Из Јавног предузећа „Кикинда“ обавештавају потрошаче да почињу редовно очитавање стања водомера у домаћинствима, у граду и у приградским насељима.
Екипе ЈП „Кикинда“ тренутно су у Иђошу, а затим следе Башаид, Кикинда и Мокрин. Водомери ће се очитавати наредних месец дана, сваког радног дана од 7 до 15 сати.
С обзиром на то да је тачно очитано стање потрошње на водомеру у обостраном интересу, молимо кориснике да у наведеном временском периоду омогуће радницима ЈП „Кикинда“ несметан приступ бројилима, да са поклопаца шахтова и из самих шахтова уклоне све што би отежало или онемогућило очитавање водомера. Одржавање шахта у коме се водомер налази обавеза је потрошача и зато је неопходно да воде бригу о њима.
Уколико се потрошач у време очитавања не буде налазио на адреси на којој је водомер, биће му остављено писмено обавештење о посети, са бројем телефона на који је у обавези да, у року од пет дана, јави стање са свог водомера.
Број телефона је 422-509 и може се позвати сваког радног дана од 7 до 14 сати, наводи се у саопштењу из ЈП „Кикинда“.
– Деца су најискренија и најчистија, њихова креативност пуни душу. Млади уметник Лука је то на најлепши начин показао стварајући своје слике, дао им је своју енергију, своје виђење, а то како ми видимо слику је заправо начин на који она делује на нас. Пикасо је рекао да је свако дете уметник, вештина је само ту уметност сачувати до краја живота и зато смо ту ми старији који знамо то да препознамо и да их усмеримо – рекла је Маријана Мирков, академска уметница, чланица Градског већа за културу и туризам и додала да ће Град увек подржавати овакве догађаје и младе уметнике.
Лука наставу похађа по индивидуалном програму за надарене ученике ИОП 3, а његов таленат за сликарство први је препознао секретар школе и сликар Зоран Кузманов.
Управо овај сликар направио је и занимљив експеримент. Како се Лукине слике пореде са делима Пабла Пикаса, он је пронашао једну слику славног уметника којој највише личи Лукин уметнички рукопис и анкетирао око стотину људи о томе која од две понуђене је Пикасова слика. Погрешан одговор дало је њих више од половине.
Поставка под називом „На путу маште“ прва је самостална изложба Луке Остојића који је био веома срећан због прилике да свету покаже своја дела.
Директор Иван Пантелић изјавио је да се у Школи веома поносе Луком.
Свечаним уметничким догађајем, ОШ „Вук Караџић“, коју похађа готово 400 ученика, на најлепши начин обележила је 74 године рада.
Скуп је отворио градоначелник Младен Богдан који је подсетио да је значај успостављања Дистрикта у добијању прве аутономије српског народа на овим просторима у Хабсбуршкој монархији, пре постојања српске Војводине.
– Срби на овим просторима борили су се за своју аутономију, за права која су сматрали да им припадају, и били су истрајни у томе. И то је порука наших предака да, када се темељно и рационално боримо и све своје снаге усмеримо ка једном циљу, то може и да се оствари – истакао је Богдан. – Они су, 1774. године, успели да добију Великокикиндски дистрикт који је имао и привредну и политичку и судску аутономију. Срби су на овој територији имали неку врсту државности и могућност да могу да управљају својим животима и да буду своји на своме. Град Кикинда ће, и у наредном периоду, наставити да поштује историјске датуме важне за град и за нашу Србију јер сматрамо да је култ сећања веома битан, посебно када знамо да је историја на овим просторима била веома турбулентна. Важно је и да увек истичемо да су Кикинђани и мештани свих наших села били велике патриоте и да су се увек борили за српство и за слободу која им припада и коју су и извојевали, и на томе смо им захвални.
Поред градоначелника, у име локалне самоуправе скупу је присуствовала и Маријана Мирков, ресорна чланица Градског већа. Госте је поздравио и секретар Матице српске, др Милан Мицић.
На научном скупу, поред историјских, отворене су и теме из области привреде, културе и спорта, из свих аспеката живота у Дистрикту, напоменуо је Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.
Научни скуп одвијао се у двема сесијама. Започела га је др Јелена Илић Мандић из београдског Историјског института предавањем о попису у Великој Кикинди 1771. године. Др Филип Крчмар из Историјског архива у Зрењанину говорио је о Павлу Трифунцу, Великокикинђанину, судији, министарском саветнику и председнику Матице српске, о значајним моментима из историје у Војводству Србије, као и о укидању Дистрикта 1876. године у светлу великобечкеречке штампе.
Теме предавања Драгана Белеслића и Владимира Дудића из кикиндског Историјског архива биле су суваче у Великокикиндском дистрикту, односно немачка и јеврејска заједница у време његовог постојања.
На научном скупу биле су изложене Повеља царице Марије Терезије о успостављању Дистрикта и Повеља којом Велика Кикинда добија слободу сајмовања, статус вароши и право на вашарско и трговачко судство, затим Повеља цара Јозефа Другог из 1784, којом се потврђују и проширују вашарске привилегије Велике Кикинде, Повеља цара Франца Првог којом се потврђују цеховска права у Великој Кикинди, донесена 1819. године, као и копија његове Повеље из 1817. године о потврђивању привилегија Великокикиндског дистрикта.
На сам дан успостављања Великокикиндског привилегованог дистрикта, у уторак, 12. новембра, у Народном музеју ће, у 18 сати, бити отворена изложба, а од 19 сати, такође у Музеју, биће одржана свечана академија.
Сва села имаће равноправан положај, што је и истакнуто на заједничком састанку у Градској кући. Циљ је да се у сваком селу чује које проблеме треба решавати, који су им планови за наредни период, са посебним освртом на следећу годину, и који послови су до сада урађени.
Приликом посете, разговарано је и о варошком тргу са околним садржајима, адаптацији зграде ОШ „Васа Стајић“, која ће обезбедити квалитетнији рад ученика и наставног кадра, пијаци, унапређењу услова у вртићу и месној амбуланти, као и о библиотеци у Мокрину, која је одувек важила за једно од важнијих места за окупљање.
– Ово је редовна вакцинација и њом се штите и лисице и шакали против беснила. Најављена нам је и очекујемо да ће почети и код нас – каже Веселин Веселинов, председник Ловачког удружења Иђоша и Сајана „Стара бара“. – Мамци се бацају по каналима и неприступачним теренима, то је прерађено месо са вакцином, месоједи га конзумирају и то може да се види по флуоресцентној боји која им остаје на зубима. Вакцине и сами мамци безопасни су за људе и за остале животиње, али нису им ни доступни.
– Још увек има много шакала и они истискују лисицу. Лове у чопорима, ноћу, и највише нападају младунце срна. Праве велику штету у ловиштима, популација срнеће дивљачи је у великом опадању због њих. Људи се плаше и не нападају их – тврди Веселинов.
– Ово је друга година у којој предавања одржавамо у основним школама и први пут смо у Кикинди. Програм је прилагођен узрасту од 10 година и конципиран тако да, иако деца већ доста тога знају, много новог и науче и запамте – каже Ивана Мишић. – Наш циљ је да им објаснимо како тачно здрава исхрана утиче на њихов раст и развој. На тај начин повећавамо и њихову свесност при избору, јер у овом узрасту могу и сами да преузму одговорност и да бирају здрав оброк. Такође, утичемо на децу да постану репрезенти здраве ужине, да спакују бар једну воћку за ужину и да свакодневно једу воће и поврће. Већ имамо повратне информације, ђаци опомињу другаре који не једу воће за ужину, а јављају нам се и родитељи да похвале своју децу која су била на предавању јер сада сами желе да припремају свој доручак и ужину, и то је, уједно, утицај и на њих.
На самом предавању деца добијају справице помоћу којих одговарају на питања о навикама у исхрани. Мишићева наводи да су, на тај начин, добили резултате по којима су воће и поврће доста укључени у њихову исхрану, да много њих доручкује, пију доста воде и прилично су активни – чак око 80 одсто ђака бави се спортом.
Давид Шимон каже да зна да је здраво јести воће и поврће.
Сара Зекир потврдила нам је да се здраво храни.