Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Ђорђе Тешин изабран за председника Градског одбора СПС

Jelena Trifunović November 17, 2022

На изборној конференцији Градског одбора Социјалистичке партије Србије одржаној вечерас у кикиндском Културном центру, за председника тог одбора изабран је Ђорђе Тешин. Да су у СПС-у у току избори на свим нивоима- републичком, покрајинском и локалним нивоима, напоменуо је Бранко Ћурчић, потпредседник Покрајинског одбора социјалиста.

-У Кикинди смо имали привремени орган у протеклим изборима и то руководство показало се као добро и успешно. Углавном ће ти људи и наставити да воде Градски одбор у Кикинди. Политичка порука коју шаљемо чланству је порука јединства, пре свега, јер нам је јединство потребно не само на партијском нивоу него и на државном. С обзиром на то да смо део владајуће коалиције у држави, потребно нам је политичко јединство и стабилна ситуација из које ћемо све потенцијалне проблеме моћи успешно да решавамо-истакао је Ћурчић.

Ђорђе Тешин преузео је руковођење кикиндским одбором почетком године. На изборној конференцији изабрано је, поред председника још 40 чланова Градског одбора.

-Настојаћемо да мењамо начин рада на локалном нивоу, пре свега у градском одбору, мислећи пре свега на појачање контаката са житељима града и околних села где ћемо у директној комуникацији покушати да продремо до њихових потреба, сазнамо проблеме и потешкоће и да радимо на њиховом решавању. И даље ћемо бити лојалан коалициони партнер у градској скупштини. Имамо четири одборника и два члана Градског већа. Ја ћу бити шеф одборничке групе и мислим да ћемо ту сарадњу наставити успешно и ефикасно. Лојалност са наше стране, никада се није доводила у питање, међутим радимо на томе да очувамо сопствени идентитет и интегритет наше партије- рекао је Тешин.

Према његовим речима, по последњој ревизији од летос, СПС има око 1.200 чланова на територији Града Кикинде.

Свечаној конференцији су присуствовали и функционери коалиционих партнера СНС и СВМ. У уводном делу конференције, осим Бранка Ћурчића, окупљенима се обратила и Станислава Хрњак, покрајинска посланица и повереница Српске напредне странке у Кикинди.

Најављени долазак Душана Бајатовића, председника Покрајинског одбора СПС-а изостао је због обавеза, а међу присутнима су били председник Окружног одбора СПС Витомир Вучковић, директор МСК Мирко Латиновић, генерални директор фабрике „Тоза Марковић“ Бранислав Бандић, чланови Градског већа из редова социјалиста Љубан Средић и Стеван Иличић, као и, испред локалне самоуправе, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Покрајински секретаријат за урбанизам суфинансира израду планских докумената града

Jelena Trifunović November 17, 2022

Град Кикинда учествовао је на конкурсу Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине на ком су одобрена бесповратна средства за израду планских докумената. Три милиона динара опредељено је за израду Просторног плана града Кикинде и 333.000 динара за израду измене и допуне Плана генералне регулације североисточног дела Кикинде.

-Просторни план је најважнији стратешки документ који се ради за административно подручје града Кикинде и којим се одређују смернице за даљи развој делатности и намену површина, као и услови за одрживи и равномеран развој на територији града. Просторни план је донет 2013. године и претрпео је две мање измене које су се односиле на радне зоне у насељима Банатска Топола и Наково. Израда Просторног плана поверена је ЈП Завод за урбанизам Војводине са којим је потписан уговор на износ од 11,6 милиона динара, од којих Покрајински секретаријат за урбанизам додељује три милиона бесповратних средстава. Циљ израде новог просторног плана је преиспитивање важећег планског решења, а његово доношење је предвиђено до краја 2023. године- наводи Јелена Бајић Иветић, секретарка Секретаријата за урбанизам, обједињену процедуру и изградњу града.

План генералне регулације североисточног дела Кикинде усвојен је 2016.године и претрпео је једну мању измену која се односила на спортско-рекреативне површине у обухвату Плана.

-Циљ израде измена и допуна овог документа је стварање планског основа за коришћење простора, а односи се на радне површине и додатна правила уређења и грађења. Желимо да проширимо у радној зони код Банинија намену комплекса, односно да преиспитамо могу ли још неке делатности да се обављају, а да буду компатибилне са постојећим стањем. Доношење овог документа планирано је почетком идуће године-наводи Јелена Бајић Иветић.

У току јавног увида оба планска документа, могућност да се изјасне о предложеним урбанистичким решењима имаће сва заинтересована правна и физичка лица.

„Дани лудаје“ и Хубертова ракија понели ознаку „Најбоље из Војводине“

Jelena Trifunović November 17, 2022

Покрајинска влада доделила је знак „Најбоље из Војводине” 21 бренду: за десет манифестација, девет производа, а у области услуга додељена су два знака. Добитници су кикиндски Дани лудаје, зрењанински Дани пива, шидска Сремска куленијада, новосадски Међународни пољопривредни сајам, манифестација Стапарски ћилим, и панчевачка Колонија веза и златовеза.

Како се наводи у одлуци објављеној у Службеном листу, међу добитницима ознаке су и Шубаре и прслуци од јагњећег крзна из Беркасова, те послужавници, кутије и сувенири које производи новосадска Радионица Петровић 021.

Најбољи из Војводине су и „Српска недеља моде“ у Новом Саду и Мекст конфекција.

На листи одликованих производа су: органско уље сунцокрета Универекспорта, хумус намар Грин хаус фуда, Хубертове ракије – кајсија и дуња, органско поврће са Салаша 275, сир амбасадор Млекаре фармер, производи од лешника предузетнице Јелене Пинћир, Ангус бургер фирме Штранд и козји производи Млекаре карпе дием.

Добитници су и инђијско Келтско село, те палићка Мала гостиона. Ознаку “Најбоље из Војводине” сви добитници моћи ће да користе три године.

Ознака, која није додељивана последњих неколико година, поново је успостављена на иницијативу Покрајинског секретаријата за привреду и туризам. Одлуку о добитницима донели су „Југоинспект”, најстарија и највећа државна и међународно призната контролна организација, и Туристичка организација Војводине.

– Ознака „Најбоље из Војводине”, после дуже паузе, поново је додељена прошле године. И ове године је било велико интересовање за добијање овог симбола квалитета, имали смо више од 50 пријављених из целе Војводине – рекао је Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам.

Прошле године, знак „Најбоље из Војводине“ понело је 18 производа, услуга и манифестација.

Кикиндски вам представља: Врло шаљиви повратак у прошлост- и у љубав (ВИДЕО)

Jelena Trifunović November 16, 2022

Како су нам наши поуздани извори јавили (имена и адресе познате редакцији), у кикиндском Позоришту нешто се спрема. Односно, проба. Да не кажемо – пише. И пева. И много, много се смеје. Јер је дошло до забуне, а у питању је љубавно писмо. Значи, ствар је озбиљна.

Били смо на проби, снимали је, питали присутне о чему се ради и – направили емисију. Њих смо оставили да заврше представу. У нашој емисији видећете и какву. Ствар је озбиљна колико и љубав у писму.

Проф. др Јерков: Много тога још увек откривамо о Андрићу

Jelena Trifunović November 16, 2022

-Сплет животне мудрости и стваралачке снаге код Андрића фасцинира. Након што деценије живота проведете бавећи се његовим делом, дођете до сазнања да нико није боље и успешније, у овом делу света, одговорио на изазове живота од њега, каже историчар књижевности и професор Филолошког факултета у Београду проф. др Александар Јерков. О делу великог писца, нашег јединог нобеловца, Јерков је надахнуто говорио матурантима гимназије „Душан Васиљев“, на предавању у кикиндској библиотеци.

-Фасциниран сам не само њим већ Његошем, Доситејем, Вуком, Црњанским, великим песницима 20. века, али поврх свих њих Доситеј и Андрић су за мене највиши ниво промишљене мудрости- како у књижевности пронаћи место за живот.

Савремен, актуелан и свевремен, Aндрића и даље прати „цео океан тајни, сплет загонетки и чуда“.

-Много тога још увек откривамо о Андрићу, не само у биографији већ и у читању текстова.. Мало ко зна каква се трансформација одиграла између првог и другог издања „Пута Алије Ђерзелеза“ и како је Иван нестало и остало Иво, како се његов стваралачки идентитет утемељио у српској књижевности и култури. Мало је познато да је Андрић својом руком и то у тешким временима написао да је Србин. Он је рођен у католичкој породици, као Хрват, деловао је у оквиру хрватског културног круга. Али изворни идентитет који га је утемељио заснован је на Његошу, Вуку, Бори Станковићу…то је његова вољна и свесна одлука донета у тешким временима када је много пробитачније било да буде Кроат. Не желим то да пренагласим, али тај фини детаљ је недовољно познат, увек се мисли да је био комформиста, да се прилагођавао, тражио угао… Тачно у многим ситуацијама, али није само то- указује проф. др Јерков који припрема књигу „Андрић и Европа“ .

-У његовим делима видите и сазнање о Европи, која није помодна и јефтина прича о успешној западној Европи, него како ово овде градити као европско место. То је мудрост која није јефтино мондијалистичка, а уписала се у његове приче, романе, записе- истакао је Јерков.

Ђурђиц- слава многих породица и места

Jelena Trifunović November 16, 2022

Ђурђиц je једна од најчешћих слава српских породица. Свети Георгије је веома поштован у нашем народу. Слави се два пута годишње – 16. новембра по новом календару, као Ђурђиц, празник преноса моштију светитеља у Палестину и полагања у велелепни, њему посвећени, храм, и 6. маја као Ђурђевдан, дан смрти Светог Георгија, великомученика и борца за хришћанство.

Ђурђиц је слава или преслава многих српских места и породица. Означава почетак Вучјих дана или Мратинаца, дана до Мратиндана, 24. новембра.

По обичајном календару, у том периоду, ништа се не даје из куће, жене не раде ручне радове, обућари и кројачи одмарају. Не иде се у лов на вукове.

Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута. Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.

( РТС)

Кикиндске сове привукле Русе: Ксениjа и Роберт воле совембар

Jelena Trifunović November 16, 2022

Стигле су у омиљено им зимовалиште. Ено их високо на стаблима на градском тргу, мирују по сунчаном новембарском дану, камуфлиране међу крошњама. Пернате суграђанке питомо посматрају туристе који их „лове“ својим објективима, задивљени природним феноменом који нас је планетарно прославио. Млади руски пар, Ксенија и Роберт, откривају нам да су још летос испланирали да у новембру, заједно са пријатељима, посете Кикинду и виде чувене сове.

– Од марта живимо у Београду. Летос сам тражила занимљиве туристичке дестинације које бисмо могли да посетимо у Србији. Гуглала сам и пронашла да је једно од таквих места Кикинда- због сова. Тада смо одлучили да ћемо у новембру доћи овде- прича нам Ксенија.

„Совембарску“ туристичку авантуру сами су испланирали и организовали.

– Ујутру смо дошли и обишли нека стабла на главној улици, али их нисмо видели. Претпостављам да их је тамо мање због буке и саобраћаја. Потом смо отишли у ресторан, и у међувремену на јутјубу погледали видео који је снимљен овде, иза православне цркве. Ту смо и дошли. И ево сова. До сада смо их видели сигурно петнаестак- одушевљен је Роберт.

Ксенија (32) и Роберт (35) су из Санкт Петербурга. Од марта живе у Београду. Иако обоје раде за исту међународну компанију, њихово познанство и љубавна прича почињу у Србији.

Као добри домаћини, иако случајни, препоручујемо им још неколико атрактивних туристичких садржаја у нашем граду, почев од оближњег музеја и мамутице Кике.

-Кикинда има дивну архитектуру. Миран, мали и пријатан град где је угодно доћи и провести викенд- поделила је са нама утиске Ксенија.

Суграђанин Жељко Раду у Савету ромске националне мањине

Jelena Trifunović November 16, 2022

Кикинда је први пут добила представника у Националном савету ромске националне мањине. Суграђанин Жељко Раду био је на 26. месту на листи „Србија за Роме- Заједно можемо све” која је, од 811 грађана ромске националности уписаних у посебан бирачки списак, освојила 545 гласова. На изборима за национални савет, Роми су кандидовали две изборне листе. „Србија за Роме -Заједно можемо све” коју је предводила Јелена Јовановић, према подацима РИК-а, освојила је 35.176 гласова што је 34 мандата. Друга листа „За јединство Рома Србије” освојила је 1.135 гласова односно један мандат.

Раду се захвалио свима који су изашли на изборе у недељу.

-Први пут ромска заједница показала је јединство као никада до сада. Наш град први пут има представника у ромском националном савету. Хвала Ромима из Кикинде на указаном поверењу, доказали смо да смо се коначно ми Роми ујединили око идеје да свим нашим сународницима пружимо прилику за боље сутра и да обостраним поверењем, трудом и радом можемо постићи наше циљеве, да наша деца живе боље- истиче Раду.

Жељко Раду је као ђак генерације завршио Економско-трговинску школу у Кикинди. Потом је уписао Економски факултет у Суботици и то као први на листи са максималних 100 бодова. Након краћег боравка у иностранству, са породицом се вратио у родну Кикинду. Председник је Удружења „Ромски облак маште” које негује традицију и културу Рома.

-Циљ Савета је да сачувамо интегритет Рома, кроз неговање културе, језика и очување традиције. и да Роме приближимо институцијама, како кроз економски напредак тако и побољшање услова становања. Највећи задатак нам је да кроз образовање унапредимо живот Рома, јер је само образовање излаз из зачараног круга сиромаштва- наглашава Раду.

Пре 165 година зазвиждао први воз

Jelena Trifunović November 15, 2022

Тог 15. новембра 1857. године, тачно у 15 часова, у Кикинду је стигао први воз. Гувернер српског војводства Јохан Коронини са својом свитом, био је први путник у првом возу на тринаестој прузи изграђеној у царевини, а првој у југоисточној Европи. Пруга Сегедин-Велика Кикинда-Темишвар била је део 700 км дуге трасе Беч-Братислава-Пешта-Сегедин-Велика Кикинда-Темишвар- Базјаш.

Железничка станица у Кикинди грађена је од 1854. до 1857. године, по пројекту Франца Долетска. Пругу су пројектовали Матијас Сето и Јозеф Колер. Главни пројекат урадило је француско предузеће „Ернест Ганини“. Грађена је по стандардима за пруге првог ранга. Њена изградња доводи до наглог развоја Кикинде- процвата индустрије, пољопривреде, занатства.

Пругом ће касније саобраћати многи чувени возови: „Оријент експрес“, „Остенд експрес“, „Келети експрес“, „Балкан експрес“…

Тек 27 година након пуштања у саобраћај железничке трасе Сегедин- Велика Кикинда- Темишвар, изграђена је пруга Београд-Ниш.

(Фото: Народни музеј Кикинда)

(ВИДЕО) Врло шаљиви повратак у прошлост- и у љубав

Jelena Trifunović November 15, 2022

Како су нам наши поуздани извори јавили (имена и адресе познате редакцији), у кикиндском Позоришту нешто се спрема. Односно, проба. Да не кажемо – пише. И пева. И много, много се смеје. Јер је дошло до забуне, а у питању је љубавно писмо. Значи, ствар је озбиљна.

Били смо на проби, снимали је, питали присутне о чему се ради и – направили емисију. Њих смо оставили да заврше представу. У нашој емисији видећете и какву. Ствар је озбиљна колико и љубав у писму.

О „Љубавном писму“ – на Кикиндском порталу! Врло ускоро! Већ сутра!