Jelena Trifunović

Велика-народна-скупстина-1918

Војводина данас обележава 104. године од када је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање одржана у Новом Саду 25. новембра 1918, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Заседање Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање 25. новембра 1918. одржано је у здању новосадског хотела „Слобода”. Тада је то био „Гранд хотел Мајер”, потом преименован у „Слобода”.

Скупштину је сачињавало 757 посланика изабраних у свим деловима Војводине. Међу њима је било 16 делегата из Велике Кикинде. Модел је подразумевао једног посланика на хиљаду грађана. Међу посланицима је било 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и један Мађар. Занимљиво је да се међу посланицима налазило седам особа женског пола.

Упамћен је говор Јаше Томића у којем је између осталог речено: „Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем”.

Иако је било различитих тумачења посланици су једногласно одлучили да се Војводина најпре прикључи Краљевини Србији, а да потом може следити шире југословенско уједињење.

Присаједињење је било плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.

Свечана академија у Новом Саду

Председник Покрајинске владе Игор Мировић обратио се вечерас на свечаној академији у Српском народном позоришту поводом 104. годишњице одржавања Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, истакавши да данас обележавамо празник Срба у Војводини и један од најважнијих датума за цео српски народ.

„Велика народна скупштина јесте била велики историјски, а за простор на коме живимо епохални догађај – и прича о великим људима, дораслим тежини изазова са којима их је историја суочила и способним да у правом тренутку донесу и спроведу праве одлуке. Време је недвосмислено потврдило исправност њихове историјске одлуке – одлуке о присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији“, изјавио је Мировић.

Лукач: Одлука која је променила даљи ток историје

-Представници Велике Кикинде дали су свој допринос на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. Ова одлука је променила даљи ток историје нашег народа и донела дуго очекивано национално и државно јединство које ми данас морамо да очувамо по сваку цену- саопштио је, поводом важног историјског датума, градоначелник Никола Лукач.

(Танјуг, Кикиндски)

Совембар

Да је у наш град стигло више утина него прошле године, утврдила је „Сова патрола” на челу са Миланом Ружићем из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Заједно са школарцима из Кикинде и Меленаца, представници тог друштва обишли су стабла на којима бораве сове.

-Више од 190 сова је пребројано, што је више него прошле године, а колеге су отишле да обиђу још неколико дворишта у градском центру. Видимо да је највећи број птица на листопадном дрвећу, липама, храстовима, понеком кестену. После, кад лишће опадне прећи ће на чемпресе и борове- каже Ружић.

Истиче да нема града који је гостољубивији према птицама, Доказ томе је и што их старији Кикинђани радо  упућују на нека стабла, а свако дете прође кроз образовне програме о заштити природе и истраживању птица.

-Војвођани знају да у сваком насељу има зимовалишта сова. Нажалост, Војводина је прилично обешумљена па су оне принуђене да улазе у насеља. Кад је зими хладно, кад су ветрови, снег, недостатак заклона, утине се скупљају у градским насељима. Ту им је,  парадоксално, чак и безбедније јер нико не пуца на њих и нико их не узнимирава, Такође, у наша насеља не улазе животиње које се хране тим совама као што су на пример јастреб или сова буљина. Добро је то их је човек прихватио и научио да има користи од њих- напомиње орнитолог.

Подсећа да у Војводини, током пет месеци, од новембра до марта сове утине поједу 25 милиона глодара. То су десетине милиона евра уштеде пољопривредницима. Ружић указује на значај очувања животне средине, природних ресурса и биолошке разноликости, посебно у условима климатских промена.

-Скоро свака зима код нас протекне готово без снега. И сад је прилично топло за крај новембра. Климатске промене су очигледне, погледајте око нас је дрвеће пуно лишћа. То утиче на живи свет.

Бригом о совама по којима је постала препознатљива широм света, Кикинда се истакла и привукла бројне посетиоце.

-Ово је једанаеста година како се одржава „Совембар“. Укључује се све више деце и школа, што је потврда да манифестација има будућност. Чак 13 екипа је учествовало данас на квизу, највећи број до сада. Порука је да чувамо сове и бринемо о њима како бисмо уживали у њиховом присуству- рекла је  Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Града Кикинде.

Да захваљујући малим пернатим суграђанкама, наш град привлачи све више посетилаца, указује и Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Сове су постале заштитник знак Кикинде. Бринемо о животној средини и, као добри домаћини, пружамо подршку свима који се труде да заштите ове ретке врсте. Посетиоци нашег града могу да се упознају са значајем и животом птица. Наш задатак је да их заштитимо  и промовишемо- поручује Богдан.

„Совембарске” активности су настављене. Основци и средњошколци су данас у сали „Партизана” представили своје радове на тему сове ушаре, а одржан је и квиз „Свет сова ушара”.

 

Речју ка светлости

Организација слепих и слабовидих „Северни Банат“  приредила је Зборник поезије слепих стваралаца „Речју ка светлости“ који је промовисан данас у просторијама удружења. Заступљене су песме шест аутора из целе Србије: Јелке Бота, Данке Аврамовић Мијатовић, Ратомира Шћепића, Емилије Матић, Драгана Поповића Курузлије и Јагоде Накрајкућин.

-У Зборнику чије објављивање је омогућио Град Кикинда заступљене су песме слепих и слабовидих лица из целе Србије од којих су три аутора из Кикинде.  Захваљујемо се Граду који је препознао потребе и значај пројекта како би се слепи и слабовиди песници представили широј јавности. Ово је трећи зборник који је удружење објавило- каже Јагода Накрајкућин, једна од ауторки и уредница Зборника.

Почетком новембра, Кикинда је била домаћин 23. Смотре стваралаштва слепих и слабовидих уметника Србије која је окупила учеснике из целе земље.

-Организација „Северни Банат“ је, од оснивања 2007. године, својим активностима показала да је од великог значаја за град, пре свега због организовања различитих манифестација- спортског, културног, едукативног садржаја којима окупља слепа и слабовида лица, чланове њихових породица, али и друге грађане. Сигуран сам да ће са оваквим активностима и манифестацијама наставити успешан рад- указао је Иван Нинчић, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

 

Студио Ваљево

Изложбу „Тера- Скулптуре” коју чини двадесет радова у теракоти из колекције Центра за ликовну и примењену уметност „Тера” посетиоци Интернационалног уметничког студија  “Радован Трнавац Мића” у Ваљеву у прилици су да погледају до краја године.

Поставку чини приказ уметничких дела насталих на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти чији су аутори еминентни академски вајари из Србије, Хрватске, Словеније, Италије, Француске, Холандије, Турске, Јужне Кореје и Јапана.

Пред публиком су дела Слободана и Мирославе Којић, Ане Бешлић, Мрђана Бајића, Драгане Илић Кажић, Игора Смиљанића, Бранка Ружића, Ивана Кожарића, Косте Ангели Радованија, Мојице Смерду, Франческа Ровиела, Антонија Ди Томаза, Еугенија Риналда, Паоле Гаспарото, Златка Гламочака, Јероена Меијера, Семе Окан Топач, Чунг Бовон, Јуко Хихаре и Кохта Сакаиа.

Захваљујући Споразуму о дугорочној сарадњи са Интернационалним студијом из Ваљева започела је размена уметничких продукција насталих у оквиру годишњих програмских активности две установе културе.

-Овакве сарадње доприносе презентацији и промоцији савремене ликовне уметности као и интернационалних колекција које установе баштине- наводе у ЦЛПУ „Тера“.

Интернационални уметнички студио „Радован Трнавац Мића“ угостио је више од 350 уметника из целог света који су оставили на поклон 243 уметничка дела. Одабрана дела из уметничке колекције кикиндској публици биће представљена на изложби чије је отварање заказано за 2. децембар у Галерији „Тера“.

Седница Парламента привредника, БЛИКПРОДУКТ (4)

У Регионалној привредној комори у Кикинди, на свечаној седници Парламента привредника у среду, уручене су награде привредницима и привредним друштвима за остварене пословне резултате у години на измаку.

У категорији привредних друштава, награђени су „Блик продукт“ ДОО Кикинда у сектору индустрије и, у сектору услуга, Јавно предузеће за комуналну инфраструктуру и услуге Кикинда.

Награда за регионалног лидера отишла је у руке Драгана Драгана, директора ДОО „Агросеме“ и Милана Суботичког, директора и власника ДОО „Суботички“ из Кикинде.

Додељене су и јубиларне награде Привредне коморе Србије за 2022.годину. За 30 година успешног рада добили су их: Трговинско производно предузеће „Шоле“, Привредно друштво за производњу и продају лековитог биља „Мента“ из Чоке, Друштво за производњу, трговину и услуге „Марков“ из Кикинде, „Еталон“ из Кикинде и Грађевинско предузеће „Пемир“, такође из Кикинде.

За две деценије успешног пословања, јубиларне награде уручене су  кикиндским фирмама: Заштитној радионици за радно оспособљавање и запошљавање инвалида „Лира“, Друштву за производњу и услуге „ЈЈ Хера“ и Производно-трговинском предузећу „Биовет“.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера за 2021. годину припала је Витомиру Бјелановићу, директору и сувласнику фирме „Бел кемикалс“ из Банатског Великог Села.

 

 

 

Израел

На позив градоначелника града Ноф ХаГалила Ронена Плота, а уз посредовање кикиндског удружења Еш, делегација града Кикинде, предвођена градоначелником Николом Лукачем боравила је у овом братском граду у Израелу.

Повод посете био је потписивање нове Декларације о пријатељству између два града. Прва декларација о пријатељству Кикинде и Ноф ХаГалила (тада Назарет Илита) потписана је пре 30 година, а током три деценије два града нису превише сарађивала све до овогодишње посете градоначелника Плота и делегације Ноф ХаГалила Кикинди током манифестације Дани лудаје када је договорено успостављање чвршће сарадње и узвратна посета делегације Кикинде.

– Било нам је изузетно задовољство када смо примили позив градоначелника Лукача да посетимо Кикинду током Дана лудаје и из прве руке осетимо шта све Кикинда може да понуди и у којим областима смо компатибилни. То је на првом месту образовање, култура и спорт и верујемо да су млади најбоља основа за сарадњу међу градовима. Потписивање нове Декларације о пријатељству свакако је најбољи увод за интезивирање ове сарадње- рекао је градоначелник Плот.

Градоначелник Кикинде Никола Лукач изјавио је да је посета Израелу и братском граду Ноф ХаГалилу била изузетно занимљиво искуство и прилика за боље упознавање ове земље, њених обичаја и начина функционисања, али и прилика за договор о сарадњи међу градовима.

– Представници Ноф ХаГалила су нам приредили изузетан дочек и могућност да се упознамо са историјом и значајем овог града, али и читавог Израела. Било је ово јединствено искуство и верујем да ће наша сарадња ићи само узлазним путем, а први кораци су успоствљање механизма размене ђака која би требала да почне већ на пролеће наредне године.

Градоначелник се посебно захвалио Удружењу Еш које је посредовало у успостављању поновне сарадње, али и Хору Културног центра Кикинда „Атендите“ који је за ову прилику снимио посебан спот у част потписивања нове Декларације о пријатељству два града.

 

 

соларни панели

Град Кикинда расписаће у првој половини децембра јавни конкурс за суфинансирање уградње соларних панела на породичним кућама и унапређење термотехничког система путем уградње калориметара, циркулационих пумпи, термостатских вентила и делитеља топлоте. Како је за Кикиндски портал прецизирао енергетски менаџер Никола Југин за ову меру опредељено је 1,5 милиона динара, од тога 1.260.000 динара за соларне панеле, а 240.000 динара за циркулационе пумпе, калориметре, термостатске вентиле и делитеље топлоте.

-Максималан субвенционисани износ по домаћинству за соларне панеле износиће 420.000 динара. Влада велико интересовање грађана, највише за меру набавке и уградње соларних панела за породичне куће. Привредни субјекти који ће учествовати у овом Програму енергетске санације домаћинстава на територији Града Кикинде су Ђурђевић Термосолар, МТ Комекс ДОО Београд и Телефон инжењеринг ДОО Београд- наводи Југин.

У Програму енергетских санација који је  току 74 домаћинства су добила бесповратна средства, од укупно 242 која су конкурисала.

У току је извођење радова на побољшању енергетске ефикасности, у домаћинствима, а очекује се да комплетни радови буду завршени  до краја месеца.

 

 

војска

Министарство одбране позвало је све држављанине Србије од 19 до 30 година који желе да обуку униформу Војске Србије да се пријаве за добровољно служење шестомесечног војног рока са оружјем.

Позив за пријаву је отворен током читаве године, а до краја новембра траје пријављивање за децембарски упутни рок. Пријаву за добровољно служење војног рока и војностручно оспособљавање за резервне официре могуће је поднети у свим филијалама Поште Србије, на порталу е-управе као и у центрима Министарства одбране, некадашњим војним одсецима.

Младићи и девојке који се одлуче да добровољно служе војни рок у Војсци Србије, поред могућности да стекну нове вештине, упознају се са савременим наоружањем и војном опремом, примаће месечну плату од 38.000 динара.

Биће им обезбеђени и накнада путних трошкова, здравствено осигурање, смештај, исхрана, као и војна одећа и обућа.

Након одслужења војног рока заинтересованима се пружа могућност да одмах ступе у професионалну војну службу у Војсци Србије по убрзаној процедури.

Заинтересовани детаљне информације у вези са условима и поступком пријављивања за добровољно служење војног рока са оружјем у Војсци Србије у 2022. години могу да добију у центрима Министарства одбране као и на сајту Министарства одбране Републике Србије.

(Танјуг)

ИМГ_0122

Као и у многим другим селима, и у Накову је све мање становника. Али, овде су решили нешто и да предузму: прихватили су се великог посла који ће живот у њиховом месту учинити лепшим и квалитетнијим за све. Носиоци радова су Месна заједница и Удружење риболоваца уз подршку Града Кикинде.

Прво су, још пре десетак година, засадили густу шуму на ободу села. Затим су, пре три године, решили да уклоне дивљу депонију. Убрзо, поред „Полетовог“ стадиона, постављени су дечије игралиште и терен за балоте. Захваљујући ентизијастима, поред шуме ископано је и језеро за риболовце. Радови се настављају – сада је у плану још неколико терена, затим угоститељски објекти, кућице за риболовце и туристе, и још много тога.

У Накову планирају храбро, и раде неуморно. Ово је та прича за пример.

совембарска бајка

Сове, та симпатична и корисна перната створења по којима је Кикинда постала препознатљива широм света, као неицрпан извор инспирације, повезале су три даме: Наташу Јовановић из Параћина, Ружицу Голубовић- Совку из Београда и Јелку Кнежевић из Иђоша. Из заједничке љубави према совама и поезији родила се књига која данас излази из штампе „Совембарска бајка“.

Између корица богато и маштовито илустроване књиге, налази се четрдесет песама- за малу и велику децу.

– Све песме су поучне и метафоричне, свака песма има поруку- прича за Кикиндски портал Наташа Јовановић, графичка дизајнерка из Параћина. – У стихове смо уткале породичне и вредности у друштву, поруке о томе како се понаша у школи, како се негује пријатељство, чува љубав. Писале смо о совама, али на различите  теме- о добу јуре и диносаурусима, Египту, Данима лудаје, спорту… Песме су за малу и велику децу јер ће и одрасли, уз ове песме, да се присете онога што су заборавили кад су били деца- указује Наташа чији су цртежи сова и иницирали „Совембарску бајку“.

-Током пандемије, пронашла сам старе акварел дрвене боје и почела да цртам сове. Другарицама су се веома свиделе моје илустрације, па сам радове поставила и на свој фејсбук профил Твоја совица. Коментари су били дивни. А онда ми се јавила учитељица и песникиња из Београда Ружица Голубовић-Совка, која је испод мог цртежа написала песму. И Ружица обожава сове. За нас су оне незаобилазан симбол на сликама, привесцима, украсима…- открива Наташа која је, ускоро, и сама почела да пише стихове.

– Ускоро нам се придружила и Јелка Кнежевић из Иђоша. И тако је почела наша сарадња. Нацртам сову са кључем и настане песма о тајнама. Познато ми је да је Кикинда омиљено зимовалиште сова ушара. Маштала сам о томе да дођем и упознам се са овим природним феноменом.

Из пера Наташе, Ружице и Јелке настало је седамдесетак песама. Када су их представиле Тањи Ножици из кикиндског Културног центра- дилеме није било. „Совембарска бајка“ угледаће светлост дана у издању ове установе културе.

-Летос смо се виделе и упознале. Заиста су ме одушевиле дивним цртежима и песмама. Радујем се што је наш Совембар добио своју прелепу бајку- каже Тања Ножица, уредница књиге.

И управо док настаје овај текст, „Совембарска бајка“ излази из штампе. За прелом књиге и техничку подршку био је задужен Владица Миленковић. Промоција књиге биће одржана у Културном центру у Кикинди, а датум још није познат. Оно што је сасвим извесно је да ће се „Совембарској бајци“ обрадовати мала и велика деца.