Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Рамона Тот изабрана за чланицу Савета мађарске националне мањине

Jelena Trifunović November 15, 2022

Након редовних избора за чланове савета националних мањина одржаних у недељу 13. новембра, Републичка изборна комисија утврдила је прелиминарне резултате. Чланица новог састава Савета мађарске националне мањине биће Рамона Тот, трећа на изборној листи „Мађарска слога“. У Кикинди на посебном бирачком списку уписано је 3.650 грађана мађарске националности, а на гласање је изашло 36 одсто. Рамона Тот захвалила се свима који су подржали листу „Мађарска слога“.

-Задовољни смо исходом изборног дана, али увек може и боље. Међутим, имамо у виду да су гласачи мађарске националности, посебно они који имају двојно држављанство, учествовали на трећим изборима ове године. Део мојих обавеза, пре свега, биће одржавање мађарског образовања, употребе језика и културе у нашем региону. Са поносом ћу представљати банатска насеља, јер знам, као руководилац једне културне установе, да нам није нимало лако да опстанемо због емиграције и асимилације. Један од мојих главних циљева је да се образовне, црквене и културне институције уједине и ојачају, очувају идентитет мађарских грађана Војводине- каже Рамона Тот која је у Градском већу задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици. По образовању је професорка мађарског језика и књижевности и руководи радом КУД-а „Еђшег“.

Како оцењује, досадашњи рад Националног савета мађарске националне мањине био је веома успешан, са конкретним резултатима.

– Захваљујући Мађарском националном савету, у вртићу „Наша радост” 2017. године отворен је целодневни боравак на мађарском језику, а основне школе „Фејеш Клара“ у Кикинди и „Мора Караљ“ у Сајану постале су школе од посебног значаја. Не смемо заборавити ни стипендије за студенте, као ни могућност да, уколико наставе студије у Новом Саду, уз минималан износ користе интернат „Европа“. Много дугујемо раду Мађарског националног савета, сви морамо да водимо рачуна о томе, али сам сигурна да ће и нови састав ефикасно радити у наредне четири године- истиче Тот.

Представници Савета бирају се на мандат од четири године, а најбројнија мањинска заједница у Србији, мађарска, на те изборе изашла је са једном листом – „Мађарска слога”. Национални савет мађарске националне мањине броји 35 чланова.

(ВИДЕО) Седница Градског већа у Руском Селу: Нови гостински објекат у „Торонталу“ за развој сеоског туризма

Jelena Trifunović November 14, 2022

Седница Градског већа одржана данас у Етно кући „Торонтал“ у Руском Селу била је прилика да градоначелник Никола Лукач са сарадницима обиђе новоизграђени објекат овог атрактивног комплекса. Изградњом гостинске куће са шест трокреветних соба, са рестораном и пратећим просторијама проширени су смештајни капацитети у „Торонталу“ и дат нови замајац развоју сеоског туризма.

-Удружење „Торонтал“ је основано 2004.године и практично на 18. рођендан можемо да се похвалимо новим садржајем- конкретан је Шандор Талпаи, председник овог удружења.

-Објекат је веома значајан, поготово због тога што у селима нема објеката за смештај туриста,а постоји потреба. Време је да на прави начин кренемо са сеоским туризмом. До сада смо имали две трокреветне собе, али то није било довољно. Поред досадашњег циља –очувања традиције, обичаја и културе мађарског народа, желимо да развијамо сеоски туризам и будемо ослонац развоју предузетништва. Могу да обећам да ће Руско Село бити једно од најразвијенијих у наредном периоду- поручује Талпаи.

У идиличном амбијенту етно-куће посетиоцима се нуде бројни садржаји. Ту је језеро, тениски терени, радионице грнчарије, веза и ткања, сувенирница, ресторан… Изградњу гостинске собе финансирао је Мађарски национални савет и Влада Мађарске са 18 милиона динара, а помоћ је пружио и Град.

-Изузетно нам је драго да видимо да се започети пројекти успешно завршавају, да Град и Месна заједница заједно са националним мањинама и удружењем „Торонтал“ добро сарађују што резултира новим садржајима и напретком- каже градоначелник Никола Лукач.

-Улагања у села су од посебног значаја. Сигуран сам да ће туристи који радо долазе у Кикинду и наша села, бити задовољни. Овде видимо да и други извори финансирања, када постоје добре референце, као што их има „Торонтал“ улажу у развојне пројекте. Водићемо рачуна о грађанима који живе у месним заједницама и уверен сам да ће овај добар пример преузети и друге месне заједнице- истиче Лукач.

Данашња седница Градског већа одржана у Руском Селу наставак је праксе да се седнице одржавају и у месним заједницама како би се заједнички сумирали резултати и дефинисали даљи планови.

-Ми се боримо за сваког становника села, да село одржимо у животу. Сарадња са градом и са „Торонталом“ је врло значајна. На седници Већа желимо и да размотримо даљу сарадњу, и перспективе развоја Руског Села, указује Ведран Ђурасовић, потпредседник Савета Месне заједнице.

Избори за савете националних мањина: Бирачка места отворена до 20 сати

Jelena Trifunović November 13, 2022

У Србији се данас одржавају избори за националне савете националних мањина на којима учествује 50 изборних листа. Од укупно 23 национална савета националних мањина, за 19 чланови се бирају непосредно, док се за четири бирају путем електорских скупштина.

Бирачка места отворена су у 7 сати, а гласање траје до 20 часова. На територији Града Кикинде гласа се на десет бирачких места, пет у граду и пет у селима. На изборима право гласа имају припадници националних мањина са правом гласа, уписани у Посебни бирачки списак.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позвало је све грађане са правом гласа да изађу на изборе за националне савете националних мањина како би нови сазиви имали потребан демократски легитимитет и били право представничко тело националних мањина у Србији.

Чланове националног савета на непосредним изборима бирају припадници албанске, ашкалијске, бошњачке, бугарске, буњевачке, влашке, грчке, египатске, мађарске, немачке, пољске, ромске, румунске, руске, русинске, словачке, словеначке, украјинске и чешке националне мањине, Четири националне мањине бираће чланове за националне савете путем електорске скупштине, и то: македонска, хрватска, црногорска и горанска.

Национални савети су најважније установе националних мањина којима су, према Закону, поверена „јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим областима“.

Нови успех Ене Гогић

Jelena Trifunović November 12, 2022

Суграђанка Ена Гогић (13) наставља да ниже музичке успехе. На Међународном фестивалу за децу „Шкољкице“, који се овог викенда одржава у Новом Саду, освојила је друго место. Наступила је са песмом „Гласам за љубав“ за коју је текст написао Тоде Николетић, а музику и аранжман Ладо Леш.

На фестивалу је учествовало 24 такмичара из Русије, Бугарске, Словеније, Македоније, Малте, Црне Горе, Хрватске, Мађарске и Босне и Херцеговине.

„Шкољкице” је музички фестивал за децу међународног карактера, а за циљ има представљање земаља учесница, њихове културе, уметности и традиције кроз савремено стваралаштво за децу и омладину. Сад већ традиционално, од 2006. године, одржава се у првој половини новембра.

Ена Гогић и раније је освајала награде на музичким фестивалима у земљи и иностранству, а таленат и певачко умеће овога пута добили су потврду од међународног жирија који чине реномирани стручњаци, продуценти и директори фестивала из земље и иностранства. Фестивал „Шкољкице“ уврштен је у календар светске асоцијације фестивала “WAF”.

Новембарски базар: промоција, дружење и пазар

Jelena Trifunović November 12, 2022

Базари који се једном месечно одржавају на тргу испред Градске куће постали су традиција за излагаче и посетиоце. И данашњи Новембарски базар уприличила је Туристичка организација града Кикинде. Бројни излагачи из нашег града, али и околине представили су својих вредних руку дела.

Од украсног биља и цвећа које ће оплеменити ваш животни простор, преко најразличитијих украсних предмета за кућу, креативних одевних аксесоара, разноврсних декорација, па до прехрамбених производа и пића насталих у малим, али успешним мануфактурама наших вредних суграђана.

Базаре воле и посетиоци јер су прилика да се упознају са занимљивим изложеним асортиманом, али и новим производима. Ако сте пропустили данашњи базар, наредна прилика биће у децембру.

Дан примирја у Првом светском рату

Jelena Trifunović November 11, 2022

Данас се у Србији и широм света низом манифестација обележава Дан примирја у Првом светском рату, а у знак сећања на тренутак кад је примирје ступило на снагу.

Дан примирја као државни празник установљен је у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је у француском граду Компјену, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у 11.00 сати потписано примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Као главни мотив за амблем овог празника у Србији користи се цвет Наталијина рамонда.

Реч је о заштићеној врсти која је позната и као “цвет феникс” јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи због чега је и изабрана за симбол обележавања овог значајног датума – да указује на уздизање српске државе из пепела и искушења кроз која је наш народ прошао у Првом светском рату.

Дан примирја суграђанима је честитао градоначелник Кикинде Никола Лукач:

-Србија је увек била земља поносних, часних и храбрих људи. Данашњи дан славимо као дан победе и дан слободе, са надом да смо достојни потомци својих славних предака. Честитам Вам Дан примирја у Првом светском рату.

Ивачковићев емоционални водич кроз Балашевићеву дискографију: Ђоле је личио на своје песме

Jelena Trifunović November 10, 2022

Ђорђе Балашевић је оставио много песама за сва времена. Ванвременске стихове и ноте бројне генерације носе испод коже. Потписао је обимну дискографију без лошег албума што је реткост и у интернационалним размерама. Његова професионална биографија названа „Панонски адмирал“ је емоционални водич кроз Ђолетово стваралаштво који стиже из пера чувеног новинара и музичког критичара Ивана Ивачковића.

-Ђолета сам познавао 35 година. У тренутку кад смо се упознали, средином осамдесетих у време Ђолетовог албума „Бездан“ ја сам већ увелико радио као новинар. Али сам избегавао сусрет са Ђолетом, као што сам избегавао сусрете са неким другим људима о којима сам писао, плашећи се да ти људи можда неће личити на своје песме. Вук Жугић ми се јавио и казао да Ђоле и ја морамо да се упознамо. То је било тих дана када сам чуо „Бездан“, лето 1986. Волео сам Ђолета и слушао његове претходне албуме, али „Бездан“ је био албум захваљујући коме је Ђоле мени постао посебан, категорија за себе. Утолико је страх да неће личити на своје песме био већи. Међутим, он се представио у дивном светлу као топао, срдачан и духовит човек, човек који личи на своје песме. Ни у једном од наредних сусрета тај утисак није био покварен. Не могу да судим о Ђолету као човеку начелно јер га нисам довољно добро познавао. Нико га није довољно добро познавао осим његове породице и неколицине пријатеља. Могу да говорим о својим искуствима. Сва моја искуства и наши сусрети, што професионални, што приватни, били су лепи. Најпре ћу га памтити као човека у којем су на фини и складан начин били помешани срдачност и грађанска отменост- прича Ивачковић.

Његов музички дар често је остајао у сенци његовог песништва, али то ништа не говори лоше о његовој музици, али много доброг говори о његовом песништву, каже аутор прве биографије великог кантаутора.

-Ђоле је био одличан певач са изузетним даром за мелодију. Не мора свако бити Карузо да бисмо рекли да је велики певач. Постоји и Коен. Ђоле је први из света популарне културе кога су поредили са академским песницима. Поредили су га и са Диланом.

Ивачковић је књигу о Балашевићу почео да пише пре три године, али је након његове изненадне смрти, мислио да ће рукопис остати недовршен.

-Најзаслужнији што је књига, ипак, угледала светлост дана су Биља Крстић, која је са Ђолетом давних дана чинила „Рани мраз“ Цаки Кравић, басиста, Вук Жигић који је организовао све Ђолетове концерте у Сава центру и Богица Мијатовић, новосадски новинар и вероватно највећи зналац Ђолетове каријере. Захваљујући њиховим подстицајима и охрабрењима ја сам успео да завршим књигу- искрен је Ивачковић који о наслову књиге каже:

-Ђоле је почео као панонски морнар, наиван момак који улази у грубу арену музичке индустрије, али је захваљујући свом изузетном дару, па и људима који су га окруживали, сјајним музичарима, завршио као прави адмирал у белој униформи који нам победоносно маше са свог Галеба.

Уз Ђолетове стихове и ноте, ово је обавезно штиво у ком ћете, крстарећи његовом раскошном дискографијом и збирком личних и колективних сећања, засигурно уживати. „Панонски адмирал“ је заслужени наклон оригиналној Балашевићевој уметности уз одсјаје једног времена чији је био сјајан и мудар хроничар.

Промоцију књиге у пуној сали Народне библиотеке “Јован Поповић” , извођењем Балашевићевих песама употпунили су гимназијалци Емилија Сретеновић и Ђорђе Голић.

Археолошка ископавања на локалитету Градиште у Иђошу приведена крају

Jelena Trifunović November 10, 2022

У току септембра и октобра реализована је девета кампања археолошких ископавања на локалитету Градиште који се налази на ободу атара Иђоша, око седам километара удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је био, са прекидима, од периода старијег неолита до средњег века.

Локалитет је проглашен за археолошко налазиште и културно добро од великог значаја и до сада је ископаван у више наврата, 1913, 1947, 1948, као и 1972. године. Због тада недовољно развијених археолошких метода уочена је потреба новог истраживања овог веома значајног налазишта сада најновијим техникама и анализама. Пројекат систематских археолошких истраживања стартовао је у 2014. години, наводи Неда Мирковић Марић из суботичког Међуопштинског завода за заштиту споменика културе.

– Ове сезоне настављена су истраживања сонде на узвишењу неолитског дела локалитета, где се ископава део испод познонеолитске куће, димензија 9×6 метара, која је истраживана прошлих сезона, а детектована захваљујући резултатима геофизичких снимања из 2014. године. Област северног Баната у неолиту била је зона у којој су се мешали утицаји потиске културе, распрострањене на територији данашње Мађарске и винчанске културе, која се простирала на територији северног и средњег Балкана (данашња Србија, део Румуније, Македоније, Босне). У току 2022. дефинисани су рушевински слојеви најранијих винчанских кућа, те се стигло до нивоа првобитног хумуса- каже Мирковић Марић.

Циљ ископавања на овом делу локалитета је прецизно дефинисање стратиграфије. Ископавање на бронзанодопском делу локалитета из претходних година, које је реализовано у сарадњи са стручњацима из Универзитетског колеџа у Даблину дало је нове резултате о начину изградње ровова и одбрамбених система утврђења.

Од 2015. до 2019. на локалитету се одржавала и Међународна школе археологије на којој су учествовали студенти Школе историје, археологије и религије Универзитета у Кардифу (School of History, Archaeology and Religion, Cardiff University) Велика Британија, Универзитетског колеџа у Даблину, Ирска (University College Dublin, School of Archaeology), као и са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Сем теренског рада, студенти су се упознали са процесом рада у теренској лабораторији након ископавања, учествовали су у прању, тријажи, сортирању, обради и цртању налаза. Такође су добили вредно искуство од специјалиста експерата за обраду различитих врста налаза (остатака фауне, артефаката од окресаног камена, керамике) и упознали се са неолитом и бронзаним добом Баната и југоисточне Европе.

– До сада су у оквиру девет година трајања пројекта извршена геолошка бушења, геофизичка снимања на површини од преко 18 хектара, као и површинска проспекција налазишта и околине, док су се ископавања фокусирала на истраживање неколико стамбених објеката на неолитском делу локалитета и јама, структура и одбрамбеног система унутар и око бронзанодобног дела локалитета. Резултати истраживања ће значајно унапредити наша сазнања о начину живота неолитских и бронзанодобних становника данашњег Иђоша и банатске равнице. Наредних година планиран је рад на стручној, али и популарној публикацији, изложба и археолошке радионице- објашњава археолошкиња.

Ископавања у току 2022. године у оквиру Пројекта систематских археолошких истраживања локалитета Градиште у Иђошу реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ и Народним музејом Кикинда. Пројекат је, као и претходних година, подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Насеље из седмог миленијума пре нове ере

У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза рано-неолитске старчевачке/кереш (7. и 6. миленијум пре наше ере). Затим следи хоризонт ране винчанске културе, а следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере). Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 м, које се на основу налаза може везати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере).

Избори за Савете националних мањина у недељу

Jelena Trifunović November 10, 2022

Избори за чланове 19 савета националних мањина заказани су за недељу 13. новембар, док ће четири мањине – горанска, македонска, хрватска и црногорска, бирати представнике путем електорске скупштине.

У законском року је потврђено 50 изборних листа. На листама је троје Кикинђана: Рамона Тот, професорка мађарског језика и књижевности, налази се на изборној листи кандидата за чланове Савета мађарске националне мањине- „Мађарска слога”. Милица Ристић, струковни васпитач је на листи „За јединство Рома Србије Ибро Идић” као кандидаткиња за чланицу Савета ромске националне мањине. Жељко Раду, економски техничар, такође из Кикинде, кандидат је листе „Србија за Роме- Заједно можемо све” за Савет ромске националне мањине.

По пет листа потврђено је за албанску, бошњачку, русинску и руску мањину, четири листе поднеле су Ашкалије, по три листе имају бугарска, буњевачка, египатска и словачка национална мањина.

Између две листе бираће Роми, Румуни, Украјинци и Чеси, док по једну листу имају Немци, Власи, Грци, Пољаци, Мађари и Словенци.

Бирачка места биће отворена у недељу у 7 сати, а затворена у 20 часова. На територији Града Кикинде биће 10 бирачких места, пет у граду и пет у селима.

Редовни избори за чланове националних савета националних мањина одржавају се сваке четири године, колико према Закону, траје мандат једног сазива националног савета.

Пронађено беживотно тело млађег мушкарца

Jelena Trifunović November 9, 2022

Беживотно тело млађег мушкарца полиција је пронашла данас на периферији Кикинде, недалеко од Пристаништа. Младићев нестанак пријављен је полицији јуче. Према првим резултатима истраге, нема сумње на извршење кривичног дела.

Како сазнаје Кикиндски портал, према за сада непотврђеним информацијама, сумња се да је младић извршио самоубиство. Тело је послато на обдукцију, а све околности овог трагичног догађаја утврдиће истрага Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину.