Jelena Trifunović

struja

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о енергетски угроженом купцу којом је дефинисала категорије оних грађана који остварују права на умањење месечне обавезе плаћања електричне енергије и за ове намене обезбедила средства у износу од 1.500.000.000 динара.

Уредбом су првенствено обухваћени корисници права на новчану социјалну помоћ и дечји додатак или увећани додатак за помоћ и негу другог лица, као и домаћинства са минималним приходима.

Одређене су и обавезе локалних самоуправа да податке о свим енергетски угроженим купцима који могу остварити ово право, достављају енергетском снабдевачу сваког месеца.

Ови подаци биће објављивани на интернет страници Министарства рударства и енергетике..

Mbogdan

Суграђани који због лоше материјалне ситуације нису у могућности да купе потребне лекове или медицинска помагала, и у години на измаку могли су да рачунају на помоћ Града. За ту сврху у градком буџету у 2022. години било је опредељено два милиона динара. Једнократну помоћ одобрава Комисија коју, поред запослених у надлежном секретаријату, чине лекари специјалисте, директор Дома здравља, директор Центра за социјални рад и координатор Црвеног крста.

-Комисија за једнократну помоћ у куповини лекова, медицинских помагала и помоћи у лечењу још један је начин како да се помогне суграђанима који због ниских или недостатка примања, нису у могућности да приуште потребну терапију, помагала или лечење које није покривено код РФЗО- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Комисије.

-Постојање Комисије се показало заиста потребном. Заседамо једном месечно и просечно се разматра 15 до 20 захтева који се подносе у градској управи. Право на остваривање ове једнократне помоћи имају социјално угрожени суграђани који имају преписану терапију која се не издаје на рецепт него ју је потребно купити. Ту спадају различити медикаменти, ортопедска и друга помагала, као и лечења која не покрива РФЗО. Захтеви се пре свега односе на пунолетна лица, међутим у више наврата на овај начин, знатним новчаним средствима, помогнуто је и лечење деце. Један број наших суграђана нажалост није у могућности себи да обезбеди потребну терапију. Град Кикинда им помаже путем ове Комисије како би могли да дођу до тих лекова. Важно нам је да свима који имају здравствене проблеме помогнемо колико можемо у сарадњи са здравственим установама и Центром за социјални рад. Само заједно можемо на прави начин да будемо ту за грађане- истиче Богдан.

У овогодишњој градској каси опредељено је и три милиона динара за финансијску подршку за лечење малолетне деце оболеле од тешких и ретких болести. Томе је претходила иницијатива групе суграђанки „Маме солидарно“ чију је петицију подржало  више од 3.000 грађана. Приликом усвајања буџета, надлежни у локалној самоуправи указали су да ће, уколико буде потребе, тај износ намењен лечењу деце повећати. На срећу, испоставило се да за тим није било потребе- до сада је утрошена четвртина опредељених средстава.

 

 

 

Udruženje MS

Представници кикиндског Удружења оболелих од мултипле склерозе обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом завршили су обиласком и поделом пакета хране и хигијене непокретним и тешко покретним пацијентима.

-Имамо 12 непокретних и тешко покретних пацијената у Кикинди и околним селима, који нису могли да дођу на вечеру коју смо имали поводом обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом. Решили смо да новац од донација од града и ресорног министарства уложимо у куповину пакета, да их све обиђемо. Иначе смо их обилазили једном годишње, али сада смо одлучили да то радимо чешће. Заиста им много значи- искрена је Бранкица Мишков из кикиндског удружења оболелих од МС које броји педесетак чланова.

Речи захвалности и сузе радоснице најбоље су сведочили колико је непокретним и тешко покретним члановима Удружења значила ова посета, као и пажња и подршка коју добијају од удружења.

 

 

 

 

 

 

Naš vojnik naš heroj

Mинистарство одбране и Министарство просвете Владе Републике Србије расписали су наградни конкурс за ученике основних школа под називом „Наш војник, наш херој”.

Основци ће имати прилику да припреме креативни рад на тему „Жене у Војсци Србије. Хероине прошлог, садашњег и будућег времена”, а најуспешније очекују вредне награде.

Ученици ће своје стваралаштво моћи да искажу у једној од три категорије.

Из српског језика конкурисаће литерарним радом – песмом или прозним текстом, док ће надарени за сликарство моћи да приложе ликовни рад у техници по избору.

Основци који су надарени за технику и технологију биће у прилици да се изразе кратким видео клипом или макетом која ће на најбољи начин представити њихово виђење наведене теме.

Пропозиције конкурса налажу да рад треба да буде оригинална, аутентична креација и да не сме нарушавати ауторска права нити интелектуалну својину других лица.

За најкреативније ауторе по старосним категоријама, али и њихове наставнике, Министарство одбране припремило је вредне награде – првопласирани ће добити наградни боравак у војном хотелу на Тари, друго место доноси наградни боравак у војном објекту за одмор и рекреацију у Врњачкој Бањи, док ће трећепласирани бити награђени књигама.

Основци који желе да учествују на конкурсу треба да предају радове наставницима разредне или предметне наставе до 20. фебруара 2023. године.

Наставници врше одабир најбољих радова, а након извршене селекције изабране радове потребно је доставити најкасније до 1. марта 2023. године Управи за традицију, стандард и ветеране Сектора за људске ресурсе Министарства одбране Републике Србије.

Министарство одбране позива све заинтересоване ученике основних школа да покажу креативност на тему „Жене у Војсци Србије. Хероине прошлог, садашњег и будућег времена” и заслуже вредне награде.

 

pa se vidimo u snu

Представа кикиндског позоришта „Па се видимо у сну“, по концепту и идеји Николе Завишића и Уне Ђелошевић, гостује вечерас од 20 сати у Битеф театру у Београду. Овај комад који се игра на малој сцени премијерно је изведен 10. јуна.

Никола Завишић је и сценограф, драматург и редитељ, а Уна Ђелошевић, драматург и кореографкиња.

Костимографкиња је Суна Кажић, а у глумачкој подели су: Анђела Киковић, Тања Марков Крижан/ Уна Ђелошевић, Михаило Лаптошевић, Владимир Максимовић, Никола Јоксимовић, Алекса Марковић. Користе се текстови Јунга Песое и свих учесника представе.

Pijaca nova

На састанку представника Министарства финансија и Удружења пијачних продаваца Опстанак усаглашено је да се до 31. децембра 2023. продужи рок у коме обавезу фискализације немају обвезници фискализације који се баве прометом добара и услуга на пијачним тезгама, речено је Танјугу у министарству.

Министарство финансија ће иницирати одговарајућу измену Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко електронског уређаја.

Пијачни продавци су били изузети од примене новог закона о фискализацији до почетка наредне године, а сада ће им бити рок продужен до краја 2023. године.

 

Melodianum Choir

Међународни фестивал хорске музике „Мелодианум“ ове године поред такмичарског дела и три концертне вечери, обухватиће и предавања еминентних професорки о хорској музици. За такмичење се пријавило четрдесетак хорова из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске. О најбољим наступима, у девет категорија, одлучиваће осмочлани жири на челу са проф. др Биљаном Јеремић.

За публику ће бити организоване три концертне вечери. У петак у Храму Светог оца Николе са почетком у 20 сати биће уприличен наступ Хора певачког друштва „Преподобни Рафаило банатски“ из Зрењанина. У суботу, од 19 часова у Народном музеју биће одржан концерт Женског вокалног састава „Рес Миранда“ из Новог Сада и Мушке вокалне групе „Паноника“ из Зрењанина, а у недељу, такође у Музеју од 19 сати, наступиће Зрењанински камерни оркестар са „Бисерима класичне музике“.

-Хор „Рес Миранда“ је освојио Гран При нашег фестивала прошле године, па ћемо им у суботу уручити награду- каже за Кикиндски портал Марко Марковљев, директор Културног центра Кикинда.

-За хорске певаче и све оне који су љубитељи хорске музике, на овогодишњем фестивалу имаћемо и два предавања односно радионице. Тема проф. др Антоанете Радочај Јерковић биће „Хорска уметност из различитих песпектива“, а проф. др Аготе Виткаи Кучере „Глас као човеков најважнији инструмент“.

Почели смо 2020. године, за време пандемије, када ни многе манифестације које су постојале, нису могле да се одрже. Веома смо задовољни што сваке године уводимо неку новину и постајемо значајно место у хорском и музичком свету. Следеће године, надам се, имаћемо више образовних садржаја, а у неком будућем моменту очекујем да ћемо моћи да такмичење одржимо и уживо- закључује Марковљев.

Организатор Фестивала „Мелодианум“ је Културни центар Кикинда, а покровитељи су Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

 

 

 

пудер од лудаје 1

Пољопривреднo газдинство Крстоношић посвећено је производњи здраве хране. Производњу хладно цеђених уља, почели су пре две године. Њихови производи наишли су на велико интересовање купаца, а недавно су проширили  асортиман производњом биљних путера. Пробна серија путера од семена лудаје голице планула је током протеклих Дана лудаје.  Укусан и здрав намаз произведен је без икаквих додатака, а погодан је и за вегетаријански или постан режим исхране.

-Добија се од благо печеног семена голице када се самеље на млину велике снаге и са великим бројем обртаја. Није потребно додавати ни кап уља, никакву течност, ни зрно соли нити шећера, само 100 одсто семе голице. Помеша се са сопственим уљем и претвори у пасту, попут путера од кикирија,  истом технологијом се добија.Неутралног је укуса, ни слано ни слатко. Као намаз  је најпопуларнији, а има доста рецепата на интернету како се све може употребити- каже Владимир Крстоношић.

Ово пољопривредно газдинство  производи хладно цеђења уља од осам врста сировина- сунцокрета, лана, кикирикија, конопље, уљане репице, мака, уљане тиквице и црног кима. Све биљке успевају на севернобанатским пољима.

-Неке од ових уљарица сами производимо, а неке набављамо у компензацији за услуге цеђења. Почели смо пре тачно две године, када смо крајем новембра набавили пресу у чему нам је значајно помогао конкурс града. Производимо и протеинска брашна од пет врста уљарица. У почетку је продаја надмашила наша очекивања, а сада се то стабилизовало. У међувремену смо почели смо да снабдевамо једну продавницу здраве хране у Београду и једну у Косовској Митровици.

Голица је специфична врста бундеве чије семе нема опну. Семе је богато аминокиселинама, здравим масноћама, протеинима и витаминским комплексом. Поред путера од семена лудаје голице, ПГ Крстоношић производи и путер од кикирикија.

Теглица од 280 грама путера од семена бундеве кошта 650 динара, док теглица од 300 гр путера од кикирикија стаје 400 динара. Иста је запремина, али разлика у маси настаје због тога што кикирики садржи већи проценат масноће, а лудаја суве материје. Цене уља крећу се од 350 динара за уље од сунцокрета или уљане репице (0,75 л) па до најскупљег- уља од црног кумина (1 дл кошта 800 динара и 2,5 дл 1800 динара).

 

povratak na selo

Село хвали, а у граду живи- не важи у случају породице Ћук. Ивана и Горан, родитељи четворогодишње Саре и тромесечне Софије, одлучили су да своју породичну оазу направе на селу. Ту су видели могућност да живе комфорније, здравије и деци пруже свакодневни додир са природом.

Горан је као дечак са породицом избегао из Хрватске, а Ивана је из Новог Кнежевца. После подстанарског живота у Кикинди, прилику да дођу до свог крова над главом пружио им је програм доделе сеоских кућа избеглим лицима који је Комесаријат за избеглице реализовао са Градом.

Свој дом су пронашли у Руском Селу.

migranti u muzeju

Занимљива музејска тура –од упознавања са историјатом града и локалним наслеђем кроз сталну музејску поставку, преко учешћа у радионици истраживања совиних гвалица па до изложбе о фудбалу „Збирка у шеснаестерцу” организована је данас за групу од 24 миграната из Марока и Авганистана. Међу посетиоцима кикиндског Народног музеја био је и  Салман Ахнуш (25) из Марока. Пре скоро два месеца напустио је родну земљу, а у Прихватном центру у Кикинди борави  тек пет дана.

-Кикинда као мали град ми се свиђа и у кампу су пријатни према нама. Ово је лепа прилика да научим нешто више о култури и историји Кикинде. Наша култура се доста разликује. Завршио сам за кувара. Желим да идем у Италију, тамо имам пријатеља који ће ме запослити да радим грађевинске послове. Мароко је отворена земља за туристе, али је тамо скуп живот, млади људи немају посла, лоша је економска ситуација. Тамо су моја жена и син, очекујем да ми се касније и они придруже у Италији- рекао је Ахнуш.

Јелена Станаревић из Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију подсећа да је и прошлогодишња организована посета миграната музеју имала позитиван одјек.

-Посету музеју организовали смо у склопу инклузије и интеграције. Желели смо да укључимо избеглице из Прихватног центра у Кикинди, да им улепшамо дан и да нешто науче о граду у ком се налазе.  У посети је 12 миграната из Марока и 12 из Авганистана. Тренутно је у Прихватном центру у Кикинди око 400 миграната из Бангладеша, Индије, Сирије, Пакистана, Авганистана, Марока- рекла је Станаревић.

Обилазак Музеја започет је упознавањем са незаобилазном музејском атракцијом, мамутицом Киком.

-Драго нам је да мигрантима укажемо добродошлицу. Мислим да је важно да будемо гостољубиви и покажемо им наслеђе града у ком тренутно бораве. Према новој дефиницији донетој летос на генералној конференцији ИКОМ-а, музеј је отворено и инклузивно место чији је задатак да угости како редовне посетиоце, тако и маргинализоване и мањинске групе- указао је Драган Киурски, кустос педагог Народног музеја.