Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Ramona Tot izabrana za članicu Saveta mađarske nacionalne manjine

Jelena Trifunović November 15, 2022

Nakon redovnih izbora za članove saveta nacionalnih manjina održanih u nedelju 13. novembra, Republička izborna komisija utvrdila je preliminarne rezultate. Članica novog sastava Saveta mađarske nacionalne manjine biće Ramona Tot, treća na izbornoj listi „Mađarska sloga“. U Kikindi na posebnom biračkom spisku upisano je 3.650 građana mađarske nacionalnosti, a na glasanje je izašlo 36 odsto. Ramona Tot zahvalila se svima koji su podržali listu „Mađarska sloga“.

-Zadovoljni smo ishodom izbornog dana, ali uvek može i bolje. Međutim, imamo u vidu da su glasači mađarske nacionalnosti, posebno oni koji imaju dvojno državljanstvo, učestvovali na trećim izborima ove godine. Deo mojih obaveza, pre svega, biće održavanje mađarskog obrazovanja, upotrebe jezika i kulture u našem regionu. Sa ponosom ću predstavljati banatska naselja, jer znam, kao rukovodilac jedne kulturne ustanove, da nam nije nimalo lako da opstanemo zbog emigracije i asimilacije. Jedan od mojih glavnih ciljeva je da se obrazovne, crkvene i kulturne institucije ujedine i ojačaju, očuvaju identitet mađarskih građana Vojvodine- kaže Ramona Tot koja je u Gradskom veću zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici. Po obrazovanju je profesorka mađarskog jezika i književnosti i rukovodi radom KUD-a „Eđšeg“.

Kako ocenjuje, dosadašnji rad Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine bio je veoma uspešan, sa konkretnim rezultatima.

– Zahvaljujući Mađarskom nacionalnom savetu, u vrtiću „Naša radost” 2017. godine otvoren je celodnevni boravak na mađarskom jeziku, a osnovne škole „Feješ Klara“ u Kikindi i „Mora Karalj“ u Sajanu postale su škole od posebnog značaja. Ne smemo zaboraviti ni stipendije za studente, kao ni mogućnost da, ukoliko nastave studije u Novom Sadu, uz minimalan iznos koriste internat „Evropa“. Mnogo dugujemo radu Mađarskog nacionalnog saveta, svi moramo da vodimo računa o tome, ali sam sigurna da će i novi sastav efikasno raditi u naredne četiri godine- ističe Tot.

Predstavnici Saveta biraju se na mandat od četiri godine, a najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji, mađarska, na te izbore izašla je sa jednom listom – „Mađarska sloga”. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine broji 35 članova.

(VIDEO) Sednica Gradskog veća u Ruskom Selu: Novi gostinski objekat u „Torontalu“ za razvoj seoskog turizma

Jelena Trifunović November 14, 2022

Sednica Gradskog veća održana danas u Etno kući „Torontal“ u Ruskom Selu bila je prilika da gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima obiđe novoizgrađeni objekat ovog atraktivnog kompleksa. Izgradnjom gostinske kuće sa šest trokrevetnih soba, sa restoranom i pratećim prostorijama prošireni su smeštajni kapaciteti u „Torontalu“ i dat novi zamajac razvoju seoskog turizma.

-Udruženje „Torontal“ je osnovano 2004.godine i praktično na 18. rođendan možemo da se pohvalimo novim sadržajem- konkretan je Šandor Talpai, predsednik ovog udruženja.

-Objekat je veoma značajan, pogotovo zbog toga što u selima nema objekata za smeštaj turista,a postoji potreba. Vreme je da na pravi način krenemo sa seoskim turizmom. Do sada smo imali dve trokrevetne sobe, ali to nije bilo dovoljno. Pored dosadašnjeg cilja –očuvanja tradicije, običaja i kulture mađarskog naroda, želimo da razvijamo seoski turizam i budemo oslonac razvoju preduzetništva. Mogu da obećam da će Rusko Selo biti jedno od najrazvijenijih u narednom periodu- poručuje Talpai.

U idiličnom ambijentu etno-kuće posetiocima se nude brojni sadržaji. Tu je jezero, teniski tereni, radionice grnčarije, veza i tkanja, suvenirnica, restoran… Izgradnju gostinske sobe finansirao je Mađarski nacionalni savet i Vlada Mađarske sa 18 miliona dinara, a pomoć je pružio i Grad.

-Izuzetno nam je drago da vidimo da se započeti projekti uspešno završavaju, da Grad i Mesna zajednica zajedno sa nacionalnim manjinama i udruženjem „Torontal“ dobro sarađuju što rezultira novim sadržajima i napretkom- kaže gradonačelnik Nikola Lukač.

-Ulaganja u sela su od posebnog značaja. Siguran sam da će turisti koji rado dolaze u Kikindu i naša sela, biti zadovoljni. Ovde vidimo da i drugi izvori finansiranja, kada postoje dobre reference, kao što ih ima „Torontal“ ulažu u razvojne projekte. Vodićemo računa o građanima koji žive u mesnim zajednicama i uveren sam da će ovaj dobar primer preuzeti i druge mesne zajednice- ističe Lukač.

Današnja sednica Gradskog veća održana u Ruskom Selu nastavak je prakse da se sednice održavaju i u mesnim zajednicama kako bi se zajednički sumirali rezultati i definisali dalji planovi.

-Mi se borimo za svakog stanovnika sela, da selo održimo u životu. Saradnja sa gradom i sa „Torontalom“ je vrlo značajna. Na sednici Veća želimo i da razmotrimo dalju saradnju, i perspektive razvoja Ruskog Sela, ukazuje Vedran Đurasović, potpredsednik Saveta Mesne zajednice.

Izbori za savete nacionalnih manjina: Biračka mesta otvorena do 20 sati

Jelena Trifunović November 13, 2022

U Srbiji se danas održavaju izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina na kojima učestvuje 50 izbornih lista. Od ukupno 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, za 19 članovi se biraju neposredno, dok se za četiri biraju putem elektorskih skupština.

Biračka mesta otvorena su u 7 sati, a glasanje traje do 20 časova. Na teritoriji Grada Kikinde glasa se na deset biračkih mesta, pet u gradu i pet u selima. Na izborima pravo glasa imaju pripadnici nacionalnih manjina sa pravom glasa, upisani u Posebni birački spisak.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pozvalo je sve građane sa pravom glasa da izađu na izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina kako bi novi sazivi imali potreban demokratski legitimitet i bili pravo predstavničko telo nacionalnih manjina u Srbiji.

Članove nacionalnog saveta na neposrednim izborima biraju pripadnici albanske, aškalijske, bošnjačke, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipatske, mađarske, nemačke, poljske, romske, rumunske, ruske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske i češke nacionalne manjine, Četiri nacionalne manjine biraće članove za nacionalne savete putem elektorske skupštine, i to: makedonska, hrvatska, crnogorska i goranska.

Nacionalni saveti su najvažnije ustanove nacionalnih manjina kojima su, prema Zakonu, poverena „javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima“.

Novi uspeh Ene Gogić

Jelena Trifunović November 12, 2022

Sugrađanka Ena Gogić (13) nastavlja da niže muzičke uspehe. Na Međunarodnom festivalu za decu „Školjkice“, koji se ovog vikenda održava u Novom Sadu, osvojila je drugo mesto. Nastupila je sa pesmom „Glasam za ljubav“ za koju je tekst napisao Tode Nikoletić, a muziku i aranžman Lado Leš.

Na festivalu je učestvovalo 24 takmičara iz Rusije, Bugarske, Slovenije, Makedonije, Malte, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske i Bosne i Hercegovine.

„Školjkice” je muzički festival za decu međunarodnog karaktera, a za cilj ima predstavljanje zemalja učesnica, njihove kulture, umetnosti i tradicije kroz savremeno stvaralaštvo za decu i omladinu. Sad već tradicionalno, od 2006. godine, održava se u prvoj polovini novembra.

Ena Gogić i ranije je osvajala nagrade na muzičkim festivalima u zemlji i inostranstvu, a talenat i pevačko umeće ovoga puta dobili su potvrdu od međunarodnog žirija koji čine renomirani stručnjaci, producenti i direktori festivala iz zemlje i inostranstva. Festival „Školjkice“ uvršten je u kalendar svetske asocijacije festivala “WAF”.

Novembarski bazar: promocija, druženje i pazar

Jelena Trifunović November 12, 2022

Bazari koji se jednom mesečno održavaju na trgu ispred Gradske kuće postali su tradicija za izlagače i posetioce. I današnji Novembarski bazar upriličila je Turistička organizacija grada Kikinde. Brojni izlagači iz našeg grada, ali i okoline predstavili su svojih vrednih ruku dela.

Od ukrasnog bilja i cveća koje će oplemeniti vaš životni prostor, preko najrazličitijih ukrasnih predmeta za kuću, kreativnih odevnih aksesoara, raznovrsnih dekoracija, pa do prehrambenih proizvoda i pića nastalih u malim, ali uspešnim manufakturama naših vrednih sugrađana.

Bazare vole i posetioci jer su prilika da se upoznaju sa zanimljivim izloženim asortimanom, ali i novim proizvodima. Ako ste propustili današnji bazar, naredna prilika biće u decembru.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Jelena Trifunović November 11, 2022

Danas se u Srbiji i širom sveta nizom manifestacija obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a u znak sećanja na trenutak kad je primirje stupilo na snagu.

Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u francuskom gradu Kompjenu, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11.00 sati potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika u Srbiji koristi se cvet Natalijina ramonda.

Reč je o zaštićenoj vrsti koja je poznata i kao “cvet feniks” jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi zbog čega je i izabrana za simbol obeležavanja ovog značajnog datuma – da ukazuje na uzdizanje srpske države iz pepela i iskušenja kroz koja je naš narod prošao u Prvom svetskom ratu.

Dan primirja sugrađanima je čestitao gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač:

-Srbija je uvek bila zemlja ponosnih, časnih i hrabrih ljudi. Današnji dan slavimo kao dan pobede i dan slobode, sa nadom da smo dostojni potomci svojih slavnih predaka. Čestitam Vam Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Ivačkovićev emocionalni vodič kroz Balaševićevu diskografiju: Đole je ličio na svoje pesme

Jelena Trifunović November 10, 2022

Đorđe Balašević je ostavio mnogo pesama za sva vremena. Vanvremenske stihove i note brojne generacije nose ispod kože. Potpisao je obimnu diskografiju bez lošeg albuma što je retkost i u internacionalnim razmerama. Njegova profesionalna biografija nazvana „Panonski admiral“ je emocionalni vodič kroz Đoletovo stvaralaštvo koji stiže iz pera čuvenog novinara i muzičkog kritičara Ivana Ivačkovića.

-Đoleta sam poznavao 35 godina. U trenutku kad smo se upoznali, sredinom osamdesetih u vreme Đoletovog albuma „Bezdan“ ja sam već uveliko radio kao novinar. Ali sam izbegavao susret sa Đoletom, kao što sam izbegavao susrete sa nekim drugim ljudima o kojima sam pisao, plašeći se da ti ljudi možda neće ličiti na svoje pesme. Vuk Žugić mi se javio i kazao da Đole i ja moramo da se upoznamo. To je bilo tih dana kada sam čuo „Bezdan“, leto 1986. Voleo sam Đoleta i slušao njegove prethodne albume, ali „Bezdan“ je bio album zahvaljujući kome je Đole meni postao poseban, kategorija za sebe. Utoliko je strah da neće ličiti na svoje pesme bio veći. Međutim, on se predstavio u divnom svetlu kao topao, srdačan i duhovit čovek, čovek koji liči na svoje pesme. Ni u jednom od narednih susreta taj utisak nije bio pokvaren. Ne mogu da sudim o Đoletu kao čoveku načelno jer ga nisam dovoljno dobro poznavao. Niko ga nije dovoljno dobro poznavao osim njegove porodice i nekolicine prijatelja. Mogu da govorim o svojim iskustvima. Sva moja iskustva i naši susreti, što profesionalni, što privatni, bili su lepi. Najpre ću ga pamtiti kao čoveka u kojem su na fini i skladan način bili pomešani srdačnost i građanska otmenost- priča Ivačković.

Njegov muzički dar često je ostajao u senci njegovog pesništva, ali to ništa ne govori loše o njegovoj muzici, ali mnogo dobrog govori o njegovom pesništvu, kaže autor prve biografije velikog kantautora.

-Đole je bio odličan pevač sa izuzetnim darom za melodiju. Ne mora svako biti Karuzo da bismo rekli da je veliki pevač. Postoji i Koen. Đole je prvi iz sveta popularne kulture koga su poredili sa akademskim pesnicima. Poredili su ga i sa Dilanom.

Ivačković je knjigu o Balaševiću počeo da piše pre tri godine, ali je nakon njegove iznenadne smrti, mislio da će rukopis ostati nedovršen.

-Najzaslužniji što je knjiga, ipak, ugledala svetlost dana su Bilja Krstić, koja je sa Đoletom davnih dana činila „Rani mraz“ Caki Kravić, basista, Vuk Žigić koji je organizovao sve Đoletove koncerte u Sava centru i Bogica Mijatović, novosadski novinar i verovatno najveći znalac Đoletove karijere. Zahvaljujući njihovim podsticajima i ohrabrenjima ja sam uspeo da završim knjigu- iskren je Ivačković koji o naslovu knjige kaže:

-Đole je počeo kao panonski mornar, naivan momak koji ulazi u grubu arenu muzičke industrije, ali je zahvaljujući svom izuzetnom daru, pa i ljudima koji su ga okruživali, sjajnim muzičarima, završio kao pravi admiral u beloj uniformi koji nam pobedonosno maše sa svog Galeba.

Uz Đoletove stihove i note, ovo je obavezno štivo u kom ćete, krstareći njegovom raskošnom diskografijom i zbirkom ličnih i kolektivnih sećanja, zasigurno uživati. „Panonski admiral“ je zasluženi naklon originalnoj Balaševićevoj umetnosti uz odsjaje jednog vremena čiji je bio sjajan i mudar hroničar.

Promociju knjige u punoj sali Narodne biblioteke “Jovan Popović” , izvođenjem Balaševićevih pesama upotpunili su gimnazijalci Emilija Sretenović i Đorđe Golić.

Arheološka iskopavanja na lokalitetu Gradište u Iđošu privedena kraju

Jelena Trifunović November 10, 2022

U toku septembra i oktobra realizovana je deveta kampanja arheoloških iskopavanja na lokalitetu Gradište koji se nalazi na obodu atara Iđoša, oko sedam kilometara udaljen od Kikinde. Poznat je pod nekoliko imena, od kojih je jedno i Slovenski grad. Nastanjen je bio, sa prekidima, od perioda starijeg neolita do srednjeg veka.

Lokalitet je proglašen za arheološko nalazište i kulturno dobro od velikog značaja i do sada je iskopavan u više navrata, 1913, 1947, 1948, kao i 1972. godine. Zbog tada nedovoljno razvijenih arheoloških metoda uočena je potreba novog istraživanja ovog veoma značajnog nalazišta sada najnovijim tehnikama i analizama. Projekat sistematskih arheoloških istraživanja startovao je u 2014. godini, navodi Neda Mirković Marić iz subotičkog Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

– Ove sezone nastavljena su istraživanja sonde na uzvišenju neolitskog dela lokaliteta, gde se iskopava deo ispod poznoneolitske kuće, dimenzija 9×6 metara, koja je istraživana prošlih sezona, a detektovana zahvaljujući rezultatima geofizičkih snimanja iz 2014. godine. Oblast severnog Banata u neolitu bila je zona u kojoj su se mešali uticaji potiske kulture, rasprostranjene na teritoriji današnje Mađarske i vinčanske kulture, koja se prostirala na teritoriji severnog i srednjeg Balkana (današnja Srbija, deo Rumunije, Makedonije, Bosne). U toku 2022. definisani su ruševinski slojevi najranijih vinčanskih kuća, te se stiglo do nivoa prvobitnog humusa- kaže Mirković Marić.

Cilj iskopavanja na ovom delu lokaliteta je precizno definisanje stratigrafije. Iskopavanje na bronzanodopskom delu lokaliteta iz prethodnih godina, koje je realizovano u saradnji sa stručnjacima iz Univerzitetskog koledža u Dablinu dalo je nove rezultate o načinu izgradnje rovova i odbrambenih sistema utvrđenja.

Od 2015. do 2019. na lokalitetu se održavala i Međunarodna škole arheologije na kojoj su učestvovali studenti Škole istorije, arheologije i religije Univerziteta u Kardifu (School of History, Archaeology and Religion, Cardiff University) Velika Britanija, Univerzitetskog koledža u Dablinu, Irska (University College Dublin, School of Archaeology), kao i sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sem terenskog rada, studenti su se upoznali sa procesom rada u terenskoj laboratoriji nakon iskopavanja, učestvovali su u pranju, trijaži, sortiranju, obradi i crtanju nalaza. Takođe su dobili vredno iskustvo od specijalista eksperata za obradu različitih vrsta nalaza (ostataka faune, artefakata od okresanog kamena, keramike) i upoznali se sa neolitom i bronzanim dobom Banata i jugoistočne Evrope.

– Do sada su u okviru devet godina trajanja projekta izvršena geološka bušenja, geofizička snimanja na površini od preko 18 hektara, kao i površinska prospekcija nalazišta i okoline, dok su se iskopavanja fokusirala na istraživanje nekoliko stambenih objekata na neolitskom delu lokaliteta i jama, struktura i odbrambenog sistema unutar i oko bronzanodobnog dela lokaliteta. Rezultati istraživanja će značajno unaprediti naša saznanja o načinu života neolitskih i bronzanodobnih stanovnika današnjeg Iđoša i banatske ravnice. Narednih godina planiran je rad na stručnoj, ali i popularnoj publikaciji, izložba i arheološke radionice- objašnjava arheološkinja.

Iskopavanja u toku 2022. godine u okviru Projekta sistematskih arheoloških istraživanja lokaliteta Gradište u Iđošu realizuje Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica u saradnji sa Balkanološkim institutom SANU i Narodnim muzejom Kikinda. Projekat je, kao i prethodnih godina, podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Naselje iz sedmog milenijuma pre nove ere

U najstarijem horizontu naseljavanja konstatovano je postojanje nalaza rano-neolitske starčevačke/kereš (7. i 6. milenijum pre naše ere). Zatim sledi horizont rane vinčanske kulture, a sledeću fazu čine ostaci naselja sa materijalom kasnog neolita, tj. vinčanske i potiske kulture (5. milenijum pre naše ere). Znatno veće je kasnije naselje sa ostacima dva koncentrična zemljana bedema prečika 250 m, koje se na osnovu nalaza može vezati u period poznog bronzanog doba i početka gvozdenog (kraj 2. milenijuma pre naše ere).

Izbori za Savete nacionalnih manjina u nedelju

Jelena Trifunović November 10, 2022

Izbori za članove 19 saveta nacionalnih manjina zakazani su za nedelju 13. novembar, dok će četiri manjine – goranska, makedonska, hrvatska i crnogorska, birati predstavnike putem elektorske skupštine.

U zakonskom roku je potvrđeno 50 izbornih lista. Na listama je troje Kikinđana: Ramona Tot, profesorka mađarskog jezika i književnosti, nalazi se na izbornoj listi kandidata za članove Saveta mađarske nacionalne manjine- „Mađarska sloga”. Milica Ristić, strukovni vaspitač je na listi „Za jedinstvo Roma Srbije Ibro Idić” kao kandidatkinja za članicu Saveta romske nacionalne manjine. Željko Radu, ekonomski tehničar, takođe iz Kikinde, kandidat je liste „Srbija za Rome- Zajedno možemo sve” za Savet romske nacionalne manjine.

Po pet lista potvrđeno je za albansku, bošnjačku, rusinsku i rusku manjinu, četiri liste podnele su Aškalije, po tri liste imaju bugarska, bunjevačka, egipatska i slovačka nacionalna manjina.

Između dve liste biraće Romi, Rumuni, Ukrajinci i Česi, dok po jednu listu imaju Nemci, Vlasi, Grci, Poljaci, Mađari i Slovenci.

Biračka mesta biće otvorena u nedelju u 7 sati, a zatvorena u 20 časova. Na teritoriji Grada Kikinde biće 10 biračkih mesta, pet u gradu i pet u selima.

Redovni izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održavaju se svake četiri godine, koliko prema Zakonu, traje mandat jednog saziva nacionalnog saveta.

Pronađeno beživotno telo mlađeg muškarca

Jelena Trifunović November 9, 2022

Beživotno telo mlađeg muškarca policija je pronašla danas na periferiji Kikinde, nedaleko od Pristaništa. Mladićev nestanak prijavljen je policiji juče. Prema prvim rezultatima istrage, nema sumnje na izvršenje krivičnog dela.

Kako saznaje Kikindski portal, prema za sada nepotvrđenim informacijama, sumnja se da je mladić izvršio samoubistvo. Telo je poslato na obdukciju, a sve okolnosti ovog tragičnog događaja utvrdiće istraga Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu.