Кикинђанка Вања Беседеш, мушки фризер са салоном у Кикинди, добро је позната суграђанима, а од прошлог викенда и целом свету. Вања је, са још четворо колега који су чинили фризерску репрезентацију Србије, у категорији мушког шишања освојила треће место на Светском првенству фризера у Паризу.
Огроман успех уједно је и највеће достигнуће Савеза фризерских клубова Србије у историји. У светске анале ући ће да су, на најпрестижнијем такмичењу фризера на свету, у јакој конкуренцији од хиљаду такмичара из 54 државе, освојили медаље и засенили колеге захваљујући таленту, али и озбиљном раду.
– Јако сам срећна и поносна – каже Вања. – За Светско првенство припремамо се од јануара, а од априла смо имали интензивне тренинге – онлајн сваке вечери и два пута недељно у Београду. Очекивали смо да ћемо ући у топ три, то смо обећали нашем председнику Браниславу Бабићу који је, нажалост, преминуо пре неколико месеци.
На првом наступу са репрезентацијом била је као члан новобеоградског клуба и једина из Војводине. Била је и једина девојка у тиму који се надметао у мушком шишању.
– Такмичили смо се у двема категоријама: „цоммерциал фаде цут“ и „скин фаде цут“. У првој категорији је класично шишање и израђује се фризура уличног стила. У другој се шиша „из нуле“, сенчено са стране и израђује се фризура. Постоје строга правила, а за шишање и прављење фризуре имала сам 35 минута – прича Вања.
Прваци света у мушкој категорији су Италијани, док је екипа из Јапана била друга. Вањин и успех целог тима већи је тим пре што су, за припрему, имали ограничена средства, за разлику од многих других репрезентација.
– На Светском првенству ради се на луткама да би сваки такмичар имао подједнаке шансе јер су све лутке исте. Ја сам потрошила само пет лутака, три у припреми и две на првенству, док је, рецимо, репрезентација Шпаније, само у припреми ошишала 150 лутака.
За пет дана боравка, наши репрезентативци готово да нису успели да виде олимпијски Париз. „Имали смо три дана интензивних тренинга до касно у ноћ и два дана такмичења“, каже Вања. „Успели смо само на брзину да одемо до Версаја“.
У Паризу је Србија, први пут, изнедрила и шампиона света у новој мушкој дисциплини „фулл фасхион лоок“ – сређивање живог модела од главе до пете. Апсолутни победник био је Вањин колега, Дејан Јанковић из Београда.
Иако је фризер од 2001. године, Вања се такмичи тек од 2023. Прво признање било је треће место које је освојила прошлог новембра на Отвореном шампионату фризера „Куп Никола Бизумић“ у Смедереву. Одмах затим постала је првак Србије на Отвореном првенству „Београдски победник“, у марту ове године, у категорији „хаир таттоо“ – „цртању“ бријачем, када је израдила „мандалу“. Два месеца касније, на Отвореном првенству Црне Горе, освојила је сребро – била је друга у „стреет стyле“-у, да би, већ наредног месеца, из Босне и Херцеговине, са отвореног првенства, донела три медаље – шампионску у комбинованој категорији, „стреет стyле“-у, бронзану у „скин фаде цут“-у и сребрну у укупном пласману.
– За овај позив определила сам се као мала, говорила сам да ћу да будем бербер кад порастем. Све лутке сам ошишала, све су имале лепе, уредне фризуре. Мој кум и ја шишали смо све што нам је падало под руку, чак и његовог пса – присећа се Вања. – Увек ме је то привлачило, волела сам да гледам свог деду како се брије, и данас памтим тај звук бритве. Волим да радим са маказама, бритвом и машиницом.
Каже да је занат изучила код Славице Лерик, у чијем салону је била на пракси две године, а прво запослење било јој је у мушком салону у Микронасељу тадашње Фризерске задруге. Имала је само 17,5 година. Каријеру је, затим, наставила у Новом Саду и у Кикинди, у којој је свој салон отворила 2011. године, у улици Браће Татић, истој у којој је и сада у броју осам.
Омиљена мушка фризура јој је „класика“, шишана само маказама, слично фризури Елвиса Прислија, каже, и признаје да има „професионалну деформацију“.
– Када се упознајем са неким, прво гледам у косу, али само мушкарцима – смеје се. – „Скин фаде“ је код нас још увек у пуном јеку, али на светском нивоу више не – тврди Вања. – Вратиле су се класичне елегантне фризуре, у мало дужој варијанти. За регионална такмичења нисам могла да нађем модел јер су сви сасвим кратко ошишани, што ми је и даље велики проблем – каже Вања.
Највећи успех у каријери који је постигла у младим годинама, за вредну и талентовану Вању Беседеш само је још један подстицај да се и даље развија и, наравно, такмичи. Париз нека се спреми следеће године, а, у међувремену, поред многобројних медаља и пехара, она највреднија, као и лутка са бронзаном светском фризуром налазе се у салону са њеним именом, ту близу вас. Вања то ради најбоље, са великом љубављу и у њеним рукама са маказама и бријачем нисте само потпуно сигурни, већ и веома привилеговани.
С. В. О.
– Сматрам да је то прави пут и успех за све вас. Такође је и у складу са нашим смерницама да је образовање кључ свега јер човек без образовања тешко може да постигне нешто у животу. Желели смо да приредимо пријем за вас, да се осећате и похваљенима и уваженима, да вам пружимо подршку и да поручимо и млађима од вас да треба наставити школовање, јер ћете имати прилику да се запослите, створите породице у свом граду и да допринесте његовом развитку – рекао је градоначелник Богдан.
У средње школе уписан је, ове школске године, 31 ученик ромске националности. Сви су на поклон добили ваучер у износу од пет хиљада динара за куповину гардеробе у бутику, и поклон пакете Града.
– За унапређење положаја Рома ово је само једна у низу активности и Град, пре свега, улаже у њихово образовање, што је показатељ да подједнако брине о свим људима, о свим маргинализованим групама, како бисмо их са тих маргина и склонили – истакао је Раду. – Мерама Градске управе, између осталих, набавком бесплатног школског прибора за свако дете од првог до осмог разреда, дошли смо до тога да сада имамо све више деце која се изјашњавају као Роми и уписују и средњу школу. Помоћ им стиже и од Покрајине и од Републике, кроз афирмативне мере, стипендије и бесплатан превоз. План је да и сва деца која завршавају основну и средњу школу добију поклон ваучер за куповину одеће за матуру. И Град и држава улажу напоре да ромску популацију укључе у друштво, а најбољи пут за то је кроз образовање.
Никола Недељков из Новог Милошева желео је да упише саобраћајни смер у Техничкој школи и у томе је и успео.
Са Николом је у Градској кући била и његова мајка Јасмина.
Жељка Раду и Валентина Стојков уписале су економски смер. Кажу да су веома задовољне и да планирају да упишу и Економски факултет.
