dom-vojske-(4)

У Галерији „Нова” отворена je изложба „Седам деценија посвећености – Галерија Дома Војске Србије 1953–2023”. Реализује се у сарадњи Медија центра „Одбрана”, управе за односе са јавношћу Министарства одбране , а изложба је премијерно приказана у децембру 2023. у Галерији Дома војске Србије, истакла је Јелена Кнежевић, начелница поменуте галерије и ауторка изложбе.

-Најрепрезентативнија дела која се баштине у нашој збирци налазе се на изложби насталој поводом  обележавања 70 година њеног постојања и рада. Кикинђани ће имати прилику да виде дела из прве половине 20. века попут радова Саве Шумановића, Јована Бјелића, међутим оно што чини окосницу уметничке збирке јесу дела настала на нашој чувеној манифестацији „Народно ослободилачка борба у делима ликовних уметника Југославије“. Она се скоро две и по деценије одржавала у нашој галерији и окупљала је врхунске уметнике са простора некадашње земље – навела је Јелена Кнежевић.

У галерији Народног музеја изложене су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Јована Бијелић, Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Пеђе Милосављевића, Миће Поповића и многих других. Посетиоци  могу да виде и скулптуре истакнутих вајара Нандора Глида, Томе Росандића, Ангелине Гаталице, као и радове примењених уметника Велимира Вукићевића, Боривоја Дедића, Аранке Мојак, Гордане Глид и Вање Жанко.

-Очекујем да суграђани изложбу посете не једном, него више пута. Свако може да пронађе дело за себе. Уједно ово је одличан преглед националне историје уметности. Наш циљ и стратегија је да бар једном годишње имамо изложбе које гостују из већих градова и које подразумевају сарадњу са већим установама од наше, са богатијим фондом. На тај начин пружићемо прилику Кикинђанима да могу и у свом граду да виде вредна дела националне уметности – рекла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Отварању изложбе присуствовала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сигурна сам да ће сарадња Галерији Дома војске Србије и кикиндског Народног музеја бити плодоносна. Могућности има у реализацији заједничких пројеката, размени знања, али и изложби. Позивам суграђане да посете изложбу јер имају могућност да погледају оригинална дела најзначајнијих сликара и вајара наше земље – напоменула је Валентина Мицковски.

За визуелни идентитет  изложбе побринула се Маја Вучковић из Медија центра „Одбрана”, а рецензије потписују др Маријана Мраовић из Војног архива и др Катарина Живановић из Галерије САНУ. Изложба ће бити отворена до 6. јула.

A.Ђ.

 

simicev-salas-ciscenje-(2)

Најпопуларнија излетишта у Кикинди спремна су за посетиоце. Све површине су третиране против крпеља и покошена је трава.

Запослени Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој заједно са ватрогасном јединицом компаније НИС и добровољцима из Добровољног ватрогасног друштва Кикинда уредили супротекле недеље најпопуларније  излетиште Симићев салаш.

-Апелујем на све суграђане који ће првомајске празнике провести у природи да је чувају. Забрањено је ломљење или сеча стабала, али и паљење ватре која може да угрози дрва. На свим већим излетиштима биће постављени и контејнери за одлагање отпада – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Третирани су и покошени  Шумица где се налази луна парк, Симићев салаш, Водице и Старо језеро.

naslovna-jermeni

Угледни јерменски књижевник, преводилац и универзитетски професор Бабкен Симоњан упоредио је страдање јерменског и српског народа и говорио је о покушају тоталног истребљења који је спроведен над ова два народа.
Професор Бабкен Симоњан из Јеревана у ексклузивном интервјуу рађеном за потребе снимања документарног филма “Анатомија обмана: Сребреница“, у продукцији Центра за друштвену стабилност, навео је да је током историје извршен геноцид над српским и јерменским народом, као и да су Срби протерани са својих вековних огњишта, током акције Олуја на простору Хрватске, као и из јужне српске покрајине Косово и Метохије.

Истакао је да Муслимани данас у Босни и Херцеговини чине више од 50% укупног становништва, те узевши ту чињеницу у обзир не може бити говора о геноцидној намери, нити о геноциду у Сребреници.

Шта представља Велики злочин?

Геноцид над Јерменима, у јерменској историографији познат и као Велики злочин, представља систематско и континуирано етничко чишћење, протеривање и масовна убиства извршена над припадницима јерменског народа на подручју Османског царства током Првог светског рата.

Према различитим проценама, од 800.000 до 1.500.000 припадника јерменског народа је убијено током Великог злочина.

Подсећамо, на ову тему се већ огласио један од највећих светских ауторитета везано за питање геноцида и холокауста Јехуда Бауер који је такође изјавио да у Сребреници није био геноцид.

Извор: НСуживо

stipendije-(5)

Локална самоуправа и ове године путем стипендија и подстицаја помаже студентима. Са  академцима је у Градској кући градоначелник Никола Лукач потписао је уговоре. Међу њима је и Бојана Вучковић из Банатског Великог Села која је прва година Медицинског факултета у Новом Саду.

-Добила сам пуну стипендију и пуно ми значи. Успећу да растеретим родитеље и део књига моћи ћу да купим овим новцем  – рекла је Бојана.

Марина Стојадинов уписала је фармацију, такође у Новом Саду.

-Највећи трошкови су стан, режије и храна. Стипендија ће ми помоћи у свакодневном животу. Како је та помоћ значајна мени, тако је и мојим родитељима – каже Марина.

Обраћајући се студентима градоначелник Лукач истакао је да му је драго што може да угости младе који су будућност нашег града и земље.

-На вама је да градите будућност ове земље и све што ми урадимо ништа не вреди уколико нема вас да нас наследите и да убрзате напредак и просперитет наше Србије. Кроз стипендије и подстицаје желимо да вас мотивишемо да још вредније учите и да да будете поносни на своју Кикинду, али и да увек истичете одакле сте. Износ који се издваја није најважнији, али је јесте наша порука да сте нам важни и да рачунамо на вас када завршите факултете. Требаће нам ваша помоћ да испунимо мисију, да наш град буде још боље и лепше место за живот и рад – навео је Лукач.

Укупно 378 Кикинђана који похађају  факултете и високошколске установе добило је стипендију од 9.000 односно подстицај од 4.000 динара у зависности од броја бодова.

– Ове године град мотивише и подржава рекордан број студената. Ове године јавни позив односио се и на стипендије и на подстицаје. Од укупног броја додељених стипендија 202 су у пуном износу, а иста сума опредељена је и је за десет студената са хендикепом. Остали су добили подстицај   – Весна Данић, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

Прошле године додељено је 367, претпрошле 258, а у 2021. години право на добијање стипендије остварило је 158 академаца.

А.Ђ.

struja radovi

Због радова на електро мрежи у уторак, 30. априла од 9 до 10 сати без струје ће бити домаћинства у улицама Ђуре Ђаковића од Кошут Лајоша до Ударничке и Ударничка.

Истог дана од 13 до 14 часова електричне енергије неће бити ни у улици Српских ратника од Иве Лоле Рибара до Вука Караџића у Банатском Великом Селу.

madjari-lista

Листу кандидата за локалне изборе представницима Градске изборне комисије у понедељак у 9 сати предали су чланови Градског одбора Савеза војвођанских Мађара. Први на листи је Золтан Тот из Сајана, а међу 15 кандидата има више жена.

– Листа носи назив „Савез војвођанских Мађара – Балинт Пастор“ и на локалним изборима учествујемо као странка националне мањине односно поднели смо мањинску листу. Циљ нам је да учествујемо у раду локалног парламента и помогнемо бољитку Кикинде, да будемо у служби грађана, али и да очувамо културу, обичаје и да се залажемо за образовање на језику националних мањина. Прикупили смо 358 потписа грађана који су подржали нашу листу – истакао је Золтан Тот.

Depo-doma-vojske

У сарадњи Медија центра „Одбрана”, управе за односе са јавношћу Министарства одбране и Народног музеја Кикинда у Галерији „Нова” у уторак 30. априла у 13 часова биће отворена изложба „Седам деценија посвећености – Галерија Дома војске Србије 1953–2023”.

Изложба је премијерно приказана у децембру 2023. у Галерији Дома војске Србије у Београду, а посвећена је обележавању 70 година њеног постојања и рада. Поставку је чинило 70 најрепрезентативнијих дела ликовне и примењене уметности из богатог фундуса који броји око 1.500 остварења националног ликовног стваралаштва.

 

У галерији Народног музеја Кикинда биће изложено неколико дела насталих у првој половини прошлог века, као што су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Јована Бијелића. Већи део поставке чиниће дела српских и југословенских уметника из друге половине 20. века попут слика Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Пеђе Милосављевића, Миће Поповића и многих других. Посетиоци ће моћи да виде и скулптуре истакнутих вајара Нандора Глида, Томе Росандића, Ангелине Гаталице, као и радове примењених уметника Велимира Вукићевића, Боривоја Дедића, Аранке Мојак, Гордане Глид и Вање Жанко.

Аутор изложбе је Јелена Кнежевић, музејски саветник и начелник Галерије Дома Војске Србије „Београд”. За визуелни идентитет побринула се Маја Вучковић из Медија центра „Одбрана”, а рецензије потписују др Маријана Мраовић из Војног архива и др Катарина Живановић из Галерије САНУ.

Изложба ће бити отворена до 6. јула.