Jelena Trifunović

СУБНОР 1

Обележавање некадашњег празника, 29. новембра, уприличили су чланови СУБНОР-а у месном одбору у Банатском Великом Селу. Том приликом додељене су и захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора ове борачке организације: постхумно Ђури Дотлићу, секретару МО Бранку Марчети, Миодрагу Обрадовићу и савету Месне заједнице Банатско Велико Село.

– Некадашњи Дан Републике био је понос и традиција заснован на НОБ-у и другом заседању АВНОЈ-а. Традиција да се овај дан у име Градског одбора СУБНОР-а Кикинда обележава у Месном одбору у Банатском Великом Селуа, наставила се и ове године уз пригодну вечеру и обраћање председника великоселског одбора  Драгана Бранковића и председника Градског одбора СУБНОР-а  Саве  Ореља који је и уручио захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора- наводе у  кикиндском СУБНОР-у.

После завршетка Другог светског рата 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био је један од највећих празника у Југославији. Распадом СФРЈ престаје обележавање овог празника који је званично укинут тек 2002. године одлуком Савезне скупштине СРЈ.

uhapseni

Радна група, која је формирана по налогу министра унутрашњих послова, настављајући даљи рад на сузбијању илегалних миграција, у данашњој акцији, у сарадњи са припадницима Полицијске управе у Кикинди, на територији Хоргоша, ухапсила је двојицу ирегуларних миграната из Марока, због постојања основа сумње да су извршили кривична дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи.

Полиција је осумњичене пронашла у једном напуштеном објекту на територији Хоргоша, а прегледом просторије, које су користили, пронађено је 9.255 евра, 202  фалсификоване личне карте из тринаест држава Европе, 283 картице непознате намене, као и пет печата.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Суботици.

 

 

IMG_0816

Овогодишњим конкурсом Нафтне индустрије Србије „Заједници заједно“ Дому здравља Кикинда опредељено је 10,5 милиона динара за набавку нове медицинске опреме. Диспанзер за жене добиће гинеколошку столицу прилагођену и особама са инвалидитетом, четири електрична двосекцијска кревета за прегледе, аутоклав, ултразвучни апарат, два колпоскопа и пет апарата за стерилизацију. Директорица Дома здравља др Биљана Марковић указује да ће бити опремљена још једна ординација у Диспанзеру за жене:

-Овај конкурс НИС-а био је намењен директном улагању у јавно здравље, конкретно подршци и развоју репродуктивног здравља у циљу подизања наталитета. Пошто је још једна докторка која је завршила специјализацију гинекологије летос почела да ради, сада имамо три докторке у Диспанзеру за жене. Имаћемо две докторке у првој и једну у поподневној смени, па нам је потребно опремање још једне комплетне ординације у Диспанзеру за жене- каже за Кикиндски портал др Марковић.

Средства НИС-а на конкурсу „Заједници заједно“ Дому здравља опредељена су и прошле године. За пројекат енергетске ефикасности, замену котлова и опремање четири котларнице, ова установа добила је четири милиона динара. Пред грејну сезону, нове котлове на гас добили су друга и трећа здравствена станица у Кикинди, као и амбуланте у Башаиду и Мокрину.

-Котлови су били стари по 20, 30 година, често су се кварили, трошили су много више гаса и непрекидно је котлар морао да буде уз њих. Ови нови раде по принципу проточног бојлера. Очекујемо да ће се утрошак гаса смањити, а колика ће бити уштеда, пратићемо и знати по завршетку грејне сезоне- истиче др Марковић.

Уз подршку локалне самоуправе нови котао и у Првој здравственој станици

-Имали смо непредвиђену ситуацију. Покварио  се котао у првој здравстеној станици, иако није стар. Већ је неколико пута поправљан. Са захтевом да нам помогне да решимо тај проблем, обратили смо се локалној самоуправи, која нам је определила средства у износу од милион динара за нови котао. Радови су, такође, завршени пре почетка грејне сезоне – истиче др Марковић.

Због мањка лекара  ангажовали пензионере

Иако Дом здравља већ дуже време има отворен конкурс за запошљавање лекара, заинтересованих нема. Овој здравственој установи недостаје пет доктора. Проблем су, делимично решили, ангажовањем три лекара која су у пензији.

 

 

 

Извршење одлуке о буџету сутра пред одборницима

Двадесетпета седница градске скупштине заказана је за среду 30. новембар у 10 сати. На дневном реду наћи ће одлука о усвајању консолидованог извештаја о извршењу одлуке о буџету града за првих девет месеци ове године и одлука о покретању поступка израде средњерочног плана Града Кикинде. Пред одборницима ће бити и измене и допуне статута ЈП „Аутопревоз“, као и четири одлуке које се  односе на давање сагласности на одлуку надзорног одбора „Топлане“ о преносу дела топловодне мреже у корист града и, последично, промени удела основног државног капитала тог јавног предузећа.

Од укупно 18 тачака, на дневном реду ће бити и одлука о просечним ценама непокретности за утврђивање пореза на имовину за наредну годину. Гласаће се и о измени одлуке о тарифи комуналних такси и усвајању плана рада градског штаба за ванредне ситуације за 2023.годину. Скупштина ће се изјашњавати и о именовању чланова тог штаба као и Комисије за планове.

Božićnipost

Почео је шестонедељни Божићни пост, којим се верници Српске православне и Руске православне цркве, као и Јерусалимска патријаршија и Света Гора, припремају за празновање рођења Исуса Христа.

Пост је први корак на путу спасења, важан за духовни и телесни живот, време када се проналази мера у свему. Требало би да научи човека суздржавању, не само од масне хране, већ и од свега што удаљава од Бога – злобе, увреда, беса, недоличног понашања. Верује се да је Божићни пост уведен још у 4. веку, док је пуно трајање, од 40 дана, добио у у 12. веку.

Према тумачењу владике Николаја Велимировића, пост се састоји од уздржавања од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста телесни и духовни.

Циљеви су, како је саветовао владика Николај, “очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља”.

По начину исхране, Божићни пост није захтеван. Риба је дозвољена викендом, на Ваведење Пресвете Богородице и Никољдан, без обзира у који дан падну.

Уље и вино су дозвољени свим данима, осим среде и петка који се посте “на води”. Последња седмица пред Божић пости се строже, без употребе рибе и уља, са храном спремљеном само на води.

Пост не подразумева једноличну дијету или гладовање,већ уравнотежену исхрану намирницама биљног порекла. Уколико нам се током поста јави нервоза и лоше мисли, очигледно је да постоји неки проблем и онда је најбоље прекинути пост.Свештенство  саветује, такође, да људи који имају неку хроничну болест, деца и труднице избегавају пост.

(РТС)

 

РЦТ душан васиљев

Тридесетак полазника и ментори РЦТ „Душан Васиљев“ претходни викенд провели су на студијском путовању које је подразумевало обилазак  културно-историјских знаменитости у централној Србији и Војводини, као и интензиван менторски рад. На мапи овог путовања нашли су се Виминацијум, Рамска тврђава, Лепенски Вир, Голубачка тврђава, Смедеревска тврђава, Сребрно језеро, као и музеј у Вршцу.

-На путовање су пошли приоритетно средњошколци који се налазе у процесу писања научно-истраживачких радова које ће представити на наредном такмичењу талената на пролеће 2023, као и мањи број основаца, старијих полазника Центра. Програм путовања осмислили су ментори групе за географију, Јасна Томашев и Будимир Ђукичин, док су полазници имали тродневну прилику да у сталним консултацијама са својим менторима обаве све неопходне припреме за наставак успешног научног рада- наводе у РЦТ „Душан Васиљев“ који самостално функционише већ седам година.

Ове године уписао је рекордан број полазника са територије Северног Баната распоређених у једанаест група издељених према различитим научно-истраживачким областима. Учешће у раду Центра потпуно је бесплатно за све полазнике.

 

 

 

 

 

Lane

Након одличног пријема најмлађе публике приликом прошлогодишњег гостовања са  „Школом за кловнове“, Позориштанце „Лане“ поново је наступило у Берлину 12. и 13. новембра. Mалишане је одушевила „Црвенкапа“ као и луткарска представа „Зунзарина палата“ .

-Обе представе смо играли у Театру „Бока“ и у једној сјајној вили са позоришном салом. Одзив је био одличан као и утисци. Деца која тамо живе немају редован контакт са дечијим позориштем на српском језику. Преко родитеља већ нам шаљу поруке да једва чекају да поново дођемо. Гледали су нас и људи из наше амбасаде. После Нове године поново ћемо гостовати у Немачкој, разговарали смо о томе да играмо у више градова- каже Александар Малетин, директор и глумац Дечјег позоришта „Лане“.

Сарадња између Театра „Бока“ из Берлина и Дечјег позоришта „Лане“ успостављена је захваљујући суграђанки Јасмини Дрињак Малогајски, васпитачици која у Берлину, са колегиницом Радмилом Миловановић, води радионице за неговање српског језика „Штрамплице“. „Штрамплице“ успешно сарађују са луткарским позориштем „Бока“ које је 2013. године , такође у Берлину, основала Оливера Бекер. Театар „Бока“ гостовао је у Кикинди у два наврата, у јулу и септембру.

-Сарадња између „Боке“ и „Ланета“ је почетак једног дивног пријатељства. Дивно је радити и дружити се са ансамблом кикиндског дечијег позоришта,  За кратко време сам доста научила од њихове трупе, конкретно, како се води једно позориште. Посебно ме је усрећило гостовање у Кикинди. Јаца и Бог нас је све спојио, то су познанства која су ме духовно обогатила. Радујем се будућој сарадњи и дружењу са „Штрамплицом“ и и са Дечјим позориштем „Лане“ .  Кикинда је моја нова домовина, а „ Лане“ моја нова кућа- надахнуто прича Оливера Бекер која је после глумачко-луткарског смера у Дванаестој београдској гимназији, знање усавршавала на студијама глуме у Берлину.

Малишани нестрпљиво ишчекују наредно гостовање кикиндског дечјег позоришта, каже Јасмина Дрињак Малогајски.  Била би велика штета да њихове представе виде само деца у Берлину, напомиње.

-У свету постоји једно царство, а наше је другарство најјаче.  Када у Кикинди познајеш најбоље од најбољих, а бавиш се дечијим осмесима, онда је сасвим логично да желиш да их поделиш са децом која овде у Берлину немају често прилику да виде представе оваквих ансамбала. Годинама сам уживала у њиховим представама и некако је логично да их повежемо са „Штрамплицама“  у Берлину. У величанственој „Црвенкапи“ која је сваки пут све боље изведена, уживала су и деца и одрасли. Дружење и фотографисање само је забележило ону топлину коју су нам глумци „Ланета“ пренели. Кикинда је чудо, сви овде сада почињу да коментаришу: Нисмо ни знали колико се код вас ради на култури-  прича Јасмина.

За Кикиндски портал открива да  „Штрамплице“ у својој мисији и раду са децом имају амбициозне планове. Да се они обистине помоћи ће им успостављена сарадња са Централним саветом Срба у Немачкој.

Sajam

На Међународном сајму хране и пића који се по 16. пут одржава у Београду први пут се представља и Град Кикинда. Посетиоци регионалне смотре прехрамбених производа намењених тржишту а припремљених по традиционалним рецептима, која траје од 24. до 27. новембра у прилици су да се упознају са асортиманом производа Винарије „Кепул”, Пољопривредих газдинстава „Крстоношић” и „Степанов”, „Нутто”, „Банат бир” и Дестилерије „Хуберт 1924″. На Сајму хране и пића представила су се и удружења жена: Кикинда, Сувача, Иђош и Наковчанке.

Носилац промоције је Секретар за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, а подршку пружа и у промоцији учествује и Туристичка организација Града Кикинде.

Фокус ове манифестације су производи са заштићеним географским пореклом или они чија се заштита препоручује, а сајам етно хране и пића их афирмише као прворазредне тржишне и извозне артикле, који би требало да постану и незаобилазни елемент туристичке понуде.

Сајам етно хране и пића одиграо је у последњих 15 година значајну улогу у брендирању, промоцији и пласману лесковачког ајвара, качарског и хомољског меда, дуван-чварака, футошког купуса, пиротских пегланих кобасица, вурде, различитих џемова, киселе зимнице, чајних мешавина, сушеног воћа, пекарских производа, вина и ракије, од којих су многи постали и извозни артикли.

Манифестација има пословни и промотивни карактер. Намењена је дистрибутерима, добављачима хотела и трговинских ланаца, власницима ресторана, трговинских радњи или шефовима кухиња, професионалним гастрономима, те купцима из иностранства ради закључења купопродајних уговора.

 

сова ушара

Додељене су дипломе и пригодни поклони за награђене колекције радова који су учествовали на ликовном конкурсу Центра за стручно усавршавање „Сова ушара редован гост нашег града”.

Ове године конкурс је био намењен деци од три до седам година. Пристигла су укупно 232 рада. Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков наградиле су пет колекција радова:

Вртић „Мендо“ васпитач Весна Мајсторoвић

радови: Дамјан Саванов, Нина Трифунац, Јована Живанов, Маријана Новак, Теа Чекић, Ванеса Барбул, Вук Зарић, Ивона Симић, Лена Удицки

Вртић „Колибри“ васпитачи Сања Коњик и Тијана Француски

радови: Андреј Панцел, Нађа Косаренко, Петра Немет, Владимир Фелбаб, Огњен Жиkић, Нађа Грујић, Јана Живанов, Анђелија Кормањош, Ведрана Мартинов

Вртић „Лептирић“ васпитач Бранислава Гецић

радови: Сара Ердег, Матеја Шанта, Александар Бербаков, Ања Ћирић, Ивана Торњи, Ленка Шибул, Михајло Терзин

Вртић „Мендо“ васпитач Љубица Чоти

радови: Вукашин Пилиповић, Тијана Катаи, Никола Миланов, Павле Бубало, Бранислав Чолак, Николина Лејић, Симона Стојков

Вртић „Бубамара“ Руско Село, васпитач Јелена Молнар

радови: Софиа Кочиш, Калина Марковић, Тања Зељковић, Мирослава Ненадић, Нина Средић, Данијел Марић

Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков посебно су похвалиле уложен труд Алесие Трие која je послала свој рад из италијанског града Аквавива деле Фонти.

Похваљени су и појединачни радови деце: Леда Рекић, Страхиња Рофа, Емилија Оторан, Михаило Комленић, Алекса Дорословац, Нађа Ромаков, Василије Крнић, Лена Шили, Стефан Зекоња, Милица Мунћан, Анђела Василев, Матеја Барта и Теа Стојиљковић

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА МИКРОНАСЕЉА ПОРОДИЦА ЧИКИЋ ЧУВА ДРАГОЦЕНА СЕЋАЊА (1)

Тих новембарских дана 1962. године, први станари уселили су се у тек изграђене зграде новог насеља у Кикинди. У граду који се развијао и модернизовао, као и цела тадашња Југославија, станоградња и урбанизација донеле су квалитетније услове живота. Вест да су добили стан у новоизграђеном насељу у Кикинди, са великом радошћу дочекао је млади брачни пар просветних радника, Споменка и Богољуб Чикић. Са једногодишњом ћеркицом, у једнособан стан уселили су се из подстанарске собице.

-Били смо две године у браку. Обоје смо радили, ја у школи „Фејеш Клара“, где сам и провео цео радни век, а супруга у Основној школи „Жарко Зрењанин“ која се тада налазила у објекту данашњег Културног центра- присећа се у разговору за Кикиндски портал Богољуб Чикић (85), наставник физичког васпитања у пензији.

Колунџија, Младеновић, Петровић, Бошков, Станић и Чикић биле су прве породице које су се уселиле. Прва усељена зграда била је данашња Београдска 7.

-. Били смо пресрећни када смо сазнали да смо добили стан. Претходно смо, надајући се да ћемо решити стамбено питање, разгледали станове у тим новим зградама. Видели смо један једнособан и један двособан стан. Иако мањи, једнособан нам се више свидео, због распореда просторија. Можете замислити нашу срећу када смо сазнали да ћемо се у тај стан и уселити. Добро се сећам да смо 19. новембра чули лепе вести, надлежна комисија је донела одлуку, а два дана касније смо већ прешли у стан. Тада је у Микронасељу било изграђено шест зграда. Наша је прва била усељена, и то леви улаз ближе главној улици- прича времешни суграђанин.

Руку на срце, панорама тадашњег Микронасеља нимало није била идилична. Али задовољство и оптимизам младих који су, за кратко време, завршили школу, па факултет, добили посао, венчали се, добили дете и стан- није било лако пољуљати.

-На простору Микронасеља била је мочвара, остаци реке Галадске. Ту где је улаз ка пијаци, био је туцаник, а све остало блато. На главној улици биле су куће- објашњава Богољуб.

-Простор око зграда није био асфалтиран, па сам увек носила два пара обуће. У једном изађем из куће, због блата, па се после преобујем за наставу у школи. Шалиле су се тада колеге на наш рачун, да смо из мокрог насеља -.са осмехом нам прича Споменка (85).

Богољуб и Споменка су љубав из средњошколских дана. Младић родом из Падеја и девојка из Мионице крај Ваљева упознали су се  у Средњој фискултурној школи у Земуну, коју су обоје похађали. Посла за просветне раднике било је напретек, одмах после завршене школе. Споменка је пре пресељења у Кикинду, предавала у родној Мионици и Бајиној Башти.

-Микронасеље је било насеље младости, све млади парови са децом. Додуше, гледало се са извесним подозрењем на нас што станујемо на крају града, где је блато, трска, мочвара. Ипак, врло брзо су и друге зграде изграђене, па су се уселили и нафташи, службеници из општине и пензионери-борци. Чувени црвени аутобус тада је возио од Железничке станице па до Микронасеља и Ливнице- наводи Богољуб.

Услови становања били су потпуно другачији- уместо канализације- септичке јаме које су се неретко изливале, а грејање- каљеве пећи.

-Подруми су били пуни угља, прљави. Ми жене смо на смену брисале улазе, тако смо одржавале хигијену- каже Споменка.

-Каљеве пећи смо касније, доласком нафтарица и пећи на струју, сви одреда срушили- надовезује се супруг.

Неколико година касније, добили су сина, а 1973. године преселили  у двособан стан. Одрастање на Микронасељу деци је пружало велику радост и могућност за неспутану игру.

-У Партизанској улици била је бара на којој су се зими клизала деца. Позади део Микронасеља био је празан. Погледајте ову трску на фотографији, ту су се по лавиринтима  јурила деца. Било је дивно да ту расту, толика слобода- емотиван је наш саговорник док разгледамо старе породичне фотографије.

Вртић је у Микронасељу изграђен 1973.године, а зграда Основне школе „Жарко Зрењанин“ усељена у новоизграђени објекат у школској 1979/80 години. Бројне успомене Чикићу су успели да сачувају и захваљујући камери коју су далеке 1966. купили у Чехословачкој. Бележили су значајне породичне тренутке, а већина њих нераздвојна је управо од места на ком је настала- Микронасеља.