Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Никољдан је најчешћа слава код српског народа, па се каже да половина слави, а друга половина одлази у госте.

Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године светитељ преминуо. Слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника.

Рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана.  Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, сву наслеђену имовину разделио је сиромашнима.

Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.

Свети Никола пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну. У народу се верује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру децу и дели поклоне. У неким крајевима одржао се обичај даривања деце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник. Према традицији, данас никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове.

Свим свечарима, Кикиндски жели срећну славу!