Награда УЛУПУДС-а за издавачки подухват на 67. Међународном београдском сајму књига припала је Банатском културном центру из Новог Милошева, за фотомонографију Љубомира Којића „Светлопис као бескрај“.
Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) на Сајму је доделио 13 признања у различитим категоријама, ауторима и издавачима.
„Банатски културни центар дуги низ година објављује књиге од изузетног значаја за културну сцену Републике Србије. Ове године су објавили фотомонографију уметника Љубомира Којића ‘Светлопис као бескрај’. Кроз документацију стварности, аутор нас спроводи кроз свакодневни живот појединаца и приказује класну позицију непознатих личности које постају актери нелинеарног (визуелног) наратива“, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.
Награду је, у име издавача и аутора, примила је Сенка Влаховић, уметнички директор Банатског културног центра.
Ово музичко такмичење представника до сада највише градова – 25, са укупно 90 учесника, директно ће преносити Прва ТВ и неколико регионалних ТВ станица.
– Српска напредна странка је велика политичка породица која већ 16 година има идеју и мисију како треба да изгледа Србија и која марљиво ради на остварењу тог циља. Света Петка је наша заштитница и заштитница жена, она је сто година почивала и у нашој земљи и ми смо врло поносни на то што нас она чува и прати у овим временима која су још изазовнија него што ми то можемо да сагледамо. У овом тренутку је важно и да негујемо саборност, јединство и истрајност у идејама које нас воде и окупљају. Свима који данас славе крсну славу честитам, желим им добро здравље, и желим да им кажем да су наша врата отворена за оне који данас желе да честитају, а од сутра за све који имају добре идеје или имају проблеме које потенцијално можемо да решимо – рекла је Станислава Хрњак.
У присуству великог броја страначких функционера и чланова, славски колач је резао протојереј Бобан Петровић, који је честитао славу домаћинима и свим присутнима.
– Променили смо, прво, начин размишљања, рада и опхођења према људима, према заједници и породици, што је допринело да имамо овакве резултате и сигуран сам да ћемо постићи још више. Драго ми је што сте се одазвали у оволиком броју, да будемо заједно, као породица, јер једино тако можемо да опстанемо – рекао је градоначелник Богдан. – Позивам вас да се тако и држимо у овим изазовним временима и сигурно ћемо, у наредном периоду, имати још више успеха и моћи ћемо да одолимо свим искушењима која су пред нама. Много добрих ствари смо већ урадили и тако ће бити и убудуће, и зато је потребно да будемо јединствени
Богдан је закључио да је важно да се следи пут који су зацртали председник Александар Вучић и премијер и председник Српске напредне странке, Милош Вучевић, као и да се настави борба за нашу Кикинду, наше породице и за нашу Србију.
– Ове године наступио је чак 21 такмичар, узраста од вртића до матураната, из Кикинде, Чоке, Сенте, Нове Црње, Торњоша, Торде и Тобе. Такмичење се одвија у три узрасне групе и у свакој жири бира троје најбољих који ће бити и награђени – рекла је Вивиен Фазекаш, председница Удружења.
После три блока песме, игре, и најлепших стихова по избору учесника, жири у саставу Гизела Кекењ, Рамона Тот и Аполонија Косо, имао је тежак задатак да изабере најбоље.
Елена Барна била је најбоља у средњој узрасној групи, на другом месту била је Емуке Кришан, а на трећем Леона Ђун. Међу најмлађим талентима истакли су се Петра Каналаш (треће место), Сташо Терзин (друго место), док је апсолутне симпатије и жирија и публике побрао Едвард Чанади, ученик трећег разреда из Чоке.
– Певао сам „Елвиса Прислија“, „Затворски рок“, и јако сам задовољан. Учествујем на такмичењима, али овде сам био први пут и доћи ћу опет – рекао је пресрећни Едвард који на репертоару има и Френка Синатру, али је, каже, сада желео да пева песму коју је изводио “Краљ”.
Јединствено такмичење које је донело много радости и извођачима и публици, помогли су Национални савет мађарске националне мањине и Град Кикинда коју је представљала Мелита Гомбар, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Из године у годину такмичење стиче све већу популарност међу децом и младима. За ову манифестацију карактеристично је да се одвија на мађарском, чиме се даје допринос неговању мађарског језика и пружа могућност деци и младима да наступе пред публиком и жиријем чији савети ће им помоћи и усмерити их на који начин да развијају своје потенцијале, као и да стекну самопоуздање у наступу. Уз то, имају могућност да се упознају и стичу нова пријатељства. Град Кикинда је препознао значај манифестације и пружио је подршку, као што ће и убудуће чинити – рекла је Мелита Гомбар.
После радионице о инклузији и повезивању предшколских установа и родитеља, дружења и размене искустава, посађено је 30 младица четинара, што је број деце којој је у Србији тренутно потребна терапија за ахондроплазију која, између осталог, узрокује коштане дисплазије и изразито низак раст.
– У Министарству за бригу о породици и демографију савршено смо свесни да, када оболи дете, болује читава породица и зато смо овде, да им покажемо да нису сами, да је њихова држава ту за њих и да ћемо све урадити да што мање пате. На иницијативу председника државе формирана је Група за ретке болести у Министарству и оболеле помажемо на више нивоа. Сада је у току акција поделе ваучера за рехабилитацију, за куповину медикамента и за једнокатну помоћ, а држава системски помаже за лечење ретких болести. Град Кикинда је прави пример како треба да се опходимо према породицама са децом са ретким болестима. Важно је да кажем – они нису ретки, они су посебни – рекао је државни секретар Министарства, Радош Пејовић.
Он је истакао да је брига државе евидентна јер је 2012. године за ретке болести укупно давала око 130 милиона динара, а сада је то издвајање у износу од 7,2 милијарде. Пре 12 година лечила се само једна ретка болест и само два пацијента добијала су терапију, додао је др Жељко Поповић, заменик директора Сектора за лекове и фармакоекономију Републичког фонда за здравствено осигурање.
– Данас лечимо око 730 пацијената са више од 40 ретких болести, што је огроман напредак – навео је др Поповић. – Србија је, у овом тренутку, међу првим земљама у Европи када су у питању неке од терапија. На основу одлуке наше комисије, за ахондроплазију терапију прима осморо деце, и имамо захтеве за још 13 до 15 деце. Мислим да ћемо следеће године повећати број пацијената на терапији и да ћемо, у наредном периоду, доћи до тога да сви којима је то потребно, и добију адекватну и најновију терапију.
Цена терапије за ахондроплазију, новог лека који поспешује раст и развој, за једно дете је 270 хиљада евра на годишњем нивоу.
Давор и Слађана Терзин били су иницијатори и оснивачи удружења чији је Слађана председник. Њихова петогодишња девојчица Сташа рођена је са овим обољењем.
– Наша Сташа прима терапију осам месеци и за то време је порасла 4,6 центиметара. Деца са ахондроплазијом порасту годишње, у просеку, два до три центиметра – каже Слађана Терзин. – То су одлични резултати и наша лекарка, генетичар др Мијовић у Београду, веома је задовољна. У сарадњи са Фондом, нашим лекарима и Националним савезом ретких болести Србије успели смо да издејствујемо да, од овог месеца, више не идемо сваког месеца по терапију у Београд, него ће нам она стизати у нашу болницу, у којој су нам изашли у сусрет.
Терапија успешно делује и код девојчице Ленке, рекла је њена мајка Јелена Хађасија, такође чланица Удружења.
Данас посађено дрвеће је и лого Удружења, и оплеменило је простор за децу у нашем граду. Нека њихов раст симболично прати развој и наше деце, речено је на данашњем скупу.