Igor Crnogorac

sijalica-velika

Због планираних радова на мрежи, из Електродистрибуције за сутра, петак, 15. новембар, најављују радове на мрежи у Башаиду и Кикинди.

Од 9 до 10 сати биће искључени потрошачи у Башаиду, у улици Јована Јовановића Змаја, у делу од Бранислава Нушића до Светозара Марковића улице.

Од 11 до 12 сати, у Кикинди неће бити струје у згради у Ђоке Радака 8.

Од 12.30 до 13 сати, без струје ће остати потрошачи у Кикинди, у следећим улицама:

– Генерала Драпшина, од улице Милоша Великог до кућног броја 52 (парна страна)

– Трг Српских Добровољаца од броја 28 до броја 34

– Трг Српских Добровољаца од броја 42 до броја 60

– улица Краља Петра I од броја 34 до броја 50

– улица Генерала Драпшина, од улице Милоша Великог до Чанадске (непарна страна)

– Браће Татић кућни број 1

– Генерала Драпшина (парна страна), од Милоша Великог до улице Саве Текелије.

 

Mokrin-trg

У Галерији Дома културе у Мокрину ће сутра (15. новембра), од 19 сати, предавање одржати проф. др Исидора Бјелаковић, на тему „Српски језик у Банату од средњег века до данас“.

Организатор је Народна библиотека „Јован Поповић“ у сарадњи са Удружењем грађана „Раша Попов” из Мокрина.

Slava-Hrama

Српска православна црквена општина данас је, светом литургијом, причешћем верника и резањем колача, обележила празник и црквену славу Свети Врачи, у Храму светих Козме и Дамјана. Први пут верници су позвани на службу новим звонима овог храма.

– Посебна ми је радост што нова звона управо данас први пут најављују почетак Свете литургије. Купили смо три нова црквена звона која ће бити при овом светом храму и најављујемо изградњу новог звоника коју ћемо започети на пролеће – рекао је старешина Храма светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић. – Захваљујем се свима на прилозима, до сада смо прикупили половину износа и зато упућујем позив за помоћ да сакупимо и остатак средстава, како бисмо их исплатили у потпуности. Ова звона ће, док је света и века, позивати вернике на богослужења и објављивати важне и радосне догађаје.

Звона, тежине 800, 400 и 200 килограма, изливена су у Ливници „Кременовић“ из Белосаваца код Тополе у којој су им, наводи протојереј Петровић, изашли у сусрет и испоручили звона него што су исплаћена, како би се први пут огласила на дан Храмовне славе.

– По благослову нашег епископа ми обележавамо и ове, зимске Свете Враче, и летње, 14. јула, па тако имамо две радости у току године. Моја порука је да треба сви да се угледамо на Свете Враче, на њихову веру која им је дала моћ да исцељују болеснике, као и на њихов начин живота који је Бог обдаримо снагом благодати – навео је протојереј Петровић.

Куповину нових звона помогао је и Град Кикинда са 500 хиљада динара. Светој литургији присуствовали су градоначелник Младен Богдан, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника, и чланица Градског већа, Маријана Мирков.

– Овде смо да покажемо јединство које нам је јако важно у овим изазовним временима. Кикиндско намесништво Српске православне цркве и Град Кикинда јединствени су и помажемо једни друге, заједно радимо у интересу наших суграђана – рекао је градоначелник Богдан. – Да се разумемо и помажемо показали смо и до сада – недавно је, на цркву у Мокрину, подигнут нови крст, а сада имамо и нова звона при овом храму – рекао је градоначелник Богдан. – И поводом овог празника православном свету желим здравље, љубав, мир и благостање.

Кумови славе били су Дејан Блажић, Драган Мандић и Драган Оџић. Управо један од њих, Дејан Блажић, први је повукао ужад на новим звонима, пола сата пре литургије.

– То је моја љубав према православљу, веома сам срећан. Ово је велика част за мене – рекао је Блажић.

Светој литургији, причешћу и резању славског колача присуствовао је велики број верника. Свети Козма и Дамјан били су врачеви (лекари) и чудотворци који су, захваљујући даром од Бога за исцељење разних болести, бесплатно лечили, због чега их је народ прозвао бесребреницима.

С. В. О.

dusan-kerkez-dzev

Удружење ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ у Банатском Великом Селу сутра, у петак, 15. новембра, организује изложбу слика са 8. Ликовне колоније „Керкез Душан Џев“.

Сусрет сликара одржава се у част првог сликара академца из овог места и ове године је на њој стварало 35 ученика, чијих ће 40 слика бити изложено у Месној библиотеци „Бранко Ћопић“ у Банатском Великом Селу. Свечано отварање заказано је за 18 сати.

300px-Cosmas-and-Damian

Свети Козма и Дамјан били су врачеви (лекари), бесребреници и чудотворци. Браћа су родом из села надомак старог Рима, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Отац је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћанском духу.

Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, и, како им је то дато бесплатно, бесплатно су и лечили, обично полагањем руку, само су захтевали од болесника да верују у Исуса Христа. Људи су им људи дали име бесребреници, што значи бесплатни лекари. Бог им је дао заповест која гласи: „Забадава сте добили, забадава и дајте”.

За свој труд нису тражили никакву награду. Наследивши велико имање, они су га милостиво разделили сиромашнима. У то време у Риму је владао цар Карин. Пред њега су гонитељи хришћанства довели браћу, оковану у ланце. После дугог испитивања цар им је наредио да се одрекну вере у Исуса Христа и принесу жртве римским боговима. Међутим, Козма и Дамјан не само што нису послушали цара него су га још и саветовали да он призна „јединога истинитога Бога“.

У хришћанској традицији помиње се да је, после чуда учињенога над самим царем, кад су га исцелили од тешке болести, цар и сам изјавио своју веру у Исуса Христа и пустио браћу. И они су продужили да проповедају хришћанство и исцељују болеснике. Због тога што су се прочули, позавидео им је на слави неки лекар, њихов некадашњи учитељ, и, под изговором да беру лековите траве, извео их у планину и побио камењем. Убијени су 284. године.

Свети Врачи на иконама се представљају у обичном оделу свог времена, држећи у рукама ковчежиће из којих су болеснима давали разне лекове.

Када се пева тропар за освећивање воде, на једном месту се спомиње „лековити извор” који су браћа имала и водом са њега бесплатно лечила.

Српска православна црквена општина Кикинда ће данас, 14. новембра, светом литургијом, са почетком у 9 сати, у Храму Светих Козме и Дамјана, обележити празник посвећен овим светитељима.

violina-klavir

Немачко удружење у Кикинди у суботу, 16. новембра, организује концерт за клавир и виолину. Наступиће Мирко Толимир (клавир) и Ина Кекењ (виолина), који ће извести дела Хендла, Моцарта, Шумана, Шуберта и Маснеа.

У свечаној сали Народног музеја концерт је заказан за 17 сати.

sijalica-5

У Мокрину ће, због радова на мрежи, у петак, 15. новембра, од 7.30 до 14 сати повремено без струје остајати потрошачи у улицама:

– Светог Саве, од Милана Маленчића до Ђуре Ђаковића

– Ђуре Јакшића, од Светог Саве до Васе Стајића

– Светог Саве, од Милана Маленчића до Ђуре Јакшића

– Ђуре Јакшића, од Светог Саве до Маркових

– Светог Саве од Светозара Милетића до Доситеја Обрадовића

– Васе Стајића, од Милана Маленчића до Ђуре Ђаковића

– Ђуре Јакшића, од Васе Стајића до Раде Трнића

– Васе Стајића, од Иве Лоле Рибара до Бранка Радичевића

– Бранка Радичевића, од Васе Стајића до Светог Саве

– Милана Маленчића, од Нове до краја села

– Нике Тешина, од Арсенија Трећег Чарнојевића до Иве Лоле Рибара

– Александра Трећег Чарнојевића, од Светог Саве до Нике Тешина.

Sindikat-penzionera-tribina-(5)

О социјалном и друштвеном статусу пензионера разговарало се на данас одржаном скупу који је приредила Синдикална организација пензионера Кикинда. Суорганизатори трибине под називом „Кроз дијалог до социјалне сигурности и достојанствене старости пензионера у Србији“ били су Удружење синдиката пензионера Србије и Савез пензионера Србије.

– Први пут у Кикинди радимо јако важан посао – рекао је Милан Грујић, председник Удружења синдиката пензионера Србије – После више од две деценије, пензионерска организација је успела да направи контакт са Владом, и зато је битно да дефинишемо своје захтеве и циљеве. У последњих десет година никада није био тежи положај пензионера него што је то сада. Социјалне и доходовне разлике условиле су јако велико раслојавање; имамо један слој богатих, и сиромашне, међу којима су и пензионери и радници са најнижим примањима. Наш први и основни захтев Влади Србије који смо упутили у јуну јесте да просечна пензија буде најмање у висини 55 одсто просечне зараде. Тај износ сада је 47 одсто, а 2022. године био је 41 одсто, што је недопустиво. Пензије расту и номинално и у еврима, међутим, куповна моћ и снага тог новца су у опадању јер повећање цена хране „поједе“ највећи део тога, као и комуналне услуге, средства за хигијену. Посебно је забрињавајуће што 60 одсто пензионерске популације прима пензију испод њеног просечног износа, што је 45.750 динара.

Уз наведене проблеме, пензионерске организације настоје да се изборе против насиља над старијим људима.

– Пример тога је и трагичан догађај у смештају за старе и болесне у Војки. Морамо да се изборимо за бољи третман пензионера у друштву јер мислим да смо, на неки начин, дискриминисани, што не би смело да се дешава – навела је Бранислава Ђуровић, генерална секретарка Удружења синдиката пензионера Србије.

Охрабрује чињеница, додала је Ђуровићева, да је Влада, у првом контакту са овом организацијом прошле године, прихватила њене предлоге, што је резултирало двојним повећањем пензија.

– На трибини представљамо научни рад доктора економских наука Сање Пауновић и Рајка Косановића који су упоредили званичне податке Републичког завода за статистику и показало се да је положај пензионера све лошији – истакао је Југослав Ристић, члан Извршног одбора Удружења синдиката пензионера Србије. – То нам је полазна основа да тражимо промене. Не тражимо немогуће, само да будемо део друштва које напредује, да не будемо запостављени.

Домаћин скупа, председник Синдиката пензионера Кикинде, Радован Субин, подсетио је да у последње две деценије у нашем граду није одржана трибина на којој може да се чује глас пензионера.

– Пензионери имају прилику да кажу шта их мучи, да се разговара о њиховом статусу и закључци ће бити пренеси Влади Србије. Ми, незванично, имамо око осам хиљада чланова и помажемо им у набавци огрева и зимнице, организујемо путовања и дружења – рекао је Субин.

Трибини одржаној у сали Већа самосталних синдиката присуствовали су и  председник Градског парламента, Душан Попесков, као и представници релевантних организација и установа. Увек актуелна тема у популацији људи који су завршили свој радни век, привукао је велики број заинтересованих.

С. В. О.

Edjseg

По конкурсу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог из буџетског фонда за националне мањине у 2024. години Удружењу грађана „Кекенд“ и КУД-у „Еђшег“ у Кикинди опредељено је по 300 хиљада динара.

Културно-уметничко друштво „Еђшег“ средства је добило за пројекат „Наша заједница 80 година – мост између прошлости и будућности“.

– Наредне године наше друштво ће прославити 80 година постојања. Тим поводом приређујемо монографију у којој ћемо сажети историју КУД-а, наш рад, учешће на смотрама, сећања чланова и успомене на оне који више нису са нама, али су поникли у „Еђшегу“ – каже Рамона Тот, председница КУД-а и напомиње да ће монографија бити издата до пролећа.

Удружењу грађана „Кекенд“ одобрен је пројекат „Дан мађарске поезије и 120 година од рођења песника Јожефа Атиле“.

– Манифестација ће се одржати од 7. до 11. априла 2025. године. Организоваћемо радионице за децу, предавања о животу и раду песника Јожефа Атиле и такмичење у рецитовању његове поезије – наводи председница „Кекенда“, Вивиен Фазекаш.

Јожеф Атила

Средства Министарства додељена по конкурсу, како је наведено, намењена су пројектима који промовишу и представљају културно и уметничко стваралаштво мађарске националне мањине ради унапређења културни потреба деце и младих.

С. В. О.