Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Za čistiju životnu sredinu: Uspešna edukacija o selekciji otpada

Jelena Trifunović March 19, 2026

Edukativne aktivnosti u okviru projekta unapređenja primarne selekcije otpada na teritoriji grada Kikinde odvijaju se prema planu i privode kraju, a propraćene su velikim interesovanjem učenika. Posebno su zapaženi pozitivni utisci dece, koja sa entuzijazmom učestvuju u radionicama, predavanjima i eko-kvizovima, brzo usvajajući osnovna znanja o pravilnom razvrstavanju otpada i zaštiti životne sredine.

Projekat je obuhvatio eko-edukaciju dece u vrtićima i školama, kao i edukaciju građana u seoskim sredinama, udruženjima penzionera i stambenim zajednicama. Fokus je na primarnoj selekciji otpada na mestu nastanka, kao i na pravilnom upravljanju kabastim i građevinskim otpadom.

Kroz uključivanje lokalne zajednice i motivaciju građana za uređenje svog okruženja, projekat doprinosi razvoju ekološke svesti i stvaranju zdravijeg životnog prostora.

Kompanija FCC Kikinda podseća korisnike da je omogućena dostava mesečnih računa putem elektronske pošte.

Svi sugrađani koji žele da račune primaju na e-mail adresu mogu se prijaviti i na taj način doprineti bržoj i jednostavnijoj dostavi, kao i smanjenju upotrebe papira.
Potrebno je da zahtev za dostavljanje računa putem e-maila zajedno sa šifrom korisnika dostavite na e-mail: reklamacije@fcc-group.rs.
Izborom elektronske dostave računa mislimo zeleno – štedimo papir, čuvamo prirodne resurse i zajedno doprinosimo zaštiti životne sredine.

Detaljne informacije o načinu prijave nalaze se na poleđini Vašeg računa za komunalne usluge.

Takođe, iz kompanije FCC Kikinda podsećaju korisnike da su u obavezi da kante za otpad iznose u skladu sa rasporedom koji su dobili prilikom podele kanti, kao i da u posude ne odlažu zaprljan i neadekvatan otpad.

Zahvaljujemo na saradnji i odgovornom odnosu prema zajednici- navode u kompaniji FCC.

Švercovali belu tehniku i mobilne telefone

Jelena Trifunović March 19, 2026

Protiv Č. D. (39) iz Bašaida, kao i protiv M. D. (36) i I.F. (45) iz Negotina biće podnete krivične prijave zbog ilegalne trgovine belom tehnikom i mobilnim telefonima, saopštio je MUP Srbije.

Oni se sumnjiče da su, nemajući ovlašćenje za trgovinu, u svrhu dalje prodaje, nabavili 56 komada proizvoda bele tehnike različitih robnih marki i 15 komada mobilnih telefona sa pratećom opremom, ukupne vrednosti oko 920.000 dinara.

Krivične prijave protiv njih će podneti pripadnici MUP-a, UKP, Službe za suzbijanje kriminala, Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala i policijski službenici policijskih uprava u Kikindi i Boru, u saradnji sa Odeljenjem tržišne inspekcije u Negotinu, a u nastavku akcije suzbijanja sive ekonomije.

Niti stručni, niti studentski, već politički skup

Jelena Trifunović March 16, 2026

Studentska tribina o navodno zdravoj okolini održana je u kafiću, taman da između dva gutljaja espresa, stane i po koja dobro poznata, politička parola.

Da ne bude zabune, na tribini je broj studenata bio zanemariv, pa je jasno da je epitet studentski samo dekoracija za plasiranje političke platforme.

– Ono što nije sporno to je da ovo nije bio stručni skup, nego politički. Nije mi poznato da se stručni skupovi organizuju po kafanama, uz svo uvažavanje predavača. Koliko sam mogao da čujem i pročitam, teme su bile u vezi životne sredine i zagađenja vazduha i vode. Jesu aktuelne teme, ali sam očekivao mnogo više. Nema svakodnevnih životnih tema za narod i predloga za rešavanje, čak ni onoga o čemu su pričali. Ugalj i Kikinda baš i nemaju neku vezu. Pitanje pijaće vode u gradu je rešeno, rešava se i u selima. Ja kada pričam sa narodom, pričam o konkretnim stvarima. Lepo je znati teoriju, mada i oko toga bi mogli bolje da se pripreme, kako je bilo oko zagađenja pre 40, 20 godina, a kako je sad i koji su planovi države oko toga. Zanimljivo je što se na ovakvim skupovima nikada ne pominje uticaj zagađenja od NATO bombi nakon agresije. Po strukturi prisutnih, primeti se da i nisu baš zainteresovali svoje vršnjake i generaciju- ocenio je gradonačelnik Mladen Bogdan i naglasio da je “sporno to što je domaćin skupa pravno lice koje neovlašćeno posluje u gradskom objektu”.

-U prvostepenim sudskim postupcima je presuđeno u korist Grada, čeka se potvrđivanje na drugostepenim. U svakom slučaju, gradski poslovni prostori, koje u zakup uzimaju pravna lica za ugostiteljske delatnosti, nisu i ne mogu biti prostori za organizovanje političkih aktivnosti- istakao je Bogdan.

Nemačka masovno deli ratne brošure: Prevencija ili tiha najava velikog sukoba?

Jelena Trifunović March 16, 2026

Kako piše portal “Srpski ugao”, u martu 2026. godine, dok Bliski i Srednji istok gore u ratnom plamenu i rastu globalne tenzije, a cene energenata ponovo skaču, Nemci otvaraju poštansko sanduče i pronalaze brošuru sa naslovom „Vorsorgen für Krisen und Katastrophen“ („Priprema za krize i katastrofe“).

Na ilustraciji žena slaže konzerve i baterije. Međutim, za razliku od ranijih izdanja u novoj verziji više nema umirujuće formulacije da je rat „malo verovatan“.

Naprotiv, Savezni ured za zaštitu stanovništva i pomoć u katastrofama (BBK) sada otvoreno navodi da „čak ni rat više nije toliko isključen kao pre nekoliko godina“. Brošura se u velikom broju deli građanima po sandučićima i opštinama širom zemlje.

Tajming je upadljiv, usred krize na Bliskom istoku i dok rat u Ukrajini traje godinama, Berlin šalje poruku građanima da se sami pripreme za vanredne situacije.

Kako prenose nemački mediji Zidojče cajtung (Süddeutsche Zeitung), Korektiv (correctiv.org) i portal Augengeradeaus, nova verzija brošure predstavlja značajnu reviziju izdanja iz 2019. godine.

Iz teksta su uklonjene rečenice koje su ranije smirivale javnost, a uvedena su poglavlja o zaštiti od eksplozija, vazdušnih napada, sajber-napada i dezinformacija. Brošura sadrži i savete kako razgovarati sa decom o mogućim ratnim scenarijima.

U „BBK“ navode da su promene uvedene nakon velikog broja pitanja građana posle ruskog napada na Ukrajinu i rasta globalne nesigurnosti. Lokalne verzije brošure, poput „Sicher in Taufkirchen“(Sigurno u Taufkirchenu), već se distribuiraju u Bavarskoj, Hamburgu i drugim nemačkim pokrajinama.

Istovremeno, kritike su sve glasnije. Deo medija i komentatora, među njima i Cajt (ZEIT) i Korektiv, upozorava na moguće stvaranje nepotrebne panike i smatra da se ovakvom komunikacijom građani postepeno navikavaju na ratnu retoriku.

Skeptici tvrde da se time opravdavaju velika ulaganja u odbranu i vojsku, koja bi prema planovima ministra Aleksandera Dobrinta mogla dostići desetine milijardi evra do kraja decenije.

Na društvenim mrežama i forumima mnogi se pitaju da li vlada raspolaže scenarijima koje javnost ne poznaje od mogućih hibridnih napada na infrastrukturu do šireg evropskog bezbednosnog konflikta.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Masovna distribucija ovakvih brošura u Nemačkoj deluje kao signal da evropske vlasti sve ozbiljnije razmatraju scenarije krize. Dok Berlin poziva građane da prave zalihe hrane, vode i baterija, istovremeno ulaže milijarde u vojnu pomoć i jačanje odbrane. Ostaje pitanje da li je reč o razboritoj preventivi ili pripremi javnosti za dugotrajniju bezbednosnu nestabilnost.

Istorija pokazuje da političke i bezbednosne turbulencije u velikim evropskim državama retko ostaju ograničene samo na njih, posledice često oseti čitav kontinent. Zato ovakvi potezi Berlina zaslužuju pažnju i trezvenu analizu, bez panike, ali i naivnosti.

Izvor: Srpski ugao

Foto: Printskrin

Kvalitet života u gradovima u Srbiji: Sombor prvi, Kikinda u prvih deset

Jelena Trifunović March 16, 2026

Preliminarni rezultati istraživanja percepcije građana pokazali su da su Sombor, Šabac i Pirot gradovi u kojima su najkvalitetniji uslovi za život u Srbiji, a na visokom devetom mestu našla se Kikinda- piše magazin Forbes Srbija.

Na listi prvih 10 našlo se ukupno šest vojvođanskih gradova- Sombor, Vršac, Subotica, Sremska Mitrovica, Kikinda i Novi Sad. Na začelju liste su Vranje, Novi Pazar i Zaječar.

Primera radi, Beograd se našao na 14. mestu, Zrenjanin na 16, a Užice na 19. mestu.

Građani su gradove ocenjivali kroz 10 dimenzija/kategorija odnosno 54 indikatora. Sombor je bio prvoplasirani u osam kategorija: bezbednost i zdravstvo, obrazovanje i ljudski kapital, mobilnost i pristupačnost, stanovanje, socijalna inkluzija i jednakost, ekonomija i tržište rada, životna sredina i klima, te javne usluge i uprava.

Zanimljivo je da je u kategoriji digotalna spremnost Kikinda prva, a Sombor drugi, dok je u kategoriji kultura i razonoda, Sombor na drugom mestu posle prvoplasiranog Pirota.

– Kako su građani obuhvaćeni ispitivanjem ocenjivali samo svoje prebivalište, može se zaključiti da su Somborci najponosniji na svoju zajednicu i u njoj vide bolje šanse za napredak nego Zaječarci – navodi Forbes Srbija.

Da su rezultati istraživanja vrlo zanimljivi, ocenjuje i gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Biti na 9. mestu od 28 gradova pokazuje da ipak ovi ovde ljudi rade nešto. Posebno kada vidite da je istraživanje radio „Forbs Srbija”, u saradnji sa medijima, koji blago rečeno, nisu naklonjeni vlasti. Apropo svih kritika, manje osnovanih, više onih neutemeljenih, iznošenja neistina, obmanjivanja javnosti i negiranja rezultata, ono što ne možete da sakrijete je ono se golim okom vidi. Mnogo toga je urađeno u poslednjih 10 godina, posebno u privredi i komunalnoj infrastrukturi. Da li je dovoljno? Nije. Važno je da znate potrebe i probleme naroda u svakom kraju grada i sela. Ljudi vide da se jedno po jedno rešava. Pokrenuli smo dosta važnih i krupnih stvari ove godine i očekuje nas još puno toga da uradimo- ocenjuje Bogdan.

U ovom istraživanju građani su birali između unapred definisanih izjava o svom gradu, broj ispitanika je odabran proporcionalno veličini svakog grada, a ispitanici su bili unapred upoznati s kojim ciljem se sprovodi istraživanje.

Rezultati istraživanja percepcije građana biće upotrebljeni za izradu Indeksa najboljih gradova Srbije (Best City Index). Na izradi ovog rangiranja radi Ekonomski fakultet u Nišu, uz podršku projekta UR Wise koji finansira Evropska unija.

Automobilska kriza u Nemačkoj: Boš ukida 22.000 radnih mesta

Jelena Trifunović March 13, 2026

Nemački tehnološki gigant Boš postigao je dogovor sa radničkim savetom o velikom smanjenju broja zaposlenih u automobilskoj diviziji „Mobiliti“. Do 2030. godine biće ukinuto čak 22.000 radnih mesta u Nemačkoj, gotovo dvostruko više nego što je najavljeno pre samo šest meseci. Reč je o jednom od najtežih udaraca nemačkoj industriji u poslednjih nekoliko decenija, kako navodi portal Srpski ugao.

Predsednik radničkog saveta Frank Zel potvrdio je da su sporazumi postignuti na gotovo svim lokacijama. Najavljeno je da će se primenjivati „najsocijalnije moguće“ mere za prevremeno penzionisanje, otpremnine i dobrovoljni programi, ali bez ozbiljnijeg otpora masovnim otkazima.

Ova otpuštanja su posledica duboke krize u automobilskoj industriji. Slaba potražnja za vozilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ogromni troškovi prelaska na elektromobilnost, visoke cene energije i sve jača konkurencija kineskih proizvođača stvorili su veliki finansijski pritisak. U Bošovoj automobilskoj diviziji procenjuje se godišnji minus od oko 2,5 milijardi evra, kako navodi portal Srpski ugao.

Profit kompanije već je znatno pao tokom 2025. godine, a uprava upozorava da bi 2026. godina mogla biti još teža.

Najviše su pogođeni tradicionalni industrijski centri – Štutgart-Fojerbah sa oko 3.500 radnih mesta, Šviberdingen sa 1.750, Bil sa 1.550, kao i Homburg i Vablingen, gde se planira potpuno gašenje proizvodnje do 2028. godine. Međutim, problem nije samo u Bošu. Slični potezi već su najavljeni u velikim nemačkim kompanijama poput CEF-a, Kontinentala i Folksvagena, koji takođe smanjuju broj zaposlenih.

Dok Berlin i Brisel snažno guraju energetsku i tehnološku tranziciju, mnogi u industriji upozoravaju da evropski radnici plaćaju najveću cenu tih promena, kako navodi portal Srpski ugao. Generalni direktor Boša Štefan Hartung otvoreno je rekao da „nema brzog rešenja“ i da bi mere mogle postati još bolnije ako se tržište ne oporavi.

Za desetine hiljada porodica u Baden-Virtembergu i drugim industrijskim regionima Nemačke ovo nije samo ekonomska statistika, već ozbiljna socijalna drama. Nemačka se suočava sa dubokim promenama koje će u narednim godinama odrediti sudbinu čitavog sektora.

Rat u Iranu slama čokoladni san: „Lindt & Sprüngli“ akcije padaju 10%

Jelena Trifunović March 12, 2026

Dok se švajcarski gigant čokoladne industrije „Lindt & Sprüngli“, još uvek oporavlja od prošlogodišnjih posrtanja, rat u Iranu zadaje novi udarac, piše portal Srpski ugao.

Kompanija je revidirala prognozu organskog rasta prihoda za 2026. godinu sa 6% na 4%, zbog manjeg broja azijskih turista u Evropi i opreznijih potrošača usled rastućih cena goriva. Akcije su na berzi pale za oko 10%, a kompanija najavljuje novo poskupljenje čokolade, prenosi švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“ (NZZ) u izveštaju od 10. marta 2026. godine.

Kao što „NZZ“ izveštava, izvršni direktor Adalbert Lehner ističe da su posledice rata u Iranu posebno vidljive u turističkom sektoru. Aerodromi u Dubaiju i Abu Dabiju, ključna čvorišta za međunarodni saobraćaj između Evrope, Azije i Australije, trenutno su zatvoreni, što dovodi do naglog pada broja azijskih turista u Evropi. To direktno pogađa prodaju Lindtovih proizvoda u „duty-free“ prodavnicama na aerodromima, ali i u glavnim buticima u centrima Londona, Pariza i Beča, gde su azijski posetioci bili glavni kupci.

Dalje, prema izveštaju „NZZ“, rat utiče i na opšte raspoloženje potrošača u Evropi. Rast cena benzina čini da ljudi pažljivije troše novac, što je poseban udarac za „Lindt & Sprüngli“, jer su očekivali oporavak ove godine nakon slabe božićne sezone 2025.

Tada je kompanija povećala cene za prosečno 19%, što je dovelo do pada globalnog obima prodaje za preko 6%, kupci su oklevali da plate skoro 30 švajcarskih franaka ili evra za kutiju Lindor tartufa od 500 grama.

„NZZ“ prenosi da će „Lindt & Sprüngli“ ponovo podići cene 2026. godine, uprkos izazovima, jer su investitori fokusirani na budućnost, a revizija prognoze došla je kao iznenađenje i izazvala šok na berzi. Lehner ističe da je ovo znak da rat u Iranu počinje da utiče na proizvođače robe široke potrošnje širom Evrope, što niko nije očekivao u ovom obimu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovaj slučaj pokazuje kako globalni sukobi poput rata u Iranu brzo prelaze granice i utiču na svakodnevni život – od praznih evropskih butika do naših supermarketa gde Lindt čokolade postaju sve skuplje. Redakcija portala Srpski ugao vidi da Srbija, iako deo evropskog tržišta, jača domaću proizvodnju hrane i turizma. Naša država daje podsticaje za domaću privredu, a neutralna politika koju vodi predsednik Aleksandar Vučić nam je omogućila da u ovim teškim vremenima manje osetimo krizu.

Izvor: Srpski ugao

Apel roditeljima da paze na decu prilikom korišćenja električnih trotineta

Jelena Trifunović March 11, 2026

Agencija za bezbednost saobraćaja apelovala je danas na roditelje, škole i sve učesnike u obrazovnom sistemu da posebnu pažnju posvete bezbednosti dece prilikom korišćenja lakih električnih vozila, tzv. električnih trotineta.

Kako se navodi u saopštenju, električni trotineti su u poslednjih nekoliko godina postali sve prisutniji u saobraćaju, sve češće ih koriste i deca školskog uzrasta, a iako predstavljaju praktično prevozno sredstvo, njihova upotreba nosi određene rizike, naročito ukoliko se ne poštuju saobraćajni propisi i pravila bezbednog ponašanja.

Agencija podseća da su Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima propisana jasna pravila za učešće lakih električnih vozila u saobraćaju, između ostalog, lakim električnim vozilom na javnim putevima ne sme da upravlja lice mlađe od 14 godina, obavezna je upotreba zaštitne biciklističke kacige, a vozači su dužni da se kreću biciklističkim stazama, biciklističkim trakama ili pešačko-biciklističkim stazama gde one postoje.

Takođe, nije dozvoljeno da se prevozi drugo lice na električnom trotinetu.

Pored navedenih, propisima su utvrđena i druga pravila i ograničenja koja se odnose na učešće lakih električnih vozila u saobraćaju, a koja su detaljno navedena i objašnjena u preglednom izveštaju koji je pripremila Agencija za bezbednost saobraćaja.

Agencija dodaje da podaci ukazuju da se deo saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju laka električna vozila odnosi upravo na mlađe učesnike u saobraćaju, što dodatno ukazuje na značaj edukacije i nadzora od strane odraslih.

Zbog svega toga Agencija apeluje na roditelje da razgovaraju sa svojom decom o pravilima bezbednog učešća u saobraćaju, da vode računa o uzrastu deteta i da obezbede upotrebu zaštitne opreme, pre svega biciklističke kacige.

ZAJEDNIČKA ODGOVORNOST

Istovremeno, škole se pozivaju da, u okviru svojih aktivnosti usmerenih na bezbednost učenika, skrenu pažnju učenicima i roditeljima na pravila bezbedne upotrebe električnih trotineta i na značaj poštovanja saobraćajnih propisa.

U cilju informisanja javnosti, Agencija je pripremila pregledni izveštaj “Laka električna vozila”, koji sadrži osnovne informacije o propisima, ograničenjima i preporukama za njihovo bezbedno korišćenje.

“Bezbednost dece u saobraćaju je zajednička odgovornost porodice, škole i društva u celini. Samo zajedničkim delovanjem možemo doprineti tome da deca budu bezbednija u saobraćaju”, zaključila je Agencija.

“Metal Gate”: Imaju 11, 13 i 15 godina – i već su snimili album

Jelena Trifunović March 11, 2026

Kikindski bend „Metal gejt”, osnovan pre četiri godine, po svemu sudeći, najmlađi je sastav u zemlji koji ima objavljen album. Bend čine Mihajlo Munćan (15), gitara i vokal, Petar Srdić (13) na bas gitari i Nikola Linjački (11) za bubnjevima. Album su snimili prošle godine i tako se upisali u ovdašnju hroniku kurioziteta.

Sve je počelo u studiju za probe koji vodi Dušan Linjački, ovdašnji muzičar i otac mladog bubnjara. Podsetimo, taj studio u ulici Vojvode Mišića je skoro dve decenije na raspolaganju ovdašnjim muzičarima za probe i demo snimke. Linjački vodi i bubnjarsku sekciju i Malu školu rokenrola, kojom spaja mlade koji sviraju neki instrument kao deo obaveznog muzičkog obrazovanja ili kao hobisti. Tako je došlo i do spontanog okupljanja mladih muzičara u „Metal gejt”. Prepoznali su se, uvideli ubrzo da im sviranje tuđih pesama nije mnogo inspirativno i krenuli u izazov stvaranja autorke muzike. Tekstove pišu gitarista Mihajlo i basista Petar, a muziku svi zajedno.

Nastupali su na Suvača demo festu i drugim festivalima. U Bečeju su tri godine zaredom bili najbolji, a imaju i pojedinačne nagrade kao instrumentalisti. Ove godine biće počasni gosti na Gitarijadi u Velikom Gradištu jer su prošle godine tamo bili među najboljima. Prepoznati su kao interesantni i muzički osobeni.

Svoj pravac karakterišu kao treš metal, dok su tekstovi angažovani i pretežno kritički govore o savremenim preokupacijama njihove generacije, a najviše o preteranoj upotrebi veštačke inteligencije.

Album prvenac ima šest numera i snimljen je u Novom Sadu, u studiju „Piknik”. Vlasniku tog profesionalnog studija, Miroslavu Majkiću, veoma se svideo entuzijazam mladih Kikinđana, pa im je pod izuzetno povoljnim uslovima ponudio studijske usluge. Njihov diskografski prvenac „The lethal injection“ dostupan je za sada na njihovoj fejsbuk i jutjub stranici.

Mlada kikindska trojka s nesmanjenim žarom nastavlja da gradi svoj muzički put. Stvaraju nove pesme i planiraju da i uživo predstave svoje stvaralaštvo. Stilski, najbliži su hevi metalu, ali i hard koru. Generalno, zvuče beskompromisno i uvežbano, a entuzijazam svojstven mladosti im ne manjka.

Ovdašnji metal sastav „Daunstroj” pozvao ih je na zajedničku turneju, gde će „Metal gejt” novim svirkama zasigurno steći i nove poklonike.

N. S.

Predsednik Vučić o izgradnji brze saobraćajnice “Smajli”

Jelena Trifunović March 10, 2026

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete Kuli govorio i o izgradnji brze saobraćajnice nazvane “Osmeh Vojvodine”.

“Moja ideja je bila da se uradi koridor Smajli. Ta ideja će da znači napredak i oporavak. Ušlo je i u plan Srbija 2030, ali biće i brže završeno”, objasnio je predsednik Vučić.

Kako je rekao, nije pitanje samo izgradnje saobraćajnice.

“Tek kada imate dobre puteve veliki investitori mogu da dolaze. Da to nismo uradili samo bi nam odlazili ljudi za Beograd, Novi Sad, inostranstvo i nikada ne bismo mogli da oporavimo ovaj deo Srbije. Izgradnja ove saobraćajnice je suštinska za progres ovog dela Srbije”, kazao je.

Istakao je da tek kada imate dobre puteve, tek tada hoće veliki investitori da dođu.

“Tek tada možete da im se nadate, jer pre toga neće ni da razmišljaju o tome. Da to nismo uradili, samo bi nam odlazili ljudi prvo za Novi Sad, za Beograd, u inostranstvo i nikada ne bismo mogli ovaj deo da oporavimo. Ova ideja nije bila ideja samo preživljavanja i udovoljavanja nekome. Ideja izgradnje te brze saobraćajnice je bila suštinska za napredak, za progres celog ovog dela Srbije”, istakao je Vučić.

Konstatovao je da se ljudi toj saobraćajnici ne raduju previše, jer ne prolazi pored njihove kuće, ali da će ona doneti brojne pozitivne promene.

JOŠ 578 KM AUTOPUTEVA I BRZIH SAOBRAĆAJNICA

U Srbiji se trenutno gradi 380 kilometara puteva, a do 2035. u planu je da se izgradi još ukupno 578 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom predstavljanja nacionalne strategije “Srbija 2030”.