Женска певачка група „Мелизми“ у којој активно ради секција за очување банатске ношње, обичаја и рецепата, организовала је данас у Културном центру прву радионицу златовеза, односно израде „капе златаре“, дела народне ношње с краја 19. века на овим просторима, уједно и важног дела друштвеног идентитета Баната, рекла је Биљана Мандић, оснивачица Певачке групе „Мелизми“.
– Важно нам је да ревитализујемо „капу златару“ и да је имплементирамо у 21. век, можда и у колекцијама модних креатора. Имамо много младих који се интересују за израду златовеза – навела је Мандићева.
Менторка на радионици је Добрила Ашкрабић из удружења „Ризница рукотворина“ из околине Београда, која се ручним радом бави од детињства.
– Техника је захтевна, дуго се ради, бодови су посебни и друкчији од осталих народних везова – истакла је. – Јако ме радује што је овде много младих жена које су заинтересоване за златовез. Ако свако од нас учини мали помак, успећемо да задржимо оно што је наше изворно и аутохтоно.
Једна „капа златара“ или „златарица“, од четири које се чувају у Народном музеју, донесена је на радионицу као пример изузетне технике и лепоте.
– Ова капа је, највероватније, израђена у Меленцима, тамо је био велики центар за златовез који је водила Злата Лончарски. Она је имала три ћерке и све су знале да везу. Многе капе које се и данас чувају у зрењанинском, нашем и још неким музејима, настале су управо у тој радионици. „Златарица“ је традиционално оглавље и углавном су је имале богате куће. На свадби ју је свекрва поклањала снаји која је капу носила у свечаном приликама, до рођења првог детета. Она је имала и традиционално и симболичко значење, израђивана је од скупоцених материјала, од свиле и броката, и украшавана полудрагим каменом и позлаћеним концем – рекла је Славица Гајић, виши кустос-етнолог Народног Музеја.
Очување културне баштине веома је важно и оно потиче из породице, навела је Маријана Мирков, у Градском већу задужена за културу и туризам.
– Чланице групе „Мелизми“ негују традицију на прави начин. Љубав према изворној музици надоградиле су радионицама у којима се чува наша култура – истакла је Маријана Мирков. – Локална самоуправа подржава овакве активности јер су значајне за чување од заборава наслеђа свих народа и народности који живе на територији града.
Радионици је присуствовао и гост из Деска у Мађарској, Кристифор Брцан, председник КУД „Банат“ у којем се ово умеће негује више од десет година.
– Наше удружење је прошле године ушло у Национални регистар нематеријалне културе у Мађарској и то са живим обичајем златног веза. Имамо циљ да се повежемо са Кикиндом и другим местима, како би ова традиција поново оживела на ширем простору Војводине – навео је Брцан.
Капе израђене на радионици биће представљене јавности, као и примерци старих капа из нашег окружења. Данас се на тржишту „златарице“ продају по цени од око хиљаду евра и све чешће представљају иновативни модни детаљ познатих креатора, речено је на радионици.
Радионичарски пројекат Групе „Мелизми“ подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
С. В. О.
– Уписали смо 50 студената, од тога су два студента на буџету и 48 је самофинансирајућих, и тиме смо попунили квоту предвиђену акредитацијом. Данас ће имати и упознавање са наставницима и уводна предавања – навела је директорица Школе, Ангела Месарош Живков.
Мастер-студије трају две године, после чега васпитачи добијају звање струковни мастер-васпитач. Уна Родић из Зрењанина ове године је завршила основне студије на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста.
– Уписала сам даље школовање због личног усавршавања. Запослила сам се у Предшколској установи у Зрењанину као васпитач. Важно ми је да се надограђујем и прикупљам нова знања, како бих што више тога могла да пренесем малишанима са којима радим – рекла је Уна. 
У амфитеатру Школе свечаности је, у име локалне самоуправе, присуствовала чланица Градског већа Мелита Гомбар. У програму су учествовали студенти са смера васпитач за традиционалне игре и малишани из вртића „Мики“ и из вртића установе „Никола Тесла“ у Дески у Мађарској, са којим је високошколска установа у Кикинди недавно успоставила сарадњу.
Колеге и госте дочекао је директор Милорад Карановић, који је рекао да је поносан што је на челу установе из које излазе образовани и васпитани млади људи.
Школа тренутно има 350 ученика, у 15 одељења и осам образовних профила из четири подручја рада: хемије, архитектуре, прехране и медицине.
У име локалне самоуправе прослави је присуствовао Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину.
– Град, Покрајина и републички органи константно улажу у школу – истакао је Аћимов. – Сада је у току реализација пројекта који финансира ресорни покрајински секретаријат. Захваљујући најмодернијем видео-надзору повећаће се безбедност и ученика и свих запослених.
Ђаци и гости испунили су амфитеатар у којем су пригодну приредбу припремили ученици школе која се поноси дугом традицијом, атрактивним смеровима и квалитетним образовањем.
Ахондроплазија је ретка болест, односно стање, које доводи до коштаних дисплазија и изразито ниског раста. У Србији је ово обољење дијагностификовано код укупно 150 до 200 особа. Од прошле године и у нашој земљи су деца са ахондроплазијом почела су да добијају иновативну терапију којом се, пре свега, поспешује раст и искључују агресивне ортопедске интервенције којима се, понекад, подвргавају оболели.
– Конкурисали смо за новац који нам је неопходан за чување архивске грађе. За набавку покретних архивских полица у нашем депоу у Чанадској улици, одобрено нам је 400 хиљада динара. Депо опремамо четири године, по фазама. У приземљу већ имамо постављене све полице, и надамо се да ћемо, следеће године, завршити цео посао и на спрату – навео је Сивчев. – За добијених 300 хиљада динара купили смо шест дрвених изложбених витрина са стакленим звоном различитих димензија и први пут ћемо имати уређен хол за изложбене поставке.
Активности у Историјском архиву свесрдно помаже и Град, истакла је Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам.
