Електропривреда Србије (ЕПС) објавила је конкурс за стипендирање студената техничких факултета на основу којег ће бити додељене стипендије у износу од 35 хиљада динара месечно студентима завршне године основних студија и студентима који први пут уписују мастер студије, саопштено је из те компаније.
Стипендија се исплаћује за свих 12 месеци у школској години, а стипендисти ће бити изабрани на конкурсу.
“Ове године додељујемо 30 стипендија студентима техничких факултета: Електротехничког, Машинског, Грађевинског и Рударско-геолошког. Уговор о стипендирању подразумева могућност за обављање стручне праксе, као и могућност запослења по окончању студија”, рекла је извршна директорка за људске ресурсе ЕПС-а, Христина Радовановић.
Право на стипендирање имају студенти факултета чији је оснивач Република Србија и који имају држављанство Србије. Услов је да не примају друге стипендије и кредите из државног буџета и да нису у радном односу.
За студенте завршних година основних студија, потребно је да њихова просечна оцена буде најмање 8, а за студенте мастер студија, просечна оцена током првог степена студија требало би да износи најмање 8.
Уколико се на конкурс јави већи број кандидата, биће рангирани на основу просечне оцене, односно додатних критеријума који су наведени у конкурсу. Услови и начин пријављивања могу се пронаћи на сајту ЕПС-а.
(Извор: РТВ, фото: eps.rs)
У Месецу правилне исхране, истичу се теме доступности и безбедности хране, рекла је један од предавача, др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене, начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу.
Мирослава Наранчић секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града ђацима је, такође, говорила о здравој исхрани, и о навикама које је потребно стицати од најранијег доба.
Ена Ћирилов, ученица другог разреда која се школује за кувара, каже да је ова тема део и теорије и праксе
На још један важан аспект ове теме пажњу је скренуо њен друг из разреда, Кристијан Прељевић.
У Војводини је 51 одсто одрасле популације гојазно, а посебно забрињава чињеница да вишак килограма има и 24 одсто деце, напоменула је докторка Брусин Белош. Она је подсетила да у Завод за јавно здравље, у амбуланту за дијететику, могу да дођу сви којима је потребно да се изради индивидуална дијета. Са упутом лекара опште праксе ова здравствена услуга се не наплаћује.
Пионир фреске и мозаика у нашој земљи, сликар Ђуро Радловић, професор у пензији, први је код нас, пре више од три деценије, специјализовао ове зидне технике на Факултету ликовних уметности у Београду.
Књига је јуче представљена у Архиву Војводине, а прошле седмице у РТС Клубу у згради Радио Београда. Уз професора Радловића, о његовом раду и делима, говорили су проф. др Јовица Тркуља, професор Радомир Кнежевић, и проф. др Смиљана Мирков, социолог.
Народна библиотека „Јован Поповић“ је, уз београдски „Досије“, суиздавач овог монографског дела.
Представљени су наслови који популаризују теме, личности и ауторе са територије града Кикинде. Том приликом приказан је и документарни филм о Душану Васиљеву, аутора Николе Лакића.
Сутрадан је, у српској гимназији „Доситеј Обрадовић“, дечији песник Горан Новаков из Новог Кнежевца представио своје песме најмлађим ученицима.
Спомен на пале борце Бригаде посебно је значајан данас јер се ове године навршава 80 година од овог значајног догађаја. Бригада је формирана Указом Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије осам дана по ослобођењу Кикинде и имала је 2.725 бораца, речено је на скупу.
Бригада је формирана из састава најуспешнијих партизанских одреда из северног и средњег Баната и чинили су је проверени борци и родољуби Великокикиндског партизанског одреда, затим мокринског, меленачког, кумановског, петровградског (зрењанинског), као и већине месних одреда из зрењанинског среза, све до Вишњићева, подсетио је професор Милован Ћурчић.
Професор Ћурчић је додао да је важно да се зна да су борци били, за оно време, веома писмени – доктори, адвокати, стручњаци, студенти, ученици, занатлије, а допринос су дали и изузетно имућни домаћини који су им, на својим салашима, обезбеђивали смештај и храну.