Од ове школске године, Техничка школа у Кикинди поново у свом називу има име великог научника и проналазача, Михајла Пупина. Тиме је школи враћен назив по којој је препознатљива генерацијама Кикинђана и који је, у једном периоду, носила све до 1993. године.
– Те године је, одлуком Владе, свим средњим школама су промењени називи, а имена познатих личности задржана су само гимназијама. Од 577 средњих школа у Србији, назив Техничка школа носи 35 јер су школе, временом, враћале лична имена у своје називе – објашњава директорица Миланка Халиловић. – Иницијатива постоји већ годинама, пре свега од ученика, институција, родитеља и појединаца. Пре него што смо покренули поступак, прво смо питали ђаке и они су, у већини, били за то да се врати назив са именом Михајло Пупин. Исти став имали су Савет родитеља и Школски одбор.
Уважавајући ставове ђака и органа школе, упућен је захтев за сагласност за промену назива.
„Промишљајући о времену у коме живимо, трагичним догађајима који су погодили српске школе, огромном утицају негативног јавног мњења и друштвених мрежа на младост коју образујемо, њихове недопустиве узоре који постају нови идоли, сматрамо да се треба окренути непролазним вредностима и подсетити се значаја научника и културних делатника које је Србија у прошлости изнедрила. Тако ћемо се потрудити и у великој мери успети да личности које се још формирају симболично повежемо са интегритетом и ауторитетом великог Михајла Пупина. На тај начин подстицала би се предана и потврђена припадност школи као заједници, уз неговање сећања на научна постигнућа, али и она дипломатска и хуманистичка којима нас је задужио Михајло Идворски Пупин“, наводи се, између осталог у захтеву директорице за добијање сагласности да Школа поново носи Пупиново име, као у периоду од 1977. до 1993, чиме се и враћа тачан назив под којим је основана 1923 године.
Градска управа и Покрајински органи дали су сагласности, коначно одобрење стигло је у мају, па је нова школска година могла да се започне са новим називом.
– Лично јесам за то да школе носе називе са именима значајних личности, да бисмо их памтили и одали поштовање. Мислим да Техничкој школи апсолутно припада име тако великог и значајног научника – каже директорица Халиловић.
Михајло Идворски Пупин био је српски и амерички научник, проналазач, универзитетски професор, публициста, академик и добротвор. Рођен је у Идвору код Ковачице 1854, а преминуо је у Њујорку 1935. године. Породица Пупин је аутохтона у Банату, где живи од прве половине 18. века. Михајло, који је, доласком у Америку, свом имену додао Идворски како би нагласио своје порекло, био је професор на Универзитету Колумбија. Током свог научног и експерименталног рада дао је значајне закључке на пољу вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије, телефоније и рендгенологије. Такође, има и великих заслуга за развој електротехнике, као и за проналазак „Пупинових калемова“. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци, и почасни конзул Србије у САД-у. За аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“ добио је Пулицерову награду.
Техничка школа „Михајло Пупин“ Кикинда основана је 1923. године под називом Стручна продужна школа. Године 1948, почиње поново да ради као Стручна школа за ученике у индустрији, а наредне године основана је Жељезничка индустријска школа. Од 1952. године носи назив Мешовита индустријска школа. Године 1965, прераста у Школски центар за техничко образовање, а 1977. године добија назив Центар за образовање стручних радника металске, електро и саобраћајне струке „Михајло Пупин“. Поменутом одлуком Владе Републике Србије из 1993. године о мрежи средњих школа, добија назив „Техничка школа“.
Данас има више од 700 ученика који се образују за занимања у три подручја рада: електро, машинском и саобраћајном и постижу значајне успехе на свим нивоима такмичења. Техничка школа „Михајло Пупин“ има сто запослених наставника и ненаставног кадра.
С. В. О.
– После првог фестивала, одржаног прошле године, јављали су ми се глумци из свих крајева који желе да дођу, да бесплатно играју своје представе у Новим Козарцима. Фестивал се, и овога пута, одржава уз подршку Месне заједнице која уступа салу и помаже у организацији, и веома сам им захвалан на томе и, посебно, дивној публици, мештанима, који долазе на представе и подржавају манифестацију – каже Остојић, оснивач и организатор Фестивала.
У петак ће, од 19 сати, на репертоару бити „Дневник узнемирене домаћице“, а од 20 сати монодрама о Десанки Максимовић, „Немојте ме заборавити“, Милице Димитријевић из Ниша.
– Иако академик Баста већ годинама одбија да се појављује у јавности, пристао је да дође у Кикинду. С једне стране због наше колегијалне сарадње и јер га за овај град везују најлепше успомене. Долазио је три пута, последњи пут 2001. године, када је представљена књига његовог духовног оца, професора Михаила Ђурића, „О потреби филозофије данас“, што је био догађај за памћење. Други повод су „Сабрани списи“ у које је уложио готово цео живот, у њима је његова целокупна интелектуална биографија. Чини ми се, после ове вечери, да смо заинтересовали грађане Кикинде и живим у нади да ће они те књиге, које се налазе у Народној библиотеци, у што скорије време узети у руке и уверити се у оно о чему смо вечерас говорили – рекао је проф. др Тркуља.
Говорећи о дефиницијама филозофије, мада напомиње да се она не може дефинисати, навео је Новалисову мисао да је филозофија туга за завичајем, нагон да се стално буде код куће, као и Сократов став изречен кроз Платона, да је филозофија припрема за смрт. Како каже, сам би се определио за поетичнију, Новалисову мисао.
Разлог су историјски процеси, додаје, против којих је појединац немоћан.
Постигнути резултати су велики заједнички успех, указао је градоначелник Младен Богдан.
Он је истакао и да ће се радити на обогаћивању програма највећих манифестација и на проширењу понуде града, како бисмо привукли још већи број туриста.
У целој прошлој години било је 88 хиљада ноћења, а ове године смо, заједничким трудом и радом, већ стигли до сто хиљада, истакла је Јасмина Миланков.
Иако су и сами званични подаци импресивни, може да се рачуна да је овај број и већи јер је много посетилаца нашег града долазило код својих рођака и пријатеља, што није део укупног збира. Рачуна се да је, ове године, Кикинду посетило око 20 хиљада туриста јер је просечан број боравка пет дана.
Предност Кикинде, када је туризам у питању, јесте чињеница да имамо добру и разнолику понуду током целе године, речено је у Туристичкој организацији. Наредних дана почиње „Совембар“, месец посвећен совама ушарама.
Иако су нама који овде живимо многе ствари уобичајене, треба да будемо свесни вредности које имамо и да то ценимо, као и да подигнемо ниво туристичке понуде, закључено је у Туристичкој организацији.
Он додаје да ће Турнир постати традиционалан, одржаваће се сваке године, а идеја је и да се прошири учешћем екипа из места у којима су некада, пре колонизације, живели Козарчани.
– Већ смо добили једном поклон, имамо и трогодишњег Новака – каже тата Горан. – Значи нам пуно ова врста помоћи и то што Град мисли на нас.
Павле је један од 132 малишана, рођених у протекла три месеца којима су данас представници Града уручили поклон-пакете у традиционалној акцији даривања нових суграђана.
– Надам се да ће вам поклони значити у првим месецима подизања детета. Увек се трудимо да што више новца улажемо у популациону политику, да нас буде што више. И вама хвала на томе – рекао је градоначелник Младен Богдан, поздрављајући родитеље.
Данас је свечана сала Градске куће најлепше место у Кикинди, додао је Жељко Раду, члан Градског већа.
Само за ову врсту помоћи Град је, на годишњем нивоу, определио око пет милиона динара, за око 500 беби-пакета и, како је речено, у Градској управи надају се да ће, већ следеће године, издвојити још већи износ за још више нових суграђана.