Ženska pevačka grupa „Melizmi“ u kojoj aktivno radi sekcija za očuvanje banatske nošnje, običaja i recepata, organizovala je danas u Kulturnom centru prvu radionicu zlatoveza, odnosno izrade „kape zlatare“, dela narodne nošnje s kraja 19. veka na ovim prostorima, ujedno i važnog dela društvenog identiteta Banata, rekla je Biljana Mandić, osnivačica Pevačke grupe „Melizmi“.
– Važno nam je da revitalizujemo „kapu zlataru“ i da je implementiramo u 21. vek, možda i u kolekcijama modnih kreatora. Imamo mnogo mladih koji se interesuju za izradu zlatoveza – navela je Mandićeva.
Mentorka na radionici je Dobrila Aškrabić iz udruženja „Riznica rukotvorina“ iz okoline Beograda, koja se ručnim radom bavi od detinjstva.
– Tehnika je zahtevna, dugo se radi, bodovi su posebni i drukčiji od ostalih narodnih vezova – istakla je. – Jako me raduje što je ovde mnogo mladih žena koje su zainteresovane za zlatovez. Ako svako od nas učini mali pomak, uspećemo da zadržimo ono što je naše izvorno i autohtono.
Jedna „kapa zlatara“ ili „zlatarica“, od četiri koje se čuvaju u Narodnom muzeju, donesena je na radionicu kao primer izuzetne tehnike i lepote.
– Ova kapa je, najverovatnije, izrađena u Melencima, tamo je bio veliki centar za zlatovez koji je vodila Zlata Lončarski. Ona je imala tri ćerke i sve su znale da vezu. Mnoge kape koje se i danas čuvaju u zrenjaninskom, našem i još nekim muzejima, nastale su upravo u toj radionici. „Zlatarica“ je tradicionalno oglavlje i uglavnom su je imale bogate kuće. Na svadbi ju je svekrva poklanjala snaji koja je kapu nosila u svečanom prilikama, do rođenja prvog deteta. Ona je imala i tradicionalno i simboličko značenje, izrađivana je od skupocenih materijala, od svile i brokata, i ukrašavana poludragim kamenom i pozlaćenim koncem – rekla je Slavica Gajić, viši kustos-etnolog Narodnog Muzeja.
Očuvanje kulturne baštine veoma je važno i ono potiče iz porodice, navela je Marijana Mirkov, u Gradskom veću zadužena za kulturu i turizam.
– Članice grupe „Melizmi“ neguju tradiciju na pravi način. Ljubav prema izvornoj muzici nadogradile su radionicama u kojima se čuva naša kultura – istakla je Marijana Mirkov. – Lokalna samouprava podržava ovakve aktivnosti jer su značajne za čuvanje od zaborava nasleđa svih naroda i narodnosti koji žive na teritoriji grada.
Radionici je prisustvovao i gost iz Deska u Mađarskoj, Kristifor Brcan, predsednik KUD „Banat“ u kojem se ovo umeće neguje više od deset godina.
– Naše udruženje je prošle godine ušlo u Nacionalni registar nematerijalne kulture u Mađarskoj i to sa živim običajem zlatnog veza. Imamo cilj da se povežemo sa Kikindom i drugim mestima, kako bi ova tradicija ponovo oživela na širem prostoru Vojvodine – naveo je Brcan.
Kape izrađene na radionici biće predstavljene javnosti, kao i primerci starih kapa iz našeg okruženja. Danas se na tržištu „zlatarice“ prodaju po ceni od oko hiljadu evra i sve češće predstavljaju inovativni modni detalj poznatih kreatora, rečeno je na radionici.
Radioničarski projekat Grupe „Melizmi“ podržao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
S. V. O.
– Upisali smo 50 studenata, od toga su dva studenta na budžetu i 48 je samofinansirajućih, i time smo popunili kvotu predviđenu akreditacijom. Danas će imati i upoznavanje sa nastavnicima i uvodna predavanja – navela je direktorica Škole, Angela Mesaroš Živkov.
Master-studije traju dve godine, posle čega vaspitači dobijaju zvanje strukovni master-vaspitač. Una Rodić iz Zrenjanina ove godine je završila osnovne studije na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta.
– Upisala sam dalje školovanje zbog ličnog usavršavanja. Zaposlila sam se u Predškolskoj ustanovi u Zrenjaninu kao vaspitač. Važno mi je da se nadograđujem i prikupljam nova znanja, kako bih što više toga mogla da prenesem mališanima sa kojima radim – rekla je Una. 
U amfiteatru Škole svečanosti je, u ime lokalne samouprave, prisustvovala članica Gradskog veća Melita Gombar. U programu su učestvovali studenti sa smera vaspitač za tradicionalne igre i mališani iz vrtića „Miki“ i iz vrtića ustanove „Nikola Tesla“ u Deski u Mađarskoj, sa kojim je visokoškolska ustanova u Kikindi nedavno uspostavila saradnju.
Kolege i goste dočekao je direktor Milorad Karanović, koji je rekao da je ponosan što je na čelu ustanove iz koje izlaze obrazovani i vaspitani mladi ljudi.
Škola trenutno ima 350 učenika, u 15 odeljenja i osam obrazovnih profila iz četiri područja rada: hemije, arhitekture, prehrane i medicine.
U ime lokalne samouprave proslavi je prisustvovao Aleksandar Aćimov, član Gradskog veća za sport i omladinu.
– Grad, Pokrajina i republički organi konstantno ulažu u školu – istakao je Aćimov. – Sada je u toku realizacija projekta koji finansira resorni pokrajinski sekretarijat. Zahvaljujući najmodernijem video-nadzoru povećaće se bezbednost i učenika i svih zaposlenih.
Đaci i gosti ispunili su amfiteatar u kojem su prigodnu priredbu pripremili učenici škole koja se ponosi dugom tradicijom, atraktivnim smerovima i kvalitetnim obrazovanjem.
Ahondroplazija je retka bolest, odnosno stanje, koje dovodi do koštanih displazija i izrazito niskog rasta. U Srbiji je ovo oboljenje dijagnostifikovano kod ukupno 150 do 200 osoba. Od prošle godine i u našoj zemlji su deca sa ahondroplazijom počela su da dobijaju inovativnu terapiju kojom se, pre svega, pospešuje rast i isključuju agresivne ortopedske intervencije kojima se, ponekad, podvrgavaju oboleli.
– Konkurisali smo za novac koji nam je neophodan za čuvanje arhivske građe. Za nabavku pokretnih arhivskih polica u našem depou u Čanadskoj ulici, odobreno nam je 400 hiljada dinara. Depo opremamo četiri godine, po fazama. U prizemlju već imamo postavljene sve police, i nadamo se da ćemo, sledeće godine, završiti ceo posao i na spratu – naveo je Sivčev. – Za dobijenih 300 hiljada dinara kupili smo šest drvenih izložbenih vitrina sa staklenim zvonom različitih dimenzija i prvi put ćemo imati uređen hol za izložbene postavke.
Aktivnosti u Istorijskom arhivu svesrdno pomaže i Grad, istakla je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.
