najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Posle današnjeg zemljotresa sa epicentrom u Rumuniji, oglasio se MUP Srbije i građanima predočio šta treba raditi u slučaju jačeg podrhtavanja tla. Zemljotres jačine 5,2 stepena po Rihteru, sa epicentrom u rumunskoj Krajovi, osetio se danas oko 16 sati u mnogim gradovima Srbije, pa i Beogradu.
MUP napominje da u slučaju jačeg zemljotresa ne treba paničiti već slediti ova uputstva.
Istorijski arhiv Kikinda odazvao se akciji slobodne škole „Pionir” i zamenio je rashodovani, elektronski otpad za sadnice drveća. Od „Pionira” je Arhiv dobio sadnice smrče, a Srđan Sivčev, vršilac dužnosti direktora i koordinator digitalnih procesa Nikola Radosavčev su, uz pomoć inženjera šumarstva Miodraga Radovanovića iz JP „Kikinda”, zasadili sadnice na parceli u ulici Šumica.
„Pionir” je dobio nagradu za najbolji „Šta nam teško” volonterski projekat za 2022. godinu. Akciju zamene neispravnih ili dotrajalih elektronskih uređaja za sadnice pokrenuli su u oktobru prošle godine kada su pozvali firme, škole i pojedince da se uključe kao donatori elektronike ili sadnica.
Volonterska ideja „Popravi i zameni” neformalne grupe „Pionir slobodna škola” je uz angažovanje i povezivanje volontera i zajednice uspešno realizovana. Veliki broj sadnica zamenjen je za staru elektroniku, koju su dalje popravljali i koja se sada koristi u školi ili donira drugim školama.
Iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine apelovali su na sugrađane da se odazovu akcijama dobrovoljnog davanja krvi jer su zalihe dragocene tečnosti na niskom nivou. U Crvenom krstu Kikinda danas je održana druga februarska akcija.
-Nadamo se da ćemo danas prikupiti barem 80 jedinica. Zalihe krvi su na izuzetno niskom nivou stoga apelujem na sve građane Kikinde i okoline da se odazovu našim akcijama i nekom bukvalno spasu život. Potrebni su nam davaoci svih krvnih grupa. Posebno akcentujemo one sa negativnih RH faktorom zbog njihove veće univerzalnosti i pogodnosti-apelovala je dr Neda Kocić iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine.
O svim terminima ovogodišnjih akcija dobrovoljnog davanja krvi, sugrađani mogu da se informišu putem letka- kalendara koji je, u saradnji sa Crvenim krstom Kikinda, štampalo Javno preduzeće Kikinda i dostavlja ih uz januarske račune za komunalne usluge. Zaposleni u ovom javnom preduzećeu, danas su, i ličnim primerom pokazali humanost. Jelena Pantelić je, poput brojnih svojih kolega, dugogodišnji davalac dragocene tečnosti.
-Javno preduzeće Kikinda kao preduzeće čija je osnovna delatnost u službi građana i van svojih poslovnih delokruga, želi da promoviše najhumane vrednosti našeg društva. Zaposleni u JP Kikinda uvek se rado odazivaju akcijama dobrovoljnog davanja krvi. Ovog meseca štampali smo kalendar dobovoljnog davanja krvi kao vid informacije i podsetnika za predstojeće akcije. Dobrovoljno davalaštvo krvi je za davaoce mala stvar, a znači život onima kojima je potrebna. Za naše preduzeće to je društvena odgovornost, time pokazujemo i spremnost za brigu o članovima lokalne zajednice i dajemo primer drugim preduzećima i institucijama na teritoriji našeg grada- kaže Jelena Pantelić, pejzažna arhitektica i stručna saradnica za GIS u sektoru vodovoda i kanalizacije.
Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda ističe da je u ovoj godini povećan broj akcija u odnosu na ranije. Naredna će biti održana 23. februara.
-Tokom 2023. godine planirano je 30 akcija dobrovoljnog davanja krvi. Kalendari koje je štampalo JP Kikinda informisaće sugrađane o svim terminima kako bi lakše mogli da se organizuju i odazovu akcijama darivanja dragocene tečnosti –navodi Bjeljac.
Među sedamnaestoro mladih koji su danas prvi put dali krv su i Milena Nikolić i Sandra Mihaljev. Današnjoj akciji odazvalo se 64 davalaca, od kojih je 57 darovalo dragocenu tečnost, dok je sedmoro odbijeno iz medicinskih razloga. Među davaocima je bila 21 osoba ženskog pola.
Na četvrtom „Sajmu zavičaja – zavičaj kroz privredu, turizam i kulturu” koji je otvoren u hali „Master” Novosadskog sajma učestvuje oko 120 izlagača iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske i Crne Gore. Među njima su i članice udruženja žena iz Nakova, Novih Kozaraca i Banatskog Velikog Sela, kao i predstavnici udruženja „Krajiški višeboj”. Učesnike sajma je posetio Mladen Bogdan, predsednik gradskog parlamenta.
-Važnost sajma je u povezivanju našeg naroda u matici i u regionu, Ovde možemo da vidimo svu osobenost i posebnost koju je naš narod poneo iz svih krajeva iz kojih potiče. Tu smo i da pružimo podršku našim udruženjima koja se ovde predstavljaju. Ovo je prilika i da se susretnemo sa prijateljima iz regiona i dogovorimo nastavak saradnje i zajedničke projekte. Važno je da vodimo politiku prisajedinjenja i ujedinjenja jer zajedno možemo sve – rekao je Bogdan.
Cilj manifestacije je okupljanje, povezivanje i jačanje saradnje institucija, organizacija, zavičajnih i srodnih udruženja iz Srbije i regiona. „Sajam zavičaja” pokazuje bogatstvo naše kulturne baštine.
-Doneli smo tkanje, pletenje, vez. Naravno, poneli smo i našu pitu krompirušu čime smo želeli i da predstavimo manifestaciju koju u Novim Kozarcima održamo redovno- „Pitijadu“-navodi Radmila Radulović iz Udruženja žena Novi Kozarci.
Ovaj tradicionalni sajam kulture, privrede i turizma organizuje Pokrajinski Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, a finansijski ga podržava Vlada Vojvodine. Manifestaciju su otvorili pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić i direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Aleksandar Đedovac.
Kako bi došao u posed novog pištolja, jer stari revolver kao ni pištolj koji je dobio od svog saborca, nisu bili pouzdani, Kosta Sredojev Šljuka trebalo je te februarske večeri 1944. godine da se sastane sa izvesnim Stojanom Grujićem. Pripadnici narodnooslobodilačkog pokreta nisu znali da je dvadesetdvogodišnji mladić zapravo agent kikindske policije koji je, nakon više uspešno obavljenih akcija za Nemce, dobio zadatak da Šljuku, istaknutog borca i revolucionara, namami u zamku.
Kosta Sredojev, dvadesettrogodišnji student prava prijatne spoljašnosti bio je jedna od dominantnih ličnosti narodnooslobodilačke borbe u Kikindi i okolini i rukovodilac Komunističke partije Jugoslavije.
Dan pre kobne večeri, Šljuka je bio na Vincaidu, gde je drugovima pokazao nekoliko metaka koje je dobio od mladića koji će mu, kako je rekao, sutra uveče dati i pištolj.
Novoimenovani šeg policije u Kikindi Kornelijus Lalijer, kapetan Banatske državne straže, zatražio je od svog poverenika Stojana Grujića da sastanak sa Šljukom organizuje kraj zida bolnice. O pripremi zasede za istaknutog borca oslobodilačkog pokreta, Lalijer je obavestio i komandanta policije okupiranog Banata Juraja Špilera, gvozdenu pesnicu nacističke vlasti. Špiler je, sa pripadnicima Udarne grupe i nekoliko gestapovaca stigao u Kikindu. Pored agenata kikindske policije, za akciju Šljukinog hvatanja angažovao je i svoje agente predvođene Jozefom Vilhelmom. Ovaj podnadzornik policijskih agenata Odseka javne bezbednosti isticao se po fizičkoj brutalnosti nad uhapšenima, te su ga zvali „Krvavi Vili“.
Organizovana je zaseda. Agenti su bili raspoređeni u ulici Đure Jakšića, u kućnim vratima, prozorima, na raskrsnicama. Špiler je Grujića lično prevezao do jedne sporedne ulice, nedaleko od mesta sastanka i dao mu revolver uz napomenu da puca, ukoliko Šljuka pokuša bekstvo. Dogovoreno je bilo da Šljukinu pojavu označi paljenjem šibice. U jednom dvorištu, nedaleko od mesta sastanka, čekali su i Špiler i Lalijer.
Šljuka je stigao u zakazano vreme. Nakon što su se on i Grujić pozdravili, krenuli su jedan uz drugog. U jednom trenutku, Grujić je zastao i upalio šibicu. Na dati znak, agenti i Vilhelm su potrčali prema Šljuki, koji je pružio otpor. Zasuli su ga vatrom iz automatskog oružja. To je bio kraj neustrašivog borca i rodoljuba Koste Sredojeva Šljuke.
Posle njegove pogibije, u Kikindi je usledilo masovno hapšenje skojevaca i njuhovih simpatizera.
Sokolsko društvo u Kikindi je, pred Drugi svetski rat, pored gimnastike, negovalo pozorišni i muzički amaterizam. Na scenu su postavljali dela naprednih dramskih pisaca. Jedno vreme je na repertoaru bio komad „Oslobođenje Koste Šljuke“ književnika i reditelja Petra Petrovića Pecija. Glavna uloga pripala je Kosti Sredojevu, pa je po njoj i dobio nadimak Šljuka.
Nakon Šljukine pogibije, izdajnik Stojan Grujić otišao je u Iđoš, sa zadatkom da uđe u trag grupi ilegalaca. Tamo je meštanin Voja Miladinski, ne sluteći da je ovaj agent policije, trebalo da ga poveže sa jednom skojevskom grupom. Međutim, kako se Grujić u kafani zapio i počeo da vrbuje jednog meštanina, Miladinski ga je razotkrio, te je uhvaćen.
Aktivisti NOP-a sproveli su ga na napušteni salaš u dragutinovačkom ataru. Na salašu je bio Braca (Toma Granfil) u svojstvu predsednika Oblasnog vojnog suda za Banat. Suđenje je održano u praznoj povećoj štali. Kod Grujića su pronašli Šljukin pištolj. Kad je video da nema kud, Grujić je priznao da se na izdajničku službu obavezao prilikom hapšenja u maju 1943. godine jer nije mogao da izdrži batine i mučenje. Njegove molbe da mu sud poštedi život nisu uslišene. Kao narodni izdajnik, osuđen je na smrt i kazna je odmah izvršena.
Zbog radova na sanaciji havarije, od 11 časova bez daljinskog grejanja ostali su korisnici u delu Mikronaselja: Svetosavska ulica brojevi 107, 107 a, 107 b i 107 v.
Kako navode u Javnom preduzeću Toplana Kikinda, završetak radova i normalizacija grejanja očekuju se u popodnevnim satima.
U saradnji sa Crvenim krstom Kikinda Javno preduzeće „Kikinda” pozvalo je korisnike da se odazovu akcijama dobrovoljnog davanja krvi, tako što su uz račune za komunalne usluge štampali i flajer – kalendar akcija dobrovoljnog davanja krvi u 2023. godini.
-U današnje vreme kada je humanost stavljena na veliki test, naši zaposleni se trude da budu dobri sugrađani i da ispune ličnu misiju humanosti, tako da se jedan značajan broj njih redovno odaziva akcijama dobrovoljnog davanja krvi. Zato apelujemo, ukoliko ste zdravi i imate između 18 i 65 godina, da se odazovite pozivu i pomognete da se obezbedi dovoljna količina krvi za one kojima je neophodna. Kalendar sa terminima dobrovoljnog davanja krvi možete da vidite na flajeru koji ćete dobiti uz račun – saopštili su iz JP „Kikinda”.
Naredna akcija dobrovoljnog davanja krvi u kikindskom Crvenom krstu biće održana u ponedeljak 13. februara, a potom u četvrtak 23. februara.
Akcijom „Fotka na dar, to je prava stvar“, u kikindskom Centru za pružanje usluga socijalne zaštite žele da slave ljubav, podršku i zajedništvo. Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna organizuju fotografisanje sugrađana, a sva prikupljena sredstva biće usmerena za lečenje dvogodišnjeg Damjana Petrova.
-U ponedeljak, fotografisanje će biti održano od 10 do 14 sati ispred Kulturnog centra, a u utorak, takođe od 10 do 14 sati, u prostorijama Centra za pružanje usluga socijalne zaštite. Imaćemo i različite rekvizite za slikanje, sve smo prirpemili. Fotografisanje će se naplaćivati od 200 dinara, pa naviše, ko koliko želi da donira, a sav prihod će ići za lečenje Damjana Petrova. Pozivamo sugrađane da se odazovu ovoj humanitarnoj akciji. Svaku priliku rado koristimo da iskažemo humanost i solidarnost – ističe Adrijana Anđelić, radni terapeut u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite.
Sugrađanin Damjan Petrov (2021) je na porođaju ostao bez kiseonika zbog teškog porođaja i obmotanog pupčanika oko vrata. Leči se klinici za dečiju neurologiju zbog epilepsije kao i u specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i neurološki razvoj. Sredstva su mu potrebna za fizikalne terapije, logopedske i defektološke tretmane, MRI dijagnostiku, kao i za specijalističke preglede.
Poznati novosadski pank rok sastav „Ateist rep” trebalo je večeras od 22 sata da nastupi u Pabu J u Kikindi, ali je zbog bolesti člana benda, koncert pomeren za 24. februar.
Jedan od koncertno najaktivnijih domaćih bendova, kikindsku publiku će, kako je najavljeno, obradovati retrospektivom najvećih hitova.
„Ateist rep” je prošle godine jubilarnim hiljaditim koncertom u Barutani obeležio 33 godine postojanja i rada. Prvi koncert imali su u Novom Sadu 22. maja 1989. godine. Na vrh skoro svih top lista u bivšoj Jugoslaviji, lansirali su ih hitovi „Varburg limuzina” i „Blu trabant”. Objavili su šest studijskih albuma, jedan zajednički sa nemačkim bendom „Defender of the Universe”, koncertni DVD, lajv sa nastupa u Beču i monografiju izdatu povodom 20. rođendana.
Ministarstvo odbrane pozvalo je sve zainteresovane da u okviru akcije „Otvorena vrata“ posete vojne škole – Vojnu akademiju, Vojnu gimnaziju i Srednju stručnu vojnu školu „1300 kaplara” u subotu 11. februara, od 10 do 13 časova.
To će biti prilika da se detaljno informišu o nastavnom planu i programu, smerovima, uslovima za život i rad u vojnim školama, uslovima konkursa i procedurama za upis u vojne škole u školskoj 2023/2024. godini.
U učionicama i kabinetima vojnih škola dočekaće ih kadeti i učenici, kao i njihove starešine i profesori, spremni da odgovore na sva pitanja, ali i predstave život i rad u vojnim školama.
Akcija „Otvorena vrata“ biće organizovana svake subote tokom trajanja konkursa, od 10 do 13 časova, zaključno sa subotom 25. marta.
Konkurs za upis u vojne škole – Vojnu akademiju, Vojnu gimnaziju i Srednju stručnu vojnu školu „1300 kaplara“ biće otvoren od 15. februara, a zainteresovani kandidati i kandidatkinje moći će da podnesu prijave do 31. marta.
