Elektroprivreda Srbije (EPS) objavila je konkurs za stipendiranje studenata tehničkih fakulteta na osnovu kojeg će biti dodeljene stipendije u iznosu od 35 hiljada dinara mesečno studentima završne godine osnovnih studija i studentima koji prvi put upisuju master studije, saopšteno je iz te kompanije.
Stipendija se isplaćuje za svih 12 meseci u školskoj godini, a stipendisti će biti izabrani na konkursu.
“Ove godine dodeljujemo 30 stipendija studentima tehničkih fakulteta: Elektrotehničkog, Mašinskog, Građevinskog i Rudarsko-geološkog. Ugovor o stipendiranju podrazumeva mogućnost za obavljanje stručne prakse, kao i mogućnost zaposlenja po okončanju studija”, rekla je izvršna direktorka za ljudske resurse EPS-a, Hristina Radovanović.
Pravo na stipendiranje imaju studenti fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija i koji imaju državljanstvo Srbije. Uslov je da ne primaju druge stipendije i kredite iz državnog budžeta i da nisu u radnom odnosu.
Za studente završnih godina osnovnih studija, potrebno je da njihova prosečna ocena bude najmanje 8, a za studente master studija, prosečna ocena tokom prvog stepena studija trebalo bi da iznosi najmanje 8.
Ukoliko se na konkurs javi veći broj kandidata, biće rangirani na osnovu prosečne ocene, odnosno dodatnih kriterijuma koji su navedeni u konkursu. Uslovi i način prijavljivanja mogu se pronaći na sajtu EPS-a.
(Izvor: RTV, foto: eps.rs)
U Mesecu pravilne ishrane, ističu se teme dostupnosti i bezbednosti hrane, rekla je jedan od predavača, dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu.
Miroslava Narančić sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada đacima je, takođe, govorila o zdravoj ishrani, i o navikama koje je potrebno sticati od najranijeg doba.
Ena Ćirilov, učenica drugog razreda koja se školuje za kuvara, kaže da je ova tema deo i teorije i prakse
Na još jedan važan aspekt ove teme pažnju je skrenuo njen drug iz razreda, Kristijan Preljević.
U Vojvodini je 51 odsto odrasle populacije gojazno, a posebno zabrinjava činjenica da višak kilograma ima i 24 odsto dece, napomenula je doktorka Brusin Beloš. Ona je podsetila da u Zavod za javno zdravlje, u ambulantu za dijetetiku, mogu da dođu svi kojima je potrebno da se izradi individualna dijeta. Sa uputom lekara opšte prakse ova zdravstvena usluga se ne naplaćuje.
Pionir freske i mozaika u našoj zemlji, slikar Đuro Radlović, profesor u penziji, prvi je kod nas, pre više od tri decenije, specijalizovao ove zidne tehnike na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
Knjiga je juče predstavljena u Arhivu Vojvodine, a prošle sedmice u RTS Klubu u zgradi Radio Beograda. Uz profesora Radlovića, o njegovom radu i delima, govorili su prof. dr Jovica Trkulja, profesor Radomir Knežević, i prof. dr Smiljana Mirkov, sociolog.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ je, uz beogradski „Dosije“, suizdavač ovog monografskog dela.
Predstavljeni su naslovi koji popularizuju teme, ličnosti i autore sa teritorije grada Kikinde. Tom prilikom prikazan je i dokumentarni film o Dušanu Vasiljevu, autora Nikole Lakića.
Sutradan je, u srpskoj gimnaziji „Dositej Obradović“, dečiji pesnik Goran Novakov iz Novog Kneževca predstavio svoje pesme najmlađim učenicima.
Spomen na pale borce Brigade posebno je značajan danas jer se ove godine navršava 80 godina od ovog značajnog događaja. Brigada je formirana Ukazom Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije osam dana po oslobođenju Kikinde i imala je 2.725 boraca, rečeno je na skupu.
Brigada je formirana iz sastava najuspešnijih partizanskih odreda iz severnog i srednjeg Banata i činili su je provereni borci i rodoljubi Velikokikindskog partizanskog odreda, zatim mokrinskog, melenačkog, kumanovskog, petrovgradskog (zrenjaninskog), kao i većine mesnih odreda iz zrenjaninskog sreza, sve do Višnjićeva, podsetio je profesor Milovan Ćurčić.
Profesor Ćurčić je dodao da je važno da se zna da su borci bili, za ono vreme, veoma pismeni – doktori, advokati, stručnjaci, studenti, učenici, zanatlije, a doprinos su dali i izuzetno imućni domaćini koji su im, na svojim salašima, obezbeđivali smeštaj i hranu.