najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U okviru letnjeg bioskopa u dvorištu Narodne biblioteke “Jovan Popović” večeras će biti prikazan popularan film “Lilo i Stič”.
Rimejk Diznijevog klasika je smešna i dirljiva priča o usamljenoj devojci sa Havaja i odbeglom vanzemaljcu koji, njenoj narušenoj porodici, pomaže da se popravi.
Projekcija počinje u 21 sat, a ulazak je besplatan.
Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodilo se 107 saobraćajnih nezgoda, u kojima je poginulo 1 lice, a povređeno 64 lica.
Zbog predstojećeg vikenda i letnje turističke sezone, danas i narednih dana očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja, naročito na glavnim koridorima i putnim pravcima ka turističkim centrima, povećane kolone na naplatnim stanicama i graničnim prelazima, povećan umor kod vozača, i veće prisustvo dece u saobraćaju u svojstvu putnika.
Iz Policijske uprave Kikinda apeluju:
“Planirajte putovanje tako da pre početka i tokom vožnje budete odmorni, pravite redovne pauze ukoliko je u pitanju duže putovanje, jer je umor češći kada su ekstremno visoke temperature.
Posebno skrećemo pažnju na vozače da ne upravljaju vozilom ukoliko su konzumirali alkohol. Alkohol i vožnja i dalje su među najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama, naročito tokom noćnih sati i vikendom”
Ljubitelji pozorišta imaće priliku da u subotu, 1. avgusta, uživaju u hit komediji „Samo nek’ ide redom“. Predstava će biti izvedena u dvorištu Kurije, sa početkom u 20.30 časova, u okviru manifestacije “Kikindsko leto”, a ulazak je besplatan.
Na sceni će se publici predstaviti glumci Nemanja Janičić, Nikola Milenković, Nikola Trišić i Đorđe Stojković, koji kroz duhovite dijaloge, niz komičnih nesporazuma i prepoznatljiv humor donose priču o običnim ljudima koji se, u želji da reše jedan problem, upadaju u sve veći vrtlog neočekivanih situacija. Predstava je zasnovana na brzom ritmu, duhovitim obrtima i prepoznatljivim životnim situacijama, zbog čega je osvojila simpatije publike širom Srbije.
„Samo nek ide redom” je urnebesna tragi-komedija koja pripoveda o rodbinskim nesuglasicama,mukama i pohlepi.
Organizatori pozivaju sugrađane da uživaju u večeri ispunjenoj smehom i dobrom atmosferom, u ambijentu dvorišta Kurije.
Predstava je deo programa „Kikindskog leta“, koje i ove godine donosi niz kulturnih, muzičkih i zabavnih sadržaja za sve generacije tokom avgusta.
Republički hidrometeorološki zavod objavio je upozorenje na dugotrajan toplotni talas na teritoriji Srbije, tako da se i danas očekuje sunčano i veoma toplo vreme.
Duvaće slab i umeren, istočni i jugoistočni vetar. Najniža temperatura biće od 14 do 23 stepena, a najviša od 35 do 38, lokalno i do 40 stepeni.
Prema aktuelnim prognozama, toplotni talas će se zadržati tokom cele prve dekade avgusta, a najizraženiji će biti u periodu od 5. do 8. avgusta, kada se u većini mesta očekuje maksimalna dnevna temperatura oko 40 stepeni.
RHMZ je objavio i hidrološko upozorenje prema kojem će se na Dunavu, Savi i na Tisi kod Titela vodostaji narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.
Kako se navodi u upozorenju RHMZ, dugotrajan period veoma visoke temperature dovodi do akumulacije toplotnog stresa i značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva. Najveći rizici odnose se na pojavu toplotnog udara, sunčanice i dehidracije, a posebno su ugrožene najosetljivije kategorije stanovništva – deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, kao i lica koja rade ili borave na otvorenom.
Preporučuje se izbegavanje direktnog izlaganja sunčevom zračenju u periodu od 10 do 17 časova, kada su temperatura vazduha i UV zračenje najintenzivniji, uz redovno unošenje tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama kad god je to moguće.
U gusto izgrađenim urbanim sredinama, naročito u saobraćajnim gužvama i zonama sa intenzivnim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina, toplotno opterećenje biće dodatno izraženo, što će dodatno povećavati rizik od pregrevanja organizma i pogoršanja zdravstvenog stanja osetljivih kategorija stanovništva.
Dugotrajan period visoke temperature, uz isušivanje vegetacije i zemljišta, značajno povećava rizik od izbijanja i brzog širenja požara na otvorenom. Posebno su ugroženi šumski kompleksi, poljoprivredne površine, nisko rastinje i zapušteno zemljište. U takvim uslovima požari se mogu brzo širiti čak i pri slabom vetru, što dodatno otežava njihovo lokalizovanje i gašenje.
Kompanija NIS pustila je u probni rad dve male elektrane na gasnim poljima “Banatsko Miloševo” i “Srpska Crnja”, čime je omogućena proizvodnja električne energije kroz aktivaciju neiskorišćenih gasnih resursa, a ukupna vrednost investicija je gotovo dve milijarde dinara.
Ukupna instalisana snaga ovih postrojenja iznosi pet megavata, navodi se u saopštenju kompanije.
Mala elektrana “Banatsko Miloševo” godišnje može da proizvede 21 GWh električne energije, a Srpska Crnja 19,5 GWh što je dovoljno za snabdevanje blizu 8.000 prosečnih domaćinstava, a zahvaljujući ovim investicijama omogućeno je povećanje proizvodnje električne energije iz gasa koji do sada nije bio iskorišćen, uz smanjenje emisija štetnih materija u vazduh i unapređenje energetske efikasnosti.
Električna energija dobijena iz gasa isporučuje se eksternim potrošačima ili koristi za potrebe kompanije.
“Puštanjem u rad novih postrojenja dodatno potvrđujemo našu posvećenost racionalnom korišćenju domaćih energetskih resursa, kao i modernizaciji energetske infrastrukture. Ova investicija omogućava monetizaciju do sada neiskorišćenih rezervi gasa, uz visok stepen energetske efikasnosti, primenu savremenih sistema upravljanja i kontrole, kao i poštovanja najviših standarda zaštite životne sredine”, istakao je menadžer za upravljanje projektima u kompaniji NIS Grigorije Tešanović.
Projekat izgradnje malih elektrana na naftnim i gasnim poljima NIS realizuje od 2013. godine, prenosi kompanija, kao deo dugoročne strategije usmerene na energetsku tranziciju kompanije, povećanje efikasnosti poslovanja kroz racionalno korišćenje resursa i unapređenje zaštite životne sredine.
Kompanija NIS je do sada pustila u rad 22 generaciona/kogeneraciona modula na teritoriji Srbije, a ulaganja u ovaj segment biznisa iznose više od 28 miliona evra.
Tanjug
foto NIS
Kada primete problem u svom naselju, žele da prijave kvar javne rasvete, oštećen put, nepropisno odlaganje otpada ili imaju pitanje za Gradsku upravu, građani Kikinde to mogu da učine na više načina, koristeći CRM sistem – brzo, jednostavno i bez potrebe da traže kojoj službi treba da se obrate.
Grad Kikinda ima jedinstveni sistem za komunikaciju sa građanima koji omogućava da se svaki zahtev ili prijava evidentira i prosledi nadležnoj službi na rešavanje. Na taj način svaki kontakt sa Gradskom upravom dobija svoj tok obrade, što doprinosi efikasnijem rešavanju zahteva i boljoj organizaciji rada.
Građani mogu da izaberu način komunikacije koji im najviše odgovara:
•pozivom na broj 0230/306-060;
•slanjem elektronske pošte na crm@kikinda.org.rs;
•putem mobilne aplikacije „Moje mesto“;
•ličnim dolaskom u Uslužni centar Gradske uprave.
Bez obzira na to kojim kanalom se obrate, svi zahtevi ulaze u jedinstven sistem i prosleđuju se nadležnim službama. Time se smanjuje mogućnost da neka prijava bude izgubljena ili ostane bez odgovora, dok službe imaju bolji pregled nad pristiglim zahtevima i njihovim rešavanjem.
Sistem je namenjen kako građanima, tako i privrednim subjektima koji posluju na teritoriji grada Kikinde. Njegov cilj je da komunikacija sa Gradskom upravom bude jednostavnija, preglednija i dostupnija, a da odgovori i rešavanje zahteva budu brži i efikasniji.
Korišćenjem CRM sistema Grad Kikinda nastavlja da unapređuje elektronske usluge i kvalitet komunikacije sa građanima, sa željom da svako pitanje, predlog ili prijava budu evidentirani i rešavani na transparentan i organizovan način.
U malenom selu Banatskom Višnjićevu, koje broji jedva preko stotinu duša, nalazi se spomen-drvo posvećeno Miroslavu Antiću. U dvorištu male, napuštene seoske škole iz koje je poslednji đak izašao 2006. godine, nalazi se impozantan dud koji je posadio Nenko Antić, otac slavnog pesnika, na dan rođenja svog sina Miroslava.
Inače, Nenko je službovao u ovom selu kao učitelj. Ovo selo su naselili „kraljevi kolonisti” i škola je izgrađena 1927. a prvi učitelj je bio upravo otac omiljenog pesnika Vojvodine, koji je vodio sva tadašnja četiri razreda i u ovom mestu proveo sedam godina.
Iako danas Višnjićevo ne odoleva nepovoljnim demografskim iskušenjima, to se ne odnosi na „Mikin dud”, koji je stavljen pod zaštitu, a i meštani prema njemu imaju poseban, zaštitnički odnos.
N.S.
Više od 50 penzionera, članova Sindikalne organizacije penzionera Kikinda, Čoka i Novi Kneževac, boravi u turističkom kompleksu „Gučevski vajati“, gde su, pored odmora, organizovali i brojne sportsko-rekreativne aktivnosti, izlete i druženja.
Kako ističe predsednik organizacije Radovan Subin, u ovom kompleksu provešće sedam dana.
– Oduševljeni smo prijemom domaćina i pristupačnim cenama. Organizovali smo takmičenja u pikadu, šutiranju penala na male golove i basketu, kako za muškarce, tako i za žene. Svako veče provodimo uz druženje i muziku, a mir, čist vazduh i ljubaznost domaćina doprinose da se svi osećamo lepo – kaže Subin.
Pored sportskih aktivnosti, penzioneri su obišli i Tršić, kao i obližnji manastir, dok su slobodno vreme ispunili šetnjama, kupanjem i druženjem.
Jedna od učesnica, Katica Lazić Maksić, ne krije oduševljenje boravkom.
– Priroda je fantastična, osoblje izuzetno ljubazno, sobe su lepe i uredne, a hrana odlična. Na raspolaganju nam je i bazen sa ležaljkama, tako da imamo sve što nam je potrebno za lep odmor. Ovde smo proveli divne dane i svima bih preporučila da dođu – ističe ona.
Subin naglašava da je cilj ovakvih putovanja mnogo više od samog odmora.
– Najvažnije nam je druženje. Stvaraju se nova poznanstva i prijateljstva koja traju i nakon povratka kući. Upravo to i jeste smisao naših aktivnosti, da slušamo želje i potrebe naših članova i organizujemo sadržaje koji ih raduju – dodaje on.
U sportskom delu druženja najuspešniji su bili Ilonka Markov i Milan Škoro, koji su u jakoj konkurenciji ostvarili najbolje rezultate.
Sindikalna organizacija penzionera okuplja članove ne samo iz Kikinde, već i iz Zrenjanina, Novog Sada, Nove Crnje, Kaća i drugih mesta. Za sve zainteresovane, vrata organizacije su otvorena svakog utorka i četvrtka, u Nemanjinoj broj 1, kada se zainteresovani mogu učlaniti i informisati o predstojećim aktivnostima.
Nakon boravka u Gučevskim vajatima, već su isplanirana nova putovanja. Sredinom septembra penzioneri će posetiti Igalo, krajem oktobra hotel „Park“ u Ivanjici, dok je za decembar u planu obilazak božićnih vašara u Temišvaru i Budimpeš
Kako je najavljeno iz JP Putevi Srbije, od 31.jula do 3. avgusta, zbog manifestacije „Seoska slava Sveti Ilija“, biće obustavljen saobraćaj na deonici državnog puta I B reda broj 15, Novi Bečej – Kikinda, u mestu Novo Miloševo, od raskrsnice sa Ulicom Vase Stajića do raskrsnice sa Ulicom 3. oktobra, u dužini od oko 500 metara.
Tokom održavanja manifestacije saobraćaj će biti preusmeren na opštinske puteve, uz asistenciju saobraćajne policije.
Molimo učesnike u saobraćaju da poštuju postavljenu saobraćajnu signalizaciju i prilagode brzinu kretanja uslovima na putu, poručili su iz Puteva Srbije.
U okviru Urbanističkog projekta za izgradnju brze saobraćajnice Osmeh Vojvodine, na teritoriji Grada Kikinde razrađena je trasa deonice od administrativne granice sa opštinom Novi Bečej do državne granice sa Rumunijom, odnosno graničnog prelaza Nakovo, prenosi portal e kapija.
Dokumentaciju koja će početkom avgusta biti na javnoj prezentaciji izradilo je Javno preduzeće za urbanizam, izgradnju, građevinsko zemljište, uređenje i održavanje ulica i puteva, obezbeđivanje javnog osvetljenja i zaštitu životne sredine opštine Novi Bečej, za JP “Putevi Srbije” u svojstvu investitora i podnosioca zahteva, dok je Grad Kikinda naručilac predmetnog urbanističkog projekta.
Iz dokumentacije proizlazi da je u ovoj fazi detaljno razrađeno tehničko rešenje buduće deonice – precizirane su lokacije mostova, nadvožnjaka, raskrsnica, servisnih puteva i drugih objekata koji treba da omoguće povezivanje Kikinde sa budućom mrežom brzih saobraćajnica i međunarodnim pravcima ka granici sa Rumunijom.
Trasa počinje mostom preko Kikindskog kanala na granici opštine Novi Bečej i teritorije Grada Kikinde. Za ovaj prelazak planiran je most dužine oko 380 metara, koji predstavlja jedan od najznačajnijih objekata na ovoj deonici. Nakon prelaska kanala, trasa se pruža kroz ravničarski prostor, preko poljoprivrednog zemljišta i vinogradarsko-voćarske zone, uz ukrštanja sa postojećim atarskim putevima, kanalima i infrastrukturnim sistemima-
Projektom je predviđeno ukupno pet kružnih raskrsnica. Kružna raskrsnica na glavnoj trasi brze saobraćajnice, na oko kilometru 5+637, povezaće budući put sa državnim putem IB reda broj 13 Horgoš–Beograd i omogućiće pristup bazi za održavanje državnog puta.
Na veznoj saobraćajnici prema državnom putu IB broj 15 planirane su još četiri kružne raskrsnice. One će omogućiti povezivanje sa državnim putem IIA reda broj 104, lokalnom putnom mrežom, kao i državnim putem IB reda broj 15 prema graničnom prelazu Nakovo.
Pored kružnih raskrsnica, predviđena je i denivelisana raskrsnica tipa “Truba” na stacionaži 11+265,53, kojom će se ostvariti veza brze saobraćajnice sa državnim putem IB reda broj 15 i pravcem ka graničnom prelazu Nakovo.
Poseban deo projekta odnosi se na servisne saobraćajnice koje će pratiti trasu brze saobraćajnice. Njihova funkcija je da omoguće kretanje vozila kojima nije dozvoljen pristup brzoj saobraćajnici, poput poljoprivredne mehanizacije, biciklista i drugih učesnika u mešovitom saobraćaju, kao i da obezbede pristup parcelama koje bi bile presečene izgradnjom nove trase.
