Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Tehnička škola u Kikindi ponovo nosi naziv velikana Mihajla Pupina

Igor Crnogorac November 1, 2024

Od ove školske godine, Tehnička škola u Kikindi ponovo u svom nazivu ima ime velikog naučnika i pronalazača, Mihajla Pupina. Time je školi vraćen naziv po kojoj je prepoznatljiva generacijama Kikinđana i koji je, u jednom periodu, nosila sve do 1993. godine.

– Te godine je, odlukom Vlade, svim srednjim školama su promenjeni nazivi, a imena poznatih ličnosti zadržana su samo gimnazijama. Od 577 srednjih škola u Srbiji, naziv Tehnička škola nosi 35 jer su škole, vremenom, vraćale lična imena u svoje nazive – objašnjava direktorica Milanka Halilović. – Inicijativa postoji već godinama, pre svega od učenika, institucija, roditelja i pojedinaca. Pre nego što smo pokrenuli postupak, prvo smo pitali đake i oni su, u većini, bili za to da se vrati naziv sa imenom Mihajlo Pupin. Isti stav imali su Savet roditelja i Školski odbor.

Uvažavajući stavove đaka i organa škole, upućen je zahtev za saglasnost za promenu naziva.

„Promišljajući o vremenu u kome živimo, tragičnim događajima koji su pogodili srpske škole, ogromnom uticaju negativnog javnog mnjenja i društvenih mreža na mladost koju obrazujemo, njihove nedopustive uzore koji postaju novi idoli, smatramo da se treba okrenuti neprolaznim vrednostima i podsetiti se značaja naučnika i kulturnih delatnika koje je Srbija u prošlosti iznedrila. Tako ćemo se potruditi i u velikoj meri uspeti da ličnosti koje se još formiraju simbolično povežemo sa integritetom i autoritetom velikog Mihajla Pupina. Na taj način podsticala bi se predana i potvrđena pripadnost školi kao zajednici, uz negovanje sećanja na naučna postignuća, ali i ona diplomatska i humanistička kojima nas je zadužio Mihajlo Idvorski Pupin“, navodi se, između ostalog u zahtevu direktorice za dobijanje saglasnosti da Škola ponovo nosi Pupinovo ime, kao u periodu od 1977. do 1993, čime se i vraća tačan naziv pod kojim je osnovana 1923 godine.

Gradska uprava i Pokrajinski organi dali su saglasnosti, konačno odobrenje stiglo je u maju, pa je nova školska godina mogla da se započne sa novim nazivom.

– Lično jesam za to da škole nose nazive sa imenima značajnih ličnosti, da bismo ih pamtili i odali poštovanje. Mislim da Tehničkoj školi apsolutno pripada ime tako velikog i značajnog naučnika – kaže direktorica Halilović.

Mihajlo Idvorski Pupin bio je srpski i američki naučnik, pronalazač, univerzitetski profesor, publicista, akademik i dobrotvor. Rođen je u Idvoru kod Kovačice 1854, a preminuo je u Njujorku 1935. godine. Porodica Pupin je autohtona u Banatu, gde živi od prve polovine 18. veka. Mihajlo, koji je, dolaskom u Ameriku, svom imenu dodao Idvorski kako bi naglasio svoje poreklo, bio je profesor na Univerzitetu Kolumbija. Tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao je značajne zaključke na polju višestruke telegrafije, bežične telegrafije, telefonije i rendgenologije. Takođe, ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike, kao i za pronalazak „Pupinovih kalemova“. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi, i počasni konzul Srbije u SAD-u. Za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ dobio je Pulicerovu nagradu.

Tehnička škola „Mihajlo Pupin“ Kikinda osnovana je 1923. godine pod nazivom Stručna produžna škola. Godine 1948, počinje ponovo da radi kao Stručna škola za učenike u industriji, a naredne godine osnovana je Željeznička industrijska škola. Od 1952. godine nosi naziv Mešovita industrijska škola. Godine 1965, prerasta u Školski centar za tehničko obrazovanje, a 1977. godine dobija naziv Centar za obrazovanje stručnih radnika metalske, elektro i saobraćajne struke „Mihajlo Pupin“. Pomenutom odlukom Vlade Republike Srbije iz 1993. godine o mreži srednjih škola, dobija naziv „Tehnička škola“.

Danas ima više od 700 učenika koji se obrazuju za zanimanja u tri područja rada: elektro, mašinskom i saobraćajnom i postižu značajne uspehe na svim nivoima takmičenja. Tehnička škola „Mihajlo Pupin“ ima sto zaposlenih nastavnika i nenastavnog kadra.

S. V. O.

U Novim Kozarcima danas počinje drugi pozorišni festival, PUK 2024

Igor Crnogorac November 1, 2024

Mladi kikindski glumac Stefan Ostojić i ove godine dovodi pozorište u Nove Kozarce. Danas i sutra (petak i subota) održava se drugi Pozorišni festival PUK 2024 (Pozorište u Kozarcima) na kojem će biti odigrane četiri gostujuće predstave iz Srbije i Crne Gore.

– Posle prvog festivala, održanog prošle godine, javljali su mi se glumci iz svih krajeva koji žele da dođu, da besplatno igraju svoje predstave u Novim Kozarcima. Festival se, i ovoga puta, održava uz podršku Mesne zajednice koja ustupa salu i pomaže u organizaciji, i veoma sam im zahvalan na tome i, posebno, divnoj publici, meštanima, koji dolaze na predstave i podržavaju manifestaciju – kaže Ostojić, osnivač i organizator Festivala.

U petak će, od 19 sati, na repertoaru biti „Dnevnik uznemirene domaćice“, a od 20 sati monodrama o Desanki Maksimović, „Nemojte me zaboraviti“, Milice Dimitrijević iz Niša.

U subotu će, tačno u podne, nastupiti Uroš Mladenović iz Novog Sada sa predstavom za decu „Bilo dvaput u jednom kraljevstvu“, od 19 sati Maša Božović sa Cetinja igraće monodramu „Zašto gluma?“.

Festival će zatvoriti predstava „Bečka stolica“ sa Kristinom Milosavljević i Tanasijem Ćakićem iz Beograda. Ulazak na predstave je besplatan, a publika će moći da ostavi dobrovoljni prilog za troškove putovanja gostiju.

U Narodnoj biblioteci akademik Basta predstavio svoje „Sabrane spise“: filozofija je tuga za zavičajem

Igor Crnogorac October 31, 2024

Izuzetnu priliku imali su Kikinđani da prisustvuju predstavljanju „Sabranih spisa” (I-XIV) akademika Danila N. Baste. Impresivnu zbirku, nastalu u toku njegove čitave profesionalne karijere, priredio je i uredio profesor dr Jovica Trkulja koji je, takođe, gostovao večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“.

Danilo Basta, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, rođen je u Zrenjaninu. Osnovne i magistarske studije završio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, da bi, zatim, doktorirao filozofske nauke na beogradskom Filozofskom fakultetu. Sa nemačkog je preveo mnoštvo filozofskih i naučnih dela. Radio je kao redovni profesor na Pravnom fakultetu, ali su njegovi filozofski spisi: članci o Kantu, Fihteu, Slobodanu Jovanoviću i o njegovom profesoru i mentoru Mihailu Đuriću, zatim o pravu, utopiji, pravdi, slobodi, hermeneutici, filozofski tekstovi „Samopoštovanje i puzavost“, spisi sabrani u „Mrvice sa filozofske trpeze“ i, najzad, četiri knjige o značajnom i, zbog svog nacionalsocijalističkog opredeljenja, kontroverznom nemačkom filozofu Hajdegeru – „Nad prepiskom Martina Hajdegera“ u dva toma, „Crne sveske i Hajdegerov antisemitizam“ i „Čarobni breg filozofije“, sabrani u 14 knjiga, morali da budu objavljeni, smatra prof. dr Jovica Trkulja. Izdavač ovog izvanrednog dela je beogradski „Dosije“.

– Iako akademik Basta već godinama odbija da se pojavljuje u javnosti, pristao je da dođe u Kikindu. S jedne strane zbog naše kolegijalne saradnje i jer ga za ovaj grad vezuju najlepše uspomene. Dolazio je tri puta, poslednji put 2001. godine, kada je predstavljena knjiga njegovog duhovnog oca, profesora Mihaila Đurića, „O potrebi filozofije danas“, što je bio događaj za pamćenje. Drugi povod su „Sabrani spisi“ u koje je uložio gotovo ceo život, u njima je njegova celokupna intelektualna biografija. Čini mi se, posle ove večeri, da smo zainteresovali građane Kikinde i živim u nadi da će oni te knjige, koje se nalaze u Narodnoj biblioteci, u što skorije vreme uzeti u ruke i uveriti se u ono o čemu smo večeras govorili – rekao je prof. dr Trkulja.

Interesovanje prisutnih, pored detalja iz Hajdegerovog života, izazvala je i knjiga „O samopoštovanju i puzavosti“.

– Filozofija može da bude samo od posredne pomoći, ukoliko se ljudi upoznaju sa značajnim misliocima, pre svega ako se upoznaju sa Kantom i sa njegovom etikom jer se njena suština ogleda u kategoričkom imperativu, moralnom zakonu, afirmaciji čovekove slobode, ali i u tome da čovek poštuje ne samo druge nego i samoga sebe. Ne možemo ni druge poštovati na istinski način ukoliko ne poštujemo sami sebe, niti oni nas mogu poštovati ukoliko mi sebe ne poštujemo. To je uzajaman, vrlo značajan odnos. Nažalost, čini mi se da mentalitet puzavosti preovlađuje i kod običnog čoveka, ali i na drugim ravnima ljudskog društva. Preterana poniznost protivna je onome što je Kant očekivao od čoveka kao slobodnog bića jer, sloboda mu nije poklonjena, nije mu odnekud data, nego mu je, kao čoveku, zadata, i samo onaj ko je svestan svoje slobode kao zadatka da bude slobodan, taj može da poštuje sebe i nije puzav prema drugima. Puzavost je neljudska stvar. Čovek je dvonožac koji uspravno stoji i uspravno hoda – rekao je akademik Basta.

Govoreći o definicijama filozofije, mada napominje da se ona ne može definisati, naveo je Novalisovu misao da je filozofija tuga za zavičajem, nagon da se stalno bude kod kuće, kao i Sokratov stav izrečen kroz Platona, da je filozofija priprema za smrt. Kako kaže, sam bi se opredelio za poetičniju, Novalisovu misao.

– On je smatrao da je filozofija u vezi sa zavičajem, sa težnjom čovekovom ka zavičajnošću. Nažalost, mi živimo u svetu u kojem preovlađuje bezzavičajnost, istinskog zavičaja više nema. Čovek je postao nomad ovog sveta, kao turista luta od jedne do druge destinacije, nigde nema istinskog uporišta, i zavičaj, u pravom smislu reči, ne može danas ni da postoji jer ne postoji u svojoj autentičnosti, u svojoj prvobitnosti, priroda je narušena, ambijent je narušen. Ja sam sad prošao kroz svoj rodni Zrenjanin i video sam da je drukčiji nego što je bio kad sam bio dečak, ne mogu ga shvatiti kao svoj zavičajni grad u tom autentičnom smislu reči, iako to jeste moj zavičaj u prenesenom smislu, tu sam rođen – navodi Danilo Basta. – Istinska zavičajnost danas je iluzija. Globalizam i prenaglašeni kosmopolitizam dominiraju. Davno je izgubljen grčki Polis. Grci su u Atini bili u svom zavičaju, u svojoj ljudskoj zajednici, mi to nemamo, niti možemo da imamo.

Razlog su istorijski procesi, dodaje, protiv kojih je pojedinac nemoćan.

– Međutim, uvek smo krivi za nešto, neizbežno je tako, niko ne može da se smatra nedužnim u ovome svetu. Ako je negde velika nevolja, ako negde stradaju deca, kao što znamo da stradaju, u nekom smislu smo svi odgovorni i krivi. Onaj ko to ne oseti, on je izvan sfere ljudskosti. Sve je povezano, mi nismo izolovane monade, Lajbnicovim jezikom rečeno, nismo ostrvljeni i sami, nego pripadamo zajednici, ljudskom rodu, i moramo da delimo zajedničku sudbinu i da ne budemo indiferentni prema nevoljama i nesrećama u ovome svetu. Na kraju krajeva, i sami smo, i individualno i kolektivno, ne tako davno, bili tome, na najstrašniji mogući način izloženi – zaključio je akademik Basta.

Izlaganje autora brojna publika u Biblioteci pomno je pratila i uključivala se sa pitanjima i konstatacijama na književnom predstavljanju koje će ostati događaj za pamćenje i razmišljanje.

S. V. O.

Rekordni broj od sto hiljada noćenja u Kikindi postignut već u prvih deset meseci ove godine

Igor Crnogorac October 31, 2024

U našem gradu je, samo do kraja oktobra, zabeleženo čak sto hiljada noćenja, što je, do sada, najveći zabeleženi broj po zvaničnim podacima, registrovanim na sajtu e-turista, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Turističkoj organizaciji Grada kojoj su prisustvovali gradonačelnik Mladen Bogdan i v. d. direktorica, Jasmina Milankov.

Postignuti rezultati su veliki zajednički uspeh, ukazao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

– Taj cilj smo zacrtali još na početku godine i ponosan sam na činjenicu da se broj noćenja povećava iz godine u godinu. Predano smo radili na povećanju i turističke ponude i na poboljšanju njenog kvaliteta jer smo, nažalost, grad koji nema prirodne potencijale – reku, more, planine. Zato smo morali da se fokusiramo da poboljšamo ono što imamo, što je i dovelo do ovakvog rezultata – rekao je Bogdan.

On je istakao i da će se raditi na obogaćivanju programa najvećih manifestacija i na proširenju ponude grada, kako bismo privukli još veći broj turista.

– Jedan od najvažnijih zadataka jeste da rešimo segmente koji su se, u proteklim godinama, pokazali kao problem, a to su smeštajni kapaciteti. Izaći ćemo u susret privatnim pružaocima usluga i podržaćemo sve koji žele da počnu time da se bave. Mi imamo problem zbog devastiranog hotela „Narvik“, što utiče na smeštajne kapacitete, ali ćemo se truditi da pronađemo rešenje na najbolji mogući način – rekao je gradonačelnik i pohvalio rad zaposlenih u Turističkoj organizaciji koji su, kako je naveo, Kikindu učinili prepoznatljivom i posećenijom nego ikad.

U celoj prošloj godini bilo je 88 hiljada noćenja, a ove godine smo, zajedničkim trudom i radom, već stigli do sto hiljada, istakla je Jasmina Milankov.

– Želim da se zahvalim vlasnicima ugostiteljskih objekata, građanima Kikinde, svim zaposlenima u objektima u koje su turisti dolazili. Posetioci stiču utisak i u kontaktu sa građanima i sve to je uticalo na postizanje ovog rekorda. Verujem da smo na početku jednog novog poglavlja. Naš cilj je da, u narednim godinama, bude i 150 hiljada, možda čak i 200 hiljada noćenja – rekla je Milankova.

Iako su i sami zvanični podaci impresivni, može da se računa da je ovaj broj i veći jer je mnogo posetilaca našeg grada dolazilo kod svojih rođaka i prijatelja, što nije deo ukupnog zbira. Računa se da je, ove godine, Kikindu posetilo oko 20 hiljada turista jer je prosečan broj boravka pet dana.

– Od ukupnog broja turista, oko 80 odsto je domaćih i 20 odsto stranih, najviše iz okruženja. Turisti iz Rumunije su, u najvećem broju, dolazili na Dane ludaje. Za četiri dana zabeleženo je 19 hiljada ulazaka na tri granična prelaza, ali malo njih je i noćilo u Kikindi. Inače, najveća posećenost je bila u maju, avgustu i septembru, mesečno je beleženo oko 11 hiljada noćenja. Gosti našeg grada plaćaju usluge, što dovodi do slivanja više novca u budžet Grada i pomaže nam da radimo na poboljšanju i proširenju turističke ponude i proizvoda – kazala je v. d. direktorica i navela da prostora za to ima u seoskom i vinskom turizmu, kao i u uvođenju tematskih događaja.

Prednost Kikinde, kada je turizam u pitanju, jeste činjenica da imamo dobru i raznoliku ponudu tokom cele godine, rečeno je u Turističkoj organizaciji. Narednih dana počinje „Sovembar“, mesec posvećen sovama ušarama.

– Prva veća grupa ruskih turista koja dolazi specijalno zbog sova, stiže nam 23. novembra. Početkom decembra, sa britanskim turistima stiže prijatelj grada, Dejvid Lindo, ekspert za proučavanje divljih ptica i poznati novinar, a početkom naredne godine prvi put će nas posetiti i prekookeanski gosti, turisti iz Sjedinjenih američkih država – navela je Jasmina Milankov.

Iako su nama koji ovde živimo mnoge stvari uobičajene, treba da budemo svesni vrednosti koje imamo i da to cenimo, kao i da podignemo nivo turističke ponude, zaključeno je u Turističkoj organizaciji.

S. V. O.

Sove Kikindu svetu preporučuju – počinje “Sovembar 2024“

Igor Crnogorac October 31, 2024

U novembru, mesecu posvećenom sovama ušarama, koje u našem gradu imaju najveće zimsko stanište na svetu, Turistička organizacija Grada, i ove godine, priređuje brojne aktivnosti, pre svega namenjene deci i porodicama. Manifestacija „Sovembar 2024“ odvija se pod sloganom „Sove Kikindu svetu preporučuju“.

U saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj održavaće se edukacija o sovama za đake trećeg razreda svih osnovnih škola na teritoriji grada.

Kreativne, edukativne i istraživačke radionice na temu sova za decu i porodicu odvijaće se, od 5. novembra, od 13 do 16 sati u Narodnom muzeju.

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi i u ograncima u selima, za predškolce i osnovce biće organizovane interaktivne radionice pod nazivom „Sovembarski čitanjac“.

Program „Šta to sove love“ zakazan je za 21. novembar, za 12.30, u Naučnom klubu Centra za stručno usavršavanje i na gradskom trgu. U sali Narodnog muzeja, od 18 sati, tradicionalni koncert pod maskama „Sovembar“ održaće učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“.

U petak, 29. novembra, od 10 sati, u sali „Partizana“ biće izloženi likovni radovi osnovaca i srednjoškolaca na temu „Sovembar“. U isto vreme, u Galeriji Kulturnog centra počinje kviz znanja „Svet sova ušara“, a u 10.30, na trgu startuje „Sova-patrola“, prvo brojanje sova uz pomoć članova Društva za zaštitu ptica Srbije.

Pravoslavni vernici danas slave Svetog Luku, zaštitnika bolesnika

Igor Crnogorac October 31, 2024

Sveti apostol i jevanđelist Luka jedan je od najcenjenijih zaštitnika lekara i mnoge srpske porodice ga slave, a u narodu je taj dan poznat i kao Lučindan.

Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije, od neznabožačkih roditelja. Predanje tvrdi da se bavio živopisom i da je prvi naslikao ikonu Isusa Hristosa, Bogorodice i apostole Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Pratio je apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i Makedoniji i drugim zemljama. Prema predanju, apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj.

Sveti Luka je napisao treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), Jevanđelje po Luki, i Dela apostolska. Smatra se da je Jevanđelje po Luki napisao oko 60. godine

U spisima na starogrčkom i crkvenoslovenskom jeziku Sveti Luka se opisuje kao “pouzdani lekar duše i tela”. Poštuje se kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika, mnogih porodica. Poznato je da je lečio besplatno, a veruje se i da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.

Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je “ikona u ikoni” koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikone Bogorodice koju svetitelj oslikava. Sveti Luka se smatra i osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Njegove mošti se čuvaju u Carigradu, a smatra se da stopalo Svetog Luke koje se čuva u jednom manastiru u Crnoj Gori leči bolesti očiju

Veruje se i da se posle obeležavanja praznika posvećenog Svetom Luki valja nadati lošem vremenu.

Pravoslavni vernici na dan ovog sveca izgovaraju reči posvećene Svetom Luki, kako bi oterali od sebe i svojih najdražih bolesti i prizvali zdravlje u kuću.

U Crnoj Gori se veruje da je nebeska duga pojas Svetog Luke. To znači da se Sveti Luka moli za nas.

U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti

Na ovaj dan nikako ne bi trebalo da budete preki i nervozni, da se upuštate u svađe i rasprave, jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek pomagao ljudima.

Kozarčani aktivni u oživljavanju društvenog života u selu – sloga i entuzijazam izrodili i prvi fudbalski turnir ulica

Igor Crnogorac October 30, 2024

U Novim Kozarcima nedavno je održan izuzetan sportski, ali i društveni događaj. Zahvaljujući slozi i dobroj volji, meštani su se sami organizovali i održali Prvi fudbalski turnir ulica.

– Ideja je potekla od Nedeljka Makivića, jednog od osnivača ekipe veterana FK „Sloboda“ – kaže Ilija Dakić iz organizacije Turnira i jedan od učesnika. – Na stadionu „Ilija Pantelić“ čak 13 ekipa iz gotovo isto toliko ulica u mestu takmičilo se u četiri grupe. Najbolji iz svake grupe nastupali su u polufinalu, nakon čega su odigrane i utakmice najboljih.

Prvo mesto osvojila je ekipa „Maršala Tita Karioke“ koja je, boljim izvođenjem penala, pobedila drugoplasiranu ekipu „Biciklisti Krajiška“. U utakmici za treće mesto, pobedu je odnela ekipa „Mladena Stojanovića 2“, savladavši ekipu iz ulice „Generala Drapšina“.

Najbolji strelac turnira bio je Vuk Vukmirović iz ekipe „Kralja Petra Prvog“ sa tri pogotka, a najbolji golman – Aleksandar Maksimović iz ekipe „Biciklisti Krajiška” koji nije primio nijedan pogodak.

U pauzi između grupne faze i polufinala, utakmicu su odigrali i najmlađi meštani, podeljeni u dve ekipe, iz dva dela sela – Hajfelda i Mastorta. U uzbudljivoj penal seriji, na kraju su se više radovala deca iz Mastorta, navodi Dakić.

Nakon fudbalskih majstorija, program je nastavljen druženjem uz muziku.

– Ovakav događaj u selu dugo nije viđen, Više od hiljadu posetilaca pratilo je fudbalska umeća u toku i nakon trajanja turnira. Veliki broj Kozarčana angažovao se u organizaciji, učešćem i davanjem podrške. Zahvalni smo i Mesnoj zajednici Novi Kozarci, stovarištu Mićka Kovačevića, Kafe-baru „Feniks“, Dragi Oljači, porodici Stupar, Destileriji „Šurlan“, Katarini Ilišević Perin, Mići Raduloviću, Nikoli Daniloviću, i svim ostalim ljudima koji su nesebično pomogli da ovaj turnir bude apsolutni uspeh svih meštana Novih Kozaraca – rekao je Dakić.

On dodaje da će Turnir postati tradicionalan, održavaće se svake godine, a ideja je i da se proširi učešćem ekipa iz mesta u kojima su nekada, pre kolonizacije, živeli Kozarčani.

Fudbalski turnir ulica, kažu u Novim Kozarcima, samo je jedna od manifestacija entuzijazma i sloge koji će, sigurni su, doneti još novih okupljanja i događaja radi oživljavanja i održavanja aktivnog društvenog života u ovom mestu.

U novembru devet predstava za publiku Narodnog pozorišta

Igor Crnogorac October 30, 2024

Kikindsko pozorište objavilo je repertoar za novembar, na kojem je devet različitih komada u izvođenju domaćeg ansambla.

U petak, 1. novembra, na maloj sceni će se igrati „Siroti mali hrčki“ Gordana Mihića. Komad o Dušanu Vasiljevu, „Oblaci“, mlade autorke Nine Plavanjac, na repertoaru je u utorak, 5. novembra.

Pozorišni projekat „Pa se vidimo u snu“ biće odigran u petak, 8. novembra, a u utorak, dvanaestog, i vodvilj „Pidžama za šestoro“.

Petak, 15. novembar, rezervisan je za najnovije ostvarenje ove kuće, „Savršenog partnera“ hrvatskog pisca Mira Gavrana. „Kovači“ Miloša Nikolića igraće se u utorak, 19. novembar, a u petak, 22, nostalgična komedija „Ljubavno pismo“.

Komad rađen po delu Jovana Sterije Popovića, „Laža i paralaža“, zakazan je za 26. novembar. Crnohumorna komedija mentaliteta „Smrt čoveka na Balkanu“ zatvara novembarski repertoar pretposlednjeg dana u mesecu.

S. V. O.

(Foto: Sretenović)

U Gradskoj kući poklon-pakete dobile 132 bebe

Igor Crnogorac October 29, 2024

U svečanu salu Gradske kuće po svoj poklon danas je, kao i još mnogo njegovih vršnjaka, došao tromesečni Pavle Novaković sa roditeljima.

– Već smo dobili jednom poklon, imamo i trogodišnjeg Novaka – kaže tata Goran. – Znači nam puno ova vrsta pomoći i to što Grad misli na nas.

Pavle je jedan od 132 mališana, rođenih u protekla tri meseca kojima su danas predstavnici Grada uručili poklon-pakete u tradicionalnoj akciji darivanja novih sugrađana.– Nadam se da će vam pokloni značiti u prvim mesecima podizanja deteta. Uvek se trudimo da što više novca ulažemo u populacionu politiku, da nas bude što više. I vama hvala na tome – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan, pozdravljajući roditelje.Danas je svečana sala Gradske kuće najlepše mesto u Kikindi, dodao je Željko Radu, član Gradskog veća.

– Ovim pokazujemo da Gradska uprava vodi računa o svakom sugrađaninu i da su nam deca veoma važna. Podržavamo roditelje jer su se odlučili na ovaj, i za njih i za nas, važan korak, da Kikinda ima što više stanovnika. I ubuduće ćemo nastaviti sa ovakvim akcijama – naveo je Radu. Paket sa „Radosnicom“, peškirom za kupanje, torbom za mamu i stolicom za hranjenje dobila je i Sofija Milovanov iz Mokrina. U Gradsku kuću stigla je sa mamom Milijanom i bakom Ljiljanom.

– Svaka pomoć je dobrodošla, posebno mladim roditeljima. Pored naše porodice i Grad misli na nas i veoma nam je drago zbog toga – rekla je mama Milijana.Samo za ovu vrstu pomoći Grad je, na godišnjem nivou, opredelio oko pet miliona dinara, za oko 500 bebi-paketa i, kako je rečeno, u Gradskoj upravi nadaju se da će, već sledeće godine, izdvojiti još veći iznos za još više novih sugrađana.

S. V. O.

Veče solo harmonike u Muzeju

Igor Crnogorac October 29, 2024

U sali Narodnog muzeja, u sredu, 30. oktobra, od 18 sati, solistički koncert na harmonici održaće Ivan Bičkei iz Novog Kneževca.

Program organizuje Osnovna muzička škola „Slobodan Malbaški“ i ulazak je besplatan.